Quantcast

Odlomci knjiga koje volimo

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
...Vreme je stalo. Kao kad cekas Godoa. Meseci prolaze ,to prokleto sada - ne mrda.Prekracujem ga pisanjem i crtanjem klovnova koji se oprastaju od dece ili samo skidaju sminku.Klovn uvek ima moj lik.
Kad god dobijem tvoje pismo , moj dobri kolega , osetim miris one nase nezagrejane scene i onda te noci sanjam da glumim..."


Zarko Lausevic / Godina prodje dan nikad
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
"Ustaneš ujutru, saspeš u sebe vrelu kafu, poludiš u prevozu, čekaš na semaforima, na poslu saspeš vrelu kafu u sebe, onda kao nešto radiš, može još jedna kafa, vratiš se sa posla, poludiš u prevozu, čekaš na semaforima, pojedeš nešto hladno, spavaš posle ručka, probudiš se, saspeš u sebe vrelu kafu, izrazgovaraš se telefonom sa istim takvim očajnicima kao što si sam, preskočiš večeru, navodno zbog zdravlja, a mrzi te da spremaš za sina jedinca svoje majke, zuriš u TV dok ti se ne prispava, knjigu koju mesecima želiš da pročitaš uredno premeštaš sa police na policu (ko danas čita knjige, pa zašto bi se ti razlikovao), padaš u hronično neraspremljen krevet, hrčeš, budiš se noću, kopaš po frižideru da nadoknadiš propuštenu večeru, ujutru sve ispočetka…"

Mihajlo Pantić "Žena u muškim cipelama”
 

vaya con dios

Zainteresovan član
Poruka
294
11 MINUTA, Paolo Kueljo

"Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj duševni mir. Mnogi se uplaše kada se ona pojavi, jer uništava sve što su do tada postigli i stvorili.
Niko ne voli da vidi svoj svet u ruševinama. Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave pretnji i da očuvaju kuću ili bilo koju tvorevinu koja je već trula iznutra. To su čuvari preživelih stvari.
Drugi, pak postupaju sasvim suprotno: predaju se bez razmišljanja nadajući se da će im ljubav rešiti probleme. Prepuštaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu sreću i pripisuju joj svu krivicu za eventuali neuspeh. Nepresto su u euforiji, jer se dogodilo nešto čudesno, ili u depresiji jer je nešto što nisu očekivali, sve opustošili.
Okrenuti ledja strasti il joj se slepo prepustiti - koja je od te dve mogućnosti manje destruktivna?
Ne znam...
 

vaya con dios

Zainteresovan član
Poruka
294
KATARINA VELIKA, Darija Olivije

"Mogla sam i da zavolim muža za ono malo koliko je hteo ili mogao da bude ljubazan; ali sam ostala pri svirepoj misli još od prvih dana svoga braka. Rekla sam sebi: "Ako voliš tog čoveka, bićeš najnesrećnije stvorenje na svetu, prema karakteru koji imaš želećeš da ti se ljubav uzvraća, taj čovek te skoro i ne gleda, obuzet je sasvim drugom ženom a ne tobom. Ti si suviše ponosna da bi digla buku!
Prema tome uzde u šake, molim vas, mislite o samoj sebi gospodjo...
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
256.779
Ima u meni bunar iz kojega zahvatam. Nije moj, samo ga je meni neko poverio. Katkada je suv, katkada neiscrpan. Ne mogu zadržati nijednu njegovu kapljicu. U ovom bunaru svetluca voda života.

Saslušaću te, ali će biti i onoga što neću dobro primiti. Možda zato što mi nedostaje, ili imam obilnije. Dovoljno je ako sebe prihvatiš. Tako ćemo imati zajedničko ishodište. Svako ima svoju nemoć koja se ne može poreći. Možeš potpuno postojati: ako nema poricanja, ako na sve možeš reći da.

Od kuda dolazimo, kuda idemo?Dolazimo iz ništa, idemo u ništa.Šta je "ništa"?Odavde gledano stvarnost (nečulnih) (duhovnih) (ličnih) bića, od kuda dolazi ova reč – "ništa". U krajnjoj liniji "ništa" je odrečna reč, i ako bolje pogledamo, znači: ne znam.

Lajoš Kesegi "Esejistička srča"
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
PRESTONICA SVETA
(lica: Pako, Enrikve)
Ali Enrikve je trčao niz Carrera San Jenonimo do stanice za prvu pomoć koja radi cele noći, a Pako je bio sam i prvo je sedeo, zatim se zgrčio, onda pao na pod, sve dok nije bilo gotovo, osećajući kako život odlazi iz njega kaošto se prljava voda prazni iz kada kad se izvadi čep. Bio je užasnut i osećao seslabim, i pokušao je da očita jednu pokajničku molitvu, i setio se kako počinje, ali pre no što je rekao, što je god brže mogao: „ On, Bože moj, od sveg srca žali što sam uvredio Tebe koji si dostojan sve moje ljubavi i čvrsto odlučujem…“, oseti se suviše slab i ležao je licem okrenut podu, i bilo je vrlo brzo totovo. Povređena butna arterija prazni se brže no što možete da verujete.
Kada se doktor iz stanice za prvu pomoć peo uz stepenice, praćen jednim policajcem koji je držao Enrikva za ruku, dve Pakove sestre još su bile u bioskopu u uliciGran Via, gde su se veoma razočarale filmom Grete Garbo koji je prikazivao veliku zvezdu u sasvim bednoj sredini, dok su one navikle da je gledaju okruženu velikim luksuzom i sjajem. Gledaocima se film uopšte nije dopao, i oni su protestvovali zveiždanjem i lupanjem nogu. Kada se desila nesreća, sva druga lica iz hotela činila su ono isto što su činila i ranije, sem što su dva sveštenika završila molitve i spremala se da legnu i što je sedi pikador preneo svoje piće za sto sa dve otrcane prostitutke. Malo docnije, on izađe iz kafane sa jednom od njih. To je bila ona kojoj je matador, koji je izgubio srčanost, plaćao piće.
Dečak Pako nikada nije saznao ništa o tome niti je znao šta će sav ovaj svet raditi sutradan i sledećih dana. On nije pojma imao kako su oni u stvari živeli ni kako su završili. On je umro, kao što kaže ona španska poslovica, pun iluzija. Nije u svom životu imao vremena da bilo koju izgubi, a na kraju čak ni da završi pokajničku molitvu.
Nije čak imao vremena ni da se razočara u film Grete Garbo koji je nedelju dana razočaravao čitav Madrid.

Ernest Hemingvej
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
Ti si udata za mene.”
“Ustvari nisam. Ne u crkvi. Nisi hteo da se vencas sa mnom u crkvi i to je slomilo mojoj majci srce, ti to dobro znas. Bila sam toliko zaljubljena da sam bila gotova da slomim svacije srce zbog tebe. Gospode, ala sam bila luda. I svoje rodjeno srce sam slomila. Slomljeno je i mrtvo. Sve ono u sta sam verovala i do cega mi je bilo stalo, ostavila sam radi tebe, jer si bio tako divan i toliko si me voleo, jer je jedino ljubav bila vazna. Ljubav je bila najveca stvar na svetu,zar ne? Samo smo mi znali sta je ljubav, niko drugi i nikad. Ti si bio genije, a ja tvoj zivot. Bila sam tvoj drug i tvoj crni cvetic. Ludorije. Ljubav je bila samo jedna prljava laz vise. Ljubav, to su pilule da se izvucem, jer si se ti bojao bebe. Ljubav, to je kinin i opet kinin dok od njega ne ogluvim. Ljubav, to su oni odvratni pobacaji na koje si me gonio. Ljubav, to je moja isprevrtana utroba. To su irigatori I zaglusujuci tusevi. Znam ja sve o ljubavi. Ljubav se uvijek zavrsava iza vrata kupatila. Mirise na lizol.Do djavola s ljubavlju. Ljubav, to je kad me usrecis, pa onda zaspis otvorenih usta, dok ja lezim budna cele noci bojeci se da se molim bogu, jer znam da na to nemam vise prava. Ljubav, to su one gadne male majstorije kojima si me naucio i koje si verovatno pokupio iz neke knjige. U redu. Dosta mi je tebe i dosta mi je ljubavi. Tvoje balave ljubavi. Ti, pisce.”
“Ti, mala droljo.”

Imati i nemati, Ernest Hemingvej
 

Lili

Buduća legenda
Poruka
28.269
Da li ljubav uopste postoji? Ili je ono sto se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, zudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog uzitka, ili vreme izmedju: pomamna, grcevita nada da ce se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iscekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve sto je njegovo: mracne coskove navika i ruznu pustos duse? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znaci naci opravdanje za sve? Nicega se ne stideti, cak ni pred sobom? Sve je to ljubav...

LJILJANA HABJANOVIĆ-DJUROVIĆ - ŽENSKI RODOSLOV
 

vaya con dios

Zainteresovan član
Poruka
294
Mora da sam svih ovih godina bila uspavana lepotica i pojela sam bila, očigledno, otrovnu jabuku. Ne znam ko mi je uvalio tu otrovnu jabuku?Mama?Škola?Svi muškarci u mom životu? Aleksandar, moj bivši muž?One uzaludne ljubavi koje su došle posle njega?Ideologija levice na kojoj je odrasla ela moja generacija, da niko ne treba nikoga da vodi?Tito?Nebitno je sada. Sada znam. Sada doživljavam prosvetljenje. Gde su otišle one penzionerke, da im kažem da stvarno ne mrzim muškarce?
Shvatila sam, napokon! Radi se o nečem drugom.
Feminizam ubija romantiku. Feminizam ubija velike muške poteze. Feminizam je sranje!
Da me niko ne čuje, to je jedno veliko sranje.
Hoću da dodješ po mene, uhvatiš me za ruku i odvedeš me negde i da ne znam gde, samo da zažmurim i ti da me vodiš, da prvi put u životu osetim kako je to biti prava normalna žena."
M.B.Mojsilović - Tvoj anđeo čuvar
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
A Riječ se smiješi... bliska a neizreciva, žuđena a nedokučiva, posve nama predana a nedostupnim svjetlom sakrivena... Svaki joj se dan može prići malo bliže... Postojano... S povjerenjem... ne žaleći vrijeme...
Posve blizu, vrijeme će dorasti do vječnosti...
Povjerenje do sigurnosti...
Čežnja do ispunjenja...
Riječ do Šutnje...

(M. Kunić, Zapisi o "Malom princu")
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
""I upravo je to bilo mucno: videti svoju devojku kako zavodi nepoznatog mushkarca
i imati gorku povlasticu da se tome prisustvuje ; videti izbliza kako izgleda i shta govori
kada ga zavodi ( jer ga je zavodila, jer ce ga zavoditi ) ;imao je tu paradoksalnu cast
da sam bude alatka njenog neverstva.
Bilo je to utoliko gore shto ju je vishe obozavao no shto ju je voleo;
uvek mu se cinilo da njeno pravo ja postoji jedino u granicama vernosti i cistote,
i da van tih granica ona prosto ne egzistira ; da bi van tih granica prestala da bude
sama svoja,kao shto voda prestaje da bude voda kad predje granicu vrenja.Kad ju je
sad gledao kako s neprisiljenom elegancijom prekoracuje tu strashnu granicu,obuzimao ga je gnev.""

i onda...

""Razgovor je svakim trenom postajao sve bestidniji ; devojku je to malo shokiralo,
ali nije mogla da protestuje.Cak i u igri krije se ogranicenje slobode,cak je i igra za igrace zamka ;
kad ovo ne bi bila igra i da je tu stvarno sedelo dvoje tudjih ljudi,stoperka bi se vec odavno
mogla uvrediti i otici ; ali od igre nema bekstva.Druzina ne moze pobeci sa borilishta pre kraja igre,
shahovske figure su neprekoracive.
Devojka je znala da mora prihvatiti svaku igru,bash zato shto je igra.
Znala je da shto bude zeshca,utoliko ce vishe biti igra,i da utoliko poslushnije mora u njoj da ucestvuje.
A uzalud je bilo prizivati razum i upozoravati svoje ludo srce da treba sacuvati distancu u igri
i ne primati je ozbiljno.Upravo zato shto je to bila samo igra,
srce je se nije plashilo,i podleglo joj je kao opijeno.""

Milan Kundera / Lazni auto-stop
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.150
Naš optmizam je neopravdan, nema nikakvih naznaka koje bi nam dale razloga da verujemo da će biti bolje. Naš optmizam raste sam od sebe, poput korova, dovoljan je jedan poljubac, opušten razgovor, flaša dobrog vina, premda nam je vina gotovo ponestalo. Tako izgleda konačna predaja: jednog šugavog dana, uz jasnu svest koliko je dan šugav, čovek u sebi oseti otrovnu klicu poraza, koja nezaustavljivo buja i raste, a sve zbog neke glupost zbog koje nam ranije, u boljim danima, ne bi bilo ništa, ali sad je to početak kraja, jer uskoro sledi završni udarac od kojeg ćemo konačno položiti oružje. Odjednom postanemo svesni da nas je satrlo ono na šta do maločas nismo ni obraćali pažnju, kao da smo ne primetivši upali u zamku u koju nas je namamio neki lovac mnogo lukaviji od nas. Treba, ipak, priznati da smo i mi sami isto to radili, dok smo mogli, postavljali smo klopke i zasede i koristili groteskne ali delotvorne maske i kamuflaže.

Raj Loriga - Predaja
 

Duma Chitach

Početnik
Poruka
42
Čistač se zamisli. "Čekaj... da ti kažem. Kerli je kao mnogi mali ljudi. Mrzi velike ljude. Uvek traži svađu s velikim ljudima. Izgleda da ga ljute jer je on mali. Viđao si već takve, zar ne? Uvek spremni na svađu?"
... "Ne postupa on ispravno. Na primer, Kerli napadne nekog velikog i pobedi ga. Svi će kazati: baš je Kerli junačina. A, na primer, Kerli učini isto i bude pobeđen. Onda će svi kazati da veliki treba da nađe protivnika prema sebi, i možda će se svi združiti protiv velikog. To meni nikad nije izgledalo ispravno. Reklo bi se da Kerli drugome ne pruža iste mogućnosti."

Stajnbek - O miševima i ljudima
 

Duma Chitach

Početnik
Poruka
42
Šta smo bez savesti? Samo životinje u borbi za goli život: jedemo, otimamo i jebemo se. Dobro ste učinili što ste me naterali da se setim, što ste me proveli kroz to i primorali me da osetim bol koji su izazvali moji postupci, da osetim krivicu. Jer krivica svakako znači da razmišljamo o svojim postupcima i da smo zbog toga sposobni da se promenimo. Uglavnom, nisam sigurna da je suština u tome da oprostite sebi. Mislim da je tu važnije da prihvatite sebe. A ja još nisam stigla dotle, to je sigurno.

S. R. Fransis - Kukavica
 

Duma Chitach

Početnik
Poruka
42
Noćas vlada drugačija atmosfera. Sinoć su svi bili raspoloženi i razdragani i osećao se duh zajedništva i druženja. Noćas se u atmosferi oseća nešto opasno. Kao da smo svi postali suzdržani zbog vreme koje smo proveli u onoj divljini. Pitam se da li je i ostalima i dalje pred očima ona košuta, kako pada na kolena. To se pretvorilo u mračno, tajnovito breme na našim plećima. Ubili smo zajedno. Svi smo saučesnici u tome, iako je samo Ema pucala. A to smo uradili "zabave radi".

Lusi Foli - Hajka
 

vaya con dios

Zainteresovan član
Poruka
294
,,(...) Ako nekada budete imali kćer, što je blagoslov koji ne želim nikom, pošto je pravilo u životu da će ti pre ili kasnije slomiti srce, (...), počećete, i ne primetivši, da delite muškarce na dva tipa: na one za koje sumnjate da spavaju s njom i na one za koje ne sumnjate. Onaj ko kaže da nije tako, laže kao pas."
SENKA VETRA Karlos Ruis Safon (Carlos Luis Zafon, The Shadow of the Wind)
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
102.150
Topla je letnja noć, vrlo topla letnja noć, ja sedim u kuhinji, pisaća mašina na stočiću za klopanje, osim što klope nije bilo, mada smo i onako bili previše
mamurni da bi nam se jelo. U svakom slučaju, ja pokušavam da napišem neku priču, ne bilo kakvu, nego porno priču za jedan magazin (Isuse, pisanje je teško:
zar nema neki lakši način da se ovo kaže?). U međuvremenu, jedna noga od stola je popustila i morao sam da prestanem da kucam jer se ceo sto iskrivio a nije mala stvar hvatati pisaću mašinu, flašu, i nogu od stola, u pokušaju da sav svoj svet zadržim zajedno: pre nekoliko noći neki pijanac je otkinuo nogicu a ja sam pokušavao sa lepkom, ekserima, čekićem, sve to, ali drvo je bilo trošno i nije držalo, ali sam bez obzira na to pokušavao da je vratim na mesto. I držala bi
kratko kao do sada, a ja bih postavio mašinu, zapalio cigaretu i nadao se da ću završiti pasus pre nego što sto ponovo počne da se krivi.

Čarls Bukovski - Odlomci iz vinom isflekane beležnice
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
- Kad biste vi voleli kao ja – odgovori ona ozbiljno – ne biste me bezmalo izgubili. Ova dvoumljenja usled lazne tananosti i ponosa
nikad vas ne bi tako mucila. Uvidjali biste da su najvece ovozemaljske razlike i oprecnosti polozaja, rodjenja i bogatstva samo
trunka na terazijama u poredjenju sa jedinstvom skladnih misli i osecanja, i istinski zaljubljenih i privrzenih dusa.
En Bronte, Stanarka napustenog zamka
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
Tužan sam.
Toliko sam tužan da mislim da cu sutra umreti kada te napustim.
Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno – da te nikada nisam ni sreo.
Tada ne bih bio tužan, vec prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga.
Ona je crna odeca.
druga strana srece.
Jer hteo sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da cu postati dvostruko ranjivim ako to dobijem…
Mudrost ipak dolazi u pogrešan cas: kad mladost prodje, bura se stiša i devojke odu kuci…
Erih Marija Remark – Doba života i doba smrti
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
…Besana noc. Trecu noc uzastopno. Lepo zaspim, ali se posle jednog sata probudim, kao da sam glavu stavio u pogrešnu rupu. I od tada, cele noci do tamo oko pet, spavam doduše, ali me jaki snovi istovremeno drže budnim. doslovno, spavam pored sebe, dok se ja sam moram da nadbijam sa snovima. Oko pet nestaje i poslednji trag spavanja, samo sanjam, što je napornije od bdenja. Ukratko, celu noc provodim u stanju u kome je zdrav covek uoci trenutka kad istinski zaspi. Kad se probudim, oko mene su sabrani svi snovi, ali se pazim da ne mislim na njih…“.
Franz Kafka, 2. oktobar 1911
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
„Biser nastaje u ranjenim školjkama. Bol, koji ih razdire, pretvaraju one u dragulj“ (Richard Shanon, u Müller, 86). I u mojim ranama rastu biseri. No oni mogu nastati samo onda kad se pomirim sa svojim ranama. Kad stišcem zube da bih grcevito zatvorio svoje rane, ne može u njima ništa rasti. Kad dotaknem svoju ranu, to me cesto zaboli. Tada osetim svoju nemoc da je se rešim. Ona ce ostati u meni, sve ako i zaraste. No ako prihvatim tu svoju ranu, tada se ona može pretvoriti u izvor života i ljubavi. Tamo gde sam ranjen, tamo sam i živ, tamo sam sebe osjecam, tamo osetim i drugoga. Mogu pustiti i druge da udju u moju ranu, tamo je moguc susret i dodir koji može i drugoga izlijeciti. Samo onaj lecnik može nekoga izleciti koji je i sam ranjen, rekli su stari Grci. Tamo gde sam jak ne može u mene prodreti neko drugi. Tamo gde sam slomljen, tamo može Bog u mene prodreti, a mogu uci i ljudi. Tu se susrecem sa svojim pravim ja, sa slikom koju je Bog o meni stvorio.
Cesto živimo u iluziji da sve naše rane mogu zaceliti. Izlecenjem smatramo da se rane zatvore i da ih više ne osjeamo. Dok se ne pretvore u brazgotinu, kružimo oko svojih rana i uvlacimo se sve dublje u njih. Bogu predbacujemo što je dozvolio tu ranu. Tek kad smo spremni pomiriti se sa svojom ranom, može ona za nas postati ulazom u našu nutrinu, u zdravi i svetli prostor. Rana nas prisiljava da potražimo lek u svojoj nutrini a ne u izvanjskoj marljivosti i jakosti.
Anselm Grün
 

Nikita

Buduća legenda
Moderator
Poruka
43.746
Nemoj misliti da ovaj svet postoji zbog tebe. Nije svet tek posuda po tvojoj meri.
Svet i ti, poput dva drveta koja stoje jedno kraj drugog, stojite uspravno svaki za sebe, ne oslanjajući se jedan na drugog.
Ti znaš da pored tebe stoji naočito drvo zvano svet. Drago ti je zbog toga. Mada on na tebe verovatno i ne pomišlja.
Ipak, zasebno od sveta izvan tebe, i u tebi samom postoji jedan svet. Unutar svog bića možeš da zamisliš ogroman polumračni svet. Tvoja svest počiva na granici ta dva sveta.
Ono što je važno jeste da spoljni svet sačinjen od planinskih venaca, ljudi, bojadžijskih radionica i pesme zrikavaca povežeš sa onim velikim svetom koji postoji u tebi, da dva sveta koja stoje na korak rastojanja jedan od drugog dovedeš u saglasnost, u sklad.
Kao, na primer, kad gledaš u zvezde.
Kada ti polazi za rukom da dva sveta dovedeš u sklad, mnogo lakše provodiš dane. Nema potrebe da rasipaš snagu uma na beznačajnosti.
Osećaš ukus vode, ređe naljutiš druge.
Teško je na pravi način posmatrati zvezde, ali što budeš veštiji, više će to imati učinka.
Ne moraju to biti zvezde; i žubor ili zričanje dolazi u obzir.
Nacuki Ikezava
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.