Quantcast

ODLOMCI KNJIGA koje volimo

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Poslednjih deset godina života želeo sam da provedem pored mora. I evo me ovde. Tako je bilo i u mladosti. Kada mi se probudila svest o tome s kakvom sudbinom moram da se borim na ovoj zemlji, pothranjivao sam ovu misao: otići. Hteo sam da živim u Engleskoj ili Nemačkoj. To beše još u ono doba kada je u meni gorela herostratska želja za slavom. Beše to slabost, danas već znam. Ne kao da bi takva bila svaka žudnja za slavom. Postoje i one koje ponosno cvetaju. Plutarh priča kako je zatekao Cezara da plače u šatoru centurije. Šta ti je, zapitao ga je. Dvadeset devet mi je godina, uzviknuo je Cezar, Aleksandar Veliki je u ovim godinama već i Indiju osvojio. A šta sam ja?
O, ja nisam bio Cezar. Čak i ne znam šta me je zadržalo da ne palim crkve. Beše to slabost. Čak i nije bila žudnja za slavom. Ništa nisam postigao. Ali sam znao i da nikada ništa neću postići. Želeo sam da odem u drugu zemlju. Ali je potom usledio trenutak kada sam uvideo da za ono što ja hoću, prvi preduslov jeste da ostanem kod kuće. Svuda bih bio bez korena, upravo s ovim i upravo ovako. U inostranstvo može da ide inženjer, lekar, bankar, mogu čak i sveštenik i vojskovođa. A ja sam bio onaj neko ko ne može. Morao sam da ostanem. A moram da ostanem i sada, na kraju života, kada više i ne želim ništa drugo do da potpuno sazrim. Evo me u ovom narodu, u ovoj zemlji, svaka mi je namera bezuspešna, svaka reč uzaludna beše, svi planovi su mi se razbili, propao sam, neprimetno, suvišno i nepoznato. Ne gledam more na čijim obalama sam želeo da umrem, ne osećam miris smokava i obalskih borova, koji maestral donosi iz zaliva, i ne čujem romor talasa na hridinama. Čak i ovde poraz. Moj dajmon me ne pušta. I nemam nikakve utehe. Znam da neće biti potomstva koje će me poštovati. Ono što sam ja radio tako je nečovečno da se prema tome neće prodobriti nikakvo potomstvo. Nisam naklonjen nikome, čak ni njemu. U meni niko neće naći opravdanje. Nigda ovde nije bilo čoveka koji je manje bio umiljat. Ali i inače, potomstvo! Neće ono imati ni želje da se muči hartijama. Dolaze vremena koja će zaboraviti svaku prošlost. Sadašnjost će nagnati ljude da zaborave prošlost — ne zato što će biti veoma srećni, nego upravo veoma nesrećni, toliko čak da niko neće umeti da im ublaži patnje. Zašto bi baš iščeprkali mene koji nemam nikakvo saosećanje prema njima? Vreme slova je i inače već minulo. Pisanje je nesavremena strast, i sve više će to biti. Biće zaboravljen svako ko je pisao, čak i ja. Postoji u meni jasnovidost da to kažem, ma koliko je sud težak, naročito za mene sama, u čijem životu postoji tako užasna nesrazmera između onoga što sam ostvario i onoga što se u meni primećivalo. I tako, ono što sam činio, zauvek je izgubljeno. Čak i ovo. Jer ostali? Ko sme sebe da postavi uz mene. I kada to pitam, ne govori li iz mene oholost. Toliko sam sam da ne samo što jedino ja umem učiniti ono što sam učinio, nego sam ja i jedini koji zna šta sam uradio.

Bela Hamvaš - Mađarski Hiperion
 

j-a-m-i

Poznat
Poruka
7.344
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam.
Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno.
Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić,
sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu.
Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika.
Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!

Andrić -Jelena, žena koje nema
 

Lada

Veoma poznat
Poruka
14.308
Ponekad, dok razmišljam o ljudima, čini mi se da je šteta što Noa i njegovo društvo nisu zakasnili na brod.

Adam i Eva uživali su mnoge povlastice, a najveća je bila što nisu imali mlečne zube.

Život bi nam bio neizmerno srećniji kad bismo se mogli roditi s osamdeset godina pa se približavati osamnaestoj. (ovo je dalje razrađeno u TV seriji 'Seinfeld', odlomak možete pročitati ovde - prim. aut)

Ne volim govoriti o zagrobnom životu jer imam prijatelje na obe strane.

Nikad još nije bilo nezanimljiva života... I iza najdosadnije vanjštine skrivaju se drama, komedija i tragedija.

Ima ljudi koji se dosledno lišavaju svake jestive, pitke i dimne tvari koja je na iole lošem glasu. To je cena koju plaćaju da ostanu zdravi. A zdravlje je sve što za nju dobiju. Ja to stvarno ne razumem! To je kao da date sav imetak za kravu na umoru.

Knjige o zdravlju čitajte vrlo pozorno. Može vam se dogoditi da umrete zbog štamparske greške.

Svi zubari vole da pričaju dok rade. To su nasledili od svojih profesionalnih predaka - brica (berberina). Zubar koji dobro priča - pod uslovom da nije jako loš u drugom poslu - pravi je izbor.
Mark Tven "Otrovne misli"
 

Lada

Veoma poznat
Poruka
14.308
Čim otkrijete da ste na strani većine, hitno morate učiniti nešto sa sobom.

Držite se podalje od ljudi koji žele omalovažiti vaše ambicije. Sitne duše to rade svo vreme, a samo zaista veliki ljudi ulivaju vam osećaj da i vi možete postati veliki.

Radi kao da ti novac nije neophodan, pleši kao da te niko ne gleda, voli kao da nikad nisi bio nesrećan.

Bolje je zaslužiti priznanje i nemati ga, nego ga imati a ne zaslužiti ga.

Čovek je stvorenje načinjeno na kraju radne nedelje, kada se Bog već umorio. I uopšte, čemu je trebalo celi ovaj globus stvarati u hitnji za svega šest dana? Da se utrošilo malo više vremena, svet bi bio kako valja, pa se sad ne bi trebalo toliko popravljati i poboljšavati. Slično se dešava kad na brzinu sklepaš kuću, pa u žurbi zaboraviš zahod, ili spremište za metle i to onda moraš naknadno dograditi, bez obzira koliko te koštalo novaca i živaca.

Stvoriti čoveka bila je krasna i dovitljiva zamisao, ali dodati ovcu bila je tautologija.

Adam je bio samo čovek - a to objašnjava sve. On nije uzeo jabuku zbog nje same, nego zato što
mu je bila zabranjena. Da mu je bila zabranjena zmija, on bi verovatno i nju pojeo. Mark Tven "Otrovne misli"
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Popnem se na brdo, s knjigom ili bez nje, donesem vode s izvora, okopam krompir, jagode ili vinograd. Kad bi me neko posmatrao, rekao bi da sam najmarljiviji čovek na svetu. A sve je igra. Leti gradim kule od peska. Ne tražim korist od onoga što činim, najčešće je ni nemam. Na budućnost i ne mislim. Nemam za to fantazije. A to je ono što se naziva klasičnim načinom života, neću unapred da isisam med trenutka. Ono za što sam upravo raspoložen. Ako mi se ipak formiraju navike, njih ne oblikuje briga, nego radost. Ono što je unapred usmereno, uvek je nevolja. Najviša je opojnost trenutka. Da li si već stajao u šumi pod treperavim svetlosnim pegama propuštenim kroz krošnje drveća? Onda znaš šta je tren. Da li si za vreme šetnje već video stazu koja se gubi među drvećem? Nema u meni osvete ni zavisti, i ne želim nikakvu zadovoljštinu. Ne osećam da sam prikraćen. Samo onaj prestiže sebe sama ko oseća nedostatak i glad zadovoljštine. Ali time što sebe prestiže, promašuje ononajveće, sadašnjicu, to što postojim. Ciljeva nemam, a zbog toga me budućnost ne interesuje. Svet postoji i ja jesam. Zar nije dovoljno? Svaka unapred projektovana mašta sve pokvari i kada to stigne do mene, pusto je, jučerašnjica je isprala zlato iz njega. Tako dobijam život u njegovoj čistoti. Više od toga niko ne može dobiti.

Bela Hamvaš - Mađarski Hiperion
 

pesho

Poznat
Poruka
7.136
Pitanje: kako da čovjek postigne da ne gubi vrijeme? Odgovor:
osjetiti ga u svoj njegovoj duljini. Sredstva: provoditi dan u čekaonici zubara, na neudobnoj
stolici; živjeti na svom balkonu nedjeljom poslije podne; slušati predavanja na jeziku koji ne
razumijemo; odabirati željezničke veze koje su što dulje i što nezgodnije i putovati, naravno,
stojeći; stajati u repu pred kazališnim šalterima, a ne uzeti karte itd. itd.

Aber Kami - kuga
 
Poruka
17.389
Beograd, ravnodušno svojim trolejbusima tutnji, kao ponornica u podzemne prolaze nestaje, preko reke se prebacuje kao kakva ogromna gazela životinjski gipkog skoka; smrdljiv i garav sa zaječarskim, šavničkim, prizrenskim i moravskim akcentom govori; pije vinjake i špricere po baštama kafana, u kojima se miris roštilja sa benzinskim isparenjima i vrelom letnjom prašinom meša; crvene vršalice i koka-kolu proizvodi; beznog po ćoškovima raskrsnica prosi; tone svinjetine i mladih krompirića guta; neoprezne na pešačkim prelazima gazi; evropska prvenstva priređuje i za državnu televiziju se snima; prima kao zift crne strane državnike i sve nove i nove bataljone, pukove i armije bespravno nastanjenih, okrugloglavih oficira-svetaca u gumenim opancima i suknenim pantalonama; bučan u šest ujutru postaje, utihne u deset uveče; prepun u tri po podne, prazan nedeljom kao da je bomba mravinjak raznela; poslušni kolos niska čela i nadnaravne snage tupo svestan da ništa ne može protiv vlastite prirode, ravnodušno nesvestan svojih milion točkova i dva miliona nogu...
Slobodan Selenić - Prijatelji
 

j-a-m-i

Poznat
Poruka
7.344
Voleti nekoga isto je kao i useliti se u novu kuću.Isprva se zaljubiš u sve te nove stvari,
svako jutro si ushićen što one pripadaju baš tebi i pomalo se plašiš da bi neko iznenada mogao uleteti
i objasniti ti da je došlo do grozne greške i da zapravo uopšte ne bi trebao biti na tako divnom mestu.
A onda tokom godina zidovi postanu oštećeni, nagrize ih vreme, drvo se tu i tamo ošteti
i onda zavoliš tu kuću ne zbog njene savršenosti,nego zbog njenih nedostataka.
Znaš joj sve kutke i pukotine. Znaš šta da učiniš kada ti zapne ključ u bravi, a napolju je jako hladno.
Znaš koja se od podnih dasaka savije kada nagaziš na nju i znaš kako tačno otvoriti vrata ormana, a da ne škripe.
I sve su to te male tajne koje znače dom.

"Čovek po imenu Uve" - F. Bekman
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Najvećem broju ljudi život je isuviše jak. I zbog toga ne mogu da ga podnesu bez narkotika. Iskapiti ga čistog veoma je teško. Od njega se postaje melanholik, ili se podivlja i posrće. Samo ga najsnažniji podnose bez bilo kakvog krivotvorenja, sa svim njegovim mirisima, samo najsnažniji umeju da trezveno čisto žive opojnost koja izvire iz života.

Bela Hamvaš - Mađarski Hiperion
 

Lada

Veoma poznat
Poruka
14.308
Zemlja se guši. Svi mrze zemljotrese. Boga mole da ih poštedi takvih velikih nesreća. Ja želim zemljotrese, jer znam da tada zemlja može da diše. Ljudi ne znaju šta su zemljotresi i optužuju Boga. Ljudi će reći da grešim, ali znam da osećam zemlju. O tome ne razmišljam. Ova zemlja je živa. Nekad je bila Sunce. Na Marsu nema ljudi. Ljudi će me se plašiti jer govorim o stvarima koje nikad nisam video, ali ja mogu da vidim i bez očiju. Ja osećam.

Vaclav Nižinski, Dnevnik
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Posle svih ovih kišnih dana nebo je ponovo povratilo plavetnilo koje je skrivalo u ogromnim prostranstvima u visini. Između ulica, gde lokvice vode spavaju kao bare u poljima i jasne radosti što se mrzne na nebu, postoji kontrast koji čini prijatnim prljave ulice a sumornom zimskom nebu daje prolećnu blagost. Nedelja je, i nemam šta da radim. Dan je toliko lep da ne želim čak ni da sanjam. Uživam u njemu s iskrenošću čula kojoj se prepušta moja inteligencija. Šetam se, kao dokoni trgovački pomoćnik. Namerno se osećam starim samo da bih mogao da okusim zadovoljstvo podmlađivanja.

Fernando Pesoa - Knjiga nespokoja
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Telesne funkcije i mišljenje su zajedničko svojstvo pripadnika vrste koja sebe arogantno definiše kao homo sapiens. Strogo uzev, svako ljudsko biće – muškarac, žena, dete – jeste mislilac. To važi kako za nekog kretena tako i za Njutna, kako za nemuštog morona tako i za Platona. Začetničke, inventivne misli, misli koje poboljšavaju život, mogu se pojaviti uvek i na svakom mestu, mogu pasti na pamet neobrazovanim, tupavim pa čak i mentalno hendikepiranim osobama. Ove misli se gube zato što nisu artikulisane ili na njih nisu obratili pažnju čak ni oni koji su ih mislili. Naše misli su kao majušne spore koje se razmnožavaju – spolja i iznutra – u milionskom broju. Samo maleni deo preživljava i donosi plod. … Kulturu, „opšte stremljenje“ ka duhovnoj pismenosti, možemo definisati stepenom do kog se prvorazredno mišljenje raširilo i utelotvorilo u opštim vrednostima i praksama, ili pak nije. Da li su kreativne misli prihvaćene u školama i doživele opštedruštveno priznanje? Da li su doprele do unutrašnjeg uha, čak i kada je proces slušanja često tvrdoglavo spor i opterećen vulgarizacijom. Da li se autentično mišljenje i njegovo receptivno vrednovanje ometa, čak sprečava putem političkog, dogmatskog i ideološkog poricanja koje ne misli?

Džordž Stajner - Zašto razmišljanje rastužuje
 

Lada

Veoma poznat
Poruka
14.308
Ana Frojd, večita devica, rekla je da čovek u mašti može da pripremi jaja kako god želi, ali ne može da ih pojede. Kada se oslanjate na fantazije, to je kao da pokušavate da pojedete jelovnik umesto samog jela."

"Margaret Tačer je smatrala da će u to doba, 'na kraju istorije', klasa koja vlada televizijom - kilava ako ne i beživotna gomila starkelja sa Oksforda, sve sa kraljevskom porodicom i crkvom - biti zamenjena 'narodom', pod kojim je, izgleda, podrazumevala neobrazovan svet i neopevane sirovine. Šezdesetih i sedamdesetih godina, kada su napadali koncept patrijarha i falusa, pojavio se kult rušenja očeva. I šta nam je ostalo nakon te ikonoklastične decenije? Tačerka: usud gori od muškarca. Sada, naravno, svi živimo u okvirima 'tačerske psihe', ako ne i u anusu iste, u svetu koji je ona stvorila od konkurencije, potrošačke groznice, kulta poznatih, kao i dobrotvornog rada - tog kopileta griže savesti!"

"Većina ljudi se ionako preterano suzdržava. Do groba se pitaju nije li trebalo nekome da pokažu zube, a znaju da je odgovor potvrdan."

(o psihijatrima) "Neko raskine s devojkom a oni mu daju lekove, kao da je bol nešto neprirodno."

"Telesna želja je seme volje za životom. I zaista se može reći da je čovek konkretizovana seksualna želja; potekao je iz čina parenja i njegova želja nad željama je čin parenja; sama ova tendencija pokreće i održava čitavu njegovu fenomenalnu egzistenciju."

Hanif Kurejši -
"Nešto da ti kažem"
 

Lada

Veoma poznat
Poruka
14.308
"Zaljuljao je stolicu i zagledao u slike na njihova tri zida. Terijevu pažnju privuče opustošeno lice Normana Majlera.
Čuo je priču o Majlerovoj večeri uoči venčanja i nije je zaboravio. Majler je bio depresivan zbog toga što sutra treba da prođe kroz crkvu. Njegova buduća žena upitala ga je šta mu je, a Majler je odgovorio da sve to nikada nije želeo - brak, monogamiju, preplitanje svog života s nečijim tuđim. Sve što je Majler oduvek želeo bilo je da živi u Parizu kao slobodan čovek. A njegova buduća reče: "Slušaj, Normane. Da si slobodan čovek u Parizu, sigurno bi sreo onu posebnu devojku i završio isto gde si i sada. I Norman Majler je shvatio da je to istina. U kratkim trenucima slobode koji naiđu, uvek tražiš način da ne budeš slobodan, da potpuno pripadneš nekome. Tražiš nove svetove i nađeš ih u jednom jedinom licu."

Toni Parsons "Naše nezaboravljene priče"
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Ja sam nevidljiv čovek. Nisam avet poput onih koje često posećuju Edgara Alan Poa niti sam onih holivudskih fiktivnih ektoplazmi. Čovek sam od materije, od kostiju i mesa, od vlakana i tečnosti — čak se može reći da posedujem i razum. J nevidljiv, shvati, prosto zato što ljudi neće da me vide; kao da sam okružen ogledalima od tvrdog stakla koje daje iskrivljene slike, slične glavama bez trupa koje ponekad gledate kao cirkuske atrakcije. Kad mi se primiču oni vide samo ono što me okružuje, vide same sebe ili predmete svoje uobrazilje — sve i sva samo ne mene.
Moja nevidljivost nije rezultat biohemijskih uticaja na pokožicu. Nevidljivost kojoj ja pripadam pojavljuje se zbog čudnovate osobine očiju onih s kojima dolazu dodir. Ona je rezultat građe njihovih „unutrašnjih očiju” kojima gledaju na svet posredno, kroz spoljne — fizičke oči. Ja se ne žalim niti protestujem. Biti nevidljiv — ponekad znači prednost, mada to najčešće razara živce. Sem toga, dolazi se do stalnih sudara s onima koji imaju slab vid, ili pak čovek prosto sumnja u to da uopšte postoji pita se nije li on, naprosto utvara u svesti drugih, recimo predstava u mori koju spavač pokušava da svom svojom snagom uništi. Dok si ovakav počinješ iz inata ljudima da uzvraćaš udarac i priznajem da se obično čovek tako oseća.

Ralf Elison - Nevidljivi čovek
 

Lada

Veoma poznat
Poruka
14.308
"Jedan moj poznanik je govorio da zlo u našem životu može da se pobedi jedino novcem. To je zanimljivo zapažanje, treba govoriti ne o pobedi nad zlom, već o mogućnosti otkupa od njega."

"U Moskvi se grade oblakoderi, jedu se tone sušija i ispostavljaju računi u kojima se potraživanja izražavaju u milijardama.Ali taj bum ima malo veze sa ekonomijom. Naprosto, ovamo se iz cele Rusije sliva novac, i on malkice natapa ovdašnji život pre nego što ode u hiperprostor of-šora. Sećam se, govorila si da je osnovna protivrečnost savremene epohe - protivrečnost izmedju novca i krvi."

"Znaš u čemu je potajni užas ovdašnjih života? Kada kupuješ sebi bluzu ili kola, ili bilo šta drugo, u tvojoj glavi već se nalazi predstava mesta na koje ćeš otići u toj bluzi ili u tim kolima, koje ti je nametnula reklama. Ali takvog mesta nema nigde, osim u reklamnom spotu, i tu crnu rupu u realnosti, oplakuju svi ozbiljni filozofi Zapada. Kroz radost šopinga nazire se nepodnošljiva svest o tome da je ceo naš svet - ogromna prodavnica skijaške opreme koja se nalazi usred Sahare: treba kupiti ne samo skije, već i imitator snega."

Viktor Peljevin "Sveta knjiga vukodlaka"
 

Lada

Veoma poznat
Poruka
14.308
A šta je onda književnost?
- Pa, na primer, Marsel Prust. Ili Džems Džojs.
- Džojs? - upita on primičući se. - Onaj što je napisao Uliksa? Probao sam da čitam. Dosadno. Ako ćemo pravo, uopšte ne shvatam zašto su potrebne takve knjige.
- Kako to misliš?
- Pa tog Uliksa niko ne čita. Tri čoveka su ga pročitala i onda celog života od tog žive - pišu članke, idu na konferencije. A niko drugi to nije savladao.
- Znaš šta - rekoh, bacajući Vukodlake na pod. - Vrednost knjige ne odredjuje to koliko će ljudi da je pročita. Genijalnost Mona Lize ne zavisi od toga koliko posetilaca prodje pored nje tokom godine. Najveće knjige imaju malo čitalaca, zato što njihovo čitanje zahteva napor. Ali upravo zbog tog napora radja se estetski efekat. Književni fast-fud nikad ti neće podariti nešto slično.
- Jednom sam te već zamolio, govori jednostavnije...
- Sasvim jednostavno mogu da kažem ovako. Zamisli, recimo, da si kamiondžija. Knjige koje čitaš su kao saputnici koje primaš u kabinu. Ako primaš kulturne i umne ljude - i ti ćeš uz njih postati pametniji. Ako budeš vozio budale - i sam ćeš postati budala. Zadovoljavati se detektivskim romanima - to je... to je kao voziti polupismenu prostitutku radi felacija.

Viktor Peljevin "Sveta knjiga vukodlaka"
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Toliko se odupirem činu da moram najprije pročitati bilo koji Napoleonov život kako bih se odlučio nešto preduzeti. Kad bi Bog mogao znati kakav je teret za mene ma i najmanji čin, savladalo bi ga milosrđe i ustupio bi mi svoje mjesto. Jer moje nemogućnosti imaju nešto beskrajno nisko i istodobno božansko. Niko nije manje stvoren za zemlju nego što sam to ja. Pripadam nekom drugom svijetu, takoreći pod-svijetu. Ispljuvak satane, eto od čega sam napravljen. Pa ipak, pa ipak!

Emil Sioran - Sveske
 

Indigo3

Ističe se
Poruka
2.196
Ne, život nije istrgano povjesmo kako se čini oku našem kratka vida. U Bogu je svršetak misli koja nam se gubi u očajan beskraj.
Ne nosi nas vjetar kao lišće i ova gorka sreća da se leti nije smisao i svrha samoj sebi. Mi nismo atomi prašine koja se u oblacima bez cilja diže ljeti nad drumovima, nego sićušni dijelovi beskonačnog mozaika kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik ni veličinu, alu u kom sam, evo, našao svoje mjesto i stojim pobožno kao u hramu.
Ivo Andrić, EX PONTO
Ma cela knjižica mi je toliko u srcu da ne znam šta volim tu više...
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Domoroci nazivaju baobab »vražje drvo« jer tvrde da se vrag zapleo u njegove grane pa ga je, da ga za to kazni, okrenuo naopako. Po domorocima, korijenje je sada granje, a granje je korijenje. Kako bi bio siguran da baobaba više neće biti, vrag je uništio sve mladice. I zato, kažu domoroci, postoje samo izrasli baobabi.

Ježi Kosinski - Vražje drvo
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
214.163
Dva separea dalje, Čokolada je i dalje sedela s haljinom zadignutom oko dupfeta. Imala je roze gaćice. Nije presetajala da me fiksira pogledom. Kelnerica je stigla s pićima. Popismo ih. Video sam Čokoladu kako ustaje. Zateturala se prema našem separeu. Spustila je obe šake ravno na naš sto i nagunla se. Dah joj je bazdio na alkohol. Uperila je pogled u mene.

»Znači, to je tvoja majka, a, pishka ti materina!«
»Majka nije mogla da dođe.«
Elzi je polgedala u Tanju. »Koliko naplaćuješ, draga?«
»Odjebi!«, reče Tanja
»Jel' dobro pušiš lušu?«
»Produži. Da ne budeš žuta nego modra.«
»Kako ćeš to da izvedeš? Sa kesom pasulja?«

Onda je Elzi otišla mešajući guzicom na nas. Jedva je stigla do svog separea i opet ispružila te slavne bandere. Što nisam mogao da imam obe? Car Mongut je imao 9000 žena. Zamislite samo: 365 dana u godini podeljeno među 9000. Nema svađe. Nema menstruacije. Nema psihičke preopterećenosti. Samo gozba i gozba i gozba. Caru Mongutu bilo je svakako veoma teško da umre, ili veoma lako. Tu nema dileme.

Čarl Bukovski : Žene
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Zašto više ne sanjam majku? Možda zato što sam previše pisao o njoj, čak sam njenim lepim profilom ispunio korice knjige, prizivao sam njeno prisustvo a da nisam imao nameru išta da prizovem. Meni majka nije dosađivala, sâm sam je prizvao time što sam toliko o njoj pisao, ali pretpostavljam da sam na kraju stvorio literarni lik, kompleksan, umetnički, složen, i time mi je izmakla moja prava majka, mrtva majka. Ja sam siroče mrtve majke jer sam previše pisao o njoj.

Francisko Umbral - Biće daljina
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
214.163
Ženske gaćice su bile strašno razočarenje za mene onog momenta kada sam odlučio prestati živeti sam. I nikada se istinski nisam oporavio od šoka nakon saznanja da žene rade ono što i mi: čuvaju svoje najbolje primerke donjeg veša samo kada znaju da će sa nekim provesti noć. Kada živite sa ženom, sve te izbledele krpice odjednom počinju da se pojavljuju po radijatorima u celoj kući; pohotni mladalački snovi o tome kako ćeš jednog dana, kad odrasteš, biti okružen egzotičnim ženskim intimnim rubljem, od sada pa doveka - amin, raspršiše se kao kula od karata

Nick Hornby, "High Fidelity"
 

Baudrillard

Legenda
Moderator
Poruka
61.661
Navodni povratak tetke Rozi u naš flamanski Pičkovac zvani Rejtverdehem prijatno je uzdrmao život naših potpuno beskorisnih muškaraca u kakve sam u tom trenutku i ja stasavao. Zora je pucala s njenim imenom, Rozi!, Rozi!, koje je donosilo nadu. Jer neko se vratio! Neko ko je ovde bio rođen i ko je napustio ovo mesto, vratio se! I to još tetka Rozi. Njen povratak protumačen je kao starozavetni znamen, kao dokaz da naš Pičkovac i nije bio tako loš, a ni mi tako bezvredni kao što je prostom računicom bilo dokazano.

Dimitri Verhulst - Zaludnost življenja
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.