Quantcast

ODLOMCI KNJIGA koje volimo

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
117.891
" I to je, moji mladi prijatelji, priča o našoj zemlji: jedan napadač za drugim... Makedonci. Sasanidi. Arapi. Mongoli. Sada Sovjeti. Ali mi smo kao ti zidovi tamo. Izubijani i nimalo lepi za oko, ali i dalje stojimo."
" Setila se kako je Nana jednom rekla da je svaka pahulja uzdah jedne ranjene žene negde u svetu. Da svi uzdasi lete u nebo, skupljaju se u oblacima, a onda se lome u sićušne deliće koji tiho padaju dole na ljude. Da podsete kako žene poput nas pate, kazala je tad. Kako nemo trpimo sve što nas zadesi."

"Šta je to toliko čarobno kod prvog snega? Prilika da vidimo nešto još neokaljano, još neoskrnavljeno? Da uživamo u draži trenutka kada stiže novo godišnje doba, u divnom početku, pre nego što postane izgaženo i pokvareno?"
"Ljubav je opasna greška, a njen saučesnik nada varljiva je iluzija."
"Svi žele Džeka", rekla je Lejla Marijam. "Eto u čemu je stvar. Svi žele Džeka koji će doći da ih spase iz ovog užasa. Ali Džeka nema. Džek se ne vraća. Džek je mrtav."

"Kada su se vratili u Kabul, Lejlu je mučilo što ne zna gde su talibani sahranili Marijam. Želela je da poseti Marijamin grob, da posedi malo s njom, ostavi neki cvet. Ali Lejli je sada jasno da to nije važno. Marijam nikada nije daleko... Marijam je u Lejlinom srcu, gde sija blistavim zracima hiljadu sunaca."

Hiljadu čudesnih sunaca - Haled Hoseini
 

-Jelena-

Iskusan
Poruka
6.427
Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze…

Ptice umiru pevajuci, Kolin Mekalou
Podseti me na detinjstvo, ovo mi je bio omiljeni citat. Kako bese nastavak “... mi ljudi, kad sebi zabadamo trn u srce, znamo, svesni smo, razumemo, ali ipak to cinimo, ipak to cinimo.”
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Vatrenih, kao ugalj crnih očiju, izgarajući od želje da prevari Kompaniju, taj čovek ... Direktor, malo me je plašio. Teško mi je padalo da se naviknem i na samo njegovuo prisustvo. Nisam dotad mogao ni da zamislirn bilo koji ljudski cilj koji bi mogao da izazove tako neverovatan stepen napete želje. Nikad nam se nije obraćao jasno i glasno, već samo dvosmislenim rečima, reklo bi se da živi, da misli, jedino da bi strašno kovao zavere, uhodio i izdavao druge. Tvrdilo se da on sam krade, pljačka i vara mnogo više no svi ostali službenici zajedno, a oni nisu sedeli skrštenih ruku, uveravam vas. I meni se to činilo mogućim.
Dok je još trajao moj staž u For-Gonou, imao sam još i nešto slobodnog vremena za šetnju po tom kakvom-takvom gradu u kome je konačno, po mom mišljenju, jedno jedino mesto bilo poželjno: bolnica.
Čim čovek negde stigne, u njemu se bude ambicije. Moj je unutrašnji poziv bio da budem bolestan, prosto bolestan. Svako ima svoje. Šetao sam se oko bolničkih zgrada punih obećanja, opuštenih, povučenih, pošteđenih, i odlazio od njih sa žaljenjem, od njih i njihove antiseptične privlačnosti. Travnjaci su okruživali ovo boravište, osveženi lakim ptičicama i uznemirenim raznobojnim gušterima. Kao nekakav »zemaljski raj«.

Luj-Ferdinand Selin - Putovanje nakraj noći
 

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
117.891
Žena kojoj su deca bila oduzeta zove se Fatima. Kao jedino žensko među troje braće, rođena je i ostala u Liverpulu, gde je, sa ostatkom porodice, živela u zajednicu - svi Azijci, uglavnom muslimani - koju je spajala činjenica da svi žive u istoj ulicii u kojoj su ako je moguće, birali supružnike iz familije. Takav scenario je krajnje tipičan za slučajeve s kojim se susrećem.
Nekoliko godina pre toga Fatima se udala za Pakistanca (radilo se o ugovorenom ako ne i nametnutom)kog je dovela u Englesku; zvao se Rafik i bio je nekoliko godina stariji od nje. Nevolje u braku počele su kada je žena Fatiminog najmlađeg brata pobegla, odnevši sa sobom i njihovu bebu. U dokumentu je stajalo navedeno da je njeno ime Džamila, ali daljih podataka nije bilo. Pretpostavljam da je pobegla iz istog razloga iz kojeg i mnoge druge žene pobegnu od svojih porodica: zato što je maltretirana i zlostavljana do granice kad više ne može da izdrži.

Na korak do sna - Džasvinder Sangera
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Pravda u anglosaksonskim kulturama ne postoji u praksi. O njoj se u javnosti samo govori, ali zapadnoevropska društva su zapravo robovlasnički sistemi maskirani u demokratiju. Pravda živi još samo na planinama Balkana, gde se stari ljudi ne proteruju u staračke domove, jer o njima brinu njihovi potomci, pravda miriše na bakinu vruću gibanicu koju je zamesila unuka, a baka je samo dala recept.
Pravda nema budućnost, zato što će je uništiti velika nepravda sa Zapada tržištem droge i produkcijom gradjanskih ratova. Ostaće samo mitovi o pravdi koje će, na žalost, da snimi holivudska produkcija.
Pravda i ljubav su dve sestre bliznakinje.Pravda bez ljubavi je nemoguća kao i ljubav bez pravde.
Ljubav je danas gubitnička reč. Verovati u ljubav je kao da ste u slepoj ulici. Iako verujem u ljubav, ne osećam se kao gubitnik, jer još uvek mogu da se vratim iz zapadne Evrope i kod svoje bake bez žurbe popijem kafu i čašu vode sa ratlukom.

Kad papa bude crnac - Bratislav Jugovic
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Gejl se naginje napred, oči počinju da joj sijaju. "Mislim da shvatam... ali gde je tu onda um Džeri? Sam mozak?"

Džeremi se smeje, pokušava da otpije još malo... On spušta čašu sa treskom. "Pretpostavljam da je najbolji odgovor što su Grci i verski ludaci bili u pravu kada su razdvajali jedno od drugog. Na mozak se može gledati kao na... pa, kao na neku vrstu istovremenog elektrohemijskog generatora talasnog fronta i interferometra. Ali um... ah, um... to je nešto mnogo divnije nego ta grudva sive materije koju zovemo mozak."

"A kako se ovo otkirće može primeniti na našu sposobnost... na telepatiju?" Gejlin glas je tih.

"Sasvim jednostavno, kada sebi vizuelno predstaviš ljudsku misao kao niz frontova stojećih talasa koji stvaraju obrasce interferencije što se mogu skladištiti i množiti...Sećaš se kada smo podelili utiske o toj sposobnosti neposredno pošto smo se upoznali? Oboje smo zaključili da bi bilo nemoguće objasniti dodir uma bilo kome ko to nije iskusio. Bilo bi to kao opisivanje... kao opisivanje boja osobi slepoj od rodjenja."

"Ti znaš da dodir uma u stvarnosti ni najmanje nije nalik onome kako to opisuju u tim glupim SF pričama koje čitaš." Gejl se osmehuje. "Obično kažu da to liči na hvatanje radio ili TV emisija", kaže ona, "kao da je um prijemnik ili tako nešto."

Džeremi klima glavom. "Ali mi znamo da nije tako.Da je pre kao... " Ponovo reči ga izdaju i on pokušava da podeli sa njom matematiku: "..sinusni talasi izvan faze koji polako konvergiraju dok se amplitude premeštaju preko prikazanog prostora verovatnoće."

"Nešto kao da imaš deja vu sa nečijim tudjim sećanjima." kaže Gejl...

Den Simons - Suplji covek
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
"Pre nego što moja ljubav ima prilike da se iskristališe, pretvori se u duboko, razorno prijateljstvo. A kada se ovo desi, strast izleti kroz prozor."
"Sigurna sam sada da ćeš shvatiti da voliš Justinu više zato što te je izdala, ako budeš raščlanjivao svoja osećanja! ***** je prava ljubimica muškarca, kao što sam ti jednom rekla, i rodjeni smo da volimo one koji nam zadaju najviše bola!"

Lorens Darel "Aleksandrijski kvartet"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Providna struktura sveta u kojem je on živeo uvek je predstavljala duboku tajnu za mene; ali sada, sa njegovom smrću, ta misterija postala je još strašnija.
Taj kamion je smrvio njegov providni svet, kao da je naleteo na staklenu ploču koja je nevidljiva zato što je providna. Činjenica da Curukava nije umro od
bolesti savršeno se uklapala u sliku. Bilo je prikladno da on, čiji je život bio jedna tako neuporedivo čista struktura, doživi i čistu smrt u udesu. U tom sudaru,
koji nije trajao duže od sekunde, došlo je do iznenadnog dodira, i njegov život se stopio sa smrću. Brza hemijska reakcija. Nema sumnje, jedino na tako
drastičan način taj čudni mladić bez senke mogao je da se spoji i sa svojom senkom i sa smrću.

Jukio Mišima - Zlatni paviljon
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
Муку од европског хуманистичког прогреса осетио је и уметнички изразио у својој трагедији Rossum's universal Robots, истакнути чехословачки писац Карел Чапек. Између његових хероја Алквиста и Јелене води се овакав дијалог:
Алквист: Има ли Нана какав молитвеник?
Јелена: Има један врло велики.
Алквист: И у њему се, сигурно, налазе молитве за разне случајеве у животу? против непогоде? против болести?
Јелена:
Да, против искушења, против поплаве...
Алквист: А против прогреса, нема ли?
Јелена: Држим да нема.
Алквист:
Е, то је штета.
***
Господо, према хуманистичком човеку и његовом прогресу стоји Христов човек, светосавски човек са својим богочовечанским прогресом.

(Св. Јустин Поповић: Светосавље као филосовија живота)
 

Songweaver

Zainteresovan član
Poruka
138
" Ja sam ga učila da stoji i hoda, da pazi šta jede i da zimi obavezno navuče kapu preko ušiju. Vezivala sam mu pertle i tešila ga na tužne scene iz crtanih filmova. Ja sam mu objasnila razliku između svetle itamne strane sveta i čoveka, ja sam ga čuvala i razmazila, ja sam mu branila i popuštala.
Ja!
Nisam spavala noćima čekajući da spadnu temperature, bacila gomilu para na igračke samo da ga vidim radosnog, osećala krivicu kad ga suviše pritiskam ili mu ostavljam previše prostora, trčala u vrtiće, boravke, na roditeljske sastanke, naučila da spremam i mesim, promenila sto deterdženata da nađem onaj jedan na koji nije alergičan...
Ja sam ta kojoj nikakav uspeh nije vredan ni pola njegovog uzdaha! Ja sam ta koja plače kad njega boli i koja guta knedle kad je radostan, samo da i tad ne zaplače i bude sama sebi smešna.
Ja!
Zato neka te ne čudi što ću ista ja, bez imalo empatije i žaljenja oko da ti popijem ako ga samo popreko pogledaš! Od života ću ti napraviti pakao ako ga povrediš rečju i ganjati te do kraja sveta ako ga povrediš delom.
Ne odgovara ti? Preskoči ga.
Ne sviđa ti se? Ne gledaj ga, ne slušaj ga. Ako ti je potrebna vreća za boks, udri u svoj razlog, ne u moje dete!
Njega nećeš tući, ni u pojam ni u naletu besa i nemoći.
Moraćeš prvo preko mene, a ne dao ti Bog da se nađeš na putu majci koja brani svoje dete!
Bez empatije i žaljenja, bez hrišćanskih, islamskih, budističkih, indijanskih, judaističkih načela praštanja, bez imalo pardona, pitanja i molbi, ruke ću da ti polomim na bezbroj mesta ako samo pokažeš prstom na njega!
Pa nek’ si vršnjak nasilnik, komšija iz susedne zgrade, rođak, ortak, učitelj, slučajni prolaznik ili običan kreten. Ne sili se da si jači jer nema jače sile od majke koja brani svoje dete! "

(Jelena Milenković - Cepanje duše)
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
А када се у историји рода људског трага за савршеним и довршеним човеком, онда кроз наше сазнање вихори пламено питање: ко је савршен и довршен човек, ко?
...
Да ли Шекспир? – Али, у својој ненаситој жудњи за Савршеним и Довршеним, Шекспир је доживео човекову несавршеност и недовршеност у безброј паклених трагичности, повео људско биће у горње светове и оставио га на тамошњим путевима зачуђено и запрепашћено. Значи, и он није савршен и довршен човек.
Да ли Гете? – Али, широко и дубински доживљујући драму људскога бића у којој Мефистофел игра главну улогу, Гете је својим предсмртним криком: Licht, mehr Licht! јасно показао колико је несрећан отишао из овог у онај свет. Значи, и он није савршен и довршен човек.
...
Окренут ка просвети, закључак би гласио: Христос је тај идеални човек, кога људска просвета тражи као свој циљ, као свој смисао, као свој идеал. Са Њим и од Њега, ми људи знамо шта је прави човек, шта је идеалан човек, шта је савршен човек. У њему имамо образац, по коме сваки човек може израдити себе у идеално доброг, у идеално праведног, у идеално савршеног и довршеног човека.

Јустин Поповић: Светосавље као философија живота
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
“Kakva rijeka!” rekoh svom suputniku, razmišljajući o cijelom tom putu što smo ga prošli od izvora u Crnoj šumi, kako smo početkom lipnja često bili prisiljeni gacati i odguravati se u uzvodnim plićacima.
“S njom više nama šale, zar ne?” reče odguravši kami u nešto sigurniji, dublji pijesak. Onda se spremio za spavanje.
Ležao sam pokraj njega sretan i miran u kupci od četiri elemenata - vode, vjetra, pijeska i velike sunčeve vatre - mislio na dugačko putovanje što se protezalo iza nas i još veliki komad puta prije nego stignemo do Crnog mora, te koliko sam imao sreće što je sa mnom tako ugodan i dražestan putni drug kao moj prijatelj Šveđanin.
Zajedno smo bili na mnogim sličnim putovanjima, ali Dunav nas je, više od ijedne druge poznate mi rijeke, otpočetka očaravao svojom životnošću. Od svog malešnog, pjenušavog proboja u svijet kroz borove Donaueschingena, pa sve do tog trenutka kad počne igrati svoju veliku riječnu igru skrivanja u pustim močvarama, gdje ga je nemoguće primijetiti, gdje je neobuzdan, činilo nam se kao da slijedi pravilo rasta nekog živog bića. Isprva je uspavan, no kasnije, kad postane svjestan dubina svoje duše, razvija silovite želje, kotrlja se poput nekog velikog, tekućeg bića kroz sve zemlje kojima smo prošli, noseći naše maleno plovilo na svojim moćnim ramenima, katkad se s nama grubo poigravajući, ali uvijek prijateljski i dobronamjerno, pa smo ga na kraju neminovno počeli doživljavati kao Veliku Ličnost.

Aldžernon Blekvud - Vrbe
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
"Ljubav je kao i pobožnost, dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urođene svetosti. Žena najčešće podleže ljubavi i strasti tek u doba kada je samoća više ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne meću rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi."

Anatol Frans "Crven krin"
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
Заљубљен у Европу, руски мислилац Херцен је дуго живео у њој, али је при крају свога живота писао: ''Доста смо дуго проучавали црвоточни организам Европе, у свима слојевима, свуда смо видели прст смрти... Европа се приближује страшној катаклизми... Политичке револуције се руше под теретом своје немоћи, оне су извршиле велика дела, али нису свршили свој задатак, срушиле су веру, а нису отвориле слободу; распршиле су у срцима жеље које нису биле у стању испунити... Ја сам први који бледим, и бојим се тамне ноћи што наступа... Збогом умирући свете, збогом Европо!'' ...
Пусто је небо, јер нема Бога на њему, пуста је земља, јер нема бесмртне душе на њој; европска култура је своје робље претворила у гробље. И сама постала гробље. ''Ја хоћу да идем у Европу, - изјављује Достојевски, - и знам да идем на гробље'' ...

Јустин Поповић: Светосавље као философија живота
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
"Lakrdijaš iz špila karata od vajkada se poistovećuje sa Smrću. Ali on je takođe simbol ponovnog rođenja. Kao i nevinosti koja je krasila čovečanstvo pre Pada. Dopada mi se da razmišljam o njemu kao o vitezu svetog grala, koji mora biti prostodušan da bi se sapleo o sreću za kojom traga."

Ketrin Nevil "Osmica"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Kao biće apsolutne slobode – nastavi Stojković jutarnji solilokvij – čovek može posrnuti i pasti toliko nisko da postane nacista, može, dodade, spasti i
niže, nije nacizam dno dna, nije on ono najgore, samo čekaj, ali čovek, ma kako nisko pao, čak i kao nacista, ili nešto još gore, ne mora nužno biti lažov
i čak i kao nacista može sačuvati bar malo smisla za humor i estetiku, što uopšte nije slučaj sa urednicima, novinarima i spoljnim saradnicima Politike
koji su, poput novinara, urednika i spoljnih saradnika ozloglašenog Völkischer Beobachtera, listom degenerici, zločinački umovi, manijaci, homoseksua-
lci (u novije vreme i biseksualci), monstrumi provincijskog žurnalizma obuzeti kolektivnom manijom laganja, iskrivljavanja činjenica i proganjanja nedužnih,
samo što, za razliku od novinara Völkischer Beobachtera, novinari Politike o svojim monstruoznostima i monstruoznim poduhvatima ne pišu objektivno i nepristrasno, nego svoje genetske greške u pisanju (i svemu drugom) zabašuruju, ulepšavaju i kite urođeničkim ogledalcima, đinđuvama, liciderskim srcima, vašarskim čipkicama i mašnicama i na kraju sve to uvijaju u ukrasni roto-papir, premazuju marcipanom masnih laži i zalivaju špinovanim šećerom licemerja, tako da Politikine štamparske greške u očima nedužnih žrtava poprimaju izgled objektivnosti, istinoljubivosti i dobronamernosti. Sigurno si čitao, reče potom
Stojković, nešto smirenijim tonom, o esesovcima, zapovednicima logora smrti, koji su u neposrednoj blizini gasnih komora slušali muziku Vagnera i ostalih nemačkih muzikanata iz XIX veka, a i šire, koji su, pošteno govoreći, bili istinski očevi nacizma, samo se o tome u Nemačkoj ćuti. Čak su i esesovci, reče Stojković, jednom nogom stajali na tlu kulture i muzičke polifonije, a drugom u džungli evropskog divljaštva i nordijskih tam-tam ritmova, koji će tek sa docnijim usponom rok muzike, čudovišnog projekta nacističkog tajnog društva Ahnenerbe, doživeti pravi procvat. Krepuskularna, međutim, stvorenja okupljena oko Politike i njenih dopisništava, doušništava, ispostava i trafika obema nogama, kao ukopana, stoje na terenu misaone, zvučne, mentalne, nacionalne i svake druge, od strane države izdašno subvencionisane kakofonije, i (sumnjivu) činjenicu da ne učestvuju – bar ne organizovano i bar ne javno – u masovnim pogubljenjima nedužnih ljudi – što im, dometnu Stojković, nije ni nuđeno kao opcija, veliko je pitanje šta bi bilo da jeste – koriste da decenijama, potpuno neometano i nekažnjeno, zaboravom prekrivaju, a kad se – po naređenju odozgo – sete i pomenu, sadistički mrcvare Gavrila Stefanovića Venclovića, Lazu Kostića, Momčila Nastasijevića, Disa, Branu Petronijevića, Andrića i tako dalje, a da istovremeno u zvezde kuju i do nebesa uzdižu patološke i kriminalne tipove iz, kako se kaže, reče Stojković, svih oblasti navodno kulturnog i javnog života, sramne kolaboracioniste i saučesnike u zajedničkom zločinačkom poduhvatu redakcije Politike i Vlade Republike Srbije za pretvaranje građana Srbije u koloniju višećelijskih paramecijuma i ameba.

Svetislav Basara - Andrićeva lestvica užasa
 

@neno@

Primećen član
Poruka
575
Bele košulje

Majka me je naučila da peglam košulje. Bele, puplinske, sa uštirkanom kragnom i manžetnama. Bez daske i pegle na paru ali sa ljubavlju. Govorila je, kad peglaš košulju to je kao da dodiruješ svog muškarca, maziš mu prsa, miluješ vrat. Moraš je peglati pažljivo, letnju - bez, zimsku - dugih rukava sa crtom.

I peglala sam ih. Puno. Prvo ocu da bih naučila, potom mužu, zatim sinovima. I nikada mi nije bilo teško.

Moj otac ih je nosio kao deo uniforme. Smoking i bela košulja deo su scenskog efekta svih filharmoničara na svetu. Danas se to moderno kaže dress code. Kako god, nikada nije otišao na koncert bez sveže opeglane košulje i maramice, platnene.

Muž, već odavno bivši, nosio ih je bahato, nemarno, nije razumeo da meni znači da ga makar i tako dodirujem, ugađam, mirišem. On ih je prljao po beogradskim kafanama, gužvao i flekao ne vodeći računa koliko mi je vremena, umešnosti, truda i ljubavi trebalo da u danima oskudice i nemanja praška, omekšivača a vrlo često i struje, uvek spremim čistu belu košulju.Za njega. Nije ga bilo briga, nije mu bilo stalo….. Zato i jeste bivši.

Sin, talentovan na dedu, od mladih dana nosio je crne pantalone i belu košulju. Svi javni časovi, takmičenja , radionice i letnji kampovi koje posećuju mladi muzičari bili su obeleženi pakovanjem belih košulja. Od dede je nasledio ne samo talenat već i poseban neseser za košulje. Stari je proputovao ceo svet, donosio razne korisne stvari i tako ga se sećamo…

Dok su njegovi vršnjaci nosili trenerke sa uvučenim gornjim delom, ja sam mome sinu peglala košulje. Gladeći sjajnu svilenu tkaninu zamišljala sam ga kao bebu dok sam ga mazala i brisala pre povijanja.

Košulje su svetinja, dodir puplina, satena, svile uvek prija. I podseća na nekog. To je ljubav. Prsti koji klize niz rukave vežbaju za pravi dodir. Milovanje, lahoraste nežne poljupce….

Zato devojke, žene, peglajte košulje vašim muškarcima. Uvek i samo vi.
Da ne počne neko drugi da ih gužva. I pegla…..


Sladjana Belko
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Nikada neću zaboraviti kako sam jednom noću bio probuđen stenjanjem jednog logoraša koji se u snu trzao, očigledno zbog teškog sna.
Pošto sam bio osetljiv prema ljudima koji trpe od noćne more i od delirijuma, hteo sam jadnika da probudim. Ali iznenada sam povukao ruku
kojim sam hteo da ga prodrmam. Odjednom mi je postalo jasno da nikakav san, ništa, ma kako inače bilo strašno ne može biti tako strašno
kao logorska stvarnost u koju sam čoveka hteo da vratim.

Viktor Frankl - Zašto se niste ubili?
 
Poslednja izmena:

Songweaver

Zainteresovan član
Poruka
138
" Tako se to zbivalo sa mnom. Neko vrijeme sam bila neutešna i dugo sam tražila krivicu u samoj sebi. Mislila sam da život, najzad, uvijek mora da bude u pravu, a ako se on narugao mojim lepim snovima, tako sam mislila, znači da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu. Ali sve to nije pomoglo. A pošto sam imala dobre oči i uši, a pošto sam bila pomalo radoznala, počela sam veoma pažljivo da posmatram život, svoje poznanike i susede, više od pedesetoro ljudi i sudbina, i tada sam videla, Hari, da su moji snovi bili u pravu, po hiljadu puta u pravu, isto kao i tvoji.

A život i stvarnost nisu bili u pravu. Da jedna žena moga kova nema drugi izbor nego da bedno ostari u službi pored pisaće mašine nekog čovjeka koji zarađuje novac, ili da se za takvog jednog čovjeka uda radi njegovog novca, ili da najzad postane neka vrsta devojčure, isto je tako nepravedno kao i to što čovjek kakav si ti, usamljen, povučen u sebe i očajan, mora da se maši noža za brijanje. Kod mene je beda možda bila više materijalna i moralna, kod tebe duhovna – ali je put bio isti. Zar misliš da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota, tvoju odvratnost prema barovima i dvoranama za igru i tvoje rogušenje protiv svih tih drangulija!

Shvatila sam sve to isuviše dobro, kao i tvoje gnušanje prema politici, tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i štampe, tvoje očajanje zbog rata, kako prošlog tako i budućeg, zbog načina na koji se danas misli, čita, gradi, svira, proslavlja i stiče obrazovanje! U pravu si, stepski vuče, po hiljadu puta u pravu, pa ipak moraš da propadneš. Tvoji zahtevi su odviše visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavni i nemarni svijet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jednu suvišnu dimenziju. Ko danas hoće da živi i da uživa u tome, ne smije da bude kao što smo ti i ja. Ko umesto ciguljanja traži muziku, umjesto razonode radost, umesto novca dušu, ko umesto spekulisanja traži istinski rad, i umesto igre istinsku strast, tome ovaj lepuškasti svijet ne moze biti domovina. "

(Herman Hesse - Stepski Vuk)

======================================
=========================================


" Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znaci ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moc nije ništa.
Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muskarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti.
Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.
Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi. "

(Herman Hesse - Srećan je ko ume da voli )
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
"Ništa nikada ne počinje.
Ne postoji nikakav prvi trenutak; nikakva pojedinačna riječ iz koje, ili mjesto iz koga proističe ova ili bilo koja druga priča.
Uvijek nailazimo na niti koje možemo slijediti do neke ranije priče, kao i do priča koje njoj prethode; međutim, činiće nam se da veze postaju sve oskudnije dok glas pripovjedača zamire, jer svako će doba željeti da priča bude ispričana kao da je njegova vlastita tvorevina.
Tako paganin biva posvećen, tragično postaje smiješno; veliki ljubavnici se raznježe, a demoni se pretvaraju u igračke na navijanje.

Ništa nije postojano.
Lađica plovi tamo-amo, činjenica i mašta, um i stvar utkani u ustrojstva kojima samo ovo može biti zajedničko; da je negdje između njih skriven filigran koji će vremenom prerasti u neki svijet."


Clive Barker - "Ništa nije postojano"
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Često nam kažu kako nakon nekog vremena strast prelazi u "nešto drugo",nešto ljepše i čvršće.
Da je to "nešto drugo" ljubav sa velikim Lj,osjećaj koji je istina manje uzbudljiv,ali i manje nezreo.

Volio bih biti doista jasan: od tog "nečeg drugog" meni je zbilja muka i ako je to Ljubav,Onda ja Ljubav ostavljam lijenčinama,klonulima duhom,"zrelim" ljudima koji su se ušančili u svom sentimentalnom komforu.

Moja ljubav ima malo lj,ali velike zamahe,ne traje dugo,ali je barem kad je tu čuješ kako prolazi.
Njihovo "nešto drugo" u koje bi htjeli preobraziti ljubav nalik je nekoj teoriji koju su smislili da bi se mogli zadovoljiti malim i umirivati se,rogoboreći pritom kako nema ništa bolje.
Podsjećaju me na zavidnike koji izgrebu vrata luksuznih automobila jer si neki takav ne mogu priuštiti.

Frederic Beigbeder-Ljubav traje tri godine
 

Top