Quantcast

ODLOMCI KNJIGA koje volimo

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Formirani u školi bezvoljnika, u školi idolopoklonika fragmenta i ožiljka, pripadamo kliničkom vremenu u kome se računaju jedino
slučajevi. Usredsređujemo se na ono što je neki pisac prećutao, na ono što je mogao da kaže, na njegove neme dubine. Ako za
sobom ostavlja delo, ako je sebe izrazio, sebi je osigurao naš zaborav.

Emil Sioran - Silogizmi gorčine
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Подухвати који се заснивају на духовној истрајности морали би да остану неизречени и скривени; чим их човек изговори или се њима размеће, све постаје безвредно, бесмислено, готово ништавно.

Барон на дрвету, Итало Калвино
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
"Strah koji se rađa "iz vedra neba" ... Jedini i, uostalom najtamniji. On je dvosmislen poput tamnog pupoljenja i stvara suludu i tužnu muziku flauta. U tihim hotelskim sobama ili na tijesnim ulicama starog grada ona raste i provjerava našu iskorjenjenost. Onda osjećaš potrebu da se izgubiš u srednjovjekovnim sonetima i dubokim posteljama, da obnoviš zaboravljene tuge.
Strah nije "psihološki" i ne pripada, osim u poslednjem redu, takozvanoj duši. U njemu odjekuju muke individualizcije, davna borba haosa sa oblikom. Ne mogu zaboraviti trenutke u kojima je materija odolevala Bogu!

Emil Sioran - "Suze i sveci"
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
"Svaki živi stvor nosi, ne samo teret proteklih godina nego i svega onoga što će doći, samo treba steći vještinu čitanja iz očiju, iz pokreta, razumjeti znakove skrivene u borama na čelu, u skoku kakve zvijeri, prikradanju plijenu, galopu konja, letu ptice.Sve su to znaci, pouzdana slika budućnosti koja je u svemu, u svakoj biljci, svakoj travki, svakom djeliću svakog živog stvora, u mislima koje tek nastaju, u proročanskim snovima, glasovima iz drugih svjetova.
Sve je to vrlo složeno, a složenost zbunjuje. Zašto je Bog stvorio svijet u kojem postoji više vremenskih dimenzija...prošlost, sadasnjost i budućnost, u kojim postoje isprepleteni san i java, radost i nesreća,
milost i nasilje. Prava misao i potpuni život teže ka jednostavnosti. Jednostavnost je otporna, nesalomljiva, jedino se u njoj krije istina, ljubav, snaga. Čemu onda taj složeni svijet gdje je sve nestabilno, podložno brzim promjenama , koje život čine nesigurnim, zlo istrajnim, a nesreću trajnom?"

Filip David - " San o ljubavi i smrti"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Izašao sam tada, naravno, nije mi bila namjera na silu postati „Hrvatom“. Kao što me jednostavno
nikad i nije bilo briga za to moram li se izjasniti Jugoslavenom, Muslimanom, Ciganinom, Albancem,
Srbinom ili čak Norvežaninom, no drugima je to očito važno. Drugima je upravo to značilo sve. Sve te
balkanske pravno- državno- kulturološke zavrzlame oko etničke pripadnosti, državljanstva, prava na
boravak, definiranja nacionalnog jezika i bića, bile su naprosto drska sprdačina namijenjena neukim,
prestrašenim i sluđenim narodnim masama od strane:
1) pohlepnih i priučenih političara,
2) poduzetnih i bahatih kriminalaca,
3) ograničenih kvaziintelektualaca.
Sprdačina je, nažalost, prerasla u tragični rat. Cijenu su platile te iste mase, a naplatili ovi pod 1, 2 i 3.

Bekim Sejranović - Nigdje, niotkuda
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Јер и Сосије, Антонијев војсковођа, постигао је значајне успехе у Сирији, и Канидије, кога је Антоније оставио у Арменији, побиједио је тај народ као и краљеве Ибера и Албанаца те допро све до Кавказа.

Антоније (Упоредни животописи), Плутарх
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
Nečista krv - Borisav Stanković (odlomak)
U čivluku, ograđenom zidom i topolama, odmah do reke, punom svežine i hlada, čak i zime usred leta, proveli bi nekoliko dana. Otac bi bio ceo dan dole, u bašti, izvaljen na jastucima, opkoljen tacnama duvana i šoljama od ispijenih kafa. Mati gore, na kuli, sva srećna jednako je bila na prozorima od sobe, koje tobož vetri i paje. Magda večito u svađi sa čivčijama i slugama, što joj ne donose kako treba iz sela maslo, sir i piliće, da se večera ne zadocni.
U veče večeravali bi uz piće, koje bi se u reci hladilo, i uz ono noćno, izdvojenije i jače žuborenje reke, kloparanje vodenica, a više njinih glava jednoliko, kao iz daleka, šuštanje topola, njihovog gustog, sočnog lišća. Posle,dok bi mati nameštala gore postelje, otac bi ostajao da pijući leškari.
A često, isprva tiho, za sebe, docnije jače i glasno, počeo bi da peva. Pa se tek zanese, počne na sav glas. Mati ne sme da prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe sluša. Sofka po materinom licu vidi da ona reči u pesmi ne razume, strane su joj, ali se vidi koliko ih oseća, kako od sreće, razdraganosti čisto treperi i otvorenih usta guta odozdo njegov glas, koji se sve više počinje da razleva po bašti, reci i topolama tako čudno, strasno i toplo.
Docnije, kada bi mislio da je Sofka već zaspala, dolazio bi on gore sa još nepopijenim vinom u stakletu i produžavao pesmu. Mater metao na krilo, rasplitavao joj kose i jednako pevajući grlio bi je i ljubio u lice i usta.
Kroz nekoliko dana vraćali bi se kući. Otac istina kao umoren, kao povučen u sebe, ali zato mati presrećna. Ne bi mogla Sofke da se nagrli i da je se naljubi, jer eto njoj, svome detetu, Sofki, ima da zablagodari, što joj se opet vratio on, njen muž i njegova ljubav.
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
Ulica divljih kestenova - Danilo Kiš ( Rani jadi - odlomak)
Gospodine, da li biste znali da mi kažete gde se nalazi Ulica divljih kestenova? Ne sećate se? A mora da je negde ovde, imena se više i ne sećam. Ali znam pouzdano da je negde ovde. Šta kažete, nema ovde nigde ulice s drvoredom kestenova? A ja znam, gospodine, da ona tu mora da postoji, nemoguće je da uspomene toliko varaju.
Da, još pre rata... Na uglu se nalazila škola, a pred školom artemski bunar. Ne mislite, valjda, da sam sve to izmislio. U toj školi sam išao u prvi razred, a pre toga u zabavište. Učiteljica se zvala gospođica Fani. Mogu vam, gospodine, pokazati jednu fotografiju gde smo svi na okupu: gospođica Fani, naša učiteljica, da , taj što sedi pored nje, to sam ja, Andreas Sam, moja sestra Ana, Fredi Fuks, vođa naše bande... Da, gospodine, odlično, sada sam se setio. Ulica mora da se zvala Bemova ulica...
Oh, ja sam se zapričao, oprostite, moraću da pitam još nekog, mora da ima nekog ko će se setiti te ulice, pre rata se zvala Bemova, a bila je zasađena drvoredom divljih kestenova...
Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer sve mi je to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako...
Eto, ne verujem, gospođo, svojim očima. Niko nije u stanju da mi objasni gde su nestali ti kestenovi, i da nije vas, ja bih posumnjao da sam sve to izmislio ili sanjao. Jer, znate, tako je to sa uspomenama, čovek nikad nije siguran. Veliko vam hvala, gospođo, idem da potražim kuću u kojoj sam živeo. Ne, hvala vam, više bih voleo da budem sam...
Čuli ste, kuće nema. Na mom uzglavlju izrasla jabuka. Jedno kvrgavo, povijeno stablo bez ploda. Soba mog detinjstva pretvorila se u leju s lukom, a na mestu gde je stajala singerica moje majke - bokor ruža. Pored bašte se uzdiže nova trospratnica, u njoj stanuje profesor Smerdel. Kestenove su posekli, rat, ljudi ili prosto - vreme...
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Lagano, poput lošeg predosjećaja, preda mnom iskrsava slika jednog mračnog, norveškog, jesenjeg popodneva kroz koje se probijam noseći iste
takve vrećice, pune hrane i kojekakvih namirnica. Žurim prema trošnoj, drvenoj kućici, potpuno osamljenoj na jednom tupom i golom brežuljku
opkoljenom šumom. Po okolnim močvarnim njivama, uokvirenim rijetkim, gluhonijemim stablima breza, povalila se magla. Kiša se tegobno cijedi iz
niskih, tmastih oblaka. Gledam ispred sebe dok gacam po mokrom puteljku. U kući me čekaju Sara i njezin dvoipogodišnji sin Jon. Žive tu otkad je
Sarin muž saznao za nas dvoje pa ju je, zajedno sa sinom, izbacio iz kuće. Nitko u tom selu ne pokazuje prstom na nju, ali šapat koji je prati osjećaš
poput hladne kapi vode što se slijeva niz kralježnicu. U malom pobožnom selu L., raštrkanom po granitnim bregovima južne Norveške, nisu još čuli niti
vidjeli takvo što. Da, događalo se i ovdje, kao i u dalekom i raskalašenom Oslu, da se ljudi razvedu, da se međusobno varaju, ali da jedna ž'ena, i to s
malim djetetom, živi s dva muškarca...? Odnosno, da budemo precizniji, kad njezin muž ode raditi na naftnu platformu na Sjevernom moru, u kuću joj
se useli drugi muškarac, i to još stranac, crn kao Cigan, skoro crnac, boženassačuvaj, vjerojatno još i musliman, izbjeglica iz nekakvog rata na jugu
Europe, ili možda istoku, (’ko će ga znat, sve ti je to ista bagra), mutnih pobuda i, priča se, golemog obrezanog spolovila? I kako ih samo nije sram pred
djetetom, kad već nije pred Bogom?
Kako će njihova skromna, drvena crkvica izdržati takvu sramotu? Prošle je nedjelje debeljuškasti svećenik prijetio svojim protestantskim Bogom, Bogom
što ne voli lažna zadovoljstva, okićene oltare ili kičaste freske, Bogom koji zahtijeva tih, predan rad, samosvladavanje, odricanje, i koji ti ne obećava
nikakve nagrade, čak ni na onom svijetu.

Bekim Sejranović - Nigdje, niotkuda
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Jednog jutra, vrlo rano, mrav pokuca na vevericina vrata.
- Bas lepo - rece veverica.
- Ali nisam zato dosao - rece mrav.
- Valjda ipak hoces malo marmelade?
- Pa dobro... ali samo malo.
- Ustiju punih marmelade, mrav isprica zasto je dosao.
- Jedno vreme ne smemo da se vidjamo - rece on.
- Zasto? - upita veverica iznenadjeno.
Njoj je uvek bilo prijatno kadamrav tek tako navrati. Veverica je gledala mrava siroko otvorenih
ociju,a usta su joj bila puna zirove kase.
- Da bismo videli da li cemo jedno drugom nedostajati - rece mrav.
- Nedostajati?
- Nedostajati.Pa valjda znas sta je to.
- Ne - rece veverica.
- Nedostajati je ono sto osecas kada neceg nema.
- Sta onda osecas?
- E, pa o tome se i radi.
- Pa onda cemo jedno drugom nedostajati - rece veverica tuzno.
- Ne - jer mozemo jedno drugo i zaboraviti.
- Zaboraviti!Tebe!? - jauknu veverica.
-Veverica polozi glavu u sake.
- Ja tebe necu nikad zaboraviti - rece ona blago.
- Eto sad - rece mrav. - To tek treba da vidimo.Zdravo!
I vrlo naglo izadje kroz vrata i spusti se niz stablo bukve.Veverica je odmah pocela da oseca kako joj mrav nedostaje.
- Mrave - dozivala je - nedostajes mi! - Glas joj se odbijao o grane drveca.
- To jos ne moze! - rece mrav. - Pa jos nisam ni otisao!
- A ipak je vec tako! - doviknula je veverica.
- Pa sacekaj jos malo - cuo se iz daljine njegov glas.
Veverica uzdahnu i odluci da ceka.Ali, mrav joj je sve vise nedostajao.Povremeno je mislila na zirovu kasu ili na kukcev rodjendan, jos te veceri, ali mrav joj je opet nedostajao. Popodne nije vise izdrazala i izasla je napolje.Ali, nije napravila ni tri koraka, a vec je srela mrava. Bio je umoran, sav u znoju, ali zadovoljan.
- Tacno je - rece mrav. - I ti meni nedostajes. I nisam te zaboravio.
- Eto vidis - rece veverica.
- Da - rece mrav. Prebacili su jedno drugom ruku preko ramena i otisli na reku da gledaju odsjaj talasa. zaboravila je da se ikada žurila."

Ton Telehen "Nedostajati"
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Ако ме порезник или неки други државни службеник запита, што је један и учинио, ''А шта ја да чиним?'' – мој одговор је: ''Ако заиста желиш да учиниш нешто, дај оставку.'' Кад поданик откаже послушност, а службеник да оставку, револуција је извршена.''

О грађанској непослушности, Торо
 
Poslednja izmena od moderatora:

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
О набијању рогова и о рогоњама.
Бол рогоње.
Он долази из његове гордости, из погрешног умовања о части и о срећи, и из једне љубави која се глупо одвратила од Бога да би се везала за створења.
Увек иста животиња-обожавалац која је изабрала погрешан идол.

Интимни дневници, Бодлер
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
" Imam recept, slušaj: sada, odmah, idi na reku, i samo malo hodaj uz nju, uzvodno ili
nizvodno, svejedno, samo hodaj pored reke, daj malo da ona ponese ono čega ti je više
nego što ti treba. Reka i onako može da nosi ono što ne može da proguta."

"Zimski dnevnik " - Srđan Valjarević
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Што човек више негује уметности, мање дрка.
Долази до све осетнијег разлаза измежу духа и животиње.
Једино животиња дрка како ваља, а јебачина је лирика народа.
Јебати, значи тежити да се уђе у другог, а уметник никад не излази из себе.
Интимни дневници, Бодлер
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Uticati na nekog znači predati mu sopstvenu dušu. On ne misli svoje prirodne misli, niti gori prirodnim strastima. Njegove vrline nisu stvarne za njega. Njegovi grehovi, ako grehovi postoje, pozajmljeni su. On postaje eho nečije tuđe muzike, glumac ulog koja nije napisana za njega. Cilj života je samorazvoj. Ostvariti savršeno sopstvenu prirodu – to je razlog našeg postojanja... Strah od društva, koje je osnov morala, strah od Boga, koji je tajna religije – to su dve stvari koje vladaju nama."

Oskar Vajld "Slika Dorijana Greja"
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.612
Kod njuha je divno što ne podrazumeva nikakvo posedovanje. Na ulici se možemo onesvestiti od užitka zbog neznančevog parfema. Nos je idealno čulo, mnogo korisnije od večno zatrpanog uha, mnogo diskretnije od oka koje glumi gazdu, mnogo istančanije od ukusa koji uživa samo dok se jede i pije. Kada bismo dopustili nosu da nam upravlja životom, pretvorio bi nas u aristokrate. - Ameli Notomb
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.612
Prodali ste milione primeraka knjiga, čak i u Kini, a ipak niste o tome uopšte razmišljali?
- Fabrike oružja prodaju svaki dan hiljade raketa po čitavom svetu pa ipak o tome ne razmišljaju.
- To nema nikakve veze.
- Mislite? A ipak, paralelizam je sasvim očigledan. Na primer, to nagomilavanje: govori se o "trci u naoružavanju", moglo bi se isto tako reći "trka u književnostima". To je argument sile kao i svaki drugi: svaki narod istura svoga pisca ili svoje pisce, kao topove. Pre ili kasnije, i mene će isturati i do bleštavila glačati moju Nobelovu nagradu.
- Ako to tako shvatate, slažem se sa vama. Ali hvala bogu, književnost je manje škodljiva.
- Moja nije. Moja je škodljivija od rata.
- Da li vi to laskate sami sebi?
- Trebalo bi da to radim, pošto sam jedini čitalac koji je u stanju da me razume. Da, moje knjige su škodljivije od rata, jer izazivaju kod čoveka želju da crkne, a rat izaziva želju da se živi. Pošto mene pročitaju, ljudi bi9 trebalo da se sami ubijaju.
- Kako objašnjavate što oni to ipak ne čine?
- E, to objašnjavam veoma lako: zato što me niko ne čita. U suštini, možda je upravo u tome objašnjenje mojega izuzetnog uspeha...
- To je zaista izuzetno rasudjivanje...
- Ali nepobitno! Eto, uzmimo Homera... on nikada nije bio toliko slavan. Pa ipak, poznajete li mnoge prave čitaoce prave Ilijade i prave Odiseje? Šaka ćelavih filologa, i to je sve! Jer, valjda ipak nećete nazvati čitaocima one dremljive gimnaziste koji još mucaju o Homeru za školskim klupama dok misle samo na reviju Depeche Mode ili na sidu? I upravo iz tog izvanrednog razloga Homer i jeste osnovica za uporedjivanje.
- Ako pretpostavimo da je tako, nalazite li da je to izvrstan razlog? Nije li to pre za žaljenje?
- Mislim da je izvrstan. Nije li ohrabrujuće za pravog, čistog, velikog, genijalnog pisca kao što sam ja, da sazna kako ga niko ne čita? Da niko ne prlja svojim prostačkim pogledom lepote koje sam stvorio u skrovištu svojih najdubljih predela i svoje samoće?
- A zar ta Nobelova nagrada u suštini ne osporava vašu teoriju? Zar ona ne podrazumeva da vas je čitao bar Nobelov žiri?
- To uopšte nije sigurno. Ali u slučaju da su me članovi žirija i čitali, verujte da to ništa ne menja. Mnogi ljudi su se toliko usavršavali da čitaju ne čitajući. Kao što ljudi žabe rone a ne progutaju ni kap vode. To su čitaoci-žabe. Oni čine većinu medju čitaocima, a ja sam ipak suviše kasno otkrio da oni postoje. Toliko sam bezazlen... Mislio sam, da svako čita kao i ja: a ja čitam kao što jedem - čitanje postaje sastavni deo mene i menja me. Čovek nije isti ako je jeo švargle ili kavijar. Najzad, kada kažem 'čovek', trebalo bi da kažem 'ja i još neki', pošto veliki broj ljudi ispliva iz Prusta ili Simenona u potpuno istom stanju, ne izgubivši ni mrvicu od onoga što su bili i ne dobivši ni mrvicu dodatnog. Oni su čitali - i to je sve. U najboljem slučaju reći će da "znaju o čemu je reč". Koliko puta sam zapitao pametne ljude: "Da li vas je ova knjiga promenila?", a oni su me gledali okruglim očima kao da kažu: "Zašto da me promeni?"

Higijena ubice - Ameli Notomb
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo."

Borislav Pekić "Vreme reči"
 

Sanjalicca

Aktivan član
Poruka
1.810
Показало се да љубав није оно што се о њој пише. Видела сам све његове грозне особине, али оне су у мојим очима, ма како то било чудно, само повећавале његову привлачност. Мој разум се помирио чак и са његовим ужасним политичким погледима и почео у њима да налази и некакву необуздану северњачку самобитност.

У љубави апсолутно није било смисла. Али је зато она давала смисао свему осталом. Она је моје срце учинила лаким и празним, попут балона. Није ми било јасно шта ми се догађа. Али не знам што сам оглупавела - напросто у ономе што се дешавало није се имало шта разумети.

Лично, ја се не усуђујем да кажем шта је љубав - вероватно се она и Бог могу дефинисати једино према апофази, кроз оно што нису. Али апофаза је такође погрешна, зато што су они све. А писци који пишу о љубави су битанге, а први међу њима је Лав Толстој са батином Кројцерове сонате у рукама.

Виктор Пељевин
Света књига вукодлака
 
Poslednja izmena od moderatora:

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Kod njuha je divno što ne podrazumeva nikakvo posedovanje. Na ulici se možemo onesvestiti od užitka zbog neznančevog parfema. Nos je idealno čulo, mnogo korisnije od večno zatrpanog uha, mnogo diskretnije od oka koje glumi gazdu, mnogo istančanije od ukusa koji uživa samo dok se jede i pije. Kada bismo dopustili nosu da nam upravlja životom, pretvorio bi nas u aristokrate. - Ameli Notomb
Ова нека керуша.:lol:
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Moj unutrašnji osećaj na takav način dominira nad mojih pet čula da stvari iz ovog života - i verujem u to - vidim drugačije od ostalih ljudi. Za
mene postoji - postojalo je - pun tovar značenja u onim tako besmislenim stvarima, kao što su ključaonica, ekser na zidu, mačji brci. Za mene
postoji punoća duhovnih nagoveštaja u kokoški koja se sa svojim pilićima šepuri s druge strane puta. U mirisu sandalovine, u tim starim
kantama s gomilom đubreta, u kutiji šibica u oluku, u dva prljava lista papira koja će se u vetrovit dan uvijati i juriti jedan za drugim niz ulicu - u
svemu tome za mene postoji značenje dublje od čovekovih strahova.

Fernando Pesoa - Heteronimi
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Drogo se odjednom osjeti sâm; njegova vojnička srčanost, tako neizvještačena do toga časa, sve dok su trajala spokojna iskustva garnizona,
uz udoban dom, uvijek u društvu veselih prijatelja, s malim avanturama u parkovima noću; sva vjera u sebe, sve ga je u času napustilo. Tvrđa-
va mu se učinila kao jedan od onih nepoznatih svjetova o kojima nikad nije ozbiljno ni mislio da bi im mogao pripadati, ne možda zato što bi mu
se činili mrski, već stoga što su bili beskrajno daleko od njegova svakidašnjeg života. Neki svijet, koji je iziskivao mnogo više odgovornosti, svijet
bez ikakva sjaja osim onog njegovih geometrijskih zakona.
Oh, vratiti se! Ne prekoračiti uopće prag Tvrđave, ponovo sići u ravnicu, u grad, svojim starim navikama. Ta se misao prva uvrtjela Drogu u glavu,
i ništa zato ako je tolika slabost sramotna za vojnika, bio je spreman priznati je, ako bude potrebno, samo neka ga puste da ode odmah. Ali gust
bijel oblak uzdizao se iznad tvrđavskih nasipa, s nevidljivog sjevernog obzorja, a nepokolebljivi stražari koračali su pod podnevnim suncem, poput
automata. Drogov konj zahrže. Tad se ponovo zacari gluha tišina.

Dino Bucati - Tatarska pustinja
 
Top