Quantcast

ODLOMCI KNJIGA koje volimo

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Neko je rekao da je dosada osiromašenje bogatih. Istina je da se siromasi ne dosađuju. No, šta ćemo sa očajanjem, tim moralnim podnebljem siromaštva?
Svet se deli na vlasnike i prosjake. Budući u sredini, siromasi obrazuju bezbojnu večnost istorije. Prosjaci su reakcionari kao i vlasnici. Niko ne želi promenu
ili progres. Samo se siromasi trude i nose teret. Bez njih ne bi postojalo društvo, jer vlasnici su životinje, a prosjaci ništa ne žele.
Kada siromasi ne bi postojali, ideja građanina ne bi imala nikakvog sadržaja.
Njihova anemija hrani državu, njihove nade su vene društva a očajavanje krv istorije.
Ima bezbroj rešenja protiv bede; nijedno protiv siromaštva. Tako se rodilo ovo čovečanstvi: sa nekoliko bogatih, sa nekoliko prosjaka i nekoliko siromaha.

Emil Sioran - Suze i sveci
 
Poslednja izmena:

Black Baron

Aktivan član
Moderator
Poruka
1.215
изнео сам још пива и сели смо. кроз зидове сте могли да чујете радио
станицу из глупих патролних кола. два клинца од двадесет две године са
пиштољима и палицама биће непосредни доносиоци одлуке о 2000 година
старом идиотском, хомосексуалном, садистичком хришћанству.

није чудо што су се осећали добро у својим глатким и дебелим црним
униформама, већина полицајаца су слуге из ниже средње класе којима ако
дате шницлу у тигањ и жену са иоле пристојним дупетом и ногама, и мали
тихи дом у Говнограду – убиће те да докажу да је Лос Анђелес у праву, хапсимо
вас, господине, жао нам је, господине, али морамо то да урадимо,
господине.

две хиљаде година хришћанства и са чим завршавате? радио станице из
патролних кола које покушавају да одрже распадајућа говна у целини, и
чиме још? гомилама ратова, малих ваздушних напада, пљачкашима на
улицама, тучама ножевима, толико лудака да просто заборавите на њих,
једноставно их пуштате да преплаве улице, били у полицијским
униформама или без њих.

Čarls Bukovski - Noćne ulice ludila
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.612
... za velike i teške promjene svog života čovjek ne bi mogao nikad da kaže tačno kad su počele. Na tren izgleda kao da su oduvijek bile tu, na tren opet kao da su se maločas pojavile i otkrile njegovim očima. Zatim, to je podmuklo i varljivo. Ta muka izgleda ponekad teška, opipljiva, jedina i velika, kao crna planina koja zaklanja svijet i neće se nikad promijeniti ni pomjeriti s mjesta. A zatim dođu dani i čitave nedjelje kad izgleda da "planine" i nema, da nije nikada ni bila tu, da ne može uopšte biti. Dok jednog dana, jednog trena, ne iskrsne opet i ne ispriječi se pred nama, stvarna, ogromna, veća i crnja nego sto je bila prije tog kratkog i varljivog zatišja i olakšanja.


Ivo Andrić
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
U planinama je nešto drugo − tu se uvek može pobeći, uvek imaš gde da se pritajiš dok nevolјa ne prođe. Tu helikopter nije strašan, u
planinama je samom helikopteru strašno. Pa ipak je strah nerazuman, utoliko pre onaj već znan, preživlјen. Kako se helikopter približavao,
vučica je počela glasno da cvili, sklupčala se, uvukla glavu, ali nervi ne izdržaše, otkide se, i Akbara zahvaćena nemoćnom, slepom bojazni,
poče pomamno da zavija drhteći, poče da puzi na trbuhu ka izlazu, škrgućući zubima zlobno i očajnički, spremna da se uhvati u koštac i ne
mičući se s mesta, kao da se nadala da će nagnati u bekstvo gvozdeno čudovište koje je tutnjalo nad klancem i zbog čije se pojave čak i kamenje
počelo valјati odozgo, kao da je zemlјotres.
Na panične Akbarine vapaje u rupu poviri njen vuk − Taščajnar koji se, otkako je njegova vučica ostala bremenita, većinom nije nalazio u logi,
već u skrovitom mestu sred šipražja. Taščajnar − Kamenodrobitelј, kojeg su tako prozvali okolni čobani zbog razornih čelјusti, dopuzi do njenog
legala i umirujuće arlauknu, kao da je telom štiti od napasti. Slabinama se privijajući uz njega, primičući se sve bliže, vučica nastavi da cvili,
žalostivo se obraćajući da li nepravednom nebu, ili ko zna kome, ili svojoj zlehudoj sudbini, i dugo je još ceptela celim telom, nije mogla da se
savlada čak ni pošto je helikopter iščezao iza moćnog glečera Ala-Mongju i više se uopšte nije čuo iza oblaka.
I u toj planinskoj tišini koja zavlada namah, poput lavine kosmičkog bezvučja, vučica najednom jasno oseti u sebi, tačnije u utrobi svojoj, žive
trzaje. Tako je bilo kada je Akbara, još u prvim danima svog lovačkog života pridavila nekako iz skoka krupnu zečicu: u zečici, u njenom
trbuhu, učinilo joj se tad takođe slično neko takvo micanje nekih nevidlјivih, od očiju skrivenih bića, i ta čudna okolnost zdila je i zainteresovala
mladu lјubopitlјivu vučicu koja je začuđeno načulјivši uši u neverici posmatrala svoju pridavlјenu žrtvu. Toliko je to bilo čudno i nerazumlјivo, da
je ona čak pokušala da zapodene igru s tim nevidlјivim telima, baš kao mačka s polumrtvim mišem. A sada je i sama otkrila u nutrini svojoj isto
takvo breme − podsećali su na sebe oni kojima je predstojalo da se uz srećan sticaj okolnosti pojave na svet kroz nedelјu i po do dve. No zasad
nerođeni mladunci bili neodvojivd materinskog krila, predstavlјali su deo njenoga bića, i zato su i oni preživeli u začinjućoj, nejasnoj, utrobinskoj
podsvesti isti taj šok, isto ono očajanje, kao i ona sama. Bio je to bez njihove prisutnosti, prvi dodir sa spolјnim svetom, sa neprijatelјskom stvarno-
šću koja ih je očekivala.

Čingiz Ajtmatov - Gubilište
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
BEZOSEĆAJAN - obdaren velikom snagom da podnosi zla koja spopadaju druge
SLAVAN - Upadljivo nesrećan
DIVLJENJE - Naše učtivo priznanje da neko drugi liči na nas
DOSELJENIK - Neobaveštena osoba koja misli da je jedna zemlja bolja od druge
DRUGAČIJE - ništa bolje
DUGOVEČNOST - neuobičajeno produžavanje straha od smrti
DVAPUT - jedanput previše
EGOISTA - osoba koja se više zanima za samu sebe nego za mene
ENTUZIJAZAM - mladalačka boljka koja se da izlečiti malim dozama kajanja uz spoljašnju upotrebu razočaranja
ISTORIČAR - tračara velikih razmera
ISTORIJA - uglavnom lažna priča o uglavno nevažnim događajima, koji su posledica dela uglavnom pokvarenih vladara koji su se služili uglavnom glupim vojnicima
IZVINJENJE - osnova za buduću uvredu
MAJMUN - životinja koja živi na drveću, a naročito se često sreće na porodičnim stablima
NERELIGIOZNOST - najvažnija od velikih svetskih vera
PASOŠ - dokument koji se izdajnički izdaje putnicima da bi ih sve označio kao "strance" i tako izdvojio za naročito maltretiranje i ponižavanje
PLJAČKAŠ GROBOVA - onaj koji potkrada crve
PREDZNAK - znak da će se nešto dogoditi ako se ništa ne dogodi
NAPREDOVATI - steći nprijatelja

R.I.P - nehajna skraćenica za "requieseat in pace" (rest in piece - počivaj u miru) koja svedoči o nemarnoj dobroj volji prema mrtvima. Medjutim, prema učenom dr. Drigu, originalno značenje ovih slova bilo je samo "reductus in pulvis" (pretvoren u prašinu)

Embruoz Birs "Djavolji rečnik"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Ako je današnja Evropljanka u svojim reakcijama iskrenija, autentičnija i spontanija, to nije njena vlastita zasluga, već proizlazi iz činjenice da je situacija ratova i revolucija primorava na iskrenost. Mirniji, više građanski život na južnoameričkom kontinentu navikao je ljude na preterano negovanje privida, i upravo se žena ističe u slavljenju tog žalosnog kulta. Dok je južnoamerička žena samo objekat pogleda, Evropljanka gleda; dok je prva pasivna, druga je aktivna; dok prva postoji za muškarca, druga ima vlastiti život. Evropljanka nije spolja lepa, ali je zato dramatičnija, a pre svega je - dinamičnija. Zbog toga je muškarac, po svoj prilici, tretira ozbiljnije. Jer, latinskoamerički muškarac ne može ženu tretirati ozbiljno ako oseća da celokupan način života, sve što ona govori ili radi u biti potiče iz jedne jedine potrebe - iz želje da očara muškarca i osvoji ga svojim šarmom. I vidimo kako ta žena koja preterano brine o lepoti, tone u infantilizam, što nije samo štetno već i užasno, beskrajno dosadno. Nema načina da se ozbiljnije govori o erotskom prevaspita-vanju latinoameričke žene a da se ne podvlači fatalni uticaj tog ideala lepote koji je stvoren tokom višegodišnjeg preterano lakog i površnog načina života. Reakcija mora da potekne od muškarca ako želimo d ažene prema nama budu autentičnije. U stvarnosti nam mnoštvo snažnijih činilaca otežava tu poziciju autentičnosti i iskrenosti i umesto da se suprotstavljamo aktuelnom stilu naših žena i dalje im samo podilazimo, potvrđujući ispravnost konvencionalnog ponašanja. Podilazimo im u želji da steknemo njihovu naklonost, kao i zbog toga što smo se naviklina tu vrstu žena i na takvo njihovo ponašanje, da nam se drugačiji, nov pristup čini potpuno nemogućim i fantastičnim. Osim toga, očigledno je da su površne prirode i mentaliteti sasvim zadovoljni time što u ovozemaljskom životu imaju parče neba... makar samo naslikanog. Takvi ljudi ne shvataju da su jeftin moral i jeftina estetika u biti vređanje pravog morala. Čak se čini da su svi, od frizera i pedikirke preko pisca i pesnika (pisci koji pišu „romane za žene") zaverenici koji se trude da preobraze ženu u anđela, cvet, devojku... u sve, osim u ženu.

Vitold Gombrovič - Naša erotska drama
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Šta je dobar život? A šta suprotno od toga? Na ovom svetu ne postoje dve duše koje bi dale isti odgovor na to pitanje. U ovo
kukavičko doba poričemo veličinu Univerzalnog, braneći i slaveći našu sitnu lokalnu Zatucanost, i zato u malo čemu možemo
da se složimo. U ova izopačena vremena, ljudi su usredsređeni isključivo na taštinu i ličnu dobit - prazni bombastični ljudi, koji
neće prezati ni od čega ako to ide u prilog njihovim sitničavim ciljevima, predstavljaće sebe kao velike vođe i dobročinitelje, koji
delaju zarad opšteg dobra, i nazivaće sve koji im se suprotstavljaju lažovima, siim i zavidnim dušama, glupanima, šmokljanima,
i, sasvim suprotno istini, nepoštenim i korumpiranim individuama. Toliko smo podeljeni, tako neprijateljski raspoloženi jedni prema
drugima, u toj meri gonjeni licemerjem i prezirom i tako izgubljeni u cinizmu da svoju pompeznost naziv idealizmom; tako razoča-
rani u svoje vladare, tako radi da se narugamo državnim institucijama da je i sama reč dobrota postala u toj meri lišena značenja
da bi je možda neko vreme trebalo povući iz upotrebe, zajedno sa svim drugim zatrovanim rečima, kao što je duhovnost, ili konačno
rešenje, ili (bar kada se primenjuje na nebodere i pržene krompiriće) sloboda.

Salman Ruždi - Kuća Goldenovih
 

@saska@

Zainteresovan član
Poruka
381
Ali bolje da vam pripovedam o drugom mom sastanku, lanjske godine, s jednim čovekom. Tu je bila jedna vrlo neobična okolnost - zapravo neobična zbog toga što se jako retko događa ovakva zgoda. Taj je čovek, zajedno s drugima, izveden bio jednom na stratište, te mu je pročitana smrtna osuda, da bude streljan zbog političkoga prestupka. Nakon dvadesetak minuta pročitali mu i pomilovanje te mu je dosuđena druga kazna. Ali ipak, u razmaku te dve osude, proživeo je on dvadesetak minuta, ili barem četvrt sata, u nesumnjivu uverenju da će za nekoliko minuta naglo umreti. Silno sam voleo slušati kad se sećam ponekad svojih tadašnjih dojmova, I nekoliko sam ga puta stao iznova zapitkivati. Sećao se svega neobično jasno i govorio je da nikad neće ništa zaboraviti iz tih časova.

- F.M.Dostojevski - "Idiot"
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Ja sam Oz, Veliki i Strašni", progovori čudovište glasom koji je bio nalik na riku. "Ko si ti i zašto si želeo da me vidiš?"
“Ja sam drvoseča i načinjen sam od lima. Zato nemam srce i ne mogu da volim. Molim vas, dajte mi srce kako se ne bih razlikovao od ostalih ljudi."
"Što se toga tiče", odgovori Oz, "mislim da grešiš što želiš srce. Ono većinu ljudi čini nesrećnim. Ni ne slutiš koliko si srećan što ga nemaš!"

Noel Lengli "Čarobnjak iz Oza"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
A kad se posle pobede vraćao kući, činilo mu se da pravi život tek počinje. Tako mu je lako bilo na srcu. Na većim stanicama su
kompozicije dočekivali i ispraćali duvački orkestri. Kod kuće ga je žena čekala, sinčiću je već bila osma godina, spremao se za školu.
Putovao je s takvim osećanjem, kao da se ponovo rodio, kao da sve, što je dotle bilo − ne važi. Hteo je sve da zaboravi, hteo je da misli
samo na budućnost. A ona mu je izgledala jasna, jednostavna: treba gajiti decu, ponovo podizati domaćinstvo, kuću graditi, tj. − živeti.
I ništa više nije smelo da omete ostvarenje ovoga, jer sva prošlost kao da je bila data u zalog tome, što će sad, najzad, početi taj
pravi život, kome su sve to vreme težili, radi koga su išli iz pobede u pobedu i ginuli u ratu.
Samo se ispostavilo da je Tanabaj žurio, suviše žurio. U zalog budućnosti je trebalo dati još mnogo i mnogo godina.

Čingiz Ajtmatov - Zbogom, Guljsari
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela. Njihove stope nisu u život utisnute, one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Ne možemo misliti da su mogle biti drukčije, drugog oblika, niti u drugom pravcu voditi. I oblik i smer određen je njihovom idejom.
Oni su bića Metala. Metal je njihov Element. Metal priroda i sudbina."

Borislav Pekić "Novi Jerusalem"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Катастрофа ће неминовно наступити; она је уписана у сам генетски код
цивилизације. У крајњој линији, свеједно је да ли ће она имати облик нуклеарне
или еколошке катаклизме, да ли ће то бити удар астероида или низ драматичних
климатских промена, на начин како то замишља позитивистички менталитет.
Оно што је важно да уочимо, јесте да све оно што чинимо или не чинимо, на нивоу
цивилизације, води ка таквом исходу. Ми хрлимо ка њој, а ако не хрлимо баш ми,
онда хрле други, бројнији и гласнији, све док се њихов јуриш не претвори у
стампедо, који ће нас понети са собом. Ланац догађаја је већ покренут, ствари само
следе свој природни ток.
То је, уосталом, неминован исход пројекције сталног раста, непрекидног и
неконтролисаног прогреса, кога с времена на времена погађају стагнације, мањи
или већи застоји, да би, већ у следећем тренутку, нарастајућа бујица савладала
препреку, провалила брану и наставила да се креће с новом силином. Тај исход се
можда не види на почетку пута, али је он ипак неизбежан, ако ни због чега другог,
онда зато што свака појава садржи у себи и семе сопственог уништења.

Борис Над - Постапокалипса
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi. Ako tim tragom pođemo, nećemo o njima istinu saznati. Njihove stope tu su ali se ne vide. Osećaju se u tuđim tragovima, naziru u tuđim smerovima, otkrivaju u tuđim stopama.
Oni su bića Zemlje. Zemlja je njihov Element. Njihova priroda i sudbina."

Borislav Pekić "Novi Jerusalem"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Ми смо, изгледа, налик гомилици јогунаца укочених на санти леда, ко зна како нанесеној ветровима
у топла мора. Мимо нас грабе бљештави, прекоокеански бродови, разлеже се весела музика, опуштено
друштво сунча се и ужива ослобођено свих моралних стега а ми, чангризави гњаватори, тапкамо у месту
на својој санти леда која нам се топи под ногама, не престајући да дробимо о бедемима и темељима мора-
лних вредности.
Али, где су ти бедеми и темељи, чија су имена исписана на крпама наших застава, да ли се бар нешто од
њих сачувало што би ваљало иком? Све је нестало, све се срубило у развалине на које се не могу довести
ни зијави туристи. А на вапаје и стењање нас, чудака који би да врате јучерашњи дан, нико се више и не
осврће. Наше ће на природан начин замукнути, чим нам се под налетом зрака оспе и тај ослонац који нестаје,
а крици нашег очајања не утопе у равнодушни шум вечно живих таласа.

Валентин Распутин - Нови ковчег
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni su kao zvezde čije rađanje vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne čujemo. Smrt starog sunca izgleda kao rađanje novog; umiranje ovakvih ljudi uvek je rađanje novog i neizvesnog.
Oni su bića Vatre. Vatra je njihov Element. Njihova priroda i sudbina."

Borislav Pekić "Novi Jerusalem"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Дезинтеграција са светом може да води само у цинизам и разочарање. Ко није песник, да би таласао својим
развратом осуђен је на вечно бдење. Без Бога, свуда је ноћ, а са Њим, светлост није ни потребна. Живот је на
губитку и уз Његово одсуство и уз Његово присуство.

Емил Сиоран - О Богу, о музици, о љубави
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće da budu uočeni. Indijanski ratnik se tada vraća, polažući pete u stope starog traga. Odskače na kamen koji otiske ne prima i zauvek nestaje. Oko primećuje varku ako ume da razlikuje dubinu tragova ostavljenih jednim hodom od onih otisnutih u dva navrata.
Oni su bića Vazduha. Vazduh je njihov Element. Njihova priroda i sudbina."

Borislav Pekić "Novi Jerusalem"
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Voda je tiho pljuskala pored pecaroša, a ja sam seo kraj njih i gledao. Zaista se ni meni nije nimalo žurilo, kao ni njima. Kao da sam došao u doba, možda u godine, kad čovek dobro zna šta gubi sa svakim časom koji prolazi. Ali još nije stekao snagu mudrosti potrebnu da se zaustavi u mestu na putu vremena, a i kad bi se zaustavio, ne bi znao šta da radi bez ludila napredovanja, koje ga čvrsto drži i kojem se divi od najranije mladosti. Već se ne ponosi toliko svojom mladošću, još ne sme javno da prizna da je mladost možda samo to - zaletanje ka starenju.
U svojoj bednoj prošlosti otkriva toliko smešnog, toliko prevare i lakovernosti, da mu dođe da stane u mestu i prestane da bude mlad, da sačeka da ga mladost pređe, da joj vidi leđa dok odlazi, da gleda za čitavom jednom taštinom, da ruku stavi u njenu prazninu, da je još jednom vidi kako prolazi ispred njega, a onda da i sam, siguran da je njegova mladost otišla, mirno krene na svoju stranu, lagano pređe na drugu obalu vremena i sagleda kakvi su zaista ljudi i stvari.

Luj-Ferdinand Selin - Putovanje nakraj noći
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
192.319
"Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su medju nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.
Njihovo je biće Voda. Voda je njihov Element. U vodi njihova priroda i sudbina."

Borislav Pekić "Novi Jerusalem"
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
Meša Selimović "Derviš i smrt"...
"Bila jednom jedna rijeka i magla u njenim predvečerjima i sunčev odsjaj u njinim širinama. Postoji i sada u meni, mislio sam da sam zaboravio. Al' ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz zaključanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava i sve je naše što smo mislili da je već ničije, ne treba nam, a stoji tu pred nama, svjetluca svojim bivšim postojanjem podsjećajući nas i ranjavajući...."
 
Top