Quantcast

Odlomci knjiga koje volimo

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

~Kiki~

BUNTOVNA S RAZLOGOM
Poruka
518.221
"... Šta je to toliko čarobno kod prvog snega? Prilika da vidimo nešto još neokaljano, još neoskrnavljeno? Da uživamo u draži trenutka kada stiže novo godišnje doba, u divnom početku, pre nego što postane izgaženo i pokvareno? .....
... Marijam je ležala na sofi, ruku gurnutih između kolena, gledajući snežni vrtlog kako se izvija i kovitla s druge strane prozora. Setila se kako je Nana jednom rekla da je svaka pahulja uzdah jedne ranjene žene negde u svetu. Da svi uzdasi lete u nebo, skupljaju se u oblacima, a onda se lome u sićušne deliće koji tiho padaju dole na ljude...."

Hiljadu čudesnih sunaca - Haled Hoseini
 
Poslednja izmena od moderatora:

~Kiki~

BUNTOVNA S RAZLOGOM
Poruka
518.221
"I u toj pustinji, da bi opisala zvezde, uvukla je medju nas svoje univrzitetske dane - onako kako je Adam nežno podučio ženu ljupkim metaforama.

One onda, iako nevđjene u tami noći,
ne sjaju, niti misle zalud, iako ljudi nisu,
da nebesima trebaju pogledi, a Bogu hvale;
Milioni duhovnih bića hode Zemljom
neviđeni, i na javi i u snu:
neumorno slaveć njegova dela
i danju i noću: koliko često čusmo
sa padine nekog brda ili iz čestara
kao eho nebeski glas ili glase u horu,
kako se dizu u ponoć,
slaveć Tvorca svog velikog.

Te noći sam se zaljubio u glas. Samo u glas. Nisam hteo da cujem ništa vise. Digao sam se i otišao.
Bila je kao vrba. Kakva li ce biti u zimu, u mojim godinama? Još uvek je vidim, uvek ću je videti ocima Adama. One nespretne, duge noge, dok izlazi iz aviona, povijeno telo dok džara vatru, sa nama, u logoru, lakat savijen u mom pravcu dok pije vodu iz termosa.
Nekoliko meseci kasnije, prilikom jednog glupog izlaska u Kairu, igrala je sa mnom valcer. Iako pripita, imala je neosvojivo lice. Čak i sada verujem da se tada, tim izrazom lica, najvise otkrivala. Onda kada smo oboje bili pripiti, a ne ljubavnici.
Sve ove godine pokušavao sam da otkrijem šta je htela da mi kaže tim pogledom. Meni je to onda ličilo na prezir. Sada mislim da me je proučavala. Njenu čednost je iznenadilo nešto u meni. Ja sam se ponašao onako kako se obično ponašam u barovima, ali ovoga puta u pogrešnom društvu. Imao sam razne vrste ponašanja za razne ljude."

Engleski pacijent - Majkl Ondatje
 
Poslednja izmena od moderatora:

tetkaD

Aktivan član
Poruka
1.986
Molitva neznanom prijatelju
Moj sasvim posebni prijatelju,zahvaljujem ti na spremnosti da me saslušaš.I samom ti je znano koliko se silno trudim da opravdam veru koju imaš u mene.
Hvala ti,takođe,i za ovo mesto na kojem sada prebivam.I neka me nikad,ništa,ni posao,ni zabava,ma koliko časti ili zadovoljstva u sebi nosili,ne odvoje na duže vreme od ljubavi koja drži na okupu moju milu porodicu.
Pouči kako da igru života igram pošteno,odvažno,samouvereno i srčano.
Daruj mi nekoliko prijatelja koji će me razumeti,a ipak mi i dalje ostati prijatelji.
Podari mi blagostivo srce,kao i um koji neće zazirati od putovanja,premda na mom drumu,možda,neće biti putokaza.
Omogući mi da imam smisao za humor,kao i,tu i tamo,malo slobodnog vremena koje ći provesti u dokolici.
Pomozi mi da se izborim za najviša,opravdana priznanja za zasluge,za težnje koje u sebi nosim i za prilike što ih stvaram;a opet,učini da da ne zaboravim da predusretljivo i prijateljski pružim ruku svima onima kojima su potrebni ohrabrenje i pomoć.
Daj mi snagu da se suočim sa svime što će naići,kako bih bio odvažan u opasnosti,postojan u nedaćama,umeren u gnevu i uvek pripravan za svaki obrt sreće.
Omogući mi da se osmehujem umesto da se mrgodim,da sejem ljubazne umesto grubih i gorkih reči.
Učini da budem samilostan prema čemeru drugih,da shvatim da postoje skriveni jadi u svačijem životu,ma koliko mogao izgledati da je ispunjen vedrinom.
Učini da uvek ostanem dostojanstven u svakom svom životnom preduzeću-da ne budem,neosnovano,pun sebe,ali,isto tako,da ne podležem ni još ozbiljnijoj grešci,samopotcenjivanju.
U čemeru,neka mi mi dušu čini vedrom saznanje da bez senki ne bi bilo ni sunčeve svetlosti.
U neuspehu,učini da sačuvam veru.
U uspehu,učini da ostanem smeran.
Učini da postojano odrađujem svoj deo posla,pa i preko toga,što većma mogu;i kada svoj posao privedem kraju,zaustavi me i isplati onoliko koliko misliš da zaslužujem.I omogući,na kraju,da sa ljubavlju u srcu izreknem...jedno zahvalno:Amin

Og Mandino-Najveći trgovac na svetu
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
Morao sam proci kroz tolike gluposti, tolike poroke, kroz tolike zablude,
gadjenja, razocaranja i jade, samo da bih ponovo postao dete i mogao poceti iznova.
Ali, tako je trebalo da bude, moje srce se s tim slaze, moje oci se smese.
Morao sam da dozivim ocajanje, da potonem do najbudalastije medju svim mislima,
do pomisli na samoubistvo, da bih doziveo milost, da bih opet cuo om, da bih mogao istinski da spavam i da se istinski probudim" ...
Herman Hese - "Sidarta"
 

~Kiki~

BUNTOVNA S RAZLOGOM
Poruka
518.221
Zašto moramo da slušamo svoje srce? - upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.

- Jer tamo gde ono bude, tamo će biti tvoje blago.

- Srce mi je uznemireno - reče mladic. - Sanja, uzbuđuje se i zaljubljeno je u jednu ženu pustinje. Stalno od mene nešto zahteva i noćima me ne pušta da spavam dok mislim na nju.

- To je dobro. Tvoje srce je živo. Nastavi i dalje da slušaš to što ima da ti kaže.

Naredna tri dana mimoiđoše se sa nekoliko ratnika, a još neke su videli na horizontu. Mladićevo srca je pocelo da govori o strahu. Pričalo mu je priče koje je čulo od Duše Sveta, priče o ljudima koji su krenuli u potragu za svojim blagom i nikad ga nisu našli. Ponekad bi uplašilo mladića pomišlju da nece uspeti da nadje blago ili da bi mogao da umre u pustinji. U drugim prilikama bi govorilo mladiću da je već zadovoljno jer je našlo ljubav i zlatnike.

- Moje srce je kolebljivo - reče mladic Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. - Ne želi da nastavim.

- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promeniš sve što si do sada stekao - za jedan san.

- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?

- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajuci šta misli o životu i o svetu.

- Čak i kad je sklono izdaji?

- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom. Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš sa njima.

Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udaraca koje ne očekuješ.



Mladic je nastavio da sluša svoje srce dok su putovali pustinjom. Počeo je da upoznaje njegove smicalice i trikove, a samim tim je počeo i da ga prihvata onakvo kakvo je. Tako je mladić prestao da oseca strah i više nije želeo da se vrati jer mu je srce jednog popodneva reklo da je zadovoljno. " Čak i ako malo izvoljevam", govorilo je njegovo srce, "to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih najvećih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogli biti lepi, a nisu bili, na blaga koja su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo".

- Moje srce se boji patnje - reče mladić Alhemičaru jedne noćii kad su posmatrali nebo bez meseca.

- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Večnošću.

"Svaki trenutak potrage je trenutak susretanja" - reče mladić svom srcu. "Dok sam tragao za svojim blagom, svi dani su bili svetli, jer sam znao da je svaki taj čas deo sna o potrazi. Tragajući za tim svojim blagom, na putu sam otkrio stvari koje ni u snu nisam sanjao da ću sresti, a sve to zahvaljujuci hrabrosti s kojom sam pokušao da dosegnem stvari nedostižne pastirima."

Onda je čitavo jedno popodne njegovo srce ostalo mirno. Tokom noći, mladić je mirno spavao, a kada se probudio njegovo srce je pocelo da mu priča neke stvari iz Duše Sveta. Ispričalo mu je kako je sretan svaki čovek koji nosi Boga u sebi. I da je sreću moguće naći i u zrnu pustinjskog peska, kao što mu je Alhemičar već rekao. Jer zrno peska je trenutak Stvaranja, a Vaseljeni su bile potrebne hiljade miliona godina da bi ga stvorila. "Svakog coveka na kugli zemaljskoj ceka njegovo blago", reče njegovo srce. Mi, srca, nemamo često običaj da govorimo o tom blagu, jer ljudi već više ne žele da ga pronađu. O njemu pričamo samo deci. Onda ostavljamo da život uputi svakoga smerom koji mu je odredila sudbina. Ali nažalost malobrojni su oni koji slede put koji im je obeležen, a to je put Lične Legende i sreće. Smatraju da je svet pun pretnji - i da zbog toga taj svet postaje opasan.

Zato mi, srca, pocinjemo da govorimo sve tiše, ali nikada ne prestajemo. A potajno se nadamo da se naše reci cuju, jer ne želimo da ljudi pate zato što nisu sledili svoje srce."

- A zašto srca ne kažu ljudima da treba da nastave da slede svoje snove? - upita mladic Alhemicara.

- Zato što bi u tom slučaju srce najviše patilo. A srca ne vole da pate.

Od tog dana mladić je shvatio svoje srce. Zatražio je da ga više nikad ne napušta. Zatražio je od njega da se stegne u grudima i da mu da znak za uzbunu kada se udalji od svojih snova. Mladić se zakleo da će uvek očekivati taj znak i da ce ga slediti.

Te noći je sve ispričao Alhemičaru. I Alhemičar je shvatio da se mladićevo srce vratilo Duši Sveta.



Alhemičar - Paulo Koeljo
 
Poslednja izmena od moderatora:

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
Uvek je mirisala na Milano…
Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je možda upravo otišla.
Ne, nije…
Pakovala je svoje stvari.
Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatečena “in flagranti” sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.
Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reći, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam…
Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.
Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.
Zadivljujuće jednostavno…
- Samo sam htela da imam nešto tvoje… Zauvek…
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.
Sretan sam ja momak…
Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju…
Reci joj…
Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.
Želiš nešto moje? Zauvek?
- Da li bi prezime moglo da posluži?

Đorđe Balašević Tri posleratna druga
 

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
"– Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža."

Mali Princ -Egziperi
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Kratka prica - L.Fair

Dopustite da se predstavim. Zovem se Priča, Kratka priča.
Piše me jedna žena, ime joj je…ups - ne znam. Ja sam veoma kratka i imam, hihi, kratko pamćenje. Moglo bi se reći da sam malo ograničena. Pa što? Nitko nije savršen. Ali ja sam tek na početku svog puta i još mogu puno postići - da me objave na raznim mjestima i spominju u encik…cik…onim jako debelim knjigama, valjda ste svi čuli za njih. Možda, tko zna, jednog dana u dalekoj budućnosti? Hihi, samo sanjarim…

Ne, nisam ja isprazna sanjalica, koja priča bez veze, kao mnoge moje pomodne kolegice. Za razliku od njih, ja sam usredotočena. Imam jasan cilj pred očima. Životna mi je želja sudjelovati u jednom natječaju za kratke priče. Osim toga, želim mir u svijetu i ljudska prava. I srdačan pozdrav ugroženim vrstama, koje su u izumiranju.

Kao što vidite, imam štošta važno za reći. A kada bih pobijedila na natječaju, iznijela bih svoju poruku u javnost. Dala bih doprinos zajednici, iako sam kratka. Uostalom, znam za kolegice koje su kraće od mene, a veoma su uspješne i utjecajne. Na primjer - neke koje je napisao onaj Bor… Borg… hihi, ne mogu se sjetiti. Nema veze, ionako svi znaju za njega. I što sam ono htjela reći?

Da, valjda se primjećuje da imam dara? Uz malo sreće, mogla bih izraziti neku veoma posebnu i duboku misao. Štoviše, mislim da hoću, baš sad… eto… tek što nisam… Što? Moja spisateljica kaže da sam gotova?! Kako? Da joj je dosta?

Ne mogu doći k sebi, zgražam se! No, ako je tako odlučila, u redu! Mislim, požalit će ona, ali neka joj bude!

Otići ću. Evo, odlazim. Kog bogovi vole, umire mlad. Dragi čitatelji, znam da nisam bila najbolja priča u vašem životu, ali sjetite me se ponekad, u dugim zimskim noćima i kad miris proljetnog cvijeća probudi novu ljubav u vašim srcima i… No dobro, idem, idem… Može još dvije riječi? Ne? Pih!
 
Poslednja izmena od moderatora:

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
258.967
Biće ono što mora, a moja je krivica da sam ono što sam, ako je krivica. Čini mi se da se sve stubokom menja, sve se u meni trese u samom temelju, i svet se ljulja sa mnom, jer je i on bez reda ako je nered u meni, a opet, i ovo što se dešava, i ono što je bilo, iz istog je razloga: što hoću i moram sebe da poštujem. Bez toga ne bih imao snage da živim kao čovek. Smešno je možda, bio sam čovek s onim od juče, i hoću da budem čovek s ovim od danas, drukčijim, možda i suprotnim, ali me to ne buni, jer čovek je promena, a zlo je ako ne poslušamo savest kad se javi.
Derviš i smrt .. Meša Selimović
 

bobuljka

Buduća legenda
Poruka
26.981
Ja bih da vam se pridružim ako dozvoljvate?
Čvrsto sam rešila da krenem na put!Uz nešto malo komfora i dovoljno hrane ili pešice,kao prosjakinja,rešila sam da pokušam...
Ako treba da umrem,bolje da to bude na putu,negde u stepi,sa divnim nebom nad glavom i osećajem zadovoljstva što sam bar pokušala da ostvarim ono što sam želela,nego da me u nekoj sobi ubije žal zato što nisam smogla dovoljno hrabrosti da to učinim." ALEKSANDRA DEJVID-NIL-Moje prvo putovanje u Lasu.
 

FataMorgen

Legenda
Moderator
Poruka
64.136
"Nema malih boli. Nema malih boli pod ovim suncem. Ptica s trnom u grudima pokorava se nekom nepromenjenom zakonu; on je tera da se nabode na trn i da umre pevajuci. U trenutku kad joj trn prodre u grudi; ona nije svesna da joj on donosi smrt. Jednostavno peva i peva dok u njoj ima snage za poslednji pev. Mi, medjutim, kad zabijemo sebi trn u grudi, mi znamo. Razumemo. A ipak to cinimo. Ipak to cinimo..."


"Ptice umiru pevajuci"
Colleen McCullough
 
Poslednja izmena od moderatora:

FataMorgen

Legenda
Moderator
Poruka
64.136
"Covek prelazi neprimetno iz jednog prizora, iz jednog doba, iz jednog zivota u drugi. iznenada, hodajuci ulicom, bila ona stvarna ili u snu, covek prvi put shvati da su godine minule, da je sve to zauvek proslo i da ce ziveti jos samo u pamcenju, i onda se pamcenje okrece u sebe blistajuci nekako cudno, neodoljivo i covek prebire te prizore i zgode, neprestano u snu, dok hoda ulicom, dok lezi s nekom zenom, dok cita neku knjigu, dok razgovara sa strancem...iznenada, ali uvek strahovito nametljivo i strahovito tacno, ta secanja salecu coveka, izranjaju kao dusi i prozimaju mu svaku zilicu. od tada nam se sve okrece na razinama sto se menjaju. nase misli, nasi snovi, nasa dela, ceo nas zivot..... "
"Crno prolece" - Henri Miler
 
Poslednja izmena od moderatora:

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
"Novost u mojem načinu života je sljedeća: sva pitanja ostaviti neriješena. Dakle, ne zatvoriti mišljenje, nego upravo otvoriti sva vrata. Ne svezati u čvor, nego rasplesti sve čvorove. Pitanja ne riješiti, nego ih naći što više i što opasnija i, po mogućnosti, najoštrije ih postaviti. Ne zatvoriti se prema rješenjima djelatnosti duha, nego otvaranjem svih prozora i vrata pustiti duhu slobodan ulaz i osigurati propuh. Nikakav čvrsti odgovor i tvrdnja.Nikava čvrsta pogodba i ustanovljenost. Nikakvo načelo. Nikakvo uvjerenje. Neka dođe zrak i neka me prožme, i neka peče sunca. Jedini način da sazrim. Rješenja, ako su dobra, uvijek me ushićuju. Ali neka nitko od mene ne traži da i ja riješim nešto. Ništa mi nije tako daleko kao to da stvorim sustav. I ništa me više ne zabavlja nego tzv. pogled na svijet. Potrebno mi je da svakoga trenutka slobodno raspolažem sobom i da zadržavam sebi pravo da radim što hoću. Paradoks. Paradoks je pokušaj da se bude istinitiji od istinitog. Paradoks je apsurd. Ali ja se sjajno osjećam u tom paradoksu. Jer me apsurd stalna otvoronost za mogućnost čuda. Čudo je zgusnuta zbilja. Čak nije ni ozbiljenje. Više od toga - ispunjenje. Time što sva vrata i sve prozore ostavljam otvorenima dan i noć, sebe činim dostupnim generirajućoj moći duha. Pustite unutra sunce. Alles stehet im Wunder. Duša je dijete Deset tisućokožne Vatre, deset se tisuća koža mora oljuštiti da bi bilo ono samo, da posve sazri, da se ozbilji i da mu tijelo bude kao u Henoka - živa vatra i svjetlost. Jer tijelo je zgusnuti duh."

Béla Hamvas - "Jasmin i maslina"
 
Poslednja izmena od moderatora:

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
“Kasno je, sjećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utjehe i podsjećanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja rađa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i
ne želim da otjeram jer me razoružava i tihom tugom brani od patnje.”

Meša Selimović - Derviš i smrt
 

~Kiki~

BUNTOVNA S RAZLOGOM
Poruka
518.221
…Avganistan, 1952. godine. Abdulah i njegova sestra Pari žive sa ocem i maćehom u zabačenom selu.
Otac je u večitoj potrazi za poslom, a porodica se bori sa siromaštvom i ledenim zimama.
Abdulahu je Pari divna i dobra poput vile po kojoj je dobila ime, ona je čitav njegov svet.
On je njen zaštitnik, više kao otac nego kao brat, spreman da za nju učini sve, čak i da menja svoje jedine cipele za lepo novo pero u njenoj zbirci.
Svake noći oni spavaju jedno pored drugog u kaputima, čvrsto zagrljeni….

A planine odjeknuše - Haled Hoseini
 
Poslednja izmena od moderatora:

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret.
I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom.
Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

Kapa otrovnog vrganja – Milorad Pavić
 
Poslednja izmena od moderatora:

FataMorgen

Legenda
Moderator
Poruka
64.136
..." U njegove misli i snove neprestano se vracala zelja: neka drugi umru da bi on imao prostora za zivot,neka drugima ide rdjavo da bi on dosao do boljih mogucnosti.Ovo drzanje podseca na neodgovornost i bezosecajnost mnogih ljudi,koji sve svoje zlo svode na to sto je vec suvise mnogo ljudi na zemlji....."
Alfred Adler
 
Poslednja izmena od moderatora:

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....


Traži se jedan svet, prekjuče iščezao....
Traži se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži. ...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.


M. Kapor - "Oglas"
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
"Zaista, nije bilo mesta gde se covek moze sakriti od onoga sto svet, izgleda, jeste, osim ako ne postane jurodivi i pobegne nekud u pustinju, ili se popne na stenu. A zapravo, kada se sve uzme u obzir i uporedi - ponovo je duboko udahnuo hladni nocni vazduh - kako zloba i pohotljivo nepostenje jednog strasljivog, ogorcenog pisara mogu da se mere sa... smrcu dece? Ne mogu. Nikako.

Sinulo mu je da ponekad covek ne dolazi do zakljucka o vlastitom zivotu, vec samo otkrije da je to vec ucinio. Nece on pobeci od svega ovoga, pustiti kosu i dozvoliti da mu odeca smrdi na neopran znoj i izmet u pustinji dok mu kozu prekrivaju opekotine i plikovi. Covek zivi u svetu. Trazi ono malo krhke lepote koja se moze naci, kako god da je definise, i prihvata da je Dzadova vaseljena - ili Ludanova, zubirova, ili bilo koje druge sile kojo se ljudi klanjaju - nije mesto gde smrtni ljuid i zene nalaze spokoj i mir. Mozda ima drugih svetova - neki su tako i poducavali - boljih od ovog, gde su takve harmonije moguce, ali on nije ziveo ni u kom od njih, niti ce ikada ziveti. "

Gaj Gavriel Kej - "Gospodar careva"
 
Poslednja izmena od moderatora:

Vlado

Legenda
Banovan
Poruka
53.353
Noćas ću zaspati. Ponovo ću biti dio svijeta kojem pripadam. Možda mu ja i ne pripadam, ali to je moje jedino vlasništvo.

Sklopiću oči i preda mnom će se otvoriti mnogo više svijetova nego što oči mogu vidjeti. U oko stane tek toliko koliko rđavi dio duše može sagledati. Jedino u snove stanu sva prostranstva nade i želja.

Noćas ću zaspati snom anđela. Tada ću vjerovati da su ljudi zaista dobri i da vrijedi živjeti. Tamo gdje je jedino pravilo ljubav. U svijetu slobode. Slobode ljubavi, sreće, riječi i tišine.

Tamo se vrijeme ne mjeri satima i ništa nije konačno. Svačiji pogled na svijet je onakav kakva je i njegova duša. Tamo nema sukoba sa drugim svjetovima, jer je svakome svoj najdraži i nezamjenljiv. Jedina veza među svjetovima je ljubav, koja spaja nespojivo i koja čini razumljivo i najnerazumljivije. Tamo ocjene života nisu do 5 ili do 10, već do potpunog zadovoljstva ljudske duše.

Noćas ću zaspati samo da bih čula ljubav i osjetila slobodu. Prestaću da govorim, a počeću da živim.

Noćas ću zaspati, a ujutro ću se ponovo vratiti u sivilo života koji se neizbježno nameće.

I sve tako redom.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Vlado

Legenda
Banovan
Poruka
53.353
Anđeli se svakoga dana mimoilaze sa nama na ulici, rekao je otac jednom. Mora da su obični kao ptice, rekao je, i prepoznatljivi su samo u kratkim trenucima svoje veze sa nasim životima. Postoji trenutak kada, jednostavno, znaš da si imao susret sa anđelom, i kakvu god da ti je pomoć pružio, ma kako suptilnu i ma koliko neprimetnu, život ti se promenio.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
Zbog te žene, jedine koju sam volio u životu, nisam se oženio. Zbog nje, izgubljene, zbog nje, otete, postao sam tvrđi i zatvoreniji prema svakome. Osjećao sam se poharan, i nisam davao ni drugima ono što nisammogao dati njoj. Možda sam se svetio sebi, i ljudima, nehotice i neznajući. Boljela me, odsutna. A onda sam zaboravio, zaista, ali je sve bilo kasno.Šteta što moju neistrošenu nježnost nisam dao ma kome, roditeljima, bratu, drugoj ženi. Ali, možda to govorim bez razloga, sad, svodeći račune. Jer i nju sam ostavio iotišao na vojnu, ne žaleći, a požalio sam kad ništa više nisam mogao izmjeniti.

Derviš i smrt - Meša Selimović
 

krug123

Obećava
Poruka
73
"Наша тамница налазила се на крају тврђаве, крај самог бедема. Дешавало се, погледаш кроз пукотине палисада на бели свет - не би ли бар нешто видео - и угледаш само крајичак неба и високи земљани бедем обрастао коровом, а по бедему, тамо-амо, даноноћно корачају стражари. И помислиш да ће проћи читаве године, и ти ћеш исто тако као сад прићи да гледаш кроз пукотине палисада и видећеш овај исти бедем, исте овакве стражаре и исти крајичак неба, само не неба изнад тамнице, већ другог, далеког и слободног неба."
"Записи из мртвог дома" - Фјодор Михајлович Достојевски
 
Poslednja izmena od moderatora:

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
" Dvanaest glasova besno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je bilo jasno sta se promenilo u izgledu svinja. Pogled zivotinja koje su stajale napolju klizio je od svinje do coveka, od coveka do svinje, i ponovo od svinje do coveka ali, vec je bilo nemoguce raspoznati ko je svinja, a ko covek.

Zivotinjska farma - Dzordz Orvel
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.