Odlaziti na posao ili ipak ne?

Lepo od tebe, ali... Sama pomisao da sutra suprugu tražim novac za svaku sitnicu/ odnosno uzimam novac za šta god bi me nekako srozala. Pre svega se to tiče ličnih stvari. Nikad nisam volela da tražim nešto, pogotovo ne novac.
Pa zato i neces biti u dobrom braku, zato sto kazes uzimas novac od supruga. U braku nema tvoje ili moje, dok to ne shvatis, ne vredi ni ulaziti u brak.
 
122344696-1440x720-1160x580-c-default.jpg
Kacila sam vec na slicnoj temi....al nina voli da brise
Crnjak, al je ziva istina
 
Priča ide ovako.
Moja kolginica je napustila posao u državnoj službi da bi bila domaćica i kući sa malom djecom. Muž odlično zarađuje, posao dosta vezan za putovanja. Kako su djeca porasla, kćerka na fakultet, sin sport, muzika, društvo-žena osta kući povazdan sama. Uzgrijed žena je vrlo vrijedna i nema tu šta posebno ni da se radi po kući ako se sve redovno održava. Dotle njen muž nije gubio vrijeme pa se spetljao sa koleginicom sa kojom je često poslovno putovao i dobili su dijete. Ta koleginica sušta suprotnost od zakonite u svakom smislu. Ostali su on i zakonita u braku, a njoj na svu muku, umrli su joj ubrzo jedan za drugim oba roditelja. Jednom prilikom kad sam je srela u razgovoru mi je spomenula kako je bila glupa, koliko žrtve i truda a kako sad nema čime ni da utroši vrijeme. Jedan primjer tužne priče.

Dakle i kad novca ima, nikad neznaš šta te u životu može snaći. Zašto bi sjedio kući konstantno u 4 zida, nebitno da li muško ili žensko? Posao nije samo zbog novca, već i da promijeniš okruženje, imaš interakciju sa ljudima, smisleniji život, kretanje, da ostaneš zdrav i prav u glavi na kraju krajeva.
 
Priča ide ovako.
Moja kolginica je napustila posao u državnoj službi da bi bila domaćica i kući sa malom djecom. Muž odlično zarađuje, posao dosta vezan za putovanja. Kako su djeca porasla, kćerka na fakultet, sin sport, muzika, društvo-žena osta kući povazdan sama. Uzgrijed žena je vrlo vrijedna i nema tu šta posebno ni da se radi po kući ako se sve redovno održava. Dotle njen muž nije gubio vrijeme pa se spetljao sa koleginicom sa kojom je često poslovno putovao i dobili su dijete. Ta koleginica sušta suprotnost od zakonite u svakom smislu. Ostali su on i zakonita u braku, a njoj na svu muku, umrli su joj ubrzo jedan za drugim oba roditelja. Jednom prilikom kad sam je srela u razgovoru mi je spomenula kako je bila glupa, koliko žrtve i truda a kako sad nema čime ni da utroši vrijeme. Jedan primjer tužne priče.

Dakle i kad novca ima, nikad neznaš šta te u životu može snaći. Zašto bi sjedio kući konstantno u 4 zida, nebitno da li muško ili žensko? Posao nije samo zbog novca, već i da promijeniš okruženje, imaš interakciju sa ljudima, smisleniji život, kretanje, da ostaneš zdrav i prav u glavi na kraju krajeva.
Glupo je što čitavo vreme nije sebi posvećivala vreme.
Isto bi joj bilo i da je radila negde van kuće, sem što bi imala još manje vremena da sebi posveti
 
Priča ide ovako.
Moja kolginica je napustila posao u državnoj službi da bi bila domaćica i kući sa malom djecom. Muž odlično zarađuje, posao dosta vezan za putovanja. Kako su djeca porasla, kćerka na fakultet, sin sport, muzika, društvo-žena osta kući povazdan sama. Uzgrijed žena je vrlo vrijedna i nema tu šta posebno ni da se radi po kući ako se sve redovno održava. Dotle njen muž nije gubio vrijeme pa se spetljao sa koleginicom sa kojom je često poslovno putovao i dobili su dijete. Ta koleginica sušta suprotnost od zakonite u svakom smislu. Ostali su on i zakonita u braku, a njoj na svu muku, umrli su joj ubrzo jedan za drugim oba roditelja. Jednom prilikom kad sam je srela u razgovoru mi je spomenula kako je bila glupa, koliko žrtve i truda a kako sad nema čime ni da utroši vrijeme. Jedan primjer tužne priče.

Dakle i kad novca ima, nikad neznaš šta te u životu može snaći. Zašto bi sjedio kući konstantno u 4 zida, nebitno da li muško ili žensko? Posao nije samo zbog novca, već i da promijeniš okruženje, imaš interakciju sa ljudima, smisleniji život, kretanje, da ostaneš zdrav i prav u glavi na kraju krajeva.
Pretpostavljam da su sličnih godina, ili je tvoja koleginica malo mlađa od muža. On ima snage i volje da krene u odgajanje novog života, to mu je min. još 20 godina maksimalne posvećenosti, a o njoj pišeš kao da je za nju život već gotov.
 
Dali bi vi drage žene išle na posao da vam muž recimo zaradjuje dovoljno para pa da vi ne bi odlazile na posao već bi bile kući odgajala djecu sejale baštu i svaki dan 2x brisale prašinu

Ili bi ipak odlazile na posao bez obzira sto finansijski to nije potrebno ?
Bila sam i u jednoj i u drugoj poziciji/ulozi, i nikedna mi nije mrska ni odbojna. Sve zavosi od situacije, uklopim se. Kako bih više volela ? Pa neka sad... Nije bitno, sad sam ionako u 116oj situaciji 😁
Pitanje muškarcima ukoliko vaša žena ne bi morala da radi već bi bila domaćica majka koja vas dočeka sa posla , skine vam kaput , pruzi vam daljinski , okupa vas i nahrani, da li bi bili srećan cojek ?
I to sve zavisi od čoveka do čoveka, ne prija svima isto, a i jedno je htenje a drugo da li se može sa jednom platom
 
Мислим да нико не би имао против да жена оде с децом негде и развија двој социјални живот и све остало не само да седи код куће.
Nekako sam dojma da je bio bogatiji "socijalni život" i druženja dok su žene bile domaćice a deca se igrala oko zgrade a ne u vrtiću. Sad je sve to na nekom drugom levelu, al pa šta, mora se uvek ići unapred pa biće šta će biti ...
Проблем је што одсуство мајке у животу детета је ненадокнадиво док неприсуство оца може правити проблем али не мора последице.
Obe stvari su nenadoknadive.
 
Pretpostavljam da su sličnih godina, ili je tvoja koleginica malo mlađa od muža. On ima snage i volje da krene u odgajanje novog života, to mu je min. još 20 godina maksimalne posvećenosti, a o njoj pišeš kao da je za nju život već gotov.
Oboje su prešli pedesetu sa tim da ona jeste 2,3 god mlađa od njega. Ne baš kao da je umrla, ali naspram onog kakva je bila, sad kao sjena od te žene, kao da se prepustila sudbini.
 
Oboje su prešli pedesetu sa tim da ona jeste 2,3 god mlađa od njega. Ne baš kao da je umrla, ali naspram onog kakva je bila, sad kao sjena od te žene, kao da se prepustila sudbini.
Takva joj sudbina. U svakom slučaju bolje je prošla nego da je i sve vrijeme radila, kuću održavala, djecu odgajala i da je dio svoje plate davala mužu da troši na kocku, alkohol i kujve. A imamo svi takvih slučajeva u okolini.
Držim fige da pronađe smisao i radost života! :heart:
 
Nekako sam dojma da je bio bogatiji "socijalni život" i druženja dok su žene bile domaćice a deca se igrala oko zgrade a ne u vrtiću. Sad je sve to na nekom drugom levelu, al pa šta, mora se uvek ići unapred pa biće šta će biti ...

Obe stvari su nenadoknadive.
Не бих ипак рекао кад су деца баш мала. Познају мајку наравно и оца али не на исти начин.
Ја сам изгубио оца са 6 година.
Много касније сам уопште разумео шта сам изгубио.
Познавајући људе који су изгубили мајке чак и у каснијем периоду то им закуцава и дефинише живот иза сваког геста , мисли и идеологије стоји мајка. Матурске радове и животна опредељења посвећују мајци. Никад је не преболе чак ни много старији људи.
 
Dakle i kad novca ima, nikad neznaš šta te u životu može snaći. Zašto bi sjedio kući konstantno u 4 zida, nebitno da li muško ili žensko? Posao nije samo zbog novca, već i da promijeniš okruženje, imaš interakciju sa ljudima, smisleniji život, kretanje, da ostaneš zdrav i prav u glavi na kraju krajeva.
Bukvalno!
Pare tu ne igraju presudnu ulogu, to je varka. Daj mi zilion dolara,... potrošiću ih jednako kao i platu.
 
Priča ide ovako.
Moja kolginica je napustila posao u državnoj službi da bi bila domaćica i kući sa malom djecom. Muž odlično zarađuje, posao dosta vezan za putovanja. Kako su djeca porasla, kćerka na fakultet, sin sport, muzika, društvo-žena osta kući povazdan sama. Uzgrijed žena je vrlo vrijedna i nema tu šta posebno ni da se radi po kući ako se sve redovno održava. Dotle njen muž nije gubio vrijeme pa se spetljao sa koleginicom sa kojom je često poslovno putovao i dobili su dijete. Ta koleginica sušta suprotnost od zakonite u svakom smislu. Ostali su on i zakonita u braku, a njoj na svu muku, umrli su joj ubrzo jedan za drugim oba roditelja. Jednom prilikom kad sam je srela u razgovoru mi je spomenula kako je bila glupa, koliko žrtve i truda a kako sad nema čime ni da utroši vrijeme. Jedan primjer tužne priče.

Dakle i kad novca ima, nikad neznaš šta te u životu može snaći. Zašto bi sjedio kući konstantno u 4 zida, nebitno da li muško ili žensko? Posao nije samo zbog novca, već i da promijeniš okruženje, imaš interakciju sa ljudima, smisleniji život, kretanje, da ostaneš zdrav i prav u glavi na kraju krajeva.

Sve to je moglo da se desi i da je radila, možda i gore od toga...

Ali je suština da osoba koja ne radi ima pregršt slobodnog vremena, a nema na koga da utroši, jer ljudi uglavnom rade nemaju vremena da se zezaju, a popodne imaju obaveze, tako da ostaneš neko ko traći svoj život, vreme, nemaš socijalizaciju, praktično traćiš život ni na šta.

Povredim nogu i ležim preko mesec dana, pa hoću da odlepim sa mozgom toliko dugo, a ne neko tako čitav život...
 
Kod mene to zavisi od okolnosti, da je u pitanju neki baš veliki novac, milioni, nebitno sa čije strane, vjerovatno ne bih radila puno radno vrijeme dok su mi djeca mala, možda bih držala časove pilatesa, ili radila nešto pola radnog vremena da sam u kontaktu s ljudima. Ovdje je plaćeno porodiljsko samo 6 mjeseci i meni je drago da sam mogla uzeti i neplaćeno i ostati s djecom dok nisu napunili godinu dana. Da imam te milione vjerovatno bih ostala i duže i slala ih u vrtić na 4 sata da budu s drugom djecom.
 
Sve to je moglo da se desi i da je radila, možda i gore od toga...

Ali je suština da osoba koja ne radi ima pregršt slobodnog vremena, a nema na koga da utroši, jer ljudi uglavnom rade nemaju vremena da se zezaju, a popodne imaju obaveze, tako da ostaneš neko ko traći svoj život, vreme, nemaš socijalizaciju, praktično traćiš život ni na šta.

Povredim nogu i ležim preko mesec dana, pa hoću da odlepim sa mozgom toliko dugo, a ne neko tako čitav život...
Ali ne mora da bude tako, može da iskoristi to vrijeme da nauči nešto što je interesuje, da negdje volontira i sl.
 
Kod mene to zavisi od okolnosti, da je u pitanju neki baš veliki novac, milioni, nebitno sa čije strane, vjerovatno ne bih radila puno radno vrijeme dok su mi djeca mala, možda bih držala časove pilatesa, ili radila nešto pola radnog vremena da sam u kontaktu s ljudima. Ovdje je plaćeno porodiljsko samo 6 mjeseci i meni je drago da sam mogla uzeti i neplaćeno i ostati s djecom dok nisu napunili godinu dana. Da imam te milione vjerovatno bih ostala i duže i slala ih u vrtić na 4 sata da budu s drugom djecom.
Za.ebano je kad si preko grane s malom decom. Po meni je najbolje da žena uopšte ne radi, bar dok ne krenu deca u školu. Muž da radi prekovremeno, ni to nije neko rešenje.
Ko nema tu pomoć sa strane, mora i da ostane u kući.
 
Za.ebano je kad si preko grane s malom decom. Po meni je najbolje da žena uopšte ne radi, bar dok ne krenu deca u školu. Muž da radi prekovremeno, ni to nije neko rešenje.
Ko nema tu pomoć sa strane, mora i da ostane u kući.
Ali meni baš to što sam u drugoj zemlji je bio razlog više da radim jer hoću da skupljam njihovo radno iskustvo i da pričam jezik, da nisam skroz izolovana.
Jeste teško kad nema ko da uskoči kad su djeca bolesna, ali mi smo imali sreću da smo mogli da pomjeramo radno vrijeme i da radimo od kuće, mm je proteklih skoro 5 godina radio samo od kuće, od početka septembra ide dvaput sedmično u kancelariju. Ja trenutno idem 4 puta mjesečno u kancelariju, a odobrili su mi da radim od 7 (većina ih rad od 9), a plus mi je kancelarija udaljena 5-7 min pješke, tako da smo sad ok, ali šta će biti sljedeće godine kad stariji krene u školu pojma nemam jer je mnogo lakše kad idu u vrtić, škola kratko traje, a nemaju produženi boravak.
 
meni se čini da se ona prepustila sudbini još pre mnogo godina....
Vidiš sasvim moguće i da jeste. Kad su djeca mala uvijek ti malo vremena da sve postigneš. Ali kad su poodrasla...meni ta jednolikost života nema smisla, ja ne bih mogla. Nisam ja nju vidjela duže vremena, nije niko od kolega, kao da je u zemlju propala. Skoro smo bili na nekoj svadbi, trebali su doći ona i muž, ali nisu se pojavili.
 
Pa, ako ćeš negde da volontiraš bolje onda utroši to vreme i uradi nešto od čega ćeš imati nešto.
Samo sam navodila opcije, a ako neko već ima milione onda mu neki sitan novac ništa ne znači. Nisam mislila na volontiranje u smislu neplaćenog rada u kancelariji od 8 do 4 već recimo neka pomoć za djecu, neke radionice za njih, pomoć starijim osobama i sl.
 

Back
Top