Гамбино
Elita
- Poruka
- 15.202
Одлазак ерудите: Преминуо академик Владета Јеротић
Аутор: мондо.рс
04.09.2018. | 08:22 > 12:04 Академик Владета Јеротић преминуо је јутрос у Београду у 95. години, велики човек и свестрана личност.
Одлазак ерудите: Преминуо академик Владета Јеротић Фото: Бета/Милош Мишков 74А- А А+
То је на свом Фацебоок налогу објавила Задужбина Владете Јеротића, чији је он оснивач.
"Можда, ипак, има наде да ћемо бити бољи људи"
Владета Јеротић био је истакнути српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, свестрани ерудита и академик САНУ.
Рођен је 2. августа 1924. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, а затим је специјализовао неуропсихијатрију.
Академик проф. др Владета Јеротић бавио се и објављивао радове из граничних области психоанализе, психотерапије, религије и филозофије. Чувен је и по бројним предавањима на теме из поменутих области у готово свим већим градовима Југославије.
Од 1984. године Јеротић је био члан Удружења књижевника Србије, а био је и редовни члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности (Одељења језика и књижевности).
Двадесет година је био шеф Психотерапеутског одељења болнице “Др Драгиша Мишовић”у Београду, неко време професор на Богословском факултету.
Јеротић је био данас све ређи пример интелектуалца који својим примером показује како се у сваком, па и у овом, времену може живети по етичким принципима.
Радо је, промишљено а надахнуто говорио на теме хришћанства, иако је био отворен и за друге религије и филозофске системе.
Владета ЈеротићФото: Бета/Милош Мишков
Ево неколико цитата славног академика:
“Угроженост самог материјалног и психичког опстанка принуђава људе да побегну од самоће, која је могла за њих да представља и нешто позитивно, и то: или конформизам лажног уклапања у колектив, или је бекство од себе и самоће изведено у ону врсту делимичне или потпуне усамљености у којој се лако постаје плен разних телесних или душевних болести.”
"Човек може бити принудно усамљен, али догоди се и да себе самог изолује. Разлози су многоструки: ускраћена права, увреде, сујете, разочарења".
ВЕЛИКИ УГЛЕД И ПОШТОВАЊЕ У НАРОДУ!
Јеротић је уживао и ужива велики углед у српском народу. То доказују и коментари објављени на сајту задужбине на вест да је преминуо: "Постоје људи који никада не умиру. Они који су нас својим делима задужили да никад не заборавимо. Господин Владета Јеротић је један од таквих. Вечна ти слава и у миру почивај, велики човече". "За људе као што је професор Јеротић мало је 95 година живота. Почивај у рајском насељу дивни професоре." "Вечна слава ВЕЛИКОМ ЦОВЕКУ који је оставио непроцењиво наследје нашем друштву....велико хвала!" "Нисам га упознао, нисам га слушао уживо али када је прошао поред мене у порти убске цркве пред његову промоцију књиге а мој полазак на Хиландар тог тренутка осетио сам неописиву радост и срећу. Почивајте у миру професоре."
“Све је увек присутно унутра у човеку. У дубинама његовог непрегледног, несвесног живота. Цела прошлост, индивидуална и колективна. Стално сам искушаван, стављан на вагу и мерен, и себе самог стално мерим да видим, јесам ли што отежао животним искуством, јесам ли бар мало складнији, хармоничнији, мудирији, животно зрелији? Па, као што најчешче нисам у стању да проценим спољашње историјске догађаје застајем збуњен, уплашен и потиштен и пред унутрашњим догађајима, без спосбности да нешто од протеклих потреса научим.“
“Покушавам да узалуд продрем у мистерију смисла историје. Све у њој изгледа збркано, нелогично, случајно. Али, ако човек хоће да буде довољно искрен и поштен према себи, онда му његов живот, па и живот његове породице, када доспе у средње године, изгледа логичан, смислен и управо такав какав је био. А то је најважније и то је порука Јеванђеља“.
“Брак је доживотни изазов партнерима! Потребно је паралелно самопоправљање. [У вези односа посла и партнерског суживота] Потребно је да остане бар мало љубави, поштовања и интересовања за партнера. Партнер познаје нашу Сенку, Персону, Аниму, Анимуса, она не може и неће да нам се диви.”
“Свака индивудуалност је везана за бол. Човек је постао индивидуалист онда када је успео да се загледа дубоко у себе и каже: постојим, дакле патим! Радост је део љубави. Луст wилл тиефе, тиефе Еwигкеит – Задовољство тражи дубоку вечност. У животу срећемо углавном три врсте људи: они који суде, они који мере и оне који опраштају. Треба се чувати да не упаднемо у прве две групе.”
“Врата вере су ми одшкринута. Иза њих већ назирем божански лик Христа и Његов благи дах. За то је било довољно само искрено проживљавање своје немоћи. Немоћ мора бити потпуна да би избављење било такво. Иза свега стоји једна истина: ја сам не могу ништа, апсолутно ништа! Шта ја могу? Да завршим два факултета, да будем сматран за паметног, да разумем своју ароганцију…да будем ироничан, скептик, похотљивац, да желим добро да поједем, да сам Доријан Греј, да знам нешто да кажем о Јасперсу. Све то, ето, ја могу. Поред тога, човек XX века може и немогуће: да пробије звучни зид, да оде на Месец, да продужи људски живот, да уништи Земљу.”
“Човек је задовољан и наслађује се када га неко воли, али је радостан када он воли. Љубав и радост свакако су човекове особине и доживљаји који га чине највећом снагом природе.”
САУЧЕШЋЕ
Премијерка Србије Ана Брнабић упутила је данас телеграм саучешћа породици преминулог академика проф. др Владете Јеротића.
"Напустио нас је човек великог талента, истакнути лекар, неуропсихијатар и књижевник, оставивши непроцењив траг, како кроз своја написана дела, тако и кроз умеће достојанственог живљења. Отишао је ерудита који ће увек живети са нама кроз дела по којима ћемо га увек памтити. У своје име и у име свих чланова Владе Републике Србије, примите изразе најдубљег саучешћа", написала је премијерка Брнабић.
http://mondo.rs/a1129816/Info/Drustvo/Umro-Vladeta-Jerotic.html
Аутор: мондо.рс
04.09.2018. | 08:22 > 12:04 Академик Владета Јеротић преминуо је јутрос у Београду у 95. години, велики човек и свестрана личност.
Одлазак ерудите: Преминуо академик Владета Јеротић Фото: Бета/Милош Мишков 74А- А А+
То је на свом Фацебоок налогу објавила Задужбина Владете Јеротића, чији је он оснивач.
"Можда, ипак, има наде да ћемо бити бољи људи"
Владета Јеротић био је истакнути српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, свестрани ерудита и академик САНУ.
Рођен је 2. августа 1924. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, а затим је специјализовао неуропсихијатрију.
Академик проф. др Владета Јеротић бавио се и објављивао радове из граничних области психоанализе, психотерапије, религије и филозофије. Чувен је и по бројним предавањима на теме из поменутих области у готово свим већим градовима Југославије.
Од 1984. године Јеротић је био члан Удружења књижевника Србије, а био је и редовни члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности (Одељења језика и књижевности).
Двадесет година је био шеф Психотерапеутског одељења болнице “Др Драгиша Мишовић”у Београду, неко време професор на Богословском факултету.
Јеротић је био данас све ређи пример интелектуалца који својим примером показује како се у сваком, па и у овом, времену може живети по етичким принципима.
Радо је, промишљено а надахнуто говорио на теме хришћанства, иако је био отворен и за друге религије и филозофске системе.
Владета ЈеротићФото: Бета/Милош Мишков
Ево неколико цитата славног академика:
“Угроженост самог материјалног и психичког опстанка принуђава људе да побегну од самоће, која је могла за њих да представља и нешто позитивно, и то: или конформизам лажног уклапања у колектив, или је бекство од себе и самоће изведено у ону врсту делимичне или потпуне усамљености у којој се лако постаје плен разних телесних или душевних болести.”
"Човек може бити принудно усамљен, али догоди се и да себе самог изолује. Разлози су многоструки: ускраћена права, увреде, сујете, разочарења".
ВЕЛИКИ УГЛЕД И ПОШТОВАЊЕ У НАРОДУ!
Јеротић је уживао и ужива велики углед у српском народу. То доказују и коментари објављени на сајту задужбине на вест да је преминуо: "Постоје људи који никада не умиру. Они који су нас својим делима задужили да никад не заборавимо. Господин Владета Јеротић је један од таквих. Вечна ти слава и у миру почивај, велики човече". "За људе као што је професор Јеротић мало је 95 година живота. Почивај у рајском насељу дивни професоре." "Вечна слава ВЕЛИКОМ ЦОВЕКУ који је оставио непроцењиво наследје нашем друштву....велико хвала!" "Нисам га упознао, нисам га слушао уживо али када је прошао поред мене у порти убске цркве пред његову промоцију књиге а мој полазак на Хиландар тог тренутка осетио сам неописиву радост и срећу. Почивајте у миру професоре."
“Све је увек присутно унутра у човеку. У дубинама његовог непрегледног, несвесног живота. Цела прошлост, индивидуална и колективна. Стално сам искушаван, стављан на вагу и мерен, и себе самог стално мерим да видим, јесам ли што отежао животним искуством, јесам ли бар мало складнији, хармоничнији, мудирији, животно зрелији? Па, као што најчешче нисам у стању да проценим спољашње историјске догађаје застајем збуњен, уплашен и потиштен и пред унутрашњим догађајима, без спосбности да нешто од протеклих потреса научим.“
“Покушавам да узалуд продрем у мистерију смисла историје. Све у њој изгледа збркано, нелогично, случајно. Али, ако човек хоће да буде довољно искрен и поштен према себи, онда му његов живот, па и живот његове породице, када доспе у средње године, изгледа логичан, смислен и управо такав какав је био. А то је најважније и то је порука Јеванђеља“.
“Брак је доживотни изазов партнерима! Потребно је паралелно самопоправљање. [У вези односа посла и партнерског суживота] Потребно је да остане бар мало љубави, поштовања и интересовања за партнера. Партнер познаје нашу Сенку, Персону, Аниму, Анимуса, она не може и неће да нам се диви.”
“Свака индивудуалност је везана за бол. Човек је постао индивидуалист онда када је успео да се загледа дубоко у себе и каже: постојим, дакле патим! Радост је део љубави. Луст wилл тиефе, тиефе Еwигкеит – Задовољство тражи дубоку вечност. У животу срећемо углавном три врсте људи: они који суде, они који мере и оне који опраштају. Треба се чувати да не упаднемо у прве две групе.”
“Врата вере су ми одшкринута. Иза њих већ назирем божански лик Христа и Његов благи дах. За то је било довољно само искрено проживљавање своје немоћи. Немоћ мора бити потпуна да би избављење било такво. Иза свега стоји једна истина: ја сам не могу ништа, апсолутно ништа! Шта ја могу? Да завршим два факултета, да будем сматран за паметног, да разумем своју ароганцију…да будем ироничан, скептик, похотљивац, да желим добро да поједем, да сам Доријан Греј, да знам нешто да кажем о Јасперсу. Све то, ето, ја могу. Поред тога, човек XX века може и немогуће: да пробије звучни зид, да оде на Месец, да продужи људски живот, да уништи Земљу.”
“Човек је задовољан и наслађује се када га неко воли, али је радостан када он воли. Љубав и радост свакако су човекове особине и доживљаји који га чине највећом снагом природе.”
САУЧЕШЋЕ
Премијерка Србије Ана Брнабић упутила је данас телеграм саучешћа породици преминулог академика проф. др Владете Јеротића.
"Напустио нас је човек великог талента, истакнути лекар, неуропсихијатар и књижевник, оставивши непроцењив траг, како кроз своја написана дела, тако и кроз умеће достојанственог живљења. Отишао је ерудита који ће увек живети са нама кроз дела по којима ћемо га увек памтити. У своје име и у име свих чланова Владе Републике Србије, примите изразе најдубљег саучешћа", написала је премијерка Брнабић.
http://mondo.rs/a1129816/Info/Drustvo/Umro-Vladeta-Jerotic.html
