Odgovornost i razlog

[CoffeInn]

Neki ljudi daju svoje misljenje sa apsolutnom sigurnoscu,
kao da su studirali Srecu u guzici kosmosa, na Jupiteru.
Ne baratam mnogo sa odgovornoscu, taj termin vise vezujem za
krivicno pravnu sferu. Ono sto mi je blize, a nadam se da necu promasiti temu je svesnost.
Svesnost o razlozima, motivima, namerom i posledicama svojih postupaka.
Odgovornost je nesto sto dolazi posle, hteli mi to ili ne, tj. kako sijes tako ces i zneti,
ili radi sta oces, samo nemoj posle da se zalis.
Ono sto takodje smatram da je vazno je Zahvalnost.
Ako imam dobar posao, pare, prijatelje, zenu, rodjen sam u kuci a ne u kartonskoj kucici pored puta
kao mnogi cigani (mada sve ovo ne mora d bude prednost),
onda treba da se zahvalim bogu ili ko je vec nadlezan za ovu ispostavu u kosmosu.
Zahvalnost po sopstvenom izboru, npr da budemo od pomoci nekome ko je imao manje srece.
Ne mislim da sam car zato sto sam pametan, to mi je dato kao orudje, ne kao dezert.
Ako sam uopste pametan.
Dobro ajde, glup sam.

ocu i ja da budem glup
ma znam da sam tupson, ali hocu da se update-ujem u Glup, kako Pasoje

Pasoje, dobar si Pasoje

 

[CoffeInn]

Neki ljudi daju svoje misljenje sa apsolutnom sigurnoscu,
kao da su studirali Srecu u guzici kosmosa, na Jupiteru.
.

soooooo f.uckin goooooood

 

[Modruna]

I sta sa tim? Da li smo se sami stvorili ili neko smo ideja nekog drugog? mozda nije ni bitno.
A da li je bitno zasto? Nek je taj razlog smislio neko drugi, treba da ga stvorimo mi, ili je sudbinom dan.

Јесте мало запетљано све то. Нисмо се сами створили, чак мислим да нисмо сами себи поставили циљ (разлог) боравка на овој планети, па ипак смо ЛИЧНО одговорни за успех/вредност свог живота овде.

Како то? На први поглед звучи неправично: нити смо сами одредили циљ нити смо сами одредили околности и услове окружења, а овамо је на наша плећа сваљена одговорност.

Али то је оно старо питање: да ли је бог праведан?

Ако јесте, онда је његово схватање праведности другачије него наше. Изгледа да ми не разумемо шта се овде догађа и шта је овде стварно правдено.

Можда ствар и није у праведности. Од нас се очекује да преузмемо одговорност за свој живот (без обзира на све противразлоге) и да кроз такав одговоран живот сазревамо и одрастамо у духовном погледу. А управо је дај духовни развој битан (а не правденост).

 

[paramanand]

Čovjek je božanski po svojoj prirodi. Bez obzira da li je stvoren po liku Božijem, ili je tek njegova iskra, ili je jedno sa njim, suštinska priroda čovjeka nikada ne gubi svoje savršenstvo. Nema tako nečega kao što je grijeh da može promijeniti kvalitet duše. Loše akcije mogu samo prekriti velom božansku prirodu čovjeka, ali je ne mogu nikada uništiti. Svjetlost, ljubav, dobrota koja sve razumije, mir, ljepota...: jednom riječju - Bog, postoji u svima nama kao potencijal i mogućnost. Akcija se naziva dobrom ili moralnom ako nam pomaže da ponovo otkrijemo skrivenu Božanskost, a nemoralnom ili lošom ako nas udaljava od toga. Iskustva koja sakupljamo na fizičkom ili mentalnom nivou ne pripadaju našoj pravoj duši. Zbog nedokučivog neznanja ponašamo se kao da smo tjelesna bića. Hipnotisali smo se mišljenjem da smo nesavršeni i ograničeni i da postojimo u vremenu i prostoru, da smo podložni zakonu uzročnosti. Cilj samousavršavanja je da se dehipnotišemo i postanemo svjesni svog božanskog nasljeđa.

 

[elhean@gmail.com]

Zar sa oba prethodna posta nije isprepleten osecaj odgovornosti coveka prema samom sebi i prirodi, bogu, kosmosu ili cemu vec? Odgovornost da ispitamo sebe, pronadjemo, pretvorimo u to sto jesmo?
A ako imamo mogucnost da pomognemo i drugima u tome, a tu mogucnost koristimo za bilo sta drugo, da li i to mozemo nazvati odgovornost?

Pravednost je po meni vestacko merilo stvoreno da zameni urodjen osecaj odgovornosti i zahvalnosti coveka, i zbog svoje vestacke prirode ostavilo je mogucnost tvorcima tog pseudomerila da njime upravljaju onima koji slepo veruju u isto.

 

[paramanand]

Kao odgovor ću iskoristiti dio teksta na temu "reinkarnacija...zakon setve i žetve"

"I o ovoj temi govore sve svete knjige, pitanje je da li čovjek može da otvori svoje srce i čuje poruku po kojoj svako živo biće ima određene dužnosti u fizičkom svijetu, pa i mi, kao ljudi, imamo dvije sasvim određene dužnosti. Jedna je služenje drugima s punom odgovornošću prema porodici, prijateljima, prema domovini, čovječanstvu, i svim živim bićima, a druga je vlastiti put ka samospoznaji. O tim dužnostima govore svi sveci kroz istoriju. Ljudsko biće ima najviša prava i najmoćnije je među svim živim bićima, ali su mu i dužnosti srazmjerno tome mnogostruko uvećane.
U skladu sa zahtjevima božanskog zakona, ljudi bi trebalo da budu zaštitnici cijele kreacije, dakle i živog i nepokretnog svijeta. Niti je dobro to što razaraju planetu, niti je dobro to što razaraju sami sebe, jer time, mada ne žele to da dovode u vezu, samo uvećavaju vlastitu patnju".

 

[Modruna]

Bog, postoji u svima nama kao potencijal i mogućnost.

Баш о овоме сам ја много трубила испочетка, кад сам тек дошла на овај форум. Потенцијал па потенцијал. Свима сам се била попела на врх главе.

Међутим -- то је тачно. Ми смо потенцијал. А да ли ће, и са колико муке и труда, тај потенцијал бити ОСТВАРЕН -- е, то је сасвим друго питање. Мени, рецимо, не иде баш лако.:-( А није зато што се не трудим, него све имам утисак да сам добила тежак задатак. (Вероватно свако о својој ситуацији мисли то исто;-))

 

[ristob]

Јесте мало запетљано све то. Нисмо се сами створили, чак мислим да нисмо сами себи поставили циљ (разлог) боравка на овој планети, па ипак смо ЛИЧНО одговорни за успех/вредност свог живота овде.

Како то? На први поглед звучи неправично: нити смо сами одредили циљ нити смо сами одредили околности и услове окружења, а овамо је на наша плећа сваљена одговорност.

Али то је оно старо питање: да ли је бог праведан?

Ако јесте, онда је његово схватање праведности другачије него наше. Изгледа да ми не разумемо шта се овде догађа и шта је овде стварно правдено.

Можда ствар и није у праведности. Од нас се очекује да преузмемо одговорност за свој живот (без обзира на све противразлоге) и да кроз такав одговоран живот сазревамо и одрастамо у духовном погледу. А управо је дај духовни развој битан (а не правденост).

Original postavio paramanand

"I o ovoj temi govore sve svete knjige, pitanje je da li čovjek može da otvori svoje srce i čuje poruku po kojoj svako živo biće ima određene dužnosti u fizičkom svijetu, pa i mi, kao ljudi, imamo dvije sasvim određene dužnosti. Jedna je služenje drugima s punom odgovornošću prema porodici, prijateljima, prema domovini, čovječanstvu, i svim živim bićima, a druga je vlastiti put ka samospoznaji. O tim dužnostima govore svi sveci kroz istoriju. Ljudsko biće ima najviša prava i najmoćnije je među svim živim bićima, ali su mu i dužnosti srazmjerno tome mnogostruko uvećane.
U skladu sa zahtjevima božanskog zakona, ljudi bi trebalo da budu zaštitnici cijele kreacije, dakle i živog i nepokretnog svijeta. Niti je dobro to što razaraju planetu, niti je dobro to što razaraju sami sebe, jer time, mada ne žele to da dovode u vezu, samo uvećavaju vlastitu patnju".

Samo da podvučem.

 

[Maravilloso]

Kao odgovor ću iskoristiti dio teksta na temu "reinkarnacija...zakon setve i žetve"

"I o ovoj temi govore sve svete knjige, pitanje je da li čovjek može da otvori svoje srce i čuje poruku po kojoj svako živo biće ima određene dužnosti u fizičkom svijetu, pa i mi, kao ljudi, imamo dvije sasvim određene dužnosti. Jedna je služenje drugima s punom odgovornošću prema porodici, prijateljima, prema domovini, čovječanstvu, i svim živim bićima, a druga je vlastiti put ka samospoznaji. O tim dužnostima govore svi sveci kroz istoriju. Ljudsko biće ima najviša prava i najmoćnije je među svim živim bićima, ali su mu i dužnosti srazmjerno tome mnogostruko uvećane.
U skladu sa zahtjevima božanskog zakona, ljudi bi trebalo da budu zaštitnici cijele kreacije, dakle i živog i nepokretnog svijeta. Niti je dobro to što razaraju planetu, niti je dobro to što razaraju sami sebe, jer time, mada ne žele to da dovode u vezu, samo uvećavaju vlastitu patnju".

Fino je to rečeno.

Kao što rekoh... možemo igrati samo na kartu dužnosti, koja se u suštini osniva/ temelji na poštenju, koje tako duboko može biti usađeno u dušu čovjeka...
Odgovornost može jedino proisticati/ proizilaziti iz dužnosti...
Dužnost... vraćanje dugova...
Nepoštenje je kad se ne vraćaju dugovi.

 

[ristob]

Pa, može se govoriti i o vraćanju dugova, samo se onda postavlja pitanje: kome se vraćaju dugovi?

 

[CoffeInn]

ovo mi se svidja

ko kome duguje ????

 

[avesic]

ovde imamo potencijalnog misionara "nečega..............
ima par knjiga (pravih) koje daju odgovor postojanja
čovek je za sada na ovoj planeti da .... uništava, svojim izumima, podlošću, mržnjom, (verovatno-malim kapacitetom mozga)---jer ne može da predvidi "skoru budućnost svojih postupaka
a dato mu je sve, da opstane, da se hrani, razmnožava, uživa,.... to je dovoljno,
s obzirom koliko dugo postoji život i koliko dugo "će postojati , mi smo mali i neprilagodljivi -- ?

 

[avesic]

misija lava - da bude lep, jak i ponosan
misija cveća - zaseni svojim mirisom i BOJAma
misija prirode -- da obezbedi uslove za ovo biće i ovu biljku

čovek -- je višak u ovoj prirodnoj lepoti ,, ----osim ,, ako ne stoji sa strane i tu je samo da posmatra i divi se tome,,uživa u prizoru ..
preterujem jel da ?

 

[CoffeInn]

.... i opet smo Ja i moji Divljaci slatki, Dobri, funkcionalni
Obrni, okreni, jedino zivo bice koje ne ume da ziivi u harmoniji sa svojim okruzenjem je covek!
Tacnije: Savremeni,.... Civilizovani..... Covek Bele Civilizacije ...

Ja izrazavam samo svoje ubedjenje, i volim da se zezam
Nemam pojma sa antropologijom, demografijom, istorijom, filozofijom, ... cak i latinicu tesko pisem ... ali sam svojim ocima video kako "primitivci" i "divljaci" zive u harmoniji sa Prirodom.
Zajedno sa "nama" zivi neki svet u kamenom dobu, koji do danas nije "ovladao" tehnlogijama livenja metala, i koji nikako da shvati da moraju da krenu u to robovsko uredjenje, pa u feudalizam, ...bla, bla,.bla............bla............bla.bla.........bla.....bla.......bla.bla.bla .
Kao da nam je Dobri Bog razasuo ilustracije protiv Naseg pogresnog koncepta!
i kao sto rece @avesic: čovek je za sada na ovoj planeti da .... uništava, svojim izumima, podlošću, mržnjom, (verovatno-malim kapacitetom mozga)---jer ne može da predvidi "skoru budućnost svojih postupaka

... upravo iz neprihvatanja Sadasnjosti !
Zivis Sad i Ovde, i Odgovoran si prvo sebi, i probudis se ziv, i znas da ima neki f.uckin razlog sto hodas Zemljom .

However, pored sve pameti, Odgovornosti, Filozofije, Tehnologija, bla, bla, bla.... ja i dalje vidim da se jedino Divljaci smeju i divljacki iskreno vole, tuguju, rade, jedu, chachkaju nos, pisu postove na Krstarici, penju se po drvecu, greju uz vatru,....

 

[Modruna]

Каже Кастанеда (то је чуо од дон Хуана) да НИЈЕ била наша одлука да кренемо путем цивилизације, т.ј. да почнемо да се удаљавамо од тог рајског стања хармоније с природом (у коме и данас живе "дивљаци"). Управо то симболизује она прича о "истеривању из раја".

То је била одлука више силе, и људи су јој се одупирали колико су могли али, наравно, виша сила је јача и -- ево нас овде: ем несрећни због изгубљеног раја, ем криви што уништавамо природу. Глупа ситуација.

 

[Maravilloso]

Pa, može se govoriti i o vraćanju dugova, samo se onda postavlja pitanje: kome se vraćaju dugovi?

E ovako...
Kao prvo budućim generacijama ostavimo barem onoliko kolko su prošle ostavile nama... i tu ne mislim na odnos roditelji- njihova djeca... nego baš na generacije... tipa da budućim generacijama ostavimo kolko toliko čist vazduh i vodu, da se ne igramo sa klimatskim promjenama i tako to...
Zatim... nekad su stvarali filozofi, naučnici, umjetnici, pronalazači... i zaslužni su za ono što mi danas imamo... naša je dužnost da nastavimo njihov rad i sa tim pomognemo budućim generacijama... baš kao što su prošle pomogle nama... (A ja sam nekom baš zahvalan što su izmislili ovaj kompujter na koji sad kuckam... i onima što su izmislili puštanje muzike... i onima što su izmislili mobilni telefon... i onom ko je izmislio tv... i ne samo onima koji su to "izmislili"... nego i onima koji su radili na tome da to zaživi... i onima koji su radili na primjeni pronalazaka koje sami nijesu izmislili... i tako to...)

Evo jedan primjer o moći te "dužnosti"... kao mali sam se umalo udavio u moru... neki čovjek je doplivao baš kad sam pomislio da je gotovo... i od tada ja stalno imam tu potrebu (ne znam baš da li sam se sad dobro izrazio sa potrebom... al jbg mozak mi stao) da spašavam nekog... i kad god se neko nađe u sličnoj situaciji ja bez razmišljanja prilazim u pomoć... a to je više puta došlo do izražaja na šetalištima... gdje se ispostavilo da imam posebno čulo za djecu u opasnosti... gdje od ko zna koliko ljudi jedini vidim da neka beba ispada iz kolica dok ga malo stariji brat/ sestra vozikaju u kolicima... a njihova majka udarila u priču sa drugaricom...
I drugi primjer... opet sa mora... imao sam 4 godine i izgubio se na šetalištu... tu mi niko nije pomogao... nekako sam sam našao put do hotela... to je kod mene razvilo neosjetljivost za te što se izgube... mislim pomognem ja i njima... al prilično bezosjećajno... i vjerovatno i nijesam htio da vidim par puta da se neko zagubio pa da sam priđem u pomoć...

Ne znam samo za koga je ta priča o odgovornosti... za mene sigurno nije... ja uopšte ne shvatam... bolje reći ne razumijem o čemu vi pričate... ništa mi nije jasno...
E sad zamislite koliko će je onda narod shvatiti i "progutati"...
Mada moguće je da sam ja debil pa ništa ne shvatam... al kolko god naprezao oči opet ne vidim... pa onda ne mogu da vas ne upitam... shvatate li barem vi sami sebe...
Kad bi meni neko rekao da su ovo što pričam čiste besmislice... i još objasnio zašto... ja bih odmah promjenio ploču... nije meni previše stalo da dokažem da je ovo što pišem tačno... u stvari svejedno mi je... al ja barem znam šta pišem... hoću reći - razumijem sebe... i ako bi me neko pitao da mu objasnim šta u stvari hoću da kažem... to ne bi shvatao kao uvredu... isto ne bi shvatao kao uvredu ni to kad bi taj neko rekao da me ništa ne razumije... al ja baš ništa ne razumijem to sa odgovornošću... posebno zato što ljudi mrze da odgovaraju nekome za nešto... a evo primjer te odgovornosti... dadne meni neko da čuvam 30 ovaca i kaže da ću novčano odgovarati za svaku koja se povrijedi/ izgubi/ otruje...
Sad ja ne mogu da povežem kakve to ima veze sa filozofijom???

E a primjer dužnosti... nekom mladiću život postane mnogo težak... i pomišlja on na samoubistvo...
Da vas pitam ja: hoće li on prije odustati od samoubistva razmišljajući o odgovornosti ili dužnosti?

Samim tim što ne vjerujem da će shvatati tu odgovornost... isto kao što je ni ja ne shavtam... ne vjerujem da će ga ona sprječiti...

Sa dužnošću je potpuno druga stvar... evo jasan razlog da se ne ubije... čak i ako ga njegova rođena porodica nije zadužila toliko da ne uradi to... obično ljude zaduže prijatelji pa neće to da im uradi da ne bi poslje kao njih pitali: ,,e vidi el onaj što se ubio bio tvoj prijatelj?"

 

[ristob]

Čoveku je povern život da ga proživi na najbolji način, pa je otuta čovekova najveća odgovornost upravo za svoj sopstveni život. Dužnosti proizilaze iz te odgovornosti i sam čovek mora da ih otkrije.
Naravno, svako može protraćiti život, tako da ne postigne nikada ono što mu je bila obaveza. Najveće nepoštovanje odgovornosti je svojevoljno prekraćivanje života, jer je time čovek nanio svom životu najveću štetu. Ne živi se radi okruženja.

 

[boogie wogie]

DAJTE VIŠE MLEKA DECAMA!

 

[Maravilloso]

Najveće nepoštovanje odgovornosti je svojevoljno prekraćivanje života, jer je time čovek nanio svom životu najveću štetu. Ne živi se radi okruženja.

Zamjenio si uzrok i posljedicu...
,,Svojevoljno prekraćivanje života" nastaje onda kad je šteta već nanešena... i ne znam samo koga bi moglo sprječiti da se ne ubije ta priča sa ,,najvećom štetom" ako je nekom život već sjbn... šteta već učinenjena... onda će mu biti isti đavo šteta više, šteta manje... al izgleda da ti to nijesi ,,vidio iz blizine"... kolko život može da bude ku.rva... pa neosnovano teoretišeš... i znaš šta... tada čovjeku bude bukvalno isti krc... za svoj život... šta god bude poslije smrti teško da će mu biti gore...

Kažeš ,,ne živi se radi okruženja"... što ne mora da bude tačno... a i nije tema...
Tema je odgovornost/ dužnost ili nešto slično... možda istu stvar zovemo različitim imenima... bitno je da se razumijemo...
Ovdje bi, vezano za samoubistvo, jedino mogla biti tema - kako dokazati da iz odgovornosti/ dužnosti ili nečeg slično... proizilazi nužnost suzdržavanja od samoubistva... i ja sam rekao da mislim da iz dužnosti proizilazi nužnost suzdržavanja od samoubistva... jer su nas porodica i prijatelji obično barem toliko zadužili da im ne uradimo to...
Pokušaj da isto to izvedeš iz tvoje "odgovornosti"... jer ako ćemo prema onom tvojem ,,ne živi se radi okruženja"... iz čega proizilazi da se živi samo radi sebe... ispada da bi čovjek ako mu se prohtje vazda mogao sasvim opravdano da se ubije... u čemu ga nikakva dužnost prema drugima ne bi sprječavala...

Kao što rekoh... jedino što sprječava ljude kojima je život potpuno uništen da se ne ubiju je dužnost... prema drugima... a ne odgovornost prema sebi... jer kad bi oni gledali prema tome kako je najbolje za njih... brzo bi sebi presudili i skratili muke... a posebno ne dužnost prema sebi... jer ne postoji nešto što se zove dužnost prema sebi... taj izraz je potpuno besmislen...
Nijesi ti sve to vidio iz blizine... a ja jesam... gdje su ljudi kojima je život bio totalno, ali totalno uništen... govorili da im je jedini razlog za život to što neće bližnje da unesreće... time što bi im nanijeli sramotu svojim samoubistvom...

Naravno sve ova priča ne važi za one kojima život nije uništen... jer oni vjerovatno imaju i drugih razloga za život... osim dužnosti prema bližnjima...

 

[ristob]

Ima takvih ljudi (i u velikom broju) ali oni ne znaju pravi smisao života. Ko zna pravi smisao života nikada se neće ubiti, nego će dobrovoljno podneti najveće muke.
Inače, spoznao sam iz prve ruke i ne moraš se toliko samosažaljevati (možda i glumiš).

 

[elhean@gmail.com]

Ajde ovako.
Ovom bednom, nesposobnom, nepotrebnoim i stetnom stvorenju data je mogucnost da u svom nenznatnom umu koncipira Kosmos i sve sto u njemu jeste. Za mnoge stvari, potrebna mu je saradnja sa ostalim bednicima njegove vrste.

Zar se ne zapita neko kako to? Zasto? Zar je kosmos jedno veliko tracenje vremena? Ne bih rekao, kosmos i vreme se vrlo elegantno resavaju svakog viska u nasoj realnosti. I surovo kaznjavaju greske.

Sto? Zar nema neke poente u tome?

Sto se mene tice ima. Dobio sam mogucnost da stvaram i znam. Nemilosrdno cu je koristiti da iskazujem svoju spoznaju, ideje, osecanja i lepotu oko mene, delim je sa ljudima oko mene. Dok to cinim, srecan sam. Istinski.

Tuzno mi je da vidim one koji su dobili svaku mogucnost koju ja imam, a pri tome trace sebe i vreme vrteci se u krug oko najnizih poriva, tvrde kako kosmos nema poentu, kako je duznost jedini pokretac. Ne shvataju da time samo pokazuju svoju prazninu, jer kada bi shvatili, promenili bi svoj sopstveni stav i svopju volju uskladili sa voljom ovog kosmosa. poceli bi da stvaraju i nesto izvan sebe i svojeg opravdanja za sebe.

Kosmos nema smisla, ali smo se smislili mi sami da mu dajemo taj smisao. Paradox i misterija jesu u osnovi svega.

Odgovornost ili duznost_ Razlika je da li je dozivljavamo kao nesto sto mi sami zelimo i cinimo, ili smo nekome duzni, zavisimo od drugih. JA odlucujem da moj zivot ima smisla. JA odlucujem da ga podelim sa onim koji su spremni da dele. JA odlucujem da sve ono sto imam stavim u sluzbu upotpunjavanja kosmosa iz pogleda onih ljudi koji su spremni da uce.

Ako nisam spreman da se odlucim da od svog unutrasnjeg haosa napravim smeran i smislen tok koji vodi kao svom sopstvenom cilju, koji je pak nesto vise od punjenja stomaka i pravljenja dece (ali to ne isljucuje i ne nipodastava), nisam spreman da budem covek. A mereci covekovu vrednost po masi onih koji bas na to nisu spremni, cinim greh prema onome sto covek MOZE. Problem je sto vec NIJE, a to mozemo promeniti MI koji to vidimo.

To je odgovornost svakoga od nas. Da budemo najbolji sto mozemo u tome sto jesmo i da sebe ugradimo u harmoniju, koja ipak postoji ako zagrebemo trunku ispod instinkta zivotinje.

 

[Maravilloso]

Ajde ovako.
Ovom bednom, nesposobnom, nepotrebnoim i stetnom stvorenju data je mogucnost da u svom nenznatnom umu koncipira Kosmos i sve sto u njemu jeste. Za mnoge stvari, potrebna mu je saradnja sa ostalim bednicima njegove vrste.

Zar se ne zapita neko kako to? Zasto? Zar je kosmos jedno veliko tracenje vremena? Ne bih rekao, kosmos i vreme se vrlo elegantno resavaju svakog viska u nasoj realnosti. I surovo kaznjavaju greske.

Sto? Zar nema neke poente u tome?

Sto se mene tice ima. Dobio sam mogucnost da stvaram i znam. Nemilosrdno cu je koristiti da iskazujem svoju spoznaju, ideje, osecanja i lepotu oko mene, delim je sa ljudima oko mene. Dok to cinim, srecan sam. Istinski.

Tuzno mi je da vidim one koji su dobili svaku mogucnost koju ja imam, a pri tome trace sebe i vreme vrteci se u krug oko najnizih poriva, tvrde kako kosmos nema poentu, kako je duznost jedini pokretac. Ne shvataju da time samo pokazuju svoju prazninu, jer kada bi shvatili, promenili bi svoj sopstveni stav i svopju volju uskladili sa voljom ovog kosmosa. poceli bi da stvaraju i nesto izvan sebe i svojeg opravdanja za sebe.

Kosmos nema smisla, ali smo se smislili mi sami da mu dajemo taj smisao. Paradox i misterija jesu u osnovi svega.

Odgovornost ili duznost_ Razlika je da li je dozivljavamo kao nesto sto mi sami zelimo i cinimo, ili smo nekome duzni, zavisimo od drugih. JA odlucujem da moj zivot ima smisla. JA odlucujem da ga podelim sa onim koji su spremni da dele. JA odlucujem da sve ono sto imam stavim u sluzbu upotpunjavanja kosmosa iz pogleda onih ljudi koji su spremni da uce.

Ako nisam spreman da se odlucim da od svog unutrasnjeg haosa napravim smeran i smislen tok koji vodi kao svom sopstvenom cilju, koji je pak nesto vise od punjenja stomaka i pravljenja dece (ali to ne isljucuje i ne nipodastava), nisam spreman da budem covek. A mereci covekovu vrednost po masi onih koji bas na to nisu spremni, cinim greh prema onome sto covek MOZE. Problem je sto vec NIJE, a to mozemo promeniti MI koji to vidimo.

To je odgovornost svakoga od nas. Da budemo najbolji sto mozemo u tome sto jesmo i da sebe ugradimo u harmoniju, koja ipak postoji ako zagrebemo trunku ispod instinkta zivotinje.

Neka si mi opet svašta reka'...
Da sačuvam da ne izbrišeš opet...
Bilo bi dobro da si toliko pljuvanje ispunio sa nekim argumentima... izgledalo bi manje isprazno...
Umjesto što si izvrtao moju priču...

U mom odgovoru ograničiću se samo na činjenice:
- pričaš o odgovornosti, a zaobilaziš definisanje odgovornosti... baš bi me zanimalo da čujem razloge za to.
- na ovoj temi jedinu definiciju odgovornosti sam dao ja.
- jedini primjer odgovornosti sam takođe dao ja.
- ti se nijesi usprotivio ni mojoj definiciji ni primjeru... i opet nijesi dao nikakvu definiciju, niti primjer... ili barem neki nagovještaj da znamo na šta misliš, o čemu pričaš...
- zatim sam pokazao da iz tako shvaćene odgovornosti (onako kako sam je ja definisao i dočarao primjerom) proizilazi da odgovornost nema nikakve veze sa filozofijom.
- moja definicija odgovornosti je bila: ,,snositi negativne posljedice za rezultate".
- moj primjer odgovornsoti je bio: ,,dadne meni neko da čuvam 30 ovaca i kaže da ću novčano odgovarati za svaku koja se povrijedi/ izgubi/ otruje". Primjer je bio banalan (ali sasvim odgovarajući) iz prostog razloga što sam tebi htio da ostavim prostora za bolji primjer i bolju definiciju.
- ako ti je toliko stalo do toga da dokažeš ono što je bilo upućeno meni:

Ovom bednom, nesposobnom, nepotrebnoim i stetnom stvorenju data je mogucnost da u svom nenznatnom umu koncipira Kosmos i sve sto u njemu jeste. Za mnoge stvari, potrebna mu je saradnja sa ostalim bednicima njegove vrste.

najbolje bi bilo da dokažeš da sam ja bio u opaaasnoj zabludi što se tiče definicije i primjera odgovornosti i konačno više ponudiš svoju definiciju i primjere.
Evo još jedan moj primjer odgovornosti: napravi neki mladić neplanirano nekoj curi dijete i on postupi odgovorno i oženi je... što će reći da je, kao što sam već rekao u mojoj definiciji odgovornosti: ,,snosi negativne posljedice za rezultate". A negativne su jer dijete nije bilo planirano.
- što se tiče tvog izvrtanja priče vezano za:

Tuzno mi je da vidim one koji su dobili svaku mogucnost koju ja imam, a pri tome trace sebe i vreme vrteci se u krug oko najnizih poriva, tvrde kako kosmos nema poentu, kako je duznost jedini pokretac. Ne shvataju da time samo pokazuju svoju prazninu, jer kada bi shvatili, promenili bi svoj sopstveni stav i svopju volju uskladili sa voljom ovog kosmosa. poceli bi da stvaraju i nesto izvan sebe i svojeg opravdanja za sebe.

... evo jasnog dokaza za to: na kraju mog poslednjeg posta sam fino rekao:

Naravno sve ova priča ne važi za one kojima život nije uništen... jer oni vjerovatno imaju i drugih razloga za život... osim dužnosti prema bližnjima...

Zar je potrebno išta više reći poslje ovoga?
Zar izvrtanje i drskost nijesu očigledni?

Ja sam možda debil/ glupak i možda ništa nijesam u pravu... al barem imam toliko poštovanja da ne izvrćem priče sagovornika.
Ja za bolje ne znam i teško mi pada da ne kažem ono što mislim...

A vezano za to što me prozivaš jer sam rekao da život nema smisao...
Meni za ljubav i dobročinstvo nije potreban nikakav smisao... čak štaviše priču o smislu ljubavi i doborčinstva, od kojih je između ostalog sastavljen moj život (mislim na ljubav i dobročinstvo)... doživljavam kao suvišnu i opasnu.
Ako me neko pita o smislu mog života, on me u stvari pita o smislu onoga od čega se sastoji moj život... a ako se moj život između ostalog sastoji od ljubavi i dobročinstva... reci mi molim te kakav drugi odgovor da dam osim toga da sve to nema smisla... a ja time mislim da je meni ljubav iznad smisla.

Ili tebi možda treba neki smisao da za ljubav?
A time ne mislim samo na m-ž ljubav... nego ljubav kao željeti dobro svim ljudima... a dobročinstvo kao raditi na tome (na dobru za sve ljude).

Ukratko: meni su ljubav, dobročinstvo i sloboda iznad smisla... i zato mi više odgovora da život nema smisla... jer meni za ljubav... nije potreban smisao...

Možda sam se pogrešno izrazio... ali nadam se da shvatate na šta mislim.

 

[Hari Poter]

Ajde da iskarikiram reci elhean-a:
Dato nam je da se gojimo, pravimo decu i stvaramo. Stvaranje se ne zavrsava ni materijalnim ni stvaranjem opravdanja za nerad. Stvaranje je traganje za......... (dopisati). Koristiti date nam blagoslove je svrha boravka ovde (ili sada). Dozvoliti mozgu ili bilo kom njegovom delu da atrofira je smrtni greh.

Ljubav, dobrocinstvo i narocito sloboda nisu objasnjeni na ovom forumu. Tacnije: ne znamo sta znace te reci. Lepo bi bilo cuti definiciju iz prve ruke, od nekoga kome je to "iznad smisla".
pozdrav.

 

[elhean@gmail.com]

@maravilloso

Stvarno mislis da se svet vrti oko tebe? Pitaj Hari Potera sta sam hteo reci u postu, a kao hint cu ti spomenuti da ti nisi zasluzio mesto u njemu...

 

[Maravilloso]

Ajde da iskarikiram reci elhean-a:
Dato nam je da se gojimo, pravimo decu i stvaramo. Stvaranje se ne zavrsava ni materijalnim ni stvaranjem opravdanja za nerad. Stvaranje je traganje za......... (dopisati). Koristiti date nam blagoslove je svrha boravka ovde (ili sada). Dozvoliti mozgu ili bilo kom njegovom delu da atrofira je smrtni greh.

Ljubav, dobrocinstvo i narocito sloboda nisu objasnjeni na ovom forumu. Tacnije: ne znamo sta znace te reci. Lepo bi bilo cuti definiciju iz prve ruke, od nekoga kome je to "iznad smisla".
pozdrav.

Nema probleeema...
Evo iz prve ruke...
Ljubav/ voljeti - znači željeti dobro nekome.
Dobro znači isto što i sloboda/ povećanje slobode.
Dobročinstvo - činiti/ raditi dobra djela... namjerno doprinositi nečijoj slobodi/ povećanju slobode.
Slobodu je teže definisati... mislim da se sloboda ne može definisati nezavisno od osobe o čijoj slobodi je riječ.
Neka pojednostavljena definicija slobode bi bila: moći ono što se hoće... i ta je definicija korisna za shvatanje slobode, ali sama ne daje potpunu sliku o slobodi.

A zašto je meni sve to iznad smisla?
Najviše zato što sam po prirodi prkosan i neću da se pokoravam nikakvom smislu... kojeg lično nijesam odredio ili odobrio.

Vidim pričate o nekom "stvaranju".
Prilično sam siguran da svako ko priča o stvaranju kao smislu nije u stanju da objasni i navede šta to treba da se stvara... što bi ja rek'o ,,šta to treba da se radi", jer kad bi bili u stanju da bliže objasne to "stvaranje", tada ne bi pričali o stvaranju nego o nekim konkretnim djelima... a ja bih mogao kad bi me neko pitao šta to znači dobročinstvo fino objasniti i konkretno reći da je to naprimjer nahraniti gladne ili naučiti ih da se prehranjuju, dati vode žednima, dati ljudima ono što im treba, i pri tom poštovati njihovu želju ako neće da im se pomogne, što opet ne znači da im ponekad nećemo pomoći čak iako se protive tome.

Nagled'o sam se ja dosta ljudi koji su mi jedan dan pričali o "stvaranju" a sledeći dan o samoubistvu... zato sam postao vrlo sumnjičav prema toj priči o "stvaranju".
Nego eto elheanu prilike da me demantuje tako će konkretizovati tu priču o stvaranju...
Al on će naravno ovo shvatiti kao uvredu... čime će dati novo znaćenje pojmu uvrede.
Znači uvreda je kad nekog pitamo o čemu on u stvari priča?
Scary movie...