ОДГОВОР НА ЛАЖИ!

PAC-PAC

Domaćin
Poruka
3.894
Ових година смо били сведоци опште антисрпске кампање, последњих дана својим очима гледамо какве трагичне последице је оставио утицај те пропаганде на известан број учесника у дискусијама те овим путем позивам све правдољубиве дискутанте да својим учешћем припомогну свом народу тако што ће постирати мисли Срба чији се ауторитрет не може оспорити а који су у својим делима описали да је страдање Срба историјска константа.



ГУСЛАРЕВА СМРТ



На западу сунце пало

на камено стење,

пало, па се распрштало

у драго камење

А на небу небројице

звездице се сјаје,

ко на земљи што трепећу

сузе тужне раје.

С кога раја сузе лије

тако без престанка?

С Топал паше што је лего

ал му нема санка.




Скочи паша, трља чело

бес му кида груди:

"Нема Бога, нема правде,

људи су нељуди!"

"Пролио сам море крви

Те проклете раје,

посејо сам у све краје

горке уздисаје."



Куд год пођем, земља стрепи,

а раја скапава,

ни мој доро воде неће

кад није крвава...

Ено блага седам кула,

још је небројано,

у харему много цура,

ал сам их се мано...

Не годи ми, не прија ми,

празне су ми груди,

СЛАВНО ИМЕ, ДИЧНО ИМЕ,

за ТИМ Топал жуди....



Гусле, гусле! - Рајо, рајо!

Проклети хајдуци!

Зар дас ваше име пева,

ви погорски вуци?

Зар да Топал песму слуша

сто вам вецност спрема,

А тај паша, Топал паша,

свог певача нема?



Мрзим злато, мрзим благо,

та све ми је тамно,

Топал паша песму хоће,

ХОЋЕ ИМЕ СЛАВНО...



Зар та раја само знаде

гинут од мог мача?

Зар то робље неће злата,

не да ми певача?



Тако паша бесни, риче,

кидају га зеље...

Па заурла: "Турадијо,

спремајте весеље!

Доведте ми старца Мирка,

зар још није туна!?

Доведте ми тог гуслара

о да дивних струна!

Нек ми пева, нек ме слави,

слава и милина,

ЈУЧЕ САМ МУ ПОГУБИО

СВА ЧЕТИРИ СИНА!



Слепац седи гусле држи,

уз груди их стеже,

турадија пева, кликће

све се растолеже.

Турци пију, Топал неће,

кадкад пехар баци,

мало пође, ал му дршћу

камени кораци...



Слепац седи, гусле држи,

сузом их полива,

седа коса доле пала

па гусле покрива.

"Нудер псино! - Не, не тако

већ: старино драга!

У ЧИЈОЈ СУ РУЦИ ГУСЛЕ

КОД ЊЕГА ЈЕ СНАГА!



Каква снага,ђјаур клети...

Одкуд њему снаге?

Не, не слушај, певај старче,

од воље ти драге...

Певај дела Топал паше

име ми украси,

ослади ми горки живот,

ОД СМРТИ МЕ СПАСИ!

Да ја чујем како с пева

моја ВЕЛИЧИНА,

ПУСТИЋУ ТИ ИЗ ТАМНИЦЕ,

сва четири сина!"

"Пустићеш их?" живну старац,

"Хоћу жељо драга

и даћу ти сребра, злата,

небројена блага..."



Гуслар ћути, гуслар бледи,

ох да тешких мука,

диже гусле и гудало,

ал му дршће рука.

"Певај старче, ох та певај,

ја се славит МОРАМ,

можда не знаш шта те чека

ако си упоран?

Твоју срећу, твоју наду,

твоја четир сина,

поломићу, покосићу,

као четир крина!"

Уздрхта се слепи старац,

хтеде да загуди,

ал му прва, мучна, тешка,

застаде у груди.


Сузе капљу, квасе гусле,

а гуслар посрну,

тресну гусле и разби их

о земљицу црну...



"УБОЈИЦО, ПОТУРИЦО,

ИЗДАЈИЦО КЛЕТИ!

ТИ ДУШМАНЕ РОДА СВОГА,

КРВАВА АВЕТИ!!

Поломи ми моју срећу,

покоси ми наду,

ал те гусле, СРПСКЕ ГУСЛЕ,

лагати не знаду...!"

То изрече, више неће,

клону, па посрну,

мртав паде крај гусала,

на земљицу црну.


Цикну паша! - Ал му с лица

НЕСТАШЕ ОБЛАЦИ,

десну руку челу стави,

КРСТ НА СЕБЕ БАЦИ!!!

Клече поред мртва старца,

да гусле пољуби,

једно туре сабљом махну,

ГЛАВУ МУ ОДРУБИ.....




ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
 
Ово се ни мало не свиђа Јеврему Брковићу, Н. Килибарди и осталим присталицама Штедимлије, а ни "политичарима" Милу Ђ., Свети М., Филипу В. и осталој црногорско боранији! Али, треба наставити са оваквим прилозима! Браво!
 
" Народна држава не иде докле мач може ићи, него мач сме ићи само до границе једне народне државе, то јест - отаџбине..."

"Од нас хришћана НЕ МОЖЕ бити одобрен рат који би био освајачки, да газимо туђу слободу и отимамо туђе имање.А да бранимо своју слободу, своју веру, своје домове то је наша ДУЖНОСТ...У Откривењу светог Јована Богослова пише - И наста рат на небу, Архангел Михаил и анђели његови завојштише на аждају, стару змију, која је ђаво и сатана...Зло УВЕК напада Добро. Добро МОРА да се брани...И на Косову, кад су пошли Свети Кнез Лазар и они наши преци, они су пошли не да отимају туђе, него да се бране од оног који хоће да отме њихову слободу и земљу. Они су дали своје животе...И НЕ ЈЕДАНПУТ НАШ НАРОД ЈЕ ДАВАО СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА СЛОБОДУ, АЛИ НЕ ОТИМАЈУЋИ ТУЂЕ И НЕ ТЛАЧЕЋИ ТУЂУ СЛОБОДУ. То је смисао тога да мач може ићи само докле иде правда. Сматрам да се Срби и у овом рату држе тог начела...ТО ЈЕ ЊИХОВО ПРАВО И ДУЖНОСТ - ДА БРАНЕ СВОЈУ ОТАЏБИНУ, СВОЈЕ ДОМОВЕ, СВОЈЕ ГРОБОВЕ..."

Њ.С.Патријарх српски господин Павле
 
Oni koji su zaboravili sta su sve preci sa opancima cuda nacinili, da smo svi iz njih izasli, a to nam je i istorija i temelj postojanja, sada zaboravljaju na pretke i trce brze bolje necem novom bez ukusa i osecaja vrednosti, mesto da, a to je uzimam i prihvatam novo sve dotle dok mi priznaje pravo na istoriju i moje vrednosti, u svemu tome unecu svoje najbolje vrednosti da bih najbolje vrednosti stekao.Monopol nad nad onim sto misle da jeste ili na apsolutnu istinu imaju samo oni sa glavama u kojima buja izopacen proces razmisljanja koji to vise i nije.
 
Текст који следи, осим што је више него забаван и више него вулгаран, је још један од текстова који сведоче о проблемима који притискају српски народ.
Текст доказује да се ама баш ништа није променило.
Као што сам нагласио кад сам започео тему, сваки текст ће имати веродостојност која се не може оспорити, било по сарджају било по угледу аутора, додуше, овај текст је више него специфичан јер осим што је аутентичан више је него оригиналан по свом садржају.


Атентичност документа се може проверити и потврдити у САНУ.


GOVOR NAJPOZNATIJEG SRPSKOG PSOVACA

Ovo je govor komandanta prve cete Cetrdesetog pesadijskog puka, kapetana Luke Djuraskovica, vojnicima u Pomoreke, kod Brezovice (Slovenija) 26. maja 1940. godine. Zbog mogucnosti napada fasisticke Italije na Jugoslaviju, maja pomenute godine, govor kapetana Djuraskovica je stenografisan i sacuvan u arhivi Srpske akademije nauka i umetnosti. Kapetan Djuraskovic je poginuo u Drugom svetskom ratu. Bio je posten i narodni covek. Psovkom je, kazu, podizao moral vojnicima. Potomci kapetana Luke zive u Nisu. Stenogram publikujemo bez ikakvih izmena. Evo reci kapetana Luke:

Slusaj amo!
Mi zivimo u ozbiljno doba i svaki od vas znade zasto smo tu. Svi ste vec stariji i zenjeni ljudi, vi citate novine, je li tako. Ako nam ko pruzi rat, **** ga otac, mi cemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slucaju, **** mu pas mater, morali bi mi da primimo borbu, pa makar svi izginuli.

To bi bilo od nas casno, jel' tako. Nasi susedi Talijani, e to su ***** jedne. Oni, **** im pas mater, boje se ratovanja, a hoce da dobiju zemlju bez krvi. Oni, fukare jedne, kazu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste dobice, ali *****! Jel' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru i druge nase krajeve?! Pa dabome da imamo. Sada se prave prijatelji, a sutra napali bi nas, ***** jedne! Jel' vam to jasno. **** im pas mater, samo neka dodju, poslacemo ih u pizdu materinu.

Drugo, mi Juzni Sloveni bili smo i jesmo najbolji vojnici Evrope. Jel' tako? Dabome da je tako i tako mora da bude. Musolini je dosta ucinio za Italiju. On je mnogo dao Italijanima, ali ih nikad nece naciniti hrabrim, makar im ***** dao, nece moci da im da srce junacko. Jel' tako? Jel' vam jasno? E, drugo kazu Talijani: oni vele - kod nas je sve motorizovano. Nasi su mitraljezi FIAT, nasi su tenkovi FIAT, nasi su avioni FIAT i sta sve ja znam u picku materinu.

Znamo mi to, ali je u njih i srce FIAT, **** ih Sveti Jeronim na nebu. Samo ime jedno: oni nas ne znaju, ***** im materina. Jel' tako? Dabome, bas tako, i tako treba da bude. Drugo: hoce da nam budu kuratori, da garantuju nase granice, ***** im materina. Talijani i ko zna koji kurci, Nemci, Englezi, Japanci, Kinezi i drugi, pa cak i Drustvo naroda. A sta se nas ticu njihove garancije, ***** im materina. Znamo mi sta su to garancije! **** im pas mater, garancijsku i kurvarsku!

Drugo: svi vi znate da se nasa vojska najbolje hrani. Jel' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude sto puta bolja. Imamo kuvare, **** im pas mater, jos i ne valjaju. Pa dobro gde su ti kuvari, **** im pas mater, svima odreda? Dezurni, deder zovni mi kuvare, ***** im materina. Pa dobro kuvari, **** vas Sveti Jeronim na nebu, poslacu vas da terate mitraljeze u brda u pizdu materinu, pa da vidimo da li ce hrana biti bolja i... **** vam pas mater kuvarsku. Jel' tako?

(U tom se javlja kuvar Trobec: Ali, gospodine kapetane, iz griza se ne more...)

Kapetan Luka: Kus, nista te nisam pitao. Mars u pizdu materinu. **** ti pas mater kuvarsku! Kad te razpizdim, pretvoricu te odma u mitraljez. Drugo: Gde je tu onaj koga su ubile gace? Aj, tu je! E, bas tebe cu poslati na Talijane, **** te mitropolit. I ti si mi kurcev vojnik. Ubile te gace... Slusaj amo i sta se smejes? Svi vi znate da ima i drugih kojima se hoce nasa zemlja, ***** im materina! Eno gore one ciganske ***** kazu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, ***** im materina tatarska, sto ne dodju da uzmu pola Slovenije i Hrvatske, ****** ih njihovi grofovi, **** pas mater njima i Hortiju i Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Jel' idete onako preko noci u Domzale? A? Znam vas ja dobro. Jel' tako? E, vidite to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema vise sale. Odma te streljaju, **** te faraon... Da li vi mislite tako?...E vo ide ti komandir tamo negde u pizdu materinu, vodnici sta ja znam gde, **** ih Bog, ionako nista ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi u Domzale. Pa ti sad lepo dodju Talijani, ***** im materina. kako bi sve izgledalo i kako bi nas lepo udesili... majku im zicarosku! Pa to ne sme da bude. Jel' jasno? Ne moze to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Ceha. Jok... Eto i to su ***** koje se uopste ne bore, nego samo polazu oruzje, kukavice, **** im pas mater i njima! Pa evo i Poljaci, **** ih Sveti Jeronim, borili se... borili, a njihova gospoda ministri - tup u avionce, beze avionima pravo u Pariz. Nista manje u pizdu materinu, da tamo toboze vladaju, ali sami, kome, ***** im majcina. U nas ne sme da bude tako i ne moze da bude tako, naravno.

Drugo: nije sve sto sam vam kazao. Ama svi vi znate da ste pametni ljudi. Isli ste po svetu i svi ste sigurno videli lepu varos Temisvar? E, vidite, kazu Rumuni, **** ih Bog otac: "To je nase". Pa dobro sad, ***** mu materina, sta je onda nase. Za koji smo krasni ovde i sta jos da branimo kad nista nije nase? ***** im materina. Pa sto placamo toliki porez, kad je ovo tudje? Jel' tako? Onda od nas niko nece dobiti nista. Dacemo im ***** tvrd, i to tvrd za mnogo godina. Neka dodju ako su junaci, a mi cemo sa njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Jel' tako? Jel' vam jasno? E, pa dabome, da jeste, jer drukcije ne moze i ne sme da bude, naravno...

A sad vodnice daj ljudima voljno!

Објављено у часопису ''Ошишани јеж'', документовано у САНУ

Надам се да ће Шериф имати разумевања за овај, без обзира на све, документ.
 
Овај говор је заиста духовит и веома поучан... показује да се од 1940. до 2005. НИЈЕ НИШТА ПРОМЕНИЛО ... напротив, ИСТА МЕТА - ИСТО ОДСТОЈАЊЕ... тј. да, променило се нешто мало а то су налепнице на освајачким војскама и ознаке на униформама... и ништа више..
 
Следећи текст који постављам је по форми историјског карактера али због политичке вредности је више него адекватан за овај форум.
У њему се може видети због чега актуелна српска власт због породично-политичког континуитета не реагује поводом срамног фалсификовања података везаних за концетрациони логор Јасеновац.


КОЛОНА СМРТИ




На територији бивше „Бихаћке републике“ четници су у великој мери смањили цивилне жртве. Али, комунисти су током свог повлачења извели још један паклени план. Ј.Б. Тито је наредио да се силом покрене сво српско ( не хрватско и муслиманско) становништво тих крајева. Најмање 40.000 људи, жена и деце натерано је у покрет према Неретви. Циљ сурове наредбе је трострук: закрчење друмова како би се успорило напредовање Немаца и усташа, спречавање овог становништва да се повуче у оближњу гацку четничку зону, необухваћену операцијом „Вајс“ и најзад етничко чишћење „Независне Државе Хрватске“.

Настала је полемика између руководилаца Срба и Хрвата, с тим што је хрватску страну држао и део Срба партизана и комуниста. На пример, Хрват Вецо Хољевац је рекао:
„Знадете ли ви, другови, да ми већ близу две године одгајамо овај народ за нас и наше идеје, а сад да га дамо у руке четницима; не, нипошто!“

Србин, Јоцо Еремић, који ће касније са својом јединицом прићи четницима, одговорио је:
„Не ради се овде о давању нашег народа у руке четницима, већ о спашавању истог док ова бура не прође, па ће се сам народ вратити на своја попаљена огњишта.“-56

Наравно, победила је идеја коју су заступали Хрвати и део Срба. Али српски цивили са Кордуна и Баније нису хтели у збег без хране и превоза, без довољно одеће на суровој босанској зими и без икаквог реда. Било је јсано да тај пт води у смрт, чак и ако се умакне усташама. Међутим, комунисти нису одустајали:

„Нећкање народа стараца, жена и деце- комунисти су прогласили врстом побуне, фашизам и свег другог. Убијали су они тада на лицу места. Убијали су за сваку ситницу. Убијали су мајке, које су се бориле не за себе, већ за спас своје деце, јер их нису хтеле водити у смрт. Политкомесари, „народни одбори“, теренски радници и њихове слуге, дали су се на посао. Ишли су они од куће до куће, избацивали су из истих жене и децу. Избацивали су их на улицу, на путеве. Сврставали су они овај јадни народ у колону смрти, која је кренула путем голготе, на којој се морало умрети.“-57

56, 57 М. Пешут, Револуција у Лици, 224, 225.






Сцене страдања нејачи од комуниста остале су као најупечатљивије у животу војводе Ђујића, поред покоља деветочлане српске породице у Набљусима код Срба, од стране усташа. О овим догађајима с почетка фебруара 1943. године, војвода је много година касније сведочио:

„Комунисти разгласе да Нијемци, усташе и четници иду заједно, да кољу све, све редом. И повукли су са собом доста жена и дјеце из Лике. Ја сам на висини Грахова сачекивао Титове колоне и купио тај народ, смјештао га у моја села и касније враћао кућама. Многе су жене, међутим, вукле дјечицу са собом; неће мајтер да остави дијете! Тито је лукаво дошао на идеју- пошто се војска споро креће ради жена и ради дјеце- да један посебан батаљон преузме дјецу, а матере нека иду са својим мужевима. Болничарке и посебне јединице, наводно, водиће рачуна о дјеци. И сада, он је покупио ту дјецу... једно сто педесет. А испод врха планине Шатора постоји Шаторско језеро, врело живе воде, и ту је била државна кућа за чувара шуме. Луксузна вила, планински стил. Сва та дјеца, ја сам бројао костуриће њихове, сва су смјештена у ту кућу и кућа је спаљена.

Ја сам касније наишао, мјесец дана касније, снијег је био, а кошчице оне дјечице вирили су из снијега. Ту слику такође не мгу заборавити. Нијесмо имали фотографског апарата, али једна сцена могла би се узети за вјечни споменик: Личанка, мајка која није хтјела да преда дјецу, сјела је на камен шумске стазе, отприлике један километар од оне куће. Још се лешеви нијесу распали, још су били замрзнути. Мајка једно дијете овако на дојку притисла, једно је, на кољенима, ухавтило ручицама испод пазуха, а једно лежи на земљи, најстарије, ухватило се рукама око њене ноге. Та слика ми никада не излази из главе.
И ко онда не би убијао комунисте, ко не би убијао усташе?“-59

Геноцид комуниста над Србима са баније и Кордуна фебруара и марта 1943. године, историја још није описала.

59 М. Глигоријевић, Србија на западу, 132.133.

Поглавље, у скраћеном облику, преузето из књиге „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“ Милослава Самарџића.
 
Фора је што су у последње време на драгом нам форуму почели да се појављују неки никоговићи и полусвет са очигледним намерама да сервирају своја партијска гледишта на тацну Крстарице.
....е па.... можене тако братјо !

Неке од њихових псеудонима чак препознајем са других форума, омладине ЕлПеДе-а, па иду чак тако далеко да се ангажују по факултетским форумима да постављају анкете како би добили целовитију слику о јавном мњењу у нас. Врло су агресивни и у стању су да тролују теме да би скренули пажњу на себе. Није то у реду.

Востани Сербије, реци НЕ битангама !
 
@ РА РАС

Много Ти хвала за пост #8 - то први пут у животу чујем и видим... страшно... тако човек може да закључи да комунисти (а нарочито наши који су се префарбали и раширили у стрeлце по скоро свим странкама) све време не одустају од АНТИСРПСТВА и да га доследно спроводе као што је то недавно било у Славонији и РСК... а ето и одговора зашто је СМ успоставио границу на Дрини...

... али, опет, никада ми неће бити јасно и никада нећу моћи да срочим одговор ЗАШТО толико мрзе и прогоне и патолошки уништавају један народ ... Србе...
 
Због тога што је то основни принцип Марксизма.
велики народи са јасним националним индетитетом и вољом да га задрже су препрека комуни која је данас достигла свој финални облик- Корпоративна комуна.
По принципима Марксизма такви народи који су препрека успостављању истог се уништавају тако што се мањи народи ангажују против великог који се оптужује за хегемонистичко понашање.
Врхунац плана је ангажовање самих припадника народа који се уништава.

Све у свему - исто оно што се и данас ради.

Они који су на тај начин завладали сопственим народом који и даље уништавају овакве податке крију из разумљивих разлога.
 
Најжалосније од свега тога што осим живих гура и већ једном заклане да их понову кољу а све зарад власти.
Замисли те одвратности да се усташама дозволи да на жртвама усташког етноцида граде антифашситичку и слободарску традицију?!

Ништа ту није чудно ако се узме да су нам водећи људи синови Брозових револуционара, то је тај породично - политички континуитет које може прекинути ако га се човек одрекне у потпуности, заједно са свим бенефицијама које му је донео а у које спада и власт.
Јадна је држава која има таквог премијера и председника.
 
Zarathustra:
Фора је што су у последње време на драгом нам форуму почели да се појављују неки никоговићи и полусвет са очигледним намерама да сервирају своја партијска гледишта на тацну Крстарице.
....е па.... можене тако братјо !

Неке од њихових псеудонима чак препознајем са других форума, омладине ЕлПеДе-а, па иду чак тако далеко да се ангажују по факултетским форумима да постављају анкете како би добили целовитију слику о јавном мњењу у нас. Врло су агресивни и у стању су да тролују теме да би скренули пажњу на себе. Није то у реду.

Востани Сербије, реци НЕ битангама !

Pa upravo na ovom forumu im gotovo svakodnevno govorimo NE:!:
Sad je to već preraslo u otvoreni sukob, sve maske su pale :!:
 
Strela:
Pa upravo na ovom forumu im gotovo svakodnevno govorimo NE:!:
Sad je to već preraslo u otvoreni sukob, sve maske su pale :!:

Da, pale su maske, ali još nisam prepoznao niti jednog zagovornika DS-a...Ili G 17+?...

Ili grešim? Nekako, "nedostaju"...Ili im nedostaje jasnih ideja za koje bi se vredelo "boriti", a i zaista, boriti...

Ovde su svi, "s one strane", obožavatelji Čedice...Fanovi, kratko rečeno, svega što je protivno Srbima, Srbiji, srpskim interesima, pravoslavlju...

Njihov pristup ne mogu drugačije okarakterisati, nego kao sektaški.
 
... али, опет, никада ми неће бити јасно и никада нећу моћи да срочим одговор ЗАШТО толико мрзе и прогоне и патолошки уништавају један народ ... Србе...


PAC-PAC:
Због тога што је то основни принцип Марксизма.
велики народи са јасним националним индетитетом и вољом да га задрже су препрека комуни која је данас достигла свој финални облик- Корпоративна комуна.
По принципима Марксизма такви народи који су препрека успостављању истог се уништавају тако што се мањи народи ангажују против великог који се оптужује за хегемонистичко понашање.
Врхунац плана је ангажовање самих припадника народа који се уништава.

Све у свему - исто оно што се и данас ради.

Они који су на тај начин завладали сопственим народом који и даље уништавају овакве податке крију из разумљивих разлога.[/
QUOTE]
PAC-PAC:
Ово питање и овај одговор треба штампати и умножити у облику летка и делити га по Србији...
 
Ovo su reči Svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) koje je izgovorio na
samrtničkoj postelji u Hilandaru...
"...Jezik je,čedo moje,tvrđi od svakog problema.Kada ti neprijatelj provali sve bedeme
i tvrđave,ti ne očajavaš nego gledaš i slušaš šta je sa jezikom.Ako je jezik ostao
nedirnut,ne boj se.Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju.
Tamo gde odzvanja naša reč,gde se još glagolja i gde se još,kao stari zlatnik,obrće naša reč,
znaj,čedo moje,da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada..."
 
СМИСАО ХРВАТСКОГ СВОЈАТАЊА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ


Феудални принципи


Смиљан и Лика стотинама година раније, као и у време Теслиног рођења, и много година касније, били су у саставу Српске православне митрополије чије седиште се налазило у Сремским Карловцима

Поводом обележавања 150-годишњице рођења Николе Тесле објављени су многи текстови како у српској тако и у хрватској штампи. У њима је, између осталог, покренуто питање националне припадности великог проналазача. С тим у вези могли смо прочитати различита, често нетачна а понекад и злонамерна тумачења с очигледним фалсификатима. Нетачности проистичу из недовољног познавања историје и државноправног устројства Војне крајине, Хрватске, Аустрије и Угарске, као и територијалног устројства Српске православне цркве оног времена кад је рођен Никола Тесла. Историјски фалсификати који се могу прочитати у хрватској штампи (на пример, у Хрватском слову од 16. децембра 2005) пласирају се с намером да се докаже да Тесла није био ни Србин нити припадник Српске православне цркве и вере већ Хрват.

Што се тиче места и краја у којем је рођен Тесла, чињенице су следеће: Рођен је 1856. у Смиљану, у Лици, који су били у саставу Војне границе. Граница, или Крајина, тада није припадала ни Хрватској ни Угарској, а ни Аустроугарској, већ је чинила посебну област која се налазила под влашћу цара и врховних војних власти у Бечу.

Кад је Тесла рођен није било Аустроугарске, коју неки аутори помињу. Аустроугарска је створена тек 1867. До те године постојала је Аустрија, у чијем саставу су се налазиле Угарска и Хрватска.

Кад је Војна граница после Аустроугарске нагодбе 1867. развојачена, тек 1881. ушла је у састав Хрватске и стављена је под управу бана и Сабора Хрватске. Тек од тог времена бивши крајишници (граничари), у које је по територијалној припадности спадао и Тесла, постали су грађани Хрватске.

Да би доказали да је Тесла био Хрват, а не Србин српско-православне вере, чланкописци из Хрватске безочно фалсификују историјске чињенице, позивају се на хрватско државно право и на из њега проистичуће закључке.

Као један од еклатантних примера фалсификата може да послужи текст повјесничара Горана Јуришића, који је објавио у поменутом Хрватском колу. Поричући Тесли припадност Српској православној цркви и вери, он, без стида, обмањује читаоце да су Смиљан и део Лике у којој се налази Смиљан, у време Теслиног рођења „екуменски били зависни” од цркве у Буковини.

Ако би било тако, онда Тесла, па и његов отац Милутин, који је био српско-православни свештеник, не би имали баш никаквих додира са Српском православном црквом и српском Карловачком митрополијом. Међутим, Јуришић је саопштио податак који не одговара историјској истини.

Смиљан и Лика стотинама година раније, као и у време Теслиног рођења, и много година касније, били су у саставу Српске православне митрополије чије седиште се налазило у Сремским Карловцима. Они су се налазили у Горњокарловачкој епархији чији владика је, у време кад се Тесла родио, био Сергије Каћански. Горњокарловачка епархија, позната још и као Плашчанска, никад није била у „екуменској зависности” од цркве у Буковини. У таквој зависности једно време налазила се Далматинска епархија, што са Теслом нема баш никакве везе.

Проглашавање Николе Тесле за Хрвата у најнепосреднијој је вези с хрватским државним правом и постулатима тог права. У намери да од вишенационалне Хрватске створе етнички чисту и што већу државу, хрватски политичари друге половине деветнаестог и почетка двадесетог века су, попут мађарских политичара тога времена у Мађарској, изједначавали земљу (државну територију) с народом.

Ако је земља (држава) била Хрватска, онда је и народ који ту земљу насељава, без обзира на његову етничку припадност, у политичком или, како бисмо данас рекли, конститутивном смислу био народ хрватски.

Овај принцип „чија земља оног и нација” преиначено је гесло феудално-сталешког друштва када је владало правило „чија земља онога и вера”. Смисао и циљ оживљавања преживелих сталешких постулата у грађанском периоду после револуције 1848/1849. до наших дана јесте да се по сваку цену, милом и силом, изврши хрватизација нехрватског живља у Хрватској.

С том намером српска нација и српско име у свим његовим појавним облицима у Хрватској систематски су поништавани, брисани и забрањивани. Срби у Хрватској су се тој национално искључивој, шовинистичкој политици морали приклонити или јој се уклонити. У сваком случају, Срба у Хрватској није могло нити смело бити. Из тих разлога Никола Тесла није и не може бити Србин већ Хрват и то не српске православне већ само православне вере.

Чињеница да у Хрватској и данас, у двадесет и првом веку, кад је реч о националној припадности, владају принципи феудалног друштва, доказ је да је та средина далеко од сваке демократије, да је она не само конзервативна већ и дубоко реакционарна. Државно правно као основ политичке делатности у Хрватској на велика врата у наше време оживео је Фрањо Туђман и његов ХДЗ.

Својатање и хрватизовање Николе Тесле само је један од доказа да у хрватском друштву још увек има оних који нису спремни да се одрекну политике која је у два наврата, 1941–1945. и 1991–1995. уродила трагичним последицама.

Василије Крестић
Универзитетски професор у пензији



http://www.politika.co.yu/
 
Преминула Слађана Кобас
У Приједору је синоћ преминула Слађана Кобас, једина преживјела беба из бањалучког породилишта ратне 1992. године када је због затвореног коридора и немогућности допреме кисеоника за инкубаторе умрло 12 новорођенчади.

Слађана се од првог дана живота борила са бројним здравственим проблемима, а прије 14 мјесеци дијагностикован јој је и рак костију.

Лијечила се по клиникама у Републици Српској, СЦГ, Русији и САД.

На наставак лијечења у САД Слађана Кобас је требало да отпутује половином прошлог мјесеца, али јој се стање нагло погоршало.

Слађана Кобас, биће сахрањена сутра у 13.00 часова на Градском православном гробљу у Приједору.
 
ЦРВЕНА ЛЕГИЈА У СРБИЈИ

Како су комунисти успели да за само неколико месеци направе такав неред у Србији? Откуд одједном толико комуниста у Србији, када је пре рата њихов број био занемарљив? Штавише, у оквирима КПЈ није постајала КП СРбије, постојале су само КП Словеније и КП Хрватске
Одговор на ово питање нуди књига „Крвава листа комунистичких злочина у Србији“, објављена 1942. године у Београду, у издању Недићеве Владе.
Да не дужим, ево увида у списак комуниста који су у Србију стигли као Совјетска помоћ и један део с Немцима као потпора Гестапоа и Абвера.
Реч је о лицима која су, нити Срби, нити праволсваци, нити су са територије Србије.
Ево тог списка уз пратећи коментар аутора књиге:

Тако је утврђено да се међу комунистичким вођама, политичким комесарима или истакнутим комунистима, налазе или су се налазила, пошто су погинула, заробљена или стрељана, следећа лица:

Аца Барниц – трговац из Новог бечеја
Венцел Бауер
Аца Межнар
Хенрих Мелцер
Лука Шурл
Рожа Шулман
Младен Штурза
Аврам Пијаде
Јосиф Мајер
Др Краус
Др Курт Леви лекар из Земуна са женом
Франц Бер
Фрањо Богве
Др Јосип Бузек
Буџат Џелиловић из Градице
Франц Банкибер
Израило Хасан – студент медицине
Валент Хорват
Алојз Хиршл
Хаим Харабан
Винко Фолиновић из Златара
Емерик Гедулдих
Леополд Грашничар
Конрад Тергловчник
Јожа Тот
Хаим Абрахам – судија
Исак Соломон Анаф – адвокат
Александар Турк
Милутин Туроман
Јохан Пакаји
Јохан Ритхен
Јанош Сечењи
Франц Визек
Јуре Сарић
Јосиф Фајл
Јанош Јерковић
Јосиф Ерјавец
Ивана Ситер
Стеван Стелер
Мартин Микуш
Розалија Керн
Мартин Красно
Иванка Кухар
Јоха Ленђел
Хајим Хороваш
Ерих Коен
Исак Форка
Александар Девајид
Моша Бенвенисти
Моске Конфино
Исак Беара
Хаим садикаријо
Валтер Коен
Бенцион Леви
Елида Илешковић
Феодор Махин
Скуа Бамновић
Мујо Ибрић
Штефица Косијер
Анте Михаљевић
Мика Арпад
Адам Мулаосмановић
Хаим Медина
Никола Крга - Хрват из Кореничког среза
Марко данити
Жива Френч
Андрија Кокотовић – Хрват
Бела Арањи
Фадим Мулић из Бијељине
Петар Лабеш
Живко Шиншар
Александар Ушћебрка
Боганић
Јанкулов
Ботев
Звонимир Одак
Мастељица
Валентин Козомарник
Мурат
ХИНКО МАЈЕР – велетрговац из Загреба, командант комунистичког одреда који је српским сељацима тестерисао главе
Лазар Лалије
ИШТВАН БОРОТА – командант комунистичког одреда који је секао српским подофицирима, добровољцима и четницима руке и ноге, уши и полне органе
Бела и његов син Карло Хиршвалд
Худалес
Фрањо Пунцер
Шобер
Хриберник
Алија Фотић
Алмузлино, отац, син и ћерка
Зденко Сењић
Друмка Ђурђевић
Пера Јурковић
Ева Граушник
Хрвоје Белош
Лујо Хитри
Моле Рабас
Јаков Албахари
Тома Водничек
Иван Даклер
Иван Пухловец
Барбарезе
Вита Гутман
Иван Вентричек
Нисим Барух
Фрањо Мартер
Моша Кабиљо
Ирена Мункер
Иван Катић
Шериф Хусрефовић – муслиман који је заклао неколико десетина Срба, међу њима и православног свештеника Милошевића из Азање
Иван Михар
Иван Кап
Мухадиновић из Бјељине
Инжињер Вајнер из Сарајева
Пишега
Иван Бајазит
Јожи Барух
Линдмајер
Иван Гарански – Хрват из Сарајева
Мујо и Смајо – крволоци из Тузле
Асим „цревар“ из Сарајева који је уместо овчијих и говеђих, парао црева правослваних Срба усред Србије уз припомоћ отпадника од српског народа, православне вре и здравог разума

Ето, то су ти велики „Срби“ који су пошли да „ослобађају Србију“ тиме што пљачкају српски народ, уништавају милијарде имовине и коњу на најбестијалнији начин стотине и хиљаде најбољих српских родољуба.

У једном комунистичком билтену помиње се да су 8. августа уборби код Космаја погинули ови комунистички бандити: Фриц Рајнпрехт, Никола Зубов и Јуро Котро. У другом коминистичком извештају пише да су у борби 8. октобра погинули комунисти Еди и Фриц а да је рењен Махлајгер.
У трећем комунистичком документу, листи Срба сељака из околине Београда, које су ови међународни бандити осудили на смрт, што неће њихову акцију да помажу, налазе се и имена чланова комунистичке тројке, која има извесне људе да побије. Ту комунистичку тројку сачињавају Смајо, Еди и Борис. Све чиста сама српска имена.

Толико за сада о томе. Ако има питања – питајте.
 
Има, мали превид, извињавам се.

Крвава листа комунистичких злочина - збирка докумената Недићеве Владе
И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима
М. Самарџић, Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета
 
КПЈ ПОЗДРАВЉА УСТАШКИ ПОКРЕТ

Основни задатак с којим су комунисти послати у Југославију, насилно узимање власти, био је први узрок њихове немоћи да ступе у озбиљну борбу против сила Ососвине. Испуњени безграничном мржњом према „класном непријатељу“, домећем и било ком другом, били су неспособни да се, макар „за сада“, преусмере на нови колосек. Москва је тражила скривање комунистичких симбола, сарадњу са четницима и истицање савезништва са Енглеском и Америком. Међутим, Стаљин је за тако нешто милионе невиних људи послао у мсрт. Најчешћа оптужба у злогласним чисткама је управо била „агент Запада“. Зато су пред југословенске комунисте искрсавале дилеме: да ли су антикомунистичке директиве из Москве само провера њихове оданости? Ако јесу, како сутрадан доказати невиност, када пред комунистичким судовима уопште нема одбране? Шта ако припадници одељења за везу са њима буду стрељани због „шпијунаже у корист Запада“?

Није, међутим, само „класно питање“ условљавало да се комунисти боре пре свега против четника. Има томе још најмање два разлога. Први се тиче њихове опште снаге, тј. Слабости. Будући тек једна од стотинак југословенских партија, они реално нису ни могли да постигну неки успех против немачке силе. Да су јој се супроставили свим снагама, као на речима, нема сумње да би били потпуно сатрвени. Упрвој години ратовања само једном мису могли да избегну већи судар са Немцима, када су ови напали њихову „Совјетску републику“ у Ужицу. У паничном бегу комунисти нису успели да извуку ни своје рањенике: Немци су их стигли и поубијали на Златибору. С друге стране, комунистима је недостајао основни преуслов за герилско ратовање, а то је подршка народа. У огромној већини, народ је био са својом регуларном војском, иза које су стајали краљ, влада, црква, па и све друге политичке странке. Тако су комунисти следили логику немоћног силеџије, према којој треба напасти оног кога већ сви други (и јачи) нападају, дакле – четнике.

Следећи разлог окретања оружја на српску војску такође је везан за природу комунизма, али овога пута не за „класно“, већ за „национално питање“. Комунистичка теорија учи да у свакој вишенационалној заједници већински народ „угњетава“ и „експлоатише“ мањинске народе. У Совјетском Савезу на стуб срама стављени су Руси, а у Југославији Срби. Још Пети конгрес Коминтерне, одржан 1924. године, захтевао је издвајање Хрватске , Словеније и Македоније из састава Краљевине СРба, Хрвата и Словенаца. Штавише, тада је изричито наглашено да је за југословенске комунисте на првом месту „национално питање“, због чега они не треба да се боје „распаљивања националних страсти“ и „пламених елемената националних покрета“. КПЈ донела је резолуцију о националном питању, са следећом основном тезом:

„ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ПРОДУКТ СВЕТСКОГ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА, У КОЈОЈ СЕ КАО ВЛАДАЈУЋА НАЦИЈА ЈАВЉА СРПСКА, КОЈА УГЊЕТАВА СВЕ ОСТАЛЕ НАРОДЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ“

Дакле, српска нација, а не „српска буржоазија“. Оваквим ставовима стварана је геноцидност комуниста према Србима, која ће доћи до изражаја већ на почетку устанка 1941. године.
 
На тим основама је Четврти конгрес КПЈ, одржан 1928, позвао радничку класу да „свестрано борбу раскомаданог и угњетаваног албанског народа за независну и уједињену Албанију“, док је Четврта земаљска конференција 1934. године осудила „окупацију Хрватске, Далмације, Словеније, Црне Горе, Македоније, Косова, Босне и Војводине од стране српских трупа“:

Најбоље сараднике међу „пламеним елементима националних покрета“ комунисти су нашли у усташама. Пријатељство се родило раних тридесетих година, када је партијски „ПРОЛЕТЕР“ објавио чланак „УСТАШКИ ПОКРЕТ У ХРВАТСКИМ КРАЈЕВИМА“ У „Пролетеру“ број 28 писало је, између осталог, и ово:

У ПОСЛЕДЊЕ ВРИЈЕМЕ ПОЧИЊЕ ДА СЕ ШИРИ ОСОБИТО У ЛИЦИ И СЈЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ УСТАШКИ ПОКРЕТ ПРОТИВ СРПСКИХ ОКУПАТОРСКИХ ВЛАСТИ... КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ПОЗДРАВЉА УСТАШКИ ПОКРЕТ ЛИЧКИХ И ДАЛМАТИНСКИХ СЕЉАКА И СТАВЉА СЕ ПОТПУНО НА ЊИХОВУ СТРАНУ. ДУЖНОСТ ЈЕ СВИХ КОМУНИСТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И СВАКОГ КОМУНИСТЕ ДА ТАЈ ПОКРЕТ ПОТПОМОГНУ, ОРГАНИЗУЈУ И ПРЕДВОДЕ.1

Поред овога, комунист су штампали летак у коме се обраћају „цијелом хрватском народу са позивом да свим снагама подупре борбу усташа“, и чак „радницима и сељацима Србије“ да „свим снагама“ помогну „борбу усташа и народа у Лици и Хрватској“!

1 Погледи, број 44, 20. октобар 1988.
 
Е брате тад је требало имати муда па то писати, знам добро шта су радили и како су их малтретили због оваквих и сличних текстова. Лако је данас дичити се и бити анти комуниста... Сећам се кад је матори одапео, почели они морони око њега... И онда кажем ја њему : Не може то тако друже Тито.... а није му излазио из буље двадесет година раније.
 

Back
Top