PAC-PAC
Domaćin
- Poruka
- 3.894
Ових година смо били сведоци опште антисрпске кампање, последњих дана својим очима гледамо какве трагичне последице је оставио утицај те пропаганде на известан број учесника у дискусијама те овим путем позивам све правдољубиве дискутанте да својим учешћем припомогну свом народу тако што ће постирати мисли Срба чији се ауторитрет не може оспорити а који су у својим делима описали да је страдање Срба историјска константа.
ГУСЛАРЕВА СМРТ
На западу сунце пало
на камено стење,
пало, па се распрштало
у драго камење
А на небу небројице
звездице се сјаје,
ко на земљи што трепећу
сузе тужне раје.
С кога раја сузе лије
тако без престанка?
С Топал паше што је лего
ал му нема санка.
Скочи паша, трља чело
бес му кида груди:
"Нема Бога, нема правде,
људи су нељуди!"
"Пролио сам море крви
Те проклете раје,
посејо сам у све краје
горке уздисаје."
Куд год пођем, земља стрепи,
а раја скапава,
ни мој доро воде неће
кад није крвава...
Ено блага седам кула,
још је небројано,
у харему много цура,
ал сам их се мано...
Не годи ми, не прија ми,
празне су ми груди,
СЛАВНО ИМЕ, ДИЧНО ИМЕ,
за ТИМ Топал жуди....
Гусле, гусле! - Рајо, рајо!
Проклети хајдуци!
Зар дас ваше име пева,
ви погорски вуци?
Зар да Топал песму слуша
сто вам вецност спрема,
А тај паша, Топал паша,
свог певача нема?
Мрзим злато, мрзим благо,
та све ми је тамно,
Топал паша песму хоће,
ХОЋЕ ИМЕ СЛАВНО...
Зар та раја само знаде
гинут од мог мача?
Зар то робље неће злата,
не да ми певача?
Тако паша бесни, риче,
кидају га зеље...
Па заурла: "Турадијо,
спремајте весеље!
Доведте ми старца Мирка,
зар још није туна!?
Доведте ми тог гуслара
о да дивних струна!
Нек ми пева, нек ме слави,
слава и милина,
ЈУЧЕ САМ МУ ПОГУБИО
СВА ЧЕТИРИ СИНА!
Слепац седи гусле држи,
уз груди их стеже,
турадија пева, кликће
све се растолеже.
Турци пију, Топал неће,
кадкад пехар баци,
мало пође, ал му дршћу
камени кораци...
Слепац седи, гусле држи,
сузом их полива,
седа коса доле пала
па гусле покрива.
"Нудер псино! - Не, не тако
већ: старино драга!
У ЧИЈОЈ СУ РУЦИ ГУСЛЕ
КОД ЊЕГА ЈЕ СНАГА!
Каква снага,ђјаур клети...
Одкуд њему снаге?
Не, не слушај, певај старче,
од воље ти драге...
Певај дела Топал паше
име ми украси,
ослади ми горки живот,
ОД СМРТИ МЕ СПАСИ!
Да ја чујем како с пева
моја ВЕЛИЧИНА,
ПУСТИЋУ ТИ ИЗ ТАМНИЦЕ,
сва четири сина!"
"Пустићеш их?" живну старац,
"Хоћу жељо драга
и даћу ти сребра, злата,
небројена блага..."
Гуслар ћути, гуслар бледи,
ох да тешких мука,
диже гусле и гудало,
ал му дршће рука.
"Певај старче, ох та певај,
ја се славит МОРАМ,
можда не знаш шта те чека
ако си упоран?
Твоју срећу, твоју наду,
твоја четир сина,
поломићу, покосићу,
као четир крина!"
Уздрхта се слепи старац,
хтеде да загуди,
ал му прва, мучна, тешка,
застаде у груди.
Сузе капљу, квасе гусле,
а гуслар посрну,
тресну гусле и разби их
о земљицу црну...
"УБОЈИЦО, ПОТУРИЦО,
ИЗДАЈИЦО КЛЕТИ!
ТИ ДУШМАНЕ РОДА СВОГА,
КРВАВА АВЕТИ!!
Поломи ми моју срећу,
покоси ми наду,
ал те гусле, СРПСКЕ ГУСЛЕ,
лагати не знаду...!"
То изрече, више неће,
клону, па посрну,
мртав паде крај гусала,
на земљицу црну.
Цикну паша! - Ал му с лица
НЕСТАШЕ ОБЛАЦИ,
десну руку челу стави,
КРСТ НА СЕБЕ БАЦИ!!!
Клече поред мртва старца,
да гусле пољуби,
једно туре сабљом махну,
ГЛАВУ МУ ОДРУБИ.....
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
ГУСЛАРЕВА СМРТ
На западу сунце пало
на камено стење,
пало, па се распрштало
у драго камење
А на небу небројице
звездице се сјаје,
ко на земљи што трепећу
сузе тужне раје.
С кога раја сузе лије
тако без престанка?
С Топал паше што је лего
ал му нема санка.
Скочи паша, трља чело
бес му кида груди:
"Нема Бога, нема правде,
људи су нељуди!"
"Пролио сам море крви
Те проклете раје,
посејо сам у све краје
горке уздисаје."
Куд год пођем, земља стрепи,
а раја скапава,
ни мој доро воде неће
кад није крвава...
Ено блага седам кула,
још је небројано,
у харему много цура,
ал сам их се мано...
Не годи ми, не прија ми,
празне су ми груди,
СЛАВНО ИМЕ, ДИЧНО ИМЕ,
за ТИМ Топал жуди....
Гусле, гусле! - Рајо, рајо!
Проклети хајдуци!
Зар дас ваше име пева,
ви погорски вуци?
Зар да Топал песму слуша
сто вам вецност спрема,
А тај паша, Топал паша,
свог певача нема?
Мрзим злато, мрзим благо,
та све ми је тамно,
Топал паша песму хоће,
ХОЋЕ ИМЕ СЛАВНО...
Зар та раја само знаде
гинут од мог мача?
Зар то робље неће злата,
не да ми певача?
Тако паша бесни, риче,
кидају га зеље...
Па заурла: "Турадијо,
спремајте весеље!
Доведте ми старца Мирка,
зар још није туна!?
Доведте ми тог гуслара
о да дивних струна!
Нек ми пева, нек ме слави,
слава и милина,
ЈУЧЕ САМ МУ ПОГУБИО
СВА ЧЕТИРИ СИНА!
Слепац седи гусле држи,
уз груди их стеже,
турадија пева, кликће
све се растолеже.
Турци пију, Топал неће,
кадкад пехар баци,
мало пође, ал му дршћу
камени кораци...
Слепац седи, гусле држи,
сузом их полива,
седа коса доле пала
па гусле покрива.
"Нудер псино! - Не, не тако
већ: старино драга!
У ЧИЈОЈ СУ РУЦИ ГУСЛЕ
КОД ЊЕГА ЈЕ СНАГА!
Каква снага,ђјаур клети...
Одкуд њему снаге?
Не, не слушај, певај старче,
од воље ти драге...
Певај дела Топал паше
име ми украси,
ослади ми горки живот,
ОД СМРТИ МЕ СПАСИ!
Да ја чујем како с пева
моја ВЕЛИЧИНА,
ПУСТИЋУ ТИ ИЗ ТАМНИЦЕ,
сва четири сина!"
"Пустићеш их?" живну старац,
"Хоћу жељо драга
и даћу ти сребра, злата,
небројена блага..."
Гуслар ћути, гуслар бледи,
ох да тешких мука,
диже гусле и гудало,
ал му дршће рука.
"Певај старче, ох та певај,
ја се славит МОРАМ,
можда не знаш шта те чека
ако си упоран?
Твоју срећу, твоју наду,
твоја четир сина,
поломићу, покосићу,
као четир крина!"
Уздрхта се слепи старац,
хтеде да загуди,
ал му прва, мучна, тешка,
застаде у груди.
Сузе капљу, квасе гусле,
а гуслар посрну,
тресну гусле и разби их
о земљицу црну...
"УБОЈИЦО, ПОТУРИЦО,
ИЗДАЈИЦО КЛЕТИ!
ТИ ДУШМАНЕ РОДА СВОГА,
КРВАВА АВЕТИ!!
Поломи ми моју срећу,
покоси ми наду,
ал те гусле, СРПСКЕ ГУСЛЕ,
лагати не знаду...!"
То изрече, више неће,
клону, па посрну,
мртав паде крај гусала,
на земљицу црну.
Цикну паша! - Ал му с лица
НЕСТАШЕ ОБЛАЦИ,
десну руку челу стави,
КРСТ НА СЕБЕ БАЦИ!!!
Клече поред мртва старца,
да гусле пољуби,
једно туре сабљом махну,
ГЛАВУ МУ ОДРУБИ.....
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ