Odbrana od hladnog oružja (golim rukama ili sa sopstvenim "oružjem")

[gost 303160]

Razlog zašto sam dodao i sopstvenim oružejm je što u nekolicini situacija za koje znam su se likovi odbranili od napadača sa nečim što su pokupili sa strane, bilo da je to cigla, stolica ili žardinjera. Uglavnom evo je mnogo "kontroverzna" tema .

 

[pura moca]

samo uz sebe uvek šilo ili šrafciger

 

[ДраганЖ]

Razlog zašto sam dodao i sopstvenim oružejm je što u nekolicini situacija za koje znam su se likovi odbranili od napadača sa nečim što su pokupili sa strane, bilo da je to cigla, stolica ili žardinjera. Uglavnom evo je mnogo "kontroverzna" tema .

Није "сопственим оружјем" већ "приручним оружјем"...

Иначе изузетно занимљива тема из угла обуке пошто се мора рачунати на више фактора који директно утичу на могућност одбране односно борбе са наоружаним противнком. Често се на тренинзима уочава да се све подређује навежбавању неких решења која сама за себе нису довољна да би се успешно реализовла у ситуацији када испред себе имамо паметног противника који користи и хладно оружје. Односно такви тренинзи се заснивају на претпоставци да је наш потенцијални наоружани противник идиот кој ће просто да нам дозволи да се одбранимо...

Други проблем код вежбања одбране од напада противника наоружаног хладним оружјем јесте увежбавање одбране са "најчешћих" праваца напада опет погрешно претпостављајући да ће нас противник баш увек напасти директно и без икакве финте а у било ком слободнијем нападу противник увек користи финту па чак и кад то не планира...Инсистирањем на увежбању одбране "најчешћих" праваца напада хладним оружјем вежбачи губе могућност да правовремено одговоре на финту и практично губе могућност да се одбране.

Трећи проблем јесте психолошке природе и представља избегавање да се вежбачима дочара искуство напада ножем или се то ради евентуално показно не би ли се вежбачи заплашили и "убедили да показане технике морају да навежбавају у милион понављања" а не у циљу обуке тј да би извукли конкретне поуке и унапредили свју спремност да се суоче са свим могућим последицама (веома велике шансе да ће у борби са наоружаним противником бити повређени).

Још један проблем јесте и чест случај да се вежбачима пласира за циљ да се "одбране од оружја" што мени говори да ти инструктори покушавају да продају производ (решење) а да при том немају ни основно позанавање теме.

Има још занимљивих проблема у обуци при обради теме одбране од нападача наоружаног хладним оружјем, али хајде да се и други јаве...

 

[Sizif]

Preporučeni metod kod odbrane od protivnika naoružanog hladnim oružjem je sigurna distanca, da ne kažem magla. Zaboravite na kung-fu, ne isplati se, statistika tako pokazuje.

 

[rolo martins]

https://www.instagram.com/p/BtjXRP6lbUL/?utm_source=ig_web_copy_link

 

[rolo martins]

samo uz sebe uvek šilo ili šrafciger

Ovo je odličan predlog, bez obzira na šaljiv ton.. Improvizovano oružje, bilo protiv drugog oružja ili praznih ruku, menja situaciju znatno u tvoju korist :
Ubodno oružje tipa šilo, šrafciger, olovka, komad drveta..
Za sečenje tipa žilet, skalpel, staklo..
Udarno tipa razne varijante 'boksera', javara, kamen..
Mogućnosti su, praktično, neograničene..
Što bi rekao jedan pametan čovek : one mind, any weapon

 

[ДраганЖ]

Ovo je odličan predlog, bez obzira na šaljiv ton.. Improvizovano oružje, bilo protiv drugog oružja ili praznih ruku, menja situaciju znatno u tvoju korist :
Ubodno oružje tipa šilo, šrafciger, olovka, komad drveta..
Za sečenje tipa žilet, skalpel, staklo..
Udarno tipa razne varijante 'boksera', javara, kamen..
Mogućnosti su, praktično, neograničene..
Što bi rekao jedan pametan čovek : one mind, any weapon

Наравно али и за та приручна оружја треба барем основно познавање могућности употребе или се све и даље своди на просто млатарање и наду да ће се или нападач сам уплашити и повући или случајно налетети на наше оружје којим машемо...


Што се тиче "ватања магле" и то већ зависи од саме ситуације- унеким ситуацијама просто немамо тај луксуз да "ухватимо маглу" берем не без озбиљних психичких поремећаја након тог чина (додуше има људи који ће да ухвате маглу без обзира на то да ли нечији живот (нпр дечији) зависи од тог чина....

 

[gost 373116]

Ako je neko vežbao sa nožem a mi nemamo ništa, šanse za odbranu su, minimalne. Ima tehnika kad nam napadač drži nož pod grlom da se čovek izvadi ali meni je to sve delovalo neubedljivo. Jedan kratak rez, delic sekunde i gotovo je tako da uvek savetujem povlačenje, ako je moguce, barem do prvog oružja za odgovor, štanglu, kamen, ciglu, bilo šta.

 

[Bojan_BRT]

Protiv napadaca sa nozem najbolje je da imas pistolj.Efikasne odbrane nema,niko ne treba izigravati Ramba i upustati se u borbu protiv takvog coveka.

 

[milsu]

А шта је са психолошким моментом? Зашто нас неко напада ножем? Да нас опљачка? Или само ради забаве? У сваком случају, нападач је под већим стресом и притиском него ми, или је евентуално пијан, или дрогиран, што му све не иде у прилог. Извадио је нож, и мора нешто да уради, а питање је да ли уопште и сам има петљу и живце за то, и да ли је уопште спреман да некога повреди или убије. Моје мишљење је да је најбоље остати прибран, сталожен, и хладнокрван, такав став ће збунити нападача, који од нас очекује да га се плашимо. Ако се психолошки поставимо доминантнији од њега, ако види да га се не плашимо, то оставља снажан утисак супериорности, и имамо велике шансе да га само својим ставом и понашањем убедимо да одустане. Слично као код одбране од напада дивље животиње, ако се поставимо као доминантнији и супериорнији, видеће да нисмо жртва нити плен, и одустаће од напада.

Видео сам снимак из једне београдске радње, где је неки лик извадио нож на касирку и тражио паре. Касирка му је једноставно отела нож из руке, и кренула да га јури, што лик није очекивао, већ је очекивао да ће се касирка уплашити и да ће све ићи по његовој замисли. Зато за почетак треба остати сталожен и хладнокрван, једноставно не поставити се као жртва. У оваквој ситуацији, касирка није имала где да трчи, а и да је могла да трчи, нападач опет трчи брже од ње, и стигао би је.

Мада сам нисам имао таква искуства, осим када су два лика која сам познавао потегли нож и наслањали оштрицу на мене као да хоће да ме секу и боду, али сам скапирао да ме зајебавају, па сам их само кулирао, док након неколико минута нису одустали кад су видели да нема реакције са моје стране, и да само смарају. Био сам у другој ситуацији, где се десетак њих окупило око мене са намером да ме бију, и да сам кренуо да бежим, нема сумње да би ме појурили и разбили, али пошто сам само мирно стајао и препирао се са њима, једноставно су одустали, тај психолошки моменат напада је прошао, и више нису били расположени да ме бију. Зато је прва реакција пресудна, јер се напад догађа у том првом тренутку, и ако се напад не оствари у том почетном моменту, моменат ће проћи, и нападач ће се охладити, и изгубиће вољу за нападом. Осим ако је баш неки манијак који замишља да се налази у борилачком филму или у рингу, онда јуриш у славу, па ком обојци ком опанци.

 

[ДраганЖ]

Protiv napadaca sa nozem najbolje je da imas pistolj.Efikasne odbrane nema,niko ne treba izigravati Ramba i upustati se u borbu protiv takvog coveka.

Нико нормалан ни не упућује друге да се без потребе упуштају у борбу са противником наоружаног ножем... Али постоје ситуације које просто не можеш да избегнеш и з то се ваља спремати .

А што се тиче пиштоља и ножа... Сећам се да сам се свремена на време упуштао у дискусију са колегама око те приче - додуше тада сам тек почињао да се упознајем са тематиком... те колеге су били момци који су претурили рат на Космету 98. и 99. у оквиру ПЈП тако да су имали разноразних практичних искустава и такође су заступали став "шта ми може неко са ножем кад је пиштољ увек код мене" и то све док нису одрадили један курс употребе ножа који је одрадио Груја из "Соко комбат система" .... Колико су променили мишљење најбоље показује чињеница д су они мени почели д причју како пиштољ против ножа на блиској дистанци нема шансе...

Дакле све то зависи од тога колико неко има искуства и знања и наравно да ли је свестан могућих ситуација или се крије иза свог често ограниченог искуства и сматра да никада неће доћи у ситуацију да можд мора да брани супругу, дете или неко друго блиско лице...

Или можда сматраш да је и у ситуацијама да ако ти побегнеш, постоји шанса да нападач свој бес искали на детету или некој жени прихватљиво бежање и остављање незаштићених они који не могу сами да се бране?
Видиш али код мене то није опција...

 

[rolo martins]

I pištolj i nož su strašna oružja za blisku distanci. I, i jedno i drugo imaju svoj 'modus operandi' koji mora da se poštuje..
Mnogi majstori tvrde da je nož efikasniji na bliskoj i tzv. 'point blank' distanci zbog kraćeg vremena potrebnog da se oružje potegne i stavi u upotrebu. Merenja pokazuju da se brže poteže nož, prelazi 2 metra i ubada čovek nego što treba vremena da se pištolj potegne, otkoči/repetira, nanišani i puca. Veliku ulogu tu igra i namera, tj. jaka želja da se povredi protivnik. Kad se vreme meri desetinkama, nema mesta za razmišljanje ili oklevanje.
Da bi se pištolj efikasno upotrebio, prvo mora da se osigura pozicija tj. da se ne desi da protivnik otme ili uhvati oružje pre nego što imamo vremena i mesta za sigurnih nekoliko hitaca. Zato se i vežbaju posebne tehnike da se osigura i stavi van dohvata protivnika oružje koje je još u futroli.
I, da, mislim da smo još u prošloj temi naglasili da su odbrane praznim rukama protiv oružja ludost rezervisana za život ili smrt situacije.

 

[ДраганЖ]

Већ је било напомена али хајде да поменемо, кад се размишља о борби на блиској дистанци са противником који је наоружан ножем ваља разумети да и ту постоји неколико различитих ситуација у зависности од намере са потпуно различитим могућим решењима.
1. претња ножем - без стварне намере да се исти и употреби (чест случај код разбојничког понашања људи без криминалних навика;као и случајеви када се оружје показује с намером одвраћања али без стварне намере и да се употреби);
2. нападач маше ножем али користи дефанзивне покрете - од жртве очекује да побегне или се просто преда - још увек нападач није дефинисао намеру да повреди жртву,
3. нападач има намеру да нанесе повреду али је напад емотивне природе и исти се често започиње са неких средњих дистанци често након неких свађи -нападач нема многи искуства у нападу ножем,
4. нападач зна да користи нож, зна да брани напад, корисити финте у нападу и ужива да користи нож- напад ће често почети са неких средњих дистанци да би се жртва додатно уплашила-изузетно тешка ситуација за одбрану -ако можеш бежи...
5. напад ножем се одвија изван видог поља, нападач иде са намером да нанаесе одговарајућу повреду али се не замара са стварањем страха код жртве- жртва често није ни свесна напада све док се нападач не удаљи -могућност за одбрану не постоји јер нападач може да буде било који пролазник - овакве нападе користе професионалци али и они мангупи који желе да пренесу поруку али да се не експонирају превише....

Ово је неки груб приказ различитих намера при коришћењу ножа како за напад тако и за одбрану од напада јер често управо наша намера дефинише и начин употребе ножа у борби.
Што се тиче обуке вежбача да се припреме за одбрану од напада ножем некако најчешћи облике јесу вежбе које су базиране на првом и трећем случају као најлакшим и за објашњавање и убеђивање вежбача да имају неку шансу против нападача наоружаног ножем и то се увек образлаже како су то најчешће ситуације коришћења ножа. А онда се провери статистика па брзо схватимо да је можда и најчешћа употреба ножа за напад управо друга или четврта ситуација....

 

[rolo martins]

Vrlo sličnu definiciju tipova napada/distance/namere koristi i Dragan Filipović, osnivač Kyokushinjutsua, a kako je on surovi profesionalac od glave do pete, tu nemam šta da dodam.
Što se same odbrane tiče, u širem smislu gledano, najvažnija stvar je - ne biti iznenađen tj. awaraness. Da znaš gde se nalaziš, ko i šta je pored/oko tebe, gde možeš da pobegneš, šta možeš da iskoristiš kao oružje.. Zvuči pomalo komplikovano ili čak paranoično, ali kad se upoznaš sa konceptom, naučiš i provežbaš način kako da gledaš, uočavaš, razmišljaš.. neprocenjivo! Radi uvek, posle nekog vremena čak više i ne razmišljaš o tome, pređe na, gotovo, podsvesni nivo..
Same tehnike koje mogu da se iskoriste i nisu toliko bitne. Na primer, ako uočiš pretnju na vreme, možeš da se udaljiš, udariš prvi ( rukom ili svojim/improvizovanim oružjem), uradiš obaranje, polugu.. Jer tada prelaziš iz reaktivnog u proaktivni mod.

 

[ДраганЖ]

Vrlo sličnu definiciju tipova napada/distance/namere koristi i Dragan Filipović, osnivač Kyokushinjutsua, a kako je on surovi profesionalac od glave do pete, tu nemam šta da dodam.
Što se same odbrane tiče, u širem smislu gledano, najvažnija stvar je - ne biti iznenađen tj. awaraness. Da znaš gde se nalaziš, ko i šta je pored/oko tebe, gde možeš da pobegneš, šta možeš da iskoristiš kao oružje.. Zvuči pomalo komplikovano ili čak paranoično, ali kad se upoznaš sa konceptom, naučiš i provežbaš način kako da gledaš, uočavaš, razmišljaš.. neprocenjivo! Radi uvek, posle nekog vremena čak više i ne razmišljaš o tome, pređe na, gotovo, podsvesni nivo..
Same tehnike koje mogu da se iskoriste i nisu toliko bitne. Na primer, ako uočiš pretnju na vreme, možeš da se udaljiš, udariš prvi ( rukom ili svojim/improvizovanim oružjem), uradiš obaranje, polugu.. Jer tada prelaziš iz reaktivnog u proaktivni mod.

Донекле се слажем са реченим али само до оног момента док владаш ситуацијом.

Некако волим да се играм и то баш са реакцијама оних који су у неком облику технички увежбани, некако се увек покаже да без обзира колико смо увежбни и свесни да ће се напад десити, чак и у контролисним условима, реагујемо потпуно несвесно и изван научених шаблона оног тренутка кад нам неко да емотивни напад уз испољавање намере да нас повреди.... Оно што раздваја добро увежбане од просечних вежбача борилачких вештина и разноразних метода обуке јесте управо даља реакција након првог шока услед емотивног напада....Додуше рад са емотивним нападом је поприлично сложен обзиром да је тешко прихватити да не владамо собом онако како бисмо ми то желели...

 

[ISTRAZIVAC9]

Dragane komentar:

 

[rolo martins]

Донекле се слажем са реченим али само до оног момента док владаш ситуацијом.

Некако волим да се играм и то баш са реакцијама оних који су у неком облику технички увежбани, некако се увек покаже да без обзира колико смо увежбни и свесни да ће се напад десити, чак и у контролисним условима, реагујемо потпуно несвесно и изван научених шаблона оног тренутка кад нам неко да емотивни напад уз испољавање намере да нас повреди.... Оно што раздваја добро увежбане од просечних вежбача борилачких вештина и разноразних метода обуке јесте управо даља реакција након првог шока услед емотивног напада....Додуше рад са емотивним нападом је поприлично сложен обзиром да је тешко прихватити да не владамо собом онако како бисмо ми то желели...

Na šta misliš kad kažeš 'emotivni napad'? Na to da se ti razjariš ili da protivnik deluje kao pomahnitao?
Svaki konflikt, a pogotovo tuča, sa drugim čovekom izaziva reakciju tvog nervnog sistema. Svoje emocije, pa samim tim i reakcije, je prilično teško kontrolisati. Obzirom da sve kreće od disanja i da je to i jedina radnja koju možeš da kontrolišeš u datim okolnostima (za razliku od lučenja hormona i onoga što to nosi), samo toliko i možeš da uradiš-da dišeš što ravnomernije i trudiš se da izbegneš hiperventilaciju.
Što se tiče protivnika i njegovog besa, tu veliku ulogu igra tvoj stav tj. mišljenje koje imaš sam o sebi. Ako smatraš da si superioran ( u fizičkom, moralnom, intelektualnom... smislu) u odnosu na protivnika, tako se i postavljaš i to se fizički vidi i oseća. Helio Gracie je jednom to pomenuo kao stav koji odrastao muškarac ima prema dečaku koji ga vređa - toliko si superioran da ti njegov bes deluje smešno i nezrelo..
Dok sam se bavio borilačkim takmičarskim sportom, trener nam je u toku sparinga jako glasno puštao muziku i navijačke pesme, huk sa tribina.. baš zbog navikavanja na stres, buku, nelagodnost.. Ponekad je pozivao publiku, pa sparing izgleda mnogo drugačije nego inače. Trudiš se da disanjem i stavom tipa 'ja sam bolji, ja to mogu' prevaziđeš nelagodnost.. I da izgledaš strašno kul

 

[milosmalic]

Preporučeni metod kod odbrane od protivnika naoružanog hladnim oružjem je sigurna distanca, da ne kažem magla. Zaboravite na kung-fu, ne isplati se, statistika tako pokazuje.

Ниси у праву. Статистика управо показује да су људи који су тренирали самоодбрану много боље пролазили од оних који се као ослањају на маглу, никад нису прошли кроз припреме са сличне ситуације па ни не одмагле нити умеју да се заштите.

 

[rolo martins]

Ниси у праву. Статистика управо показује да су људи који су тренирали самоодбрану много боље пролазили од оних који се као ослањају на маглу, никад нису прошли кроз припреме са сличне ситуације па ни не одмагле нити умеју да се заштите.

U stvari, tu je više problem u tehnici nego u taktici. Naime, nije loša taktika da pobegneš, ali moraš da bežiš kao da te đavo juri, agresivno i sa željom da pobegneš zaista. Bilo šta što radiš 's pola srca' je osuđeno na propast, bilo da radiš neku tehniku samoobrane ili bežiš..

 

[Sizif]

Ниси у праву. Статистика управо показује да су људи који су тренирали самоодбрану много боље пролазили од оних који се као ослањају на маглу, никад нису прошли кроз припреме са сличне ситуације па ни не одмагле нити умеју да се заштите.

Evo ti da vidiš "real world situation" - čovek je analizirao 150 snimaka sigurnosnih kamera sa napadima nožem, i rezultati potvrđuju "no kung-fu bullshit"... vrlo zanimljiv članak (na dve strane)

https://www.urbanfitandfearless.com/2016/09/self-defence-against-knife-attacks.html

 

[ДраганЖ]

Na šta misliš kad kažeš 'emotivni napad'? Na to da se ti razjariš ili da protivnik deluje kao pomahnitao?
Svaki konflikt, a pogotovo tuča, sa drugim čovekom izaziva reakciju tvog nervnog sistema. Svoje emocije, pa samim tim i reakcije, je prilično teško kontrolisati. Obzirom da sve kreće od disanja i da je to i jedina radnja koju možeš da kontrolišeš u datim okolnostima (za razliku od lučenja hormona i onoga što to nosi), samo toliko i možeš da uradiš-da dišeš što ravnomernije i trudiš se da izbegneš hiperventilaciju.
Što se tiče protivnika i njegovog besa, tu veliku ulogu igra tvoj stav tj. mišljenje koje imaš sam o sebi. Ako smatraš da si superioran ( u fizičkom, moralnom, intelektualnom... smislu) u odnosu na protivnika, tako se i postavljaš i to se fizički vidi i oseća. Helio Gracie je jednom to pomenuo kao stav koji odrastao muškarac ima prema dečaku koji ga vređa - toliko si superioran da ti njegov bes deluje smešno i nezrelo..
Dok sam se bavio borilačkim takmičarskim sportom, trener nam je u toku sparinga jako glasno puštao muziku i navijačke pesme, huk sa tribina.. baš zbog navikavanja na stres, buku, nelagodnost.. Ponekad je pozivao publiku, pa sparing izgleda mnogo drugačije nego inače. Trudiš se da disanjem i stavom tipa 'ja sam bolji, ja to mogu' prevaziđeš nelagodnost.. I da izgledaš strašno kul

У потпуности се слажем са тим што си изнео и то су принципи на којима се базира и мој рад. Једина разлика јесте у томе што под емотивним нападом сматрам и напад нападача који је под дејством неке од емоција јер у таквом стању често се дешавају потпуно непредвиђене ситуације које је тешко испратити кроз унапред убвежбану технику осим ако немаш баш пуно среће и нападач одради баш напад који си увежбавао ... (као кад научиш 300 питања за испит од могућих 1000 а професор те поклопи са неким потпитањем из неке друге књиге коју за коју ниси ни чуо...).

Иначе лично не волим смоубеђивање као метод за превазилажење "нелагодности" јер кад ти једном противник нађе слабу тачку долази до катастрофе... То је прилично видљиво баш на разним такмичењима у ММА и боксу....

 

[milosmalic]

Evo ti da vidiš "real world situation" - čovek je analizirao 150 snimaka sigurnosnih kamera sa napadima nožem, i rezultati potvrđuju "no kung-fu bullshit"...

Znam za taj članak. Odličan je. Ali taj članak ne govori suprotno od mog stava. U tom članku može vrlo jasno da se pročita da bežanje vrlo retko nije moguće jer su to napadi iz potaje, zasede, čovek se preseče ni ne stigne da se pokrene. Prema tome članak nikako nije argument protiv treniranja odbrane od napada nožem.

E sad ti uporno pominješ kung-fu. Ja stvarno veze nemam šta oni rade, tako da se ograđujem od pominjanja te specifične veštine.

 

[milosmalic]

Mi se između ostalog i ovako pripremamo za slučaj takvih iznenadnih napada. E sad da li je to najbolje, ili neko zna bolje, ravno mu polje.

 

[rolo martins]

- - - - - - - - - -

Pogledajte video, zaista vredi..

 

[ДраганЖ]

- - - - - - - - - -
Pogledajte video, zaista vredi..

Да занимљив видео... Додуше у питању су уобичајне ставри којима се баве "комабат" борења...

А сад једно питање за тебе, у чему се тачно разликује почетак клипа где показује и објашњава нефункционалност класичних техника одбране од напада ножем и оног што он на крају представља као вежбе и технике за обрану од напада ножем, палицом?
И ти напади на које он даје нека могућа решења спадају у групу "идиот" напада односно напада лица која не знају да користе оружје које им је у рукама нити бране своје оружје...
Дакле у чему је тачно разлика ?

Проблем код оваквих видеа јесте што се покушава доказати нефункционалност неких неубедљивих решења која су могућа само када имаш потпуну контролу над противником (тј он се предао) а онда се као контра њима дају нека друга решења која само наизглед делују као употребљивија али једнако траже неубедљив напад односно напад који престаје при првом контакту или се линеарно понавља...

Наравно да треба радити и такве вежбе али је једнако лоше их приказивати као употребљива решења јер се побијају на идентичан начин као и она која су приказана на почетку видео клипа.