Kukam zbog onih koji NEMAJU, sto ne znaci da ja imam koliko mi je potrebno, ali se snalazim. Neki ne mogu, nemaju prilike, nemaju mogucnosti, a ja nisam SEBICNA OSOBA, sto bi rekao pesnik: Mene sve rane moga roda bole!
Primecujem da nemam svaki cas neku poslasticu kao nekad, da gledam da kupim cipele koje su me nekad kostale mnogo vise, da krecim sama, da...Jedino detetu ne uskracujem , ali, znam da ima dece koja nemaju ni za mleko, i to me boli. Ne bih bila srecna da na Uskrs moja trpeza bude bogata (objektivno i nece), a da necije dete nema ni uskrsnje jaje.Ukuvacu dovoljno da razdelim, i sve sto cinim za druge, necu pisati ovde, onda bi to bilo hvaljenje a ne pomoc, najmanje bih zelela da to bude milostinja. Ljudi imaju ponosa, manjka im hrabrosti.
Sebicnost nije moje drugo ime, i zbog toga cu i dalje "kukati", kukaju i drugi i sede, ja bar pokusavam
...
