Odakle nam tolika struja?

dlugomir

dlugomir

stari roker
Moderator
Poruka
257.277

Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad​


Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Dok država ulaže u širenje infrastrukture za skladištenje i obradu podataka, stručnjaci upozoravaju da bi ubrzani razvoj veštačke inteligencije i cloud servisa mogao ozbiljno da optereti domaći elektroenergetski sistem, piše Biznis.rs.

Na to je ukazao i dr Branimir N. Grgur, profesor sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, analizirajući koliko energije troše data centri i kakve posledice njihov razvoj može imati po energetsku stabilnost zemlje.
Profesor Grgur upozorava da bi razvoj veštačke inteligencije, klaud servisa i digitalne infrastrukture mogao da dovede do toga da svi veliki data centri u Srbiji tokom naredne decenije zajedno troše između jednog i dva teravat-sata godišnje. To bi predstavljalo između tri i šest procenata sadašnje ukupne proizvodnje električne energije u zemlji.
Dodatni problem predstavlja činjenica da Srbija poslednjih godina sve češće iz izvoznika prelazi u uvoznika električne energije, naročito tokom zime i sušnih perioda.

U kritičnim danima zemlja mora da uvozi između 500 i 1.500 megavata snage, dok ukupni energetski manjak, kada se uračunaju remonti, havarije i vršna opterećenja, može da dostigne između jednog i tri teravat-sata godišnje.
https://www.021.rs/info/biznis-i-ekonomija/444922/data-centar-u-kragujevcu-trosi-struje-kao-ceo-grad

I šta ćemo sad? Kako ne ostati bez struje kad je mogućnost povećanja proizvodnje bez nuklearnih elektrana veoma mala, a apetiti AI stručnjaka sve veći?
 
Nervirator:
Како ти то знаш?
Дај подели информацију са нама да и ми знамо
Kliknite za proširenje...
Podaci o centrima (data centrima) donose značajne nedostatke, pre svega vođene naglim razvojem veštačke inteligencije. Njihove glavne mane uključuju ogromnu potrošnju električne energije koja povećava lokalne račune za struju, ozbiljno iscrpljivanje zaliha vode za hlađenje, veliko oslanjanje na dizel generatore koji zagađuju vazduh, buku, kao i minimalno dugoročno otvaranje novih radnih mesta.
Glavni nedostaci se mogu podeliti u pet različitih kategorija:

1. Preopterećenje mreže i rast računa za struju​


  • Nagli skok potražnje: Veliki data centri zahtevaju ogromne količine energije—neki pojedinačni objekti troše struje koliko i ceo jedan grad.
  • Trošak za građane: Da bi zadovoljila ovu potražnju, elektrodistribucija mora da gradi skupe dalekovode i elektrane. Ovi troškovi se često prelivaju na lokalno stanovništvo i mala preduzeća kroz veće mesečne račune za struju.

2. Ozbiljno iscrpljivanje zaliha vode​


  • Potrebe za hlađenjem: Serverski sistemi generišu ekstremnu toplotu i zahtevaju milione litara vode dnevno da bi ostali hladni.
  • Lokalne nestašice: Korišćenje ovolike količine vode stvara ogroman pritisak na lokalne izvore, posebno u sušnim područjima, što ugrožava zalihe pijaće vode i podiže cene komunalnih usluga.

3. Zagađenje vazduha i uticaj na klimu​


  • Oslanjanje na „prljavu” energiju: Uprkos obećanjima o obnovljivim izvorima, brza ekspanzija data centara često primorava mrežu da koristi elektrane na gas ili ugalj kako bi radili bez prekida, što povećava emisiju gasova staklene bašte.
  • Dizel generatori: Pomoćni generatori se palе kada dođe do kvara na mreži. Oni izazivaju veliko zagađenje jer ispuštaju koncentrisane azotne okside (NOx) i sitne čestice koje ugrožavaju zdravlje ljudi u okolini.

4. Buka i svetlosno zagađenje​


  • Neprestano ometanje: Stalno brujanje industrijskih rashladnih uređaja i ventilatora često zvuči kao upaljena kosačica za travu. Ova stalna buka može izazvati hronične probleme sa spavanjem i smanjiti kvalitet života komšija.
  • Svetlosno zagađenje: Masivni objekti zahtevaju jako spoljno osvetljenje tokom cele noći, što remeti lokalni biljni i životinjski svet, kao i prirodni ritam spavanja kod ljudi.

5. Minimalna korist za lokalnu zajednicu i ekonomiju​


  • Mali broj radnih mesta: Iako faza izgradnje donosi hiljade privremenih poslova, završen data centar zahteva veoma malo stalnih, dugoročnih radnika u IT sektoru.
  • Poreske olakšice: Investitori često dobijaju velike poreske olakšice i popuste na struju kako bi došli u određeni region, što znači da opštine preuzimaju ekološki i infrastrukturni teret, a da ne dobijaju srazmeran prihod od poreza.
 
Танатолог:
Podaci o centrima (data centrima) donose značajne nedostatke, pre svega vođene naglim razvojem veštačke inteligencije. Njihove glavne mane uključuju ogromnu potrošnju električne energije koja povećava lokalne račune za struju, ozbiljno iscrpljivanje zaliha vode za hlađenje, veliko oslanjanje na dizel generatore koji zagađuju vazduh, buku, kao i minimalno dugoročno otvaranje novih radnih mesta.
Glavni nedostaci se mogu podeliti u pet različitih kategorija:

1. Preopterećenje mreže i rast računa za struju​


  • Nagli skok potražnje: Veliki data centri zahtevaju ogromne količine energije—neki pojedinačni objekti troše struje koliko i ceo jedan grad.
  • Trošak za građane: Da bi zadovoljila ovu potražnju, elektrodistribucija mora da gradi skupe dalekovode i elektrane. Ovi troškovi se često prelivaju na lokalno stanovništvo i mala preduzeća kroz veće mesečne račune za struju.

2. Ozbiljno iscrpljivanje zaliha vode​


  • Potrebe za hlađenjem: Serverski sistemi generišu ekstremnu toplotu i zahtevaju milione litara vode dnevno da bi ostali hladni.
  • Lokalne nestašice: Korišćenje ovolike količine vode stvara ogroman pritisak na lokalne izvore, posebno u sušnim područjima, što ugrožava zalihe pijaće vode i podiže cene komunalnih usluga.

3. Zagađenje vazduha i uticaj na klimu​


  • Oslanjanje na „prljavu” energiju: Uprkos obećanjima o obnovljivim izvorima, brza ekspanzija data centara često primorava mrežu da koristi elektrane na gas ili ugalj kako bi radili bez prekida, što povećava emisiju gasova staklene bašte.
  • Dizel generatori: Pomoćni generatori se palе kada dođe do kvara na mreži. Oni izazivaju veliko zagađenje jer ispuštaju koncentrisane azotne okside (NOx) i sitne čestice koje ugrožavaju zdravlje ljudi u okolini.

4. Buka i svetlosno zagađenje​


  • Neprestano ometanje: Stalno brujanje industrijskih rashladnih uređaja i ventilatora često zvuči kao upaljena kosačica za travu. Ova stalna buka može izazvati hronične probleme sa spavanjem i smanjiti kvalitet života komšija.
  • Svetlosno zagađenje: Masivni objekti zahtevaju jako spoljno osvetljenje tokom cele noći, što remeti lokalni biljni i životinjski svet, kao i prirodni ritam spavanja kod ljudi.

5. Minimalna korist za lokalnu zajednicu i ekonomiju​


  • Mali broj radnih mesta: Iako faza izgradnje donosi hiljade privremenih poslova, završen data centar zahteva veoma malo stalnih, dugoročnih radnika u IT sektoru.
  • Poreske olakšice: Investitori često dobijaju velike poreske olakšice i popuste na struju kako bi došli u određeni region, što znači da opštine preuzimaju ekološki i infrastrukturni teret, a da ne dobijaju srazmeran prihod od poreza.
Kliknite za proširenje...
To ti je AI ispričao.

Zaključak iz članka kaže

Održivost se meri konkretnim brojevima, megavatima, kubnim metrima vode, milionima evra godišnjih troškova i megavatima po radnom mestu. Tek kada se ti podaci stave na sto, uz transparentnu analizu troškova i koristi, moguće je doneti racionalne odluke o ulozi digitalne infrastrukture u ekonomiji Srbije, odluke koje neće žrtvovati dugoročnu stabilnost zarad kratkoročnih političkih ili investicionih interesa.​

ja te pitam da li si negde čitao o konkretnim brojevima u vezi Srbije?
 
Nervirator:
To ti je AI ispričao.

Zaključak iz članka kaže

Održivost se meri konkretnim brojevima, megavatima, kubnim metrima vode, milionima evra godišnjih troškova i megavatima po radnom mestu. Tek kada se ti podaci stave na sto, uz transparentnu analizu troškova i koristi, moguće je doneti racionalne odluke o ulozi digitalne infrastrukture u ekonomiji Srbije, odluke koje neće žrtvovati dugoročnu stabilnost zarad kratkoročnih političkih ili investicionih interesa.​

ja te pitam da li si negde čitao o konkretnim brojevima u vezi Srbije?
Kliknite za proširenje...
Немам шта да читам, када видим ко би да гради, да краде и да урнише земљу.
Србији не треба дата центар, јер Србија једва има струје и воде за сопствене потребе. Видимо колико је Србија просперирала од фабрике гума, Бора, и сличних глупости.
 
Танатолог:
Немам шта да читам, када видим ко би да гради, да краде и да урнише земљу.
Србији не треба дата центар, јер Србија једва има струје и воде за сопствене потребе. Видимо колико је Србија просперирала од фабрике гума, Бора, и сличних глупости.
Kliknite za proširenje...
Буди реалан. Где живиш, шта си наследио, и шта си тим наслеђеним урадио?
 
Nervirator:
Буди реалан. Где живиш, шта си наследио, и шта си тим наслеђеним урадио?
Kliknite za proširenje...
Ја јесам реалан. Србија се претвара у депонију, и што више оваквих срања ће од плодне земље направити пустињу.
За литијум треба вода- хоће да копају.
За ово ***** треба вода- хоће да праве.
Лудило.
 
dlugomir:

Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad​


Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Dok država ulaže u širenje infrastrukture za skladištenje i obradu podataka, stručnjaci upozoravaju da bi ubrzani razvoj veštačke inteligencije i cloud servisa mogao ozbiljno da optereti domaći elektroenergetski sistem, piše Biznis.rs.

Na to je ukazao i dr Branimir N. Grgur, profesor sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, analizirajući koliko energije troše data centri i kakve posledice njihov razvoj može imati po energetsku stabilnost zemlje.
Profesor Grgur upozorava da bi razvoj veštačke inteligencije, klaud servisa i digitalne infrastrukture mogao da dovede do toga da svi veliki data centri u Srbiji tokom naredne decenije zajedno troše između jednog i dva teravat-sata godišnje. To bi predstavljalo između tri i šest procenata sadašnje ukupne proizvodnje električne energije u zemlji.
Dodatni problem predstavlja činjenica da Srbija poslednjih godina sve češće iz izvoznika prelazi u uvoznika električne energije, naročito tokom zime i sušnih perioda.

U kritičnim danima zemlja mora da uvozi između 500 i 1.500 megavata snage, dok ukupni energetski manjak, kada se uračunaju remonti, havarije i vršna opterećenja, može da dostigne između jednog i tri teravat-sata godišnje.
https://www.021.rs/info/biznis-i-ekonomija/444922/data-centar-u-kragujevcu-trosi-struje-kao-ceo-grad

I šta ćemo sad? Kako ne ostati bez struje kad je mogućnost povećanja proizvodnje bez nuklearnih elektrana veoma mala, a apetiti AI stručnjaka sve veći?
Kliknite za proširenje...
uvozimo
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

dlugomir
Da li je zaista krst to što nam najviše treba?
2
Odgovora
44
Pregleda
898
Nebojsa.bg
Nebojsa.bg

Back
Top