Od vernika do ateiste

[bg pashaluk]

E ovako,
otac i majka su mi poprilično religiozni ljudi. Ikone po celoj kući, svaki praznik se obeležava, svaki pravoslavni običaj se ispoštuje 100%, posećuju crkvu. Otac je čak želeo da studira bogosloviju, ali tada to nije bilo baš preporučljivo zbog komunizma.
Roditelji su mi bili intelektualci koji su puno radili, pa sam detinjstvo proveo kod babe i dede.
I baba i deda su bili ugledni ljudi iz gospodskih banatskih porodica. U najranijem detinjstvu morao sam da naučim da sviram klavir, da čitam i pišem, itd. Čitali su mi svašta, od astronomije do religijskih stvari. Moj deda, iako čovek tehničke struke, bio je zadojen religijom pa sam pod njegovim utiajem postao vernik. Pošto sam sa 5 godina znao da čitam i pišem, čak sam i sam uzimao da čitam neke stvari vezane za religiju.

Moj deda je voleo da priča o Bogu, fizici, astronomiji, istoriji i istoriji umetnosti. Ja sam njegove reči upijao kao sunđer. Što je rezultiralo da postanem vernik, pa čak da počnem jako da se plašim Boga. Imam utisak da mi je "Bog" stalno nabijao neki imaginarni osećaj krivice, još u najranijem detinjstvu.

Ipak mi je tu nešto bilo nelogično. Sa 6 godina sam dedi postavljao pitanja tipa: kako izgleda Bog, kako se njegovo postojanje manifestuje, kada je nastao Bog, itd.
On mi je odgovarao onim argumentima koje smo navikli da viđamo u kreacionističkoj literaturi.
Dakle, iako sam bio vernik, još sa 6 godina sam imao "sukob" sa razumevanjem Boga, ali nastavio sam i pored toga da budem hardcore vernik sve do polaska u srednju školu.
Imao sam još tih "sukoba", ali najviše mi je smetao lažni osećaj krivice.
Sve što mi se dešavalo u životu mislio sam da me Bog kažnjava. Kad sam sa 12 godina počeo da masturbiram za Božić, mislio sam da sam kupio kartu za pakao, itd...
U Srednjoj školi sam se upoznao sa ozbiljnijim principima hemije, fizike i biologije, što je rezultiralo da prestanem sa verovanjem u Boga. Filozofija mi je takođe mnogo pomogla. Zatim sam sam analizirao Kuran i Bibliju i shvatio kakvih kontradiktornosti, laži i bolesnoumnih naklapanja tamo ima.
Zapravo, u Boga sam prestao da verujem onog trenutka kad sam počeo da mislim svojom glavom i analizirao činjenice.

 

[gost 246390]

E ovako,
otac i majka su mi poprilično religiozni ljudi. Ikone po celoj kući, svaki praznik se obeležava, svaki pravoslavni običaj se ispoštuje 100%, posećuju crkvu.

Dalje nisam citao, nema potrebe. Dijagnoza je jasna. Buntovni tinejdzer se pobunio protiv roditelja.

Odrasti.

 

[Petar BSK]

Zapravo, u Boga sam prestao da verujem onog trenutka kad sam počeo da mislim svojom glavom i analizirao činjenice.

Mislis kad si ga bacao za Bozic hahah

 

[Petar BSK]

Inace 90% Srba koji su religiozni vise veruju u bapske "zakone" i verovanja. Tako i moji roditelji,tacnije keva vise. Ne verujem ni ja nesto u Boga,sve mi je to preglupo i smesno,ali postujem SPC kao instituciju koja je urezana u istoriju i narod ove drzave...

 

[gost 246390]

Mislis kad si ga bacao za Bozic hahah

Uplasio se da ce da nayebe jer je masirao pjevca, pa ko veli, daj da ne verujem, jer ono u sta ne verujem ne moze mi nista.

 

[bg pashaluk]

Dalje nisam citao, nema potrebe. Dijagnoza je jasna. Buntovni tinejdzer se pobunio protiv roditelja.

Odrasti.

eh eh eh što bi voleo da sam tinejdžer

odavno sam mator, imam svoju decu, j b g

 

[Jacob]

Uplasio se da ce da nayebe jer je masirao pjevca, pa ko veli, daj da ne verujem, jer ono u sta ne verujem ne moze mi nista.

Al si ti neko zaplaseno celjade

Znaci ti jedino verujes da ne bi goreo u paklu?

 

[gost 246390]

eh eh eh što bi voleo da sam tinejdžer

odavno sam mator, imam svoju decu, j b g

A zvucis kao nezreli tinejdzer. Zapanjujuce.

 

[gost 246390]

Znaci ti jedino verujes da ne bi goreo u paklu?

Ne, ali mnogo je onih koji ne veruju da ne bi zavrsili u paklu.

 

[Servant of God]

E ovako,
otac i majka su mi poprilično religiozni ljudi. Ikone po celoj kući, svaki praznik se obeležava, svaki pravoslavni običaj se ispoštuje 100%, posećuju crkvu. Otac je čak želeo da studira bogosloviju, ali tada to nije bilo baš preporučljivo zbog komunizma.
Roditelji su mi bili intelektualci koji su puno radili, pa sam detinjstvo proveo kod babe i dede.
I baba i deda su bili ugledni ljudi iz gospodskih banatskih porodica. U najranijem detinjstvu morao sam da naučim da sviram klavir, da čitam i pišem, itd. Čitali su mi svašta, od astronomije do religijskih stvari. Moj deda, iako čovek tehničke struke, bio je zadojen religijom pa sam pod njegovim utiajem postao vernik. Pošto sam sa 5 godina znao da čitam i pišem, čak sam i sam uzimao da čitam neke stvari vezane za religiju.

Moj deda je voleo da priča o Bogu, fizici, astronomiji, istoriji i istoriji umetnosti. Ja sam njegove reči upijao kao sunđer. Što je rezultiralo da postanem vernik, pa čak da počnem jako da se plašim Boga. Imam utisak da mi je "Bog" stalno nabijao neki imaginarni osećaj krivice, još u najranijem detinjstvu.

Ipak mi je tu nešto bilo nelogično. Sa 6 godina sam dedi postavljao pitanja tipa: kako izgleda Bog, kako se njegovo postojanje manifestuje, kada je nastao Bog, itd.
On mi je odgovarao onim argumentima koje smo navikli da viđamo u kreacionističkoj literaturi.
Dakle, iako sam bio vernik, još sa 6 godina sam imao "sukob" sa razumevanjem Boga, ali nastavio sam i pored toga da budem hardcore vernik sve do polaska u srednju školu.
Imao sam još tih "sukoba", ali najviše mi je smetao lažni osećaj krivice.
Sve što mi se dešavalo u životu mislio sam da me Bog kažnjava. Kad sam sa 12 godina počeo da masturbiram za Božić, mislio sam da sam kupio kartu za pakao, itd...
U Srednjoj školi sam se upoznao sa ozbiljnijim principima hemije, fizike i biologije, što je rezultiralo da prestanem sa verovanjem u Boga. Filozofija mi je takođe mnogo pomogla. Zatim sam sam analizirao Kuran i Bibliju i shvatio kakvih kontradiktornosti, laži i bolesnoumnih naklapanja tamo ima.
Zapravo, u Boga sam prestao da verujem onog trenutka kad sam počeo da mislim svojom glavom i analizirao činjenice.

Roditelji su ti prava slika savremenog "pravoslavlja". Religiozni, ali spolja. Ikone po celoj kući! Kakve to ima veze sa Bogom? Koji praznici? Vanbiblijski?
Ono što je najtragičnije u celoj priči je, bez bilo kakve uvrede, sigurno nisi jedini, je to što ti takozvani "religiozni" roditelji, nemaju vremena za svoje dete, nego ga šalju kod babe i dede..Najveće uništenje deteta!!! Gde dete odrasta bez svojih roditelja, tj. sa povremenim posjećivanjem. Neko sebi daje za pravo da služi Bogu, a nije u stanju da odgaji i posveti pažnju sopstvenom detetu. Pa onda nije ni čudo što si se odvojio od Boga.
Opet ponavljam, ne želim da te uvredim na bilo koji način...ali ovo je slika današnjice.

 

[Kasvataja]

E ovako,
otac i majka su mi poprilično religiozni ljudi. Ikone po celoj kući, svaki praznik se obeležava, svaki pravoslavni običaj se ispoštuje 100%, posećuju crkvu. Otac je čak želeo da studira bogosloviju, ali tada to nije bilo baš preporučljivo zbog komunizma.
Roditelji su mi bili intelektualci koji su puno radili, pa sam detinjstvo proveo kod babe i dede.
I baba i deda su bili ugledni ljudi iz gospodskih banatskih porodica. U najranijem detinjstvu morao sam da naučim da sviram klavir, da čitam i pišem, itd. Čitali su mi svašta, od astronomije do religijskih stvari. Moj deda, iako čovek tehničke struke, bio je zadojen religijom pa sam pod njegovim utiajem postao vernik. Pošto sam sa 5 godina znao da čitam i pišem, čak sam i sam uzimao da čitam neke stvari vezane za religiju.

Moj deda je voleo da priča o Bogu, fizici, astronomiji, istoriji i istoriji umetnosti. Ja sam njegove reči upijao kao sunđer. Što je rezultiralo da postanem vernik, pa čak da počnem jako da se plašim Boga. Imam utisak da mi je "Bog" stalno nabijao neki imaginarni osećaj krivice, još u najranijem detinjstvu.

Ipak mi je tu nešto bilo nelogično. Sa 6 godina sam dedi postavljao pitanja tipa: kako izgleda Bog, kako se njegovo postojanje manifestuje, kada je nastao Bog, itd.
On mi je odgovarao onim argumentima koje smo navikli da viđamo u kreacionističkoj literaturi.
Dakle, iako sam bio vernik, još sa 6 godina sam imao "sukob" sa razumevanjem Boga, ali nastavio sam i pored toga da budem hardcore vernik sve do polaska u srednju školu.
Imao sam još tih "sukoba", ali najviše mi je smetao lažni osećaj krivice.
Sve što mi se dešavalo u životu mislio sam da me Bog kažnjava. Kad sam sa 12 godina počeo da masturbiram za Božić, mislio sam da sam kupio kartu za pakao, itd...
U Srednjoj školi sam se upoznao sa ozbiljnijim principima hemije, fizike i biologije, što je rezultiralo da prestanem sa verovanjem u Boga. Filozofija mi je takođe mnogo pomogla. Zatim sam sam analizirao Kuran i Bibliju i shvatio kakvih kontradiktornosti, laži i bolesnoumnih naklapanja tamo ima.
Zapravo, u Boga sam prestao da verujem onog trenutka kad sam počeo da mislim svojom glavom i analizirao činjenice.

Isuvise su te kljukali svim i svacim kad si bio mali pa su izazvali kontra efekat. Samo su ti nabili osecaj straha jer najverovatnije nisi razumeo sve o cemu su ti pricali ( sto je i normalno u tim godinama).Nisi imao "sukob" sa razumevanjem Boga vec strah od Boga.

Izvini, ne zelim da glumim psiho- analiticara , ne znam sta mi je danas...

 

[gost 271475]

Zapravo, u Boga sam prestao da verujem onog trenutka kad sam počeo da mislim svojom glavom i analizirao činjenice.

Zapravo... samo si bio dresiran da veruješ i da se plašiš, kao i većina vernika.

 

[Angel4U]

Zapravo... samo si bio dresiran da veruješ i da se plašiš, kao i većina vernika.

Nema straha za onog ko veruje u Boga ...u njemu je Ljubav... srce

Strah je u bezboznicima i nevernicima ...a pravedan i pobozan covek se uzda u Boga i ne boji se zla....jer ga Bog stiti ot toga

A ko stiti Nevernike od Zla ?? Sotona mb ??

 

[besmrtna]

Zapravo... samo si bio dresiran da veruješ i da se plašiš, kao i većina vernika.

Ovim samo razotkrivas sebe, da se plasis da verujes u Boga ...

a " u ljubavi nema straha " : '

 

[Angel4U]

Ovim samo razotkrivas sebe, da se plasis da verujes u Boga ...

a " u ljubavi nema straha " : '

 

[gost 102443]

Kako nema straha, kad se onaj vaš Jehova ubi ubeđujući ljude da ga se plaše, jer će im pobiti decu, satrti sela i gradove, istrebiti narod, ako slučajno pomenu postojanje nekog drugog boga? Zvuči kao bog veoma nesiguran u sebe.

 

[seducer]

A koje veroispovesti si bio? Pretpostavljam da cim pominjes crkvu i Bozic je hriscanin i verovao si u Isusa Hrista kao spasitelja?

 

[bubobubo]

Ne, ali mnogo je onih koji ne veruju da ne bi zavrsili u paklu.

Jel to neka tvoja logika?

Objasni mi ovo, molim te.
Ja ovo u opste ne razumem.

 

[bubobubo]

Evo kako sam ja postao ateista.
Rodjen sam kao ateista, bas i kao svaka druga beba.
Otac mi je bio komunista, a mama tada blago religiozna.

Tatini roditelji komunisti, mamina majka mnogo religiozna, a deda je iz postovanja prema baki slavio sve slave, osvastavali su kucu i sl., iako je bio ateista (antikomunista).

Svaka vrsta religiozne literature mi je bila dostupna. Biblija, raznih vrsta izdanja, cak i neka velika, katolicka.
I sve sam to procitao.
Naravno, nisam bio krsten jer je moj tata bio komunista, ali svako je je sa mnom mogao da diskutuje o religiji.
Kada se desio slom komunizna, moj otac je ukapirao da je komunizam sranje, cak se pomalo stideo sto je bio komunista.
To je bilo vreme kada su svi preko noci postali vernici. Svi su uzimali to zdravo za gotovo. Tada sam imao oko 10 god.

Kada sam bio oko 15 moji su organizovali da se brat i ja krstimo. Moj brat totalno nezainteresovan za religiju, nikad nista o tome nije citao i malo i zna.
Ja sam znao o religiji vise nego iko u mojoj familiji. Uvek sam postavljao pitanja, interesovalo me to. Pricao sam sa ljudima razlicitih veroispovesti.

Krstenje je bilo na bakinu inicijativu, zakazali su termin u manastiru, bez da nas je iko i pitao, mene i brata.
Ja sam odbio, rekao sam da necu da me krste. Razlog? Tada je to bilo, iz cisto proceduralni razloga. Znao sam da nema nikakva reka oko manastira, a ja nisam hteo da me poprskaju sa par kapi vode, hteo sam da me celog bucnu u reku. Naravno odmah su pocela pitanja.

Hajde reci nam u kojoj si sekti.
Bilo mi je smesno, jer sam do toga dosao sam. Moj brat se nije bunio, krstili su ga tad, on je tad bio oko 13.

Kako je vreme prolazilo u mojoj glavi se vrzmalo sve vise pitanja. Valjda su pitanja neprijatelj religije. Dosta onih pitanja koje postavljaju i ateisti.
Kada sam poceo da se upaznajem sa ateizmom, sa ateistickom propagandom, religija vise nije imala nikakve sanse. Ne secam se koliko sam bio star, mislim da je to bilo u mojim 20tim.

Sada sam pravi racionalista.

 

[gost 271475]

Ovim samo razotkrivas sebe, da se plasis da verujes u Boga ...

a " u ljubavi nema straha " : '

Plašim se da verujem u nešto čega nema? Loša ti je logika... pokušaj ponovo.

Naravno da nema... ako je ljubav u pitanju.

 

[Servant of God]

Plašim se da verujem u nešto čega nema? Loša ti je logika... pokušaj ponovo.

Naravno da nema... ako je ljubav u pitanju.

Kako onda da te shvatimo ozbiljno, kada i ne veruješ u Boga, da pravi vernici služe Bogu iz straha? Imala si neko iskustvo pa znaš?

 

[gost 271475]

Kako onda da te shvatimo ozbiljno, kada i ne veruješ u Boga, da pravi vernici služe Bogu iz straha? Imala si neko iskustvo pa znaš?

Imala sam, sopstveno.
Reci ti meni, sem praznih obećanja, raja, utehe, nade, straha, šta te još vezuje za boga?
Besmrtna recimo veruje zato što je umislila da će dobiti večni život. Zbog čega ti veruješ?
I hoću definiciju te ljubavi, ako već drži vodeću poziciju... ako može.

p.s. uopšte mi nije bitno da li me neko i koliko shvara ozbiljno...

 

[seducer]

Evo kako sam ja postao ateista.
Rodjen sam kao ateista, bas i kao svaka druga beba.
Otac mi je bio komunista, a mama tada blago religiozna.

Tatini roditelji komunisti, mamina majka mnogo religiozna, a deda je iz postovanja prema baki slavio sve slave, osvastavali su kucu i sl., iako je bio ateista (antikomunista).

Svaka vrsta religiozne literature mi je bila dostupna. Biblija, raznih vrsta izdanja, cak i neka velika, katolicka.
I sve sam to procitao.
Naravno, nisam bio krsten jer je moj tata bio komunista, ali svako je je sa mnom mogao da diskutuje o religiji.
Kada se desio slom komunizna, moj otac je ukapirao da je komunizam sranje, cak se pomalo stideo sto je bio komunista.
To je bilo vreme kada su svi preko noci postali vernici. Svi su uzimali to zdravo za gotovo. Tada sam imao oko 10 god.

Kada sam bio oko 15 moji su organizovali da se brat i ja krstimo. Moj brat totalno nezainteresovan za religiju, nikad nista o tome nije citao i malo i zna.
Ja sam znao o religiji vise nego iko u mojoj familiji. Uvek sam postavljao pitanja, interesovalo me to. Pricao sam sa ljudima razlicitih veroispovesti.

Krstenje je bilo na bakinu inicijativu, zakazali su termin u manastiru, bez da nas je iko i pitao, mene i brata.
Ja sam odbio, rekao sam da necu da me krste. Razlog? Tada je to bilo, iz cisto proceduralni razloga. Znao sam da nema nikakva reka oko manastira, a ja nisam hteo da me poprskaju sa par kapi vode, hteo sam da me celog bucnu u reku. Naravno odmah su pocela pitanja.

Hajde reci nam u kojoj si sekti.
Bilo mi je smesno, jer sam do toga dosao sam. Moj brat se nije bunio, krstili su ga tad, on je tad bio oko 13.

Kako je vreme prolazilo u mojoj glavi se vrzmalo sve vise pitanja. Valjda su pitanja neprijatelj religije. Dosta onih pitanja koje postavljaju i ateisti.
Kada sam poceo da se upaznajem sa ateizmom, sa ateistickom propagandom, religija vise nije imala nikakve sanse. Ne secam se koliko sam bio star, mislim da je to bilo u mojim 20tim.

Sada sam pravi racionalista.

Maloj bebi treba mnogo meseci da bih mogla meso da jede.

Za mudrost je potrebno mnogo. Prostu logicku operaciju i majmuni mogu da izvedu, a razumevanje zivota je nesto mnogo prefinjeno i zahteva mnogo iskustva u zivotu.

Ja sam bio agnostik, cak sta vise do skoro. Ali sam proucavao zivot, proucavao ponasanja ljudi, emocije, dobro i zlo, i kada sam procitao Bibliju kao da su se sve kockice slozile. Isprva, mi je bilo tesko prihvatiti sve ali vremenom sve mi je postalo jasno. Ujedno kako sam proucavao sve oko sebe tako sam i najpre sebe proucavao. Shvatao sam kakva emocija vredi u zivotu, gde koja strast vodi i na kraju samo video da bratska ljubav vredi. Nijedna druga emocija nije toliko cista i nevina kao ljubav prema bliznjem a kasnije i ljubav prema Bogu.

U mom potpisu nesto lezi sto je susta istina. Ako si osoba koja ceni razum, a ocigledno jesi, ne bih pricali ovde da nisi, onda trebas da podjes da krenes od sebe. Da vidis sta coveka zaista cini srecnim. I onda kada to spoznas videces da je jedini put Isus Hrist koji je otelotvorenje te ljubavi.

Ja nisam mogao da verujem u Boga iz straha, meni je trebala uteha u zivotu jer sam ja od tog straha i bezao. Ja sam postao vernik iz ljubavi prema Bogu i iz ljubavi prema pravim covecijim (ili bozjim a u coveku) vrednostima.

 

[Сале]

Maloj bebi treba mnogo meseci da bih mogla meso da jede.

Za mudrost je potrebno mnogo. Prostu logicku operaciju i majmuni mogu da izvedu, a razumevanje zivota je nesto mnogo prefinjeno i zahteva mnogo iskustva u zivotu.

Ja sam bio agnostik, cak sta vise do skoro. Ali sam proucavao zivot, proucavao ponasanja ljudi, emocije, dobro i zlo, i kada sam procitao Bibliju kao da su se sve kockice slozile. Isprva, mi je bilo tesko prihvatiti sve ali vremenom sve mi je postalo jasno. Ujedno kako sam proucavao sve oko sebe tako sam i najpre sebe proucavao. Shvatao sam kakva emocija vredi u zivotu, gde koja strast vodi i na kraju samo video da bratska ljubav vredi. Nijedna druga emocija nije toliko cista i nevina kao ljubav prema bliznjem a kasnije i ljubav prema Bogu.

U mom potpisu nesto lezi sto je susta istina. Ako si osoba koja ceni razum, a ocigledno jesi, ne bih pricali ovde da nisi, onda trebas da podjes da krenes od sebe. Da vidis sta coveka zaista cini srecnim. I onda kada to spoznas videces da je jedini put Isus Hrist koji je otelotvorenje te ljubavi.

Ja nisam mogao da verujem u Boga iz straha, meni je trebala uteha u zivotu jer sam ja od tog straha i bezao. Ja sam postao vernik iz ljubavi prema Bogu i iz ljubavi prema pravim covecijim (ili bozjim a u coveku) vrednostima.

што се тиче твог потписа мислим да би требало бити супротно
ако не спознаш Бога, никад нећеш спознати себе.

п.с. а постављач теме од 6 година је знао да постави деди питање како се манифестује божије постојање. много неко напредно дете било

 

[Servant of God]

Imala sam, sopstveno.
Reci ti meni, sem praznih obećanja, raja, utehe, nade, straha, šta te još vezuje za boga?
Besmrtna recimo veruje zato što je umislila da će dobiti večni život. Zbog čega ti veruješ?
I hoću definiciju te ljubavi, ako već drži vodeću poziciju... ako može.

p.s. uopšte mi nije bitno da li me neko i koliko shvara ozbiljno...

Ja te sad shvatam ozbiljno.

Šta vezuje jedno dete za majku?
Možda dete koje ne zna da ima majku nema neku potrebu za njom, ali ono koje zna da ima majku itekako ima potrebu da je upozna.