Od proizvodnje cveća može da se živi?

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
66.384
Igrom slučaja poznajem proizvođača cveća koji imaju i svoje cvećare i ne da imaju zaradu nego su prebogati.

Sada...Da li zaista tako kako piše u tekstu dole da može da se živi ali ne i da se obogati? Da li je proizvodnja cveća kod nas unosan posao?

Pošto rasadnici niču u svakom mestu kao pečurke rekla bih da ne može dobro da se živi od toga slabo ko bi se time bavio...Zar ne?

Od proizvodnje cveća može da se živi, ali nije biznis za brzu zaradu

cvece.png

Uzgajanje cveća je poslednjih godina postao biznis kojim počinje da se bavi sve više ljudi u Srbiji, a kao „kraljica domaćih rasadnika“ izdvojila se ruža. Ovo cveće, kako kažu stručnjaci, ima najveći potencijal za uzgoj na domaćim plantažama, ali i za prodaju u zemlji i inostranstvu. Proizvođači ističu da cvećarstvo može biti unosan posao, ali napominju da zahteva i velika ulaganja.

Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na granici sa Mađarskom, zatim u okolini Šapca, kao i u mestima u okolini Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice i Velike Drenove. U Privrednoj komori Srbije (PKS) kažu da je za početak malog biznisa sa ružama, na površini od tri ara potrebno minimum oko 6.000 evra - 2.000 evra za sadnice, dok je pumpa oko 4.000 evra. Računica je takva da u prvoj godini bude oko 15.000 cvetova, koji donose prihod od oko 3.000 evra, a već u drugoj godini oko 6.000 evra. Taj ciklus, u kojem se ostvaruje prihod od zasada traje pet godina.

Dragoslav Mihailović (50) iz Saranova kod Kragujevca se već 25 godina bavi proizvodnjom ruža, ali kaže da je shvatio da se ipak više isplati kombinovani uzgoj više vrsta cveća.

- Sve nosi svoje rizike, ali pošto mi snabdevamo direktno cvećare, shvatili smo da je bolje da imamo bogatiju ponudu više proizvoda. Koliko će biti ulaganje zavisi od svakog pojedinačnog slučaja – da li postoji bunar ili mora da se kopa, da li je plastenička ili obična proizvodnja i ima mnogo stvari koje utiču. Država daje subvencije za plastenike, opremu za navodnjavanja, gorivo i to dobro dođe. Mi smo u petoj godini proizvodnje podigli i kredit, ali danas ja to ne bih preporučio nikom ko počinje da se bavi ovim poslom, zbog nepovoljnih uslova zaduživanja i visokih kamata – kaže Mihailović za Poslove Infostud.

Samo na svom terenu znaš šta tačno treba biljkama

Napominje da ne bi savetovao da počinju oni koji očekuju brzu zaradu, a ne znaju da rade, jer posao nije lak, a potrebno je i vreme da se pronađe tržište za plasman robe. On napominje da se nije usko obrazovao baš za cvećarstvo, ali da je završio Poljoprivrednu školu u Topoli kod Kragujevca. Ističe da je neophodna edukacija, poseta sajmovima i praćenje trendova u ovom sektoru, ali da je „najbitnije iskustvo na licu mesta“.

- Možeš ti da odeš u Holandiju da učiš, ali ti to ne znači mnogo, jer su kod nas potpuno drugačiji uslovi. Klima se razlikuje kod nas u Šumadiji i u Vojvodini, a kamoli u drugim zemljama, tako da je dobro učiti i pokupiti iskustva drugih, ali samo kada si na svom terenu i kada pokušaš sam da uzgajaš cveće, onda znaš precizno šta treba tvojoj zemlji i biljkama. Svaka godina je različita u smislu klimatskih uslova, bolesti na biljkama, pa tako i prinosa – objašnjava Dragoslav Mihailović.

On napominje da od prodaje cveća u Srbiji može da se živi prosečno, ali da ovo nije biznis za one koji žele da kupuju nekretnine i skupe automobile.

Uz jug Francuske, Srbija najbolje podneblje za uzgajanje ruža

Srbija inače ima dobre uslove i veliki potencijal za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, zbog povoljnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda. Danica Mićanović, viši savetnik u Udruženju za biljnu i prehrambenu proizvodnju u PKS kaže za Poslove Infostud da evropski stručnjaci smatraju da je, uz jug Francuske, Srbija najbolje podneblje u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta. Iako se broj rasadnika povećava, to nije dovoljno za domaće potrebe.

- Srbija bi mogla da proizvodi zadovoljavajuće količine ruža za sopstveno tržište, a ne da izdvaja znatna sredstva za uvoz cveća. Međutim, za ovu oblast u Srbiji karakteristična je zastarela tehnologija kod većine proizvođača, kao i oprema i mehanizacija, ali i veliki broj sezonske radne snage i nedostatak naučno-istraživačke podrške i nedovoljna podrška države – smatra Danica Mićanović.

Subvencije po hektaru do 5.200 dinara

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da će subvencije ove godine biti veće, ali da se još ne zna koliko tačno. Na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini proizvođači cveća i ukrasnog bilja na osnovu direktnih plaćanja imaju pravo na subvencije od 2.000 dinara po hektaru, regres za đubrivo u iznosu od 2.000 din/ha, i subvencije za gorivo u iznosu od 1.200 din/ha, odnosno ukupno po 5.200 dinara po hektaru ukupno.

Danica Mićanović kaže da Ministarstvo poljoprivrede pomaže proizvođače cveća i ukrasnog bilja i kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave ovom proizvodnjom, a da je maksimalni iznos koji proizvođač može da ostvari do 1,5 miliona dinara, odnosno 50 do 65% od vrednosti investicije.

To se odnosi na nabavku opreme i mehanizacije za zaštitu od bolesti i štetočina, za navodnjavanje, za proizvodnju sadnog materijala u zaštićenom prostoru, kao i za nabavku mašina za punjenje saksija supstratom, pravljenje supstrata za proizvodnju cveća, orezivanje i oblikovanje ukrasnog bilja, pokrivanje rasada cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, pokrivanje rasada cveća, u cilju zaštite od visokih temperatura - mreža za senčenje...

U našim buketima ruže iz Kenije

Mićanović ukazuje da potrošnja cveća raste po godišnjoj stopi od 20%, uz promet preko 250 milijardi evra na svetskom i oko 31 miliona evra na domaćem tržištu i ističe da je to veliki potencijal. Ona napominje da je u Srbiji najvažnija proizvodnja ruža, a da sadnice ovog cveća najviše prodajemo Holanđanima i Rusima, dok rezane ruže uvozimo. U buketima u srpskim cvećarama najviše mirišu ruže iz Kenije, jer je uvoz iz ove zemlje u 2021. godini dostigao najveću vrednost - gotovo dva miliona evra.
 
Ovo su moji stari prijatelji, koji imaju, za naše uslove najbolju tehnologiju ( u oko 50% svojih objekata, naajbolju na tlu bivše nam naše Juge).
To su i najbolji cvećari zemlje Srbije, - svake sezone zarade da bi mogli kupiti jedan osrednji stan u Novom Sadu,..
ali ga još nisu kupili,.. i putnički auto nemaju (kupiće ga, valjda ove godine),.. ali imaju poveći kombi i kamion ( za cveće da razvoze po velepijacama i cvećarama).

Stari je snimak od pre 9 godina,.. sada je sve to modernije, urednije, lepše.
- Šta mislite, zašto do sada nisu kupili ni taj stan, pa ni auto ? (ozbiljno pitam - posvećeno se bave porodično cvećarstvom 30 i neku godinu))

Njihova godišnja proizvodnja je oko 800.000 biljaka ( neke prodaju i po vele ceni od 5 eura - recimo oko 5% proizvodnje)... Do sada su uložili u proizvodne objekte i opremu - u sredstva za proizvodnju oko 750.000 eura.

- Šta mislite na kojoj biljci najviše zarađuju ?
ne mislim na muškatle koje se najviše traže i najviše razmnožavaju, msm na zaradu po jednoj biljci.
 
Ovo su moji stari prijatelji, koji imaju, za naše uslove najbolju tehnologiju ( u oko 50% svojih objekata, naajbolju na tlu bivše nam naše Juge).
To su i najbolji cvećari zemlje Srbije, - svake sezone zarade da bi mogli kupiti jedan osrednji stan u Novom Sadu,..
ali ga još nisu kupili,.. i putnički auto nemaju (kupiće ga, valjda ove godine),.. ali imaju poveći kombi i kamion ( za cveće da razvoze po velepijacama i cvećarama).

Stari je snimak od pre 9 godina,.. sada je sve to modernije, urednije, lepše.
- Šta mislite, zašto do sada nisu kupili ni taj stan, pa ni auto ? (ozbiljno pitam - posvećeno se bave porodično cvećarstvom 30 i neku godinu))

Njihova godišnja proizvodnja je oko 800.000 biljaka ( neke prodaju i po vele ceni od 5 eura - recimo oko 5% proizvodnje)... Do sada su uložili u proizvodne objekte i opremu - u sredstva za proizvodnju oko 750.000 eura.

- Šta mislite na kojoj biljci najviše zarađuju ?
ne mislim na muškatle koje se najviše traže i najviše razmnožavaju, msm na zaradu po jednoj biljci.
Nemam ideju. Na kojoj?
 
Mene nikada te "sezonske" biljke nisu mnogo interesovale:confused:
Jel ima u Srbiji ozbiljniji rasadnik sobnog cveca?
Rekao bih da nema,.. ima da ljudi probaju, ili ih zanima,.. ili neke biljke mogu i u sobi i napolju,.. na primer Koleus (ukrasna kopriva), Hloropitum,.. pa Božićna Zvezda je sobna (i ne mora da je sezonska),.. a ova što je ovde proizvedena je otpornija od uvozne.

A, znaš zašto nema ? .. pa zato što se ne isplati,.. a zašto se ne isplati ? :) - pa zato što se triput bržr naprave u klimi kakva je u Keniji, Holandiji, Severnoj Nemačkoj, na udaru Golfskih (nekih drugih) struja, pa ih samo prevesti (preneti) ovde,... jeftinije bude,.. ( ne treba ih ni grejati ni hladiti)...
 
Rekao bih da nema,.. ima da ljudi probaju, ili ih zanima,.. ili neke biljke mogu i u sobi i napolju,.. na primer Koleus (ukrasna kopriva), Hloropitum,.. pa Božićna Zvezda je sobna (i ne mora da je sezonska),.. a ova što je ovde proizvedena je otpornija od uvozne.

A, znaš zašto nema ? .. pa zato što se ne isplati,.. a zašto se ne isplati ? :) - pa zato što se triput bržr naprave u klimi kakva je u Keniji, Holandiji, Severnoj Nemačkoj, na udaru Golfskihon (nekih drugih) struja, pa ih samo prevesti (preneti) ovde,... jeftinije bude,.. ( ne treba ih ni grejati ni hladiti)...
Logicno. Onda mi nema druge, mora da se selim :lol:
 
Logicno. Onda mi nema druge, mora da se selim :lol:
Biraj :D

Kenija je postala jedan od najvećih svetskih izvoznika cveća zahvaljujući ekvatorijalnoj lokaciji, velikim nadmorskim visinama. povoljnoj klimi i relativno jeftinoj radnoj snazi.
Takmiči se za dominaciju na tržištu sa Kolumbijom i Ekvadorom.
Dve latinoameričke zemlje godinama izvoze oko 10 odsto cveća morskim transportom u Severnu Ameriku i Evropu. Ili vazdušnim,.. ali obzirom da je vazdušni prevoz poskupeo sve više se vozi brodovima - uspavaju se biljke na 0,5 stepeni..


daklem: Kenija, Ekvador (tamo se gaje najlepše ruže) ili Kolumbija ( tamo je najjeftinije Kanabis :rotf:cveće),.. ili ipak Holandija, - ali oni najviše gaje u Keniji,..

Gde bi ti najpre ?
----------------------------------------- Ja bih u Kito :)
 

Back
Top