Од почетка Земље до сад нас?

vujadin

Poznat
Poruka
9.689
Има сличних тема, али бих ја желео да овде постављамо све што знамо само о Земљи и њезином развоју кроз време које нас дели од њезиног почетка до сада и све што се у њој и на њој дешавало кроз то време. Ако би било могуће поделити то време на неке епохе или сезоне како кретања тако и обличавања у почетним фазама, па све до познате употребе година за то обележавање. То због тога да се тачно установи порекло свега што нам је до сада познато. Молио бих вас да користите пристојне изразе, јер намеравам да све региструјем као једну целину и да ставим у једну врсту програма који има особину да све сврстава по логици. Потребно је због тога избегавати комлициране стручне изразе, као и погрдне и непристојне. Било би добро, ако неко зна, поставити датум постанка Земље као планете? Унапред сам захвалан свима који буду придонели било коју корисну информацију о Земљи.
 
Poslednja izmena:
Хвала. Да ли то значи седмог Августа 4 564 374 838 год.?.

zeza te bre! razmisli malo :hahaha:
Vreme nastanka zemlje je utvrdjeno na osnovu poluraspada urnaijuma i torijuma, i utvrdjeno je da je zemlja nastala pre oko 4.6 milijardi godina, naravno da ne možemo da tačno u ogdinu odredimo nastanak zemlje

Datum postanka Zemlje je : 07.08. 4 564 372 827.god.pre nove ere
:rotf:
 
Zapravo samo posredno. Najstarije stene na zemlji su procenjene na starost od 4,3 milijarde godina, međutim mi sa sigurnošću n možemo tvrditi da je ovo tačna cifra, jer se sva materija na zemlji barem jednom topila u magmu. Međutim, ako znamo da gotovo svi asteroidi, odnosno meteoriti (a oni se nisu topili ponovo) imaju starost od cca 4,6milijardi godina, onda nastanak sunčevog sistema možemo smestiti u taj period. Razlog što zemlja izgleda "mlađe" je to što se u prošlosti sudarila sa manjim telom i tada ponovo cela istopila. U to vreme je nastao Mesec.
 
Zapravo samo posredno. Najstarije stene na zemlji su procenjene na starost od 4,3 milijarde godina, međutim mi sa sigurnošću n možemo tvrditi da je ovo tačna cifra, jer se sva materija na zemlji barem jednom topila u magmu. Međutim, ako znamo da gotovo svi asteroidi, odnosno meteoriti (a oni se nisu topili ponovo) imaju starost od cca 4,6milijardi godina, onda nastanak sunčevog sistema možemo smestiti u taj period. Razlog što zemlja izgleda "mlađe" je to što se u prošlosti sudarila sa manjim telom i tada ponovo cela istopila. U to vreme je nastao Mesec.

Одлично. А да ли има неки податак да је земља дошла од некуда у наш Сунчев систем? Као што је то учинила Венера? Према идејама америчких истраживача.
 
Pa ovaj, nisam baš siguran da su to naročito dobre ideje. Da je venera "došla" u naš sistem, veoma, gotovo nikakva verovatnoća je da bi se okretala oko Sunca u ravni ekliptike. Tu teoriju možda podržavaju neki krajnji ljubitelji pseudonauke.

Jeste, Venera se zaista okreće kako se okreće, ali ima daleko boljih matematičkih objašnjenja zašto je to tako:

Correia, Alexandre C. M.; Laskar, Jacques; de Surgy, Olivier Néron (May 2003). "Long-term evolution of the spin of Venus I. theory" (PDF). Icarus 163 (1): 1–23. doi:10.1016/S0019-1035(03)00042-3. http://www.imcce.fr/Equipes/ASD/preprints/prep.2002/venus1.2002.pdf
^ Correia, A. C. M.; Laskar, J. (2003). "Long-term evolution of the spin of Venus: II. numerical simulations" (PDF). Icarus 163: 24–45. doi:10.1016/S0019-1035(03)00043-5. http://www.imcce.fr/Equipes/ASD/preprints/prep.2002/venus2.2002.pdf.
 
Да ли то што се дешавало са Венером и што се још увек дешава може потврдити да је Земља прошла кроз друкчији циклус настанка и кретања, од онога који се предлаже за Земљу? Друго Које време је било потребно Земљи да се стабилизује у својој орбити? И још један важан податак, колико је Земљи било потребно да постане способна за почетак живота на њезиној површини или окружењу, атмосвери или унутрашњости?
 
To što se dođađa sa venerinom orbitom je primnjeivo na sve slične male kamenite planete. Pri tome ne treba zaboraviti činjenicu da zemlja poseduje Mesec, koji služi praktično kao "stabilizator" tako da je Zemlja uistinu u drugačijoj situaciji od Venere.

А колико времена је прошло од настанка Земље и стварања Месеца? Је ли се то десило у оном хаосу или после? Где је била Венера у то време? Ако би заменили Милијарде година са Хиљадама онда би могли успоређивати наше године са милионом ондашњих, тако би створили успоредбу 4 хиљде година нашег добро познатог развитка са 4 милијарде година скоро непознатог развитка. Да ли би то олакшало успоређивање?
Хвала за оне линкове.
 
А колико времена је прошло од настанка Земље и стварања Месеца? Је ли се то десило у оном хаосу или после? Где је била Венера у то време? Ако би заменили Милијарде година са Хиљадама онда би могли успоређивати наше године са милионом ондашњих, тако би створили успоредбу 4 хиљде година нашег добро познатог развитка са 4 милијарде година скоро непознатог развитка. Да ли би то олакшало успоређивање?
Хвала за оне линкове.

Several mechanisms have been proposed for the Moon's formation 4.527 ± 0.010 billion years ago,[nb 5] some 30–50 million years after the origin of the Solar System.

Kleine, T.; Palme, H.; Mezger, K.; Halliday, A.N. (2005). "Hf–W Chronometry of Lunar Metals and the Age and Early Differentiation of the Moon". Science 310 (5754): 1671–1674. doi:10.1126/science.1118842. PMID 16308422. http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/n.....11...53B&link_type=ARTICLE&db_key=AST&high=

Binder, A.B. (1974). "On the origin of the Moon by rotational fission". The Moon 11 (2): 53–76. doi:10.1007/BF01877794. http://adsabs.harvard.edu/abs/1974Moon...11...53B.
http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/n.....11...53B&link_type=ARTICLE&db_key=AST&high=

Canup, R.; Asphaug, E. (2001). "Origin of the Moon in a giant impact near the end of the Earth's formation". Nature 412 (6848): 708–712. doi:10.1038/35089010. PMID 11507633.
http://www.es.ucsc.edu/~rcoe/eart206/canup_Moon_Nature_01.pdf

Mitler, H.E. (1975). "Formation of an iron-poor moon by partial capture, or: Yet another exotic theory of lunar origin". Icarus 24: 256–268. doi:10.1016/0019-1035(75)90102-5.
http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/n....24..256M&link_type=EJOURNAL&db_key=AST&high=

Taylor, G. Jeffrey (31 December 1998). "Origin of the Earth and Moon". Planetary Science Research Discoveries. http://www.psrd.hawaii.edu/Dec98/OriginEarthMoon.html. Retrieved 7 April 2010.
 
Poslednja izmena:
Sve one govore sa manjim varijacijama jedno te isto: usled sudara rane zemlje i drugog manjeg tela oko 30 miliona godina nakon nastanka sunčevog sistema.

А то 30 милиона година, успоредбом са наших 30 година, може бити и грешка? Колика је могућност за то да буде грешка?
 
Подела Земљине историје на еоне, ере, периоде, итд. није иста свуда у свету. Исто тако постоје разлике и у тумачењима, односно, одређивању апсолутне старости Земље. Ипак, генерално гледано, еони су најкрупније јединице поделе (осим супереона који се у страној литератури користи за прекамбријум због дужине трајања), потом у оквиру еона се издвајају ере, у оквиру једне ере издвајају се периоде а у оквиру једне периоде епохе.

Следећа подела фанерозоика је усвојена и практикује се у Србији.
Геолошка доба фанерозоика
Еон Ере Периоде Епохе Старост
фанерозоик
кенозоик

(Ново доба)
квартар Q
холоцен 65 Ma до данашњег дана
плеистоцен
неоген Ng
плиоцен
миоцен
палеоген Pg
олигоцен
еоцен
палеоцен
мезозоик

(Средње доба)
креда K
горња креда 251 Ma – 65 Ma
доња креда
јура J
малм
догер
лијас
тријас T
горњи
средњи
доњи
палеозоик

(Старо доба)
перм
горњи 542 Ma – 251 Ma
доњи
карбон
горњи
доњи
девон
горњи
средњи
доњи
силур
ордовицијум
камбријум

Квартар се сврстава у фанерозоик и то је периода која још увек траје. Карактеристично за квартар (Q) је да се у свету воде полемике око тога да ли квартар треба издвојити као посебну еру због своје специфичности.
 
Па замолио сам да се избегне употреба стручних и комликованих израза, ради лакшег приступа оригиналним мишљењима без стручноиг познавања разних термина и њихових садржаја. Мени ће све то програм разврстати у логичне и друге поделе, и на основу тога доносити закључке о могућности тог и тог мишљења. Као пример је и задњи пост Паганка од 30 милиона година. Ако успоредимо тај податак са неким податком и Нојиног доба са размером милион година и једна година произлази да за Нојино време грешка од 30 година није велика грешка, чак се у неким случајевима и не спомиње. Значи ако је могуће да те епохе, или шта већ, разврсташ у године.
 
А то 30 милиона година, успоредбом са наших 30 година, може бити и грешка? Колика је могућност за то да буде грешка?

Pre 4.527 ± 0.010 milijardi godina. Šta ti Vujadine, kućo stara, nije jasno u toj rečenici? 4,527 milijardi godina sa greškom manjom od deset miliona godina ili 1%. To tu u prevodu znači između 30 i 50 miliona godina, ali najverovatnije negde oko 40 miliona godina nakon nastanka Solarnog sistema.
 
Pre 4.527 ± 0.010 milijardi godina. Šta ti Vujadine, kućo stara, nije jasno u toj rečenici? 4,527 milijardi godina sa greškom manjom od deset miliona godina ili 1%. To tu u prevodu znači između 30 i 50 miliona godina, ali najverovatnije negde oko 40 miliona godina nakon nastanka Solarnog sistema.

Па није ми јасно да ли је установљен настанак Месеца посебно или са сунчевим системом? Пошто сад имамо узорке и од Месеца, па би у том случају грешка могла поништити или увеличати грешку, ако би се одузела или додала грешци настанка сунчаног система?.
 
Добро. Имао сам проблем са конекцијом па нисам могао раније да одговорим. Ако се Бинг Банг десио пре око 30 милијарди година онда је прихваћена грешка неколико стотина милиона година, те би због тога та грешка могла поништити грешку стварања Земње и Месеца, зато је важно да све те грешке буду из исте теорије или извора да би се могле прихватити као грешке. Да ли је то овде случај?
 
Cifra od 30 milijarddi godina je netačna. Big bang se desio pre oko 14 milijardi godina.

Ne nastanak svemira samog po sebi nema nikakve veze sa formiramnjem Solarnog sistema. U suštini nikakva, pa čak i neka krupnija korekcija vremena nastanka univerzuma ne bi promenila ama baš ništa u pogledu nastanka Meseca.

Месеца не, али сунчаног система и Земље вероватно би, и то ме интересује? Јер ако ове две задње нису из истог система мерења онда може настати разлика у свему: Зато ми је потребно знати да ли су подаци из истог система одређивања старости Месеца, које сад знам и Земље и сунчаног система за које још немам податке из истих извора.
 
Месеца не, али сунчаног система и Земље вероватно би, и то ме интересује? Јер ако ове две задње нису из истог система мерења онда може настати разлика у свему: Зато ми је потребно знати да ли су подаци из истог система одређивања старости Месеца, које сад знам и Земље и сунчаног система за које још немам податке из истих извора.

Neće ni sunca ni meseca ni bilo čega drugog, Vujadine kućo stara. Starost sunčevog sistema je dobro procenjena na osnovu eksperimentalnih dokaza putem ispitivanja starosti meteorita, na osnovu teorije o formiranju sistema putem evolucije protolanetarnih diskova, a njih znamo da postoje jer su snimljeni teleskopima. Ta starost je tolika kolika sam napisao da jeste, a greška od 1% je prilično zadovoljavajuća. Preciznije ne može jer nas ograničavaju mogućnosti primene radiodatiranja.

Ako radiodatiranje postane preciznije, onda ćemo moći još preciznije da odredimo taj period. I to je to.

A što se tiče samog univerzuma, njegova starost je procenjena na tih 14 milijardi godina na osnovu teorijskog zaključivanja i matematičkih proračuna.

Obrati pažnju gde grešiš. Mi računamo unazad, od sadašnjeg vremena a ne od početka. Kada bi računali od nastanka svemira, onda bi pomeranje "datuma" nastanka svemira pomeralo sve druge "datume" jer bi bili povezani. Pošto računamo od "danas" pre 7-8 dana će biti uvek pre 7-8 dana, a pre 3 meseca uvek pre 3 meseca. Naravno kako dani teku, tu se akomulira greška, ali je na preiode merene u milionima godina beznačajno mala.
 
Neće ni sunca ni meseca ni bilo čega drugog, Vujadine kućo stara. Starost sunčevog sistema je dobro procenjena na osnovu eksperimentalnih dokaza putem ispitivanja starosti meteorita, na osnovu teorije o formiranju sistema putem evolucije protolanetarnih diskova, a njih znamo da postoje jer su snimljeni teleskopima. Ta starost je tolika kolika sam napisao da jeste, a greška od 1% je prilično zadovoljavajuća. Preciznije ne može jer nas ograničavaju mogućnosti primene radiodatiranja.

Ako radiodatiranje postane preciznije, onda ćemo moći još preciznije da odredimo taj period. I to je to.

A što se tiče samog univerzuma, njegova starost je procenjena na tih 14 milijardi godina na osnovu teorijskog zaključivanja i matematičkih proračuna.

Obrati pažnju gde grešiš. Mi računamo unazad, od sadašnjeg vremena a ne od početka. Kada bi računali od nastanka svemira, onda bi pomeranje "datuma" nastanka svemira pomeralo sve druge "datume" jer bi bili povezani. Pošto računamo od "danas" pre 7-8 dana će biti uvek pre 7-8 dana, a pre 3 meseca uvek pre 3 meseca. Naravno kako dani teku, tu se akomulira greška, ali je na preiode merene u milionima godina beznačajno mala.

Ово сад разумем. А да ли има и других начина рачунања који се у потпуности не слажу са овима? То ми треба ради логичке успоредбе?
 

Back
Top