Od oktobra poskupljuje bukvalno sve: Vlada Srbije donela odluku koja će upropastiti vaš budžet

LedeniBGD:
Може ли неко да објасни то?

- помоћни радник на нашој фарми има 300-400 евра плату њихов (у Шведској) 1500 евра
- камионџија који вози свиње од фарме до кланице: наш 750 евра, њихов 2500 евра,
- радник који коље и уређује(шури, дере....): наш 500-600 евра, њихов 2000 евра.
- радник који обрађује месо: наш 600-700 евра, њихов 2000 евра,
- радник који утовара месо у камион хладњачу: наш 500 евра, њихов 1500 евра,
- камионџија који вози месо од кланице до продавнице: наш 750 евра, њихов 2500 евра,
- радник на одељењу за месо: наш 400 евра, њихов 1500 евра.

КАКО ЈЕ ОНДА КОД ЊИХ ТОЛИКО ЈЕФТИНИЈЕ?
Kliknite za proširenje...
Manje se krade.
Ovde dok podmire sve inspekcije ihaj.
 
FB_IMG_1695232790638.jpg
 
buudala:
To se rešava kupovinom u Mađarskoj i povratom AFA u iznosu 27%
Kliknite za proširenje...
И пут до Сегедина платиш око 50..60 евра са путаринама и вињетом.

И није баш ни у Мађарској толико повољно како овде причају.
Мислим јесу цене ниже али бофл робе. Квалитетни сиреве, саламе и тамо коштају. Нешто ниже него код нас али само да ти се исплати да купиш кад си тамо а не да идеш због куповине тамо.

А што се тиче АФЕ, треба рачуне да чуваш од претходне куповине.
Јесте, немам паметинија посла.

Техничка роба јесте повољнија и сам се размишљам о куповини али је проблем гаранције.
Ако немаш среће и поквари ти се производ мораш да путујеш тамо и то два пута (ево ти нових 100 до 150 евра трошкова) за два одласка ако се не признаје међународна гаранција. Што значи робу треба да купиш у озбиљнијој ради а тамо опет долазимо до тога да и није баш толико повољније.

Гледам ГоПро. Разлика у односу на нас је око 70 евра. Ако овде не признају гаранцију немам никакву исплативост куповине .
 
Admin Sredoje:
И пут до Сегедина платиш око 50..60 евра са путаринама и вињетом.

И није баш ни у Мађарској толико повољно како овде причају.
Мислим јесу цене ниже али бофл робе. Квалитетни сиреве, саламе и тамо коштају. Нешто ниже него код нас али само да ти се исплати да купиш кад си тамо а не да идеш због куповине тамо.

А што се тиче АФЕ, треба рачуне да чуваш од претходне куповине.
Јесте, немам паметинија посла.

Техничка роба јесте повољнија и сам се размишљам о куповини али је проблем гаранције.
Ако немаш среће и поквари ти се производ мораш да путујеш тамо и то два пута (ево ти нових 100 до 150 евра трошкова) за два одласка ако се не признаје међународна гаранција. Што значи робу треба да купиш у озбиљнијој ради а тамо опет долазимо до тога да и није баш толико повољније.

Гледам ГоПро. Разлика у односу на нас је око 70 евра. Ако овде не признају гаранцију немам никакву исплативост куповине .
Kliknite za proširenje...
Jebežga, kad si daleko.
Mada ako ne ideš auto putem samo na gorivu koje natočiš preko imaš uštedu za put.
Idi preko ZR KI Đala
 
Na prvom mestu liste najvećih poverilaca Srbije u strukturi javnog duga su kupci evroobveznica, kojima država duguje ukupno 8,9 milijardi evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug na kraju jula ove godine.

Analiza javnog duga, pokazuje da su na drugom mestu kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima Srbija duguje oko sedam milijardi evra, a na trećem mestu su krediti stranih Vlada kojima država treba da vrati ukupno 3,3 milijarde evra.

Na četvrtom mestu je Međunarodni monetarni fond (MMF) kom država duguje 2,4 milijarde evra.

Zatim, kineska Eksport – import banka od koje je Srbija pozajmila oko 2,3 milijarde evra.

Sledi, Međunardona banka za obnovu i razvoj kojoj je Srbija dužna 2,2 milijarde evra, zatim krediti poslovnih banaka 2,1 milijardu evra. Na sledećem mestu po iznosu duga su državne dugoročne hartije u evrima po osnovu kojih Srbija duguje 1,9 milijardi, Evropskoj investicionoj banci Srbija duguje 1,8 milijardi evra.

Banci za ravoj Saveta Evrope država duguje 530 miliona evra, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) nešto manje 526 miliona evra, dug Pariskog kluba iznosi 505 miliona evra,.

Ostale obeveze iznose oko 400 miliona evra, dug za staru deviznu štednju oko 382 miliona evra, Nemačkoj razvojnoj banci država duguje 163 miliona evra. Sledeća na listi je Japanska agencija za međunarodnu saradnju kojoj Srbija duguje 124 mliona evra, po osnovu državnih obveznica – restitucija dug iznosi 101 milion evra i Međunardnoj asocijaciji za razvoj Srbija duguje 40 miliona evra.

Srbija je, na kraju jula ove godine, bila zadužena 35 milijardi evra, što je 50 odsto BDP-a, prema podacima Uprave za javni dug.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

A
Bezobrazluk: Zbog čega od 1. novembra struja poskupljuje po treći put u 2023. godini?
2
Odgovora
43
Pregleda
912
Владан
В
Б
Ковић: Иза смањивања броја жртава Јасеновца стоје Вучић, Брнабић и влада Србије!
2 3
Odgovora
66
Pregleda
864
Mej bregami
Mej bregami
комшија
Израел, Палестина и Србија: Све фазе односа од Титове Југославије до Вучићеве Србије
Odgovora
2
Pregleda
350
dlugomir
dlugomir

Back
Top