• Dragi prijatelji, kreiran je nov forum "Socijalna zastita" na kome ce se pricati o svim pitanjima vezanim za ovu aktuelnu temu u drustvu

Od Londona do Njujorka za samo tri i po sata

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
58.062
"Konkordov sin" će poleteti već 2026: Od Londona do Njujorka za samo tri i po sata

106736_profimedia-0709779021_s.jpg


Američki startap Boom Supersonic predstavio je novi avion, odnosno supersoničnu letelicu nalik Konkordu za koju se nadaju da će promeniti način na koji letimo i prepoloviti transatlanska putovanja.

Nazvan "Konkordovim sinom", avion Overture će moći da preveze između 65 i 80 putnika u biznis klasi dvostruko većom brzinom od današnjih aviona.

Konvencionalni putnički avioni krstare brzinom od oko 900 kilometara na sat, a predviđeno je da Overture leti brzinom od 1.805 kilometara na sat.

Kompanija kaže da će njen najnoviji model aviona skratiti vreme leta od Njujorka do Londona na samo 3,5 sata i od Los Anđelesa do Sindeja na nešto više od osam.

Štaviše, Boom kaže da će avion navodno raditi na 100 odsto održivog avio-goriva, putujući brzinom od 1,7 maha iznad vode i nešto manje od jednog maha iznad kopna.

"Uprkos lepom dizajnu i brzini, Konkord nije bio ni brz, ni ekološki, ni ekonomski održiv", rekla je za Rojters predsednica i glavna izvršna direktorka kompanije Boom Supersonic Keti Savit na Sajmu vazduhoplovne industrije u Farnboro i nastavila:


Američki startap Boom Supersonic predstavio je novi avion, odnosno supersoničnu letelicu nalik Konkordu za koju se nadaju da će promeniti način na koji letimo i prepoloviti transatlanska putovanja.
Nazvan "Konkordovim sinom", avion Overture će moći da preveze između 65 i 80 putnika u biznis klasi dvostruko većom brzinom od današnjih aviona.
Konvencionalni putnički avioni krstare brzinom od oko 900 kilometara na sat, a predviđeno je da Overture leti brzinom od 1.805 kilometara na sat.


Kompanija kaže da će njen najnoviji model aviona skratiti vreme leta od Njujorka do Londona na samo 3,5 sata i od Los Anđelesa do Sindeja na nešto više od osam.

Štaviše, Boom kaže da će avion navodno raditi na 100 odsto održivog avio-goriva, putujući brzinom od 1,7 maha iznad vode i nešto manje od jednog maha iznad kopna.

"Uprkos lepom dizajnu i brzini, Konkord nije bio ni brz, ni ekološki, ni ekonomski održiv", rekla je za Rojters predsednica i glavna izvršna direktorka kompanije Boom Supersonic Keti Savit na Sajmu vazduhoplovne industrije u Farnboro i nastavila:


"Od prvog dana programa odlučili smo da su naša tri osnovna principa dizajna, naravno brzina, bezbednost i, što je najvažnije, održivost", rekla je.

Kako kaže, pod održivošću se podrazumeva mogućnost da se upravlja avionom na nultom neto ugljen-dioksidu i sa smanjenim nivoom buke. Overture će tako biti prvi na svetu koji će koristiti automatizovani sistem za smanjenje buke, leteći bez naknadnog sagorevanja za tiše iskustvo kako za putnike, tako i za aerodrome.


Iskustvo tokom leta će biti drugačije, nudeći head-up prikaze podataka u prozorima i pogled na zvezde kroz mesečev krov kada se krstari na 60.000 stopa (18.288m).

Inače, kompanija planira da obavi prvi testni let 2026. godine. U iščekivanju sertifikata, nadaju se da će prve komercijalne letove ponuditi 2029. godine.

Zašto je Konkord prestao da leti?​


Iako je bio revolucionaran, Konkord je imao brojne mane. Zbog svojih "delta" krila bilo mu je potrebna mnogo veća brzina pri poletanju, a samo je borbeni lovac leteo brže od njega. Tako je Konkord morao da juri 320 kilometara na čas ne bi li dostigao V1 brzinu (u pitanju je brzina posle koje avion mora da poleti i više nema šanse da obustavi let).

Ujedno, bio je i pretežak. Naime, u njegovim krilima nalazilo se čak 13 rezervoara za gorivo, a samo rolajući po pisti trošio je kao prosečan automobil za šest meseci.

Jedine avio-kompanije koje su imale tu čast da u svoju flotu uključe Konkord avione bile su Britiš ervejs i Er Frans.

Očekivano, zadovoljstvo letenja Konkordom bilo je samo za odabrane, mahom bogatije. Na primer, 1997. godine cena karte za let od Njujorka do Londona iznosila je 7,995 dolara, odnosno 12,700 dolara u današnjoj vrednosti što je bilo 30 puta više od letenja običnim komercijalnim avionima.

Slaba prodaja karata izazvana je nizom faktora. Prvo, previše skupe karte u moru low-budget kompanija koje su samo za koji sat dužeg putovanja stizale na istu destinaciju.

Drugo, svest o ekologiji i zaštitne životne sredine je počela da se budi kod mnogih koji su ga odmah stavili na crnu listu najvećih svetskih zagađivača.

Kobni let 4590​


Možda bi Konkord ostao popularan i danas kod onih sa dubljim džepom da nije bilo čuvene nesreće na letu avio-kompanije Er Frans 4590 od Pariza do Njujorka kada je 109 putnika i članova posade poginulo uz četiri žrtve na tlu.

“Ahilova peta“ Konkordovih aviona bile su njegove previše slabe gume, koje su bile ranjive na spoljašnje faktore što je nekoliko puta već bio slučaj.

Ipak, sve do 25. jula 2000. godine o promeni njihovog dizajna i sastava nije se previše razmišljalo.
Najtragičnija nesreća u kojoj je učestvovao Konkord bila je je upravo tada kada je pri samom poletanju avion naleteo na parče metala na pisti, teškog svega 200 grama. To parče metala uspelo je da probuši gumu supersoničnog aviona, a delovi gume pogode rezervoar, koji je usled "cunami“ efekta goriva pukao i izazvao požar na motoru.

Ispostavilo se da je titanijumski komad metala koji se našao na pisti bio deo DC-10 modela aviona koji je poleteo samo pet minuta pre Konkorda za Hjuston.
 

jolemisa

Elita
Poruka
21.803
"Konkordov sin" će poleteti već 2026: Od Londona do Njujorka za samo tri i po sata

106736_profimedia-0709779021_s.jpg


Američki startap Boom Supersonic predstavio je novi avion, odnosno supersoničnu letelicu nalik Konkordu za koju se nadaju da će promeniti način na koji letimo i prepoloviti transatlanska putovanja.

Nazvan "Konkordovim sinom", avion Overture će moći da preveze između 65 i 80 putnika u biznis klasi dvostruko većom brzinom od današnjih aviona.

Konvencionalni putnički avioni krstare brzinom od oko 900 kilometara na sat, a predviđeno je da Overture leti brzinom od 1.805 kilometara na sat.

Kompanija kaže da će njen najnoviji model aviona skratiti vreme leta od Njujorka do Londona na samo 3,5 sata i od Los Anđelesa do Sindeja na nešto više od osam.

Štaviše, Boom kaže da će avion navodno raditi na 100 odsto održivog avio-goriva, putujući brzinom od 1,7 maha iznad vode i nešto manje od jednog maha iznad kopna.

"Uprkos lepom dizajnu i brzini, Konkord nije bio ni brz, ni ekološki, ni ekonomski održiv", rekla je za Rojters predsednica i glavna izvršna direktorka kompanije Boom Supersonic Keti Savit na Sajmu vazduhoplovne industrije u Farnboro i nastavila:


Američki startap Boom Supersonic predstavio je novi avion, odnosno supersoničnu letelicu nalik Konkordu za koju se nadaju da će promeniti način na koji letimo i prepoloviti transatlanska putovanja.
Nazvan "Konkordovim sinom", avion Overture će moći da preveze između 65 i 80 putnika u biznis klasi dvostruko većom brzinom od današnjih aviona.
Konvencionalni putnički avioni krstare brzinom od oko 900 kilometara na sat, a predviđeno je da Overture leti brzinom od 1.805 kilometara na sat.


Kompanija kaže da će njen najnoviji model aviona skratiti vreme leta od Njujorka do Londona na samo 3,5 sata i od Los Anđelesa do Sindeja na nešto više od osam.

Štaviše, Boom kaže da će avion navodno raditi na 100 odsto održivog avio-goriva, putujući brzinom od 1,7 maha iznad vode i nešto manje od jednog maha iznad kopna.

"Uprkos lepom dizajnu i brzini, Konkord nije bio ni brz, ni ekološki, ni ekonomski održiv", rekla je za Rojters predsednica i glavna izvršna direktorka kompanije Boom Supersonic Keti Savit na Sajmu vazduhoplovne industrije u Farnboro i nastavila:


"Od prvog dana programa odlučili smo da su naša tri osnovna principa dizajna, naravno brzina, bezbednost i, što je najvažnije, održivost", rekla je.

Kako kaže, pod održivošću se podrazumeva mogućnost da se upravlja avionom na nultom neto ugljen-dioksidu i sa smanjenim nivoom buke. Overture će tako biti prvi na svetu koji će koristiti automatizovani sistem za smanjenje buke, leteći bez naknadnog sagorevanja za tiše iskustvo kako za putnike, tako i za aerodrome.


Iskustvo tokom leta će biti drugačije, nudeći head-up prikaze podataka u prozorima i pogled na zvezde kroz mesečev krov kada se krstari na 60.000 stopa (18.288m).

Inače, kompanija planira da obavi prvi testni let 2026. godine. U iščekivanju sertifikata, nadaju se da će prve komercijalne letove ponuditi 2029. godine.

Zašto je Konkord prestao da leti?​


Iako je bio revolucionaran, Konkord je imao brojne mane. Zbog svojih "delta" krila bilo mu je potrebna mnogo veća brzina pri poletanju, a samo je borbeni lovac leteo brže od njega. Tako je Konkord morao da juri 320 kilometara na čas ne bi li dostigao V1 brzinu (u pitanju je brzina posle koje avion mora da poleti i više nema šanse da obustavi let).

Ujedno, bio je i pretežak. Naime, u njegovim krilima nalazilo se čak 13 rezervoara za gorivo, a samo rolajući po pisti trošio je kao prosečan automobil za šest meseci.

Jedine avio-kompanije koje su imale tu čast da u svoju flotu uključe Konkord avione bile su Britiš ervejs i Er Frans.

Očekivano, zadovoljstvo letenja Konkordom bilo je samo za odabrane, mahom bogatije. Na primer, 1997. godine cena karte za let od Njujorka do Londona iznosila je 7,995 dolara, odnosno 12,700 dolara u današnjoj vrednosti što je bilo 30 puta više od letenja običnim komercijalnim avionima.

Slaba prodaja karata izazvana je nizom faktora. Prvo, previše skupe karte u moru low-budget kompanija koje su samo za koji sat dužeg putovanja stizale na istu destinaciju.

Drugo, svest o ekologiji i zaštitne životne sredine je počela da se budi kod mnogih koji su ga odmah stavili na crnu listu najvećih svetskih zagađivača.

Kobni let 4590​


Možda bi Konkord ostao popularan i danas kod onih sa dubljim džepom da nije bilo čuvene nesreće na letu avio-kompanije Er Frans 4590 od Pariza do Njujorka kada je 109 putnika i članova posade poginulo uz četiri žrtve na tlu.

“Ahilova peta“ Konkordovih aviona bile su njegove previše slabe gume, koje su bile ranjive na spoljašnje faktore što je nekoliko puta već bio slučaj.

Ipak, sve do 25. jula 2000. godine o promeni njihovog dizajna i sastava nije se previše razmišljalo.
Najtragičnija nesreća u kojoj je učestvovao Konkord bila je je upravo tada kada je pri samom poletanju avion naleteo na parče metala na pisti, teškog svega 200 grama. To parče metala uspelo je da probuši gumu supersoničnog aviona, a delovi gume pogode rezervoar, koji je usled "cunami“ efekta goriva pukao i izazvao požar na motoru.

Ispostavilo se da je titanijumski komad metala koji se našao na pisti bio deo DC-10 modela aviona koji je poleteo samo pet minuta pre Konkorda za Hjuston.
Jeste lep,ali koliko ce on trositi goriva i koliko ce raditi na zastiti zivotne sredine.
 

zx16

Elita
Poruka
15.595
Русија размишља да свој проверени стратешки бомбардер ТУ-160 (Бели лабуд) са променљивом геометријом крила, модификује у путнички авион велике брзине.
Ту-160 може да достигне брзину до 2,2 хиљаде километара на сат и да носи оружје укупне масе до 45 тона. Са максималним борбеним оптерећењем, домет бомбардера прелази 10.000 километара. У најновијој модификацији добиомје нове моторе НК32 који због мање потрошње продужавају долет за 1000километара.
Због свих тих параметара, размишља се да се на његовој основи направи модерни суперсонични путнички авион.
TASS_24974949.jpg
 

kojekude2022

Domaćin
Poruka
3.695
Колико се пара планира да се узме на ову бајку?
Дакле, неће да емитује ЦО2 у ваздуху већ да понесе гориво које је иземитовало ЦО2 по Земљи?!
Русија размишља да свој проверени стратешки бомбардер ТУ-160 (Бели лабуд) ...
Због свих тих параметара, размишља се да се на његовој основи направи модерни суперсонични путнички авион.
Да ли је проблем за стандардне писте огроман распон крила?!
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.