Nebac69
Domaćin
- Poruka
- 4.915
Od kad su se oslobodili ruske okupacije posle pada berlinskog zida 1989 i Ruse proterali, Cesi, Poljaci. Slovaci. Balticke zemlje….svi procvetali!!!!Treba im strana radna snaga za snaznu ekonomiju, kao nekad 1950,1960,1970….kad je trebalo Zapadnoj Evropi. Za vreme ruske okupacije su doktori primali 300 dolara godisnje plate.
Ceskoj ekonomiji potrebni strani radnici!!.
Češka bi 2011. mogla otvoriti tržište rada za građane pojedinih zemalja izvan EU, izjavio je praški dnevni list Mlada fronta Dnes.
Češke kompanije upozoravaju na sve veći nedostatak radne snage u pojedinim sektorima, zbog naglog rasta CESKE EKONOMIJE, i procjenjuje se da trenutno nedostaje više od 100, 000 radnika, piše češki list.
Stoga su ministarstva rada, industrije i trgovine počela zajedničkim snagama pripremati mere koje bi omogućile pokrivanje tog manljka. Popis zemalja čiji će građani dobiti zeleno svetlo još nije završen, a raspravlja se o Ukrajini, Rusiji, Bjelorusiji, Moldaviji, Srbiji, Albaniji i Vijetnamu.
Nadalje, kompanije više neće morati podastirati brojne dokaze da ne mogu popuniti određeno radno mesto češkim radnicima. Naime, dosada se radna viza dodjeljivala samo nakon predočenja takvog dokaza, pri čemu je rešavanje odgovarajućih formalnost moglo potrajati i pola godine.
Ubuduće će se radna viza dodjeljivati unapred, a radnici će do isteka određenog roka moći sami tražiti posao.
Češki ministar rada Petr Necas ne strahuje da će stranci Česima preotimati radna msta. "Oni će uskakati na ona radna mesta koja Česi ne žele", naglasio je Necas, dodajući da bi se tom merom trebao suzbiti i rad na crno.
U Češkoj trenutačno radi 200, 000 stranaca i nekoliko desetaka hiljada adnika zaposlenih na crno iz balkanskih zemalja. Većina stranih radnika dolazi iz Ukrajine, Belorusije, Rusije, Srbije, Bosne……. a pretežno su zaposleni u građevinarskom sektoru.
Poljska prima radnu snagu s istoka
Poljska je počela da smanjuje ograničenja za dolazak radnika iz istočne Evrope i Turske. Jod od ukljucenja Poljske u EU I zapadnih investicija doslo je do naglog porsata novih radnih mesta. To se pre svega odnosi na zemljoradnju i gradjevinu , a omogućiće se Rusima, Belorusima, Srbima. Moldavcima i Ukrajincima, kao i Turcima da dolaze da rade bez radnih dozvola sezonske poslove do tri meseca. Smanjenje ograničenja će se odnositi i na profesore stranih jezika, direktore preduzeća, medijske radnike i istraživače.
Rumuniji treba pola miliona radnika
Bukurešt -- U Rumuniju bi u sledećih nekoliko godina moglo da bude dovedeno 300.000 do 500.000 stranih radnika.
To je izjavio predsednik rumunskog Komiteta za zapošljavanje i društvenu zaštitu, George Barbu. "U protivnom Rumunija neće biti u stanju da održi sadašnji trend privrednog rasta", upozorio je Barbu na kraju razgovora sa delegacijom Komiteta za zapošljavanje i socijalna pitanja Evropskog parlamenta, prenela je agencija Rompres.
Barbu je istakao da podržava zapošljavanje radne snage iz same Rumunije, posebno iz seoskih sredina, ali je upozorio da će biti potrebno određeno vreme da se izvrši kvalifikacija radnika.
"Ima dovoljno novca za programe prekvalifikacije, samo je potrebno da oni počnu da se sprovode", rekao je rumunski zvaničnik.
Kriza u rumunskom sektoru zapošljavanja je već primetna, pošto građevinski sektor, recimo, trenutno beleži manjak od čak 100.000 kvalifikovanih radnika.
Sa druge strane, Barbu misli da će radnoj snazi, kad na tržištu postane deficitarna, porasti i cena.
"Kad poslodavci budu bolje plaćali radnu snagu, tražiće da se radi više i bolje, a istovremeno će primenjivati programe obuke. To će doprineti rastu plata i većoj produktivnosti", zaključuje on
Ceskoj ekonomiji potrebni strani radnici!!.
Češka bi 2011. mogla otvoriti tržište rada za građane pojedinih zemalja izvan EU, izjavio je praški dnevni list Mlada fronta Dnes.
Češke kompanije upozoravaju na sve veći nedostatak radne snage u pojedinim sektorima, zbog naglog rasta CESKE EKONOMIJE, i procjenjuje se da trenutno nedostaje više od 100, 000 radnika, piše češki list.
Stoga su ministarstva rada, industrije i trgovine počela zajedničkim snagama pripremati mere koje bi omogućile pokrivanje tog manljka. Popis zemalja čiji će građani dobiti zeleno svetlo još nije završen, a raspravlja se o Ukrajini, Rusiji, Bjelorusiji, Moldaviji, Srbiji, Albaniji i Vijetnamu.
Nadalje, kompanije više neće morati podastirati brojne dokaze da ne mogu popuniti određeno radno mesto češkim radnicima. Naime, dosada se radna viza dodjeljivala samo nakon predočenja takvog dokaza, pri čemu je rešavanje odgovarajućih formalnost moglo potrajati i pola godine.
Ubuduće će se radna viza dodjeljivati unapred, a radnici će do isteka određenog roka moći sami tražiti posao.
Češki ministar rada Petr Necas ne strahuje da će stranci Česima preotimati radna msta. "Oni će uskakati na ona radna mesta koja Česi ne žele", naglasio je Necas, dodajući da bi se tom merom trebao suzbiti i rad na crno.
U Češkoj trenutačno radi 200, 000 stranaca i nekoliko desetaka hiljada adnika zaposlenih na crno iz balkanskih zemalja. Većina stranih radnika dolazi iz Ukrajine, Belorusije, Rusije, Srbije, Bosne……. a pretežno su zaposleni u građevinarskom sektoru.
Poljska prima radnu snagu s istoka
Poljska je počela da smanjuje ograničenja za dolazak radnika iz istočne Evrope i Turske. Jod od ukljucenja Poljske u EU I zapadnih investicija doslo je do naglog porsata novih radnih mesta. To se pre svega odnosi na zemljoradnju i gradjevinu , a omogućiće se Rusima, Belorusima, Srbima. Moldavcima i Ukrajincima, kao i Turcima da dolaze da rade bez radnih dozvola sezonske poslove do tri meseca. Smanjenje ograničenja će se odnositi i na profesore stranih jezika, direktore preduzeća, medijske radnike i istraživače.
Rumuniji treba pola miliona radnika
Bukurešt -- U Rumuniju bi u sledećih nekoliko godina moglo da bude dovedeno 300.000 do 500.000 stranih radnika.
To je izjavio predsednik rumunskog Komiteta za zapošljavanje i društvenu zaštitu, George Barbu. "U protivnom Rumunija neće biti u stanju da održi sadašnji trend privrednog rasta", upozorio je Barbu na kraju razgovora sa delegacijom Komiteta za zapošljavanje i socijalna pitanja Evropskog parlamenta, prenela je agencija Rompres.
Barbu je istakao da podržava zapošljavanje radne snage iz same Rumunije, posebno iz seoskih sredina, ali je upozorio da će biti potrebno određeno vreme da se izvrši kvalifikacija radnika.
"Ima dovoljno novca za programe prekvalifikacije, samo je potrebno da oni počnu da se sprovode", rekao je rumunski zvaničnik.
Kriza u rumunskom sektoru zapošljavanja je već primetna, pošto građevinski sektor, recimo, trenutno beleži manjak od čak 100.000 kvalifikovanih radnika.
Sa druge strane, Barbu misli da će radnoj snazi, kad na tržištu postane deficitarna, porasti i cena.
"Kad poslodavci budu bolje plaćali radnu snagu, tražiće da se radi više i bolje, a istovremeno će primenjivati programe obuke. To će doprineti rastu plata i većoj produktivnosti", zaključuje on
Kao da to već ne znamo. 
