Antihejter
Iskusan
- Poruka
- 5.984
I još jedna tema, pa na pauzu.
Postoje dva tipa odnosa otac-sin.
Prvi je da još u školi sin bogatog oca ima fensi garderobu, da uvek ima love za izlaske, kasnije sa 18 auto...itd.
Drugi tip, koji sam počeo da primećujem negde od generacije 1985 i mlađe je rečenica: "Ima moj otac, nemam ja."
(Ovaj drugi primer me podsetio na roditelje generacije 1940 i neke koji su svojim sinovima govorili: "Sve ovo će biti tvoje kad ja umrem" i u tom slučaju, sin će imati dva izbora: da čeka kad će ovaj da umre ili da ode od kuće i pokuša stvoriti nešto i izgraditi život za sebe.)
Post-Titovske generacije roditelja su bili ljudi koji su činili sve što su mogli za svoju decu, ljudi sa osnovnom školom su uspevali da decu pošalju na fakultet, a oni sami ostajali neobrazovani- najbolji roditelji prema mom mišljenju).
Ovi prvi, kojima su očevi davali sve su se tim istim autom slupali ili zgazili nekoga pijani i bahati;
Ovi drugi ("Ima moj otac nemam ja") su postali u velikom broju kriminalci i lopovi, znam dilera koji mi se pohvalio najnovijim patikama...koja žalost.
Lično sam video sve primere. Jedini dobro "urađen posao" kao roditelja su gore opisani koji su radili kao magarci da bi školovali decu mislim da to i jeste jedini način i jedini pravi put međutim za današnje vreme to nije moguće. I vremena i ljudi su se drastično promenili.
Pitam vas: kako danas vaspitati dete, sinove naročito? Dati mu sad i odmah (a ne "kad ja umrem...), ili mu ne dati ništa da ga društvo ne bi iskorišćavalo pošto znaju da mu otac ima para? Nije usamljen slučaj da završi u zatvoru ni ovaj prvi ni ovaj drugi.
Postoje dva tipa odnosa otac-sin.
Prvi je da još u školi sin bogatog oca ima fensi garderobu, da uvek ima love za izlaske, kasnije sa 18 auto...itd.
Drugi tip, koji sam počeo da primećujem negde od generacije 1985 i mlađe je rečenica: "Ima moj otac, nemam ja."
(Ovaj drugi primer me podsetio na roditelje generacije 1940 i neke koji su svojim sinovima govorili: "Sve ovo će biti tvoje kad ja umrem" i u tom slučaju, sin će imati dva izbora: da čeka kad će ovaj da umre ili da ode od kuće i pokuša stvoriti nešto i izgraditi život za sebe.)
Post-Titovske generacije roditelja su bili ljudi koji su činili sve što su mogli za svoju decu, ljudi sa osnovnom školom su uspevali da decu pošalju na fakultet, a oni sami ostajali neobrazovani- najbolji roditelji prema mom mišljenju).
Ovi prvi, kojima su očevi davali sve su se tim istim autom slupali ili zgazili nekoga pijani i bahati;
Ovi drugi ("Ima moj otac nemam ja") su postali u velikom broju kriminalci i lopovi, znam dilera koji mi se pohvalio najnovijim patikama...koja žalost.
Lično sam video sve primere. Jedini dobro "urađen posao" kao roditelja su gore opisani koji su radili kao magarci da bi školovali decu mislim da to i jeste jedini način i jedini pravi put međutim za današnje vreme to nije moguće. I vremena i ljudi su se drastično promenili.
Pitam vas: kako danas vaspitati dete, sinove naročito? Dati mu sad i odmah (a ne "kad ja umrem...), ili mu ne dati ništa da ga društvo ne bi iskorišćavalo pošto znaju da mu otac ima para? Nije usamljen slučaj da završi u zatvoru ni ovaj prvi ni ovaj drugi.
