Obrisi jednog raskida

Dovela me u polozaj da se pravdam za nesto sto nije istina zasto onda I dalje o njoj mislim to je mazohizam taj moj karakter je neunistiv I cudi me da s njim I dalje zivim patnje jesu sve krace Al I dalje postoje I ostavljaju traga spokojstvo onih Koji mi ih nanose je apsolutno jer imaju izrazen ego Koji ostavlja iza Slabice ko je najjaca karika u tom lancu nisu ni oni nije niko Al nisam zainteresovan za takav zivot jer u njemu sem samovanja nema niceg ta pasivna autodestruktivnost ubija polako na tenane I treba to izdrzati samo jednog Dana taj covek nece biti tu vise nista nece podsecati na njegove obrise a patnja preci ne na nekog drugom sa slicnim karakterom sve ce se vrteti u krug na isti nacin I istom Merom a ponavljanja nece biti svestan niko...
 

Back
Top