gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
NOVI SAD - Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas u Novom Sadu, na otvaranju trećeg Festivala nauke, da je Srbija "naučna zvezda u usponu" i ponovio da samo nova znanja i inovacije mogu da ubrzaju ukupni privredi i društveni razvoj zemlje.
"Srpska nauka ima čime da se pohvali. Prošle godine naša nauka je u stručnim publikacijama proglašena za zvezdu u usponu, što je zaista veliki uspeh.
Opredelili smo se za sveobuhvatne reforme, za primenu evropskih vrednosti i standarda u svim oblastima", rekao je ministar u holu Poljoprivrednog fakulteta.
Prema njegovim rečina, čvrsta rešenost naše zemlje da se priključi Evropskoj uniji i posebno promene koje preduzimamo u ukupnoj transformaciji drušstva daju uverenje da će Srbija krajem ove godine dobiti status kandidata.
"Put ka EU podrazumeva i reformu naučnog i istraživačkog sistema, kao i institucija", rekao je ministar.
Obradović je podsetio, pozivajući se na opšta iskustva, da su nauka i inovacije ključni faktori i generatori svakog ubrzanog društveno-ekonomskog i tehničko-tehnološkog progresa, odnosno ukupnog civilizacijskog razvoja.
"Zato je od izuzetne važnosti da se u našoj zemlji obezbede zakonske i materijalne pretpostavke, stvori odgovarajući ambijent kako bi naučno-istraživačka delatnost, zajedno s visokim obrazovanjem, postala jedna od glavnih nosilaca ukupnog privrednog i društvenog razvoja Srbije", istakao je on.
Ministar je ukazao da se mora imati u vidu da živimo u veoma složenom vremenu u kome je savremeni svet suočen s globalnom ekonomskom krizom, čije posledice i mi osećamo.
"Takođe moramo biti svesni da smo morali znatno više ulagati u nauku i tehnološki razvoj u godinama kada je za to bilo više novca", rekao je Obradović i dodao da neposredna primena znanja i inovacija u privredi, uslugama i društvenim delatnostima još uvek nije zadovoljavajuća. Obradović je ukazao i na problem "odliva mozgova", na odlazak mladih stručnjaka u inostranstvo gde će im biti pruženi bolji uslovi za dalji rad i rešenje egzistenzijalnih problema.
To, međutim, kako je rekao, može da ima i pozitivnu stranu ukoliko se ti stručnjaci kasnije vrate u domovinu i u njoj primene proširena znanja.
"Država treba u tom pogledu da učini mnogo toga da im obezbedi neophodne preduslove da se vrate i nastave sa istraživanjima. Uporedo radimo na uspostavljanju baze podataka o srpskim naučnicima koji žive i rade u inostranstvu, kako bi se sa njima povezali i uspostavili saradnju na zajedničkim projektima", naglasio je Obradović.
Oko 300 učesnika i nekoliko hiljada posetilaca Festivala nauke na Univerzitetu u Novom Sadu najpre je pozdravio rektor prof. dr Miroslav Vesković, a potom im se obratio i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Dragoslav Petrović.
Vlada Vojvodine i Ministarstvo prosvete i nauke su pokrovitelji te sada već tradicionalne dvodnevne manifestacije, koja se ovoga puta održava u 85 radionica i osam laboratorija, a predviđeno je i 15 predavanja i dve tribine.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/252393/Obradovic-Srbija-naucna-zvezda-u-usponu
Када ће ови бузодовани на власти да склоне овог шарлатана сумњиве интелигенције и образовања са места министра просвете?
"Srpska nauka ima čime da se pohvali. Prošle godine naša nauka je u stručnim publikacijama proglašena za zvezdu u usponu, što je zaista veliki uspeh.
Opredelili smo se za sveobuhvatne reforme, za primenu evropskih vrednosti i standarda u svim oblastima", rekao je ministar u holu Poljoprivrednog fakulteta.
Prema njegovim rečina, čvrsta rešenost naše zemlje da se priključi Evropskoj uniji i posebno promene koje preduzimamo u ukupnoj transformaciji drušstva daju uverenje da će Srbija krajem ove godine dobiti status kandidata.
"Put ka EU podrazumeva i reformu naučnog i istraživačkog sistema, kao i institucija", rekao je ministar.
Obradović je podsetio, pozivajući se na opšta iskustva, da su nauka i inovacije ključni faktori i generatori svakog ubrzanog društveno-ekonomskog i tehničko-tehnološkog progresa, odnosno ukupnog civilizacijskog razvoja.
"Zato je od izuzetne važnosti da se u našoj zemlji obezbede zakonske i materijalne pretpostavke, stvori odgovarajući ambijent kako bi naučno-istraživačka delatnost, zajedno s visokim obrazovanjem, postala jedna od glavnih nosilaca ukupnog privrednog i društvenog razvoja Srbije", istakao je on.
Ministar je ukazao da se mora imati u vidu da živimo u veoma složenom vremenu u kome je savremeni svet suočen s globalnom ekonomskom krizom, čije posledice i mi osećamo.
"Takođe moramo biti svesni da smo morali znatno više ulagati u nauku i tehnološki razvoj u godinama kada je za to bilo više novca", rekao je Obradović i dodao da neposredna primena znanja i inovacija u privredi, uslugama i društvenim delatnostima još uvek nije zadovoljavajuća. Obradović je ukazao i na problem "odliva mozgova", na odlazak mladih stručnjaka u inostranstvo gde će im biti pruženi bolji uslovi za dalji rad i rešenje egzistenzijalnih problema.
To, međutim, kako je rekao, može da ima i pozitivnu stranu ukoliko se ti stručnjaci kasnije vrate u domovinu i u njoj primene proširena znanja.
"Država treba u tom pogledu da učini mnogo toga da im obezbedi neophodne preduslove da se vrate i nastave sa istraživanjima. Uporedo radimo na uspostavljanju baze podataka o srpskim naučnicima koji žive i rade u inostranstvu, kako bi se sa njima povezali i uspostavili saradnju na zajedničkim projektima", naglasio je Obradović.
Oko 300 učesnika i nekoliko hiljada posetilaca Festivala nauke na Univerzitetu u Novom Sadu najpre je pozdravio rektor prof. dr Miroslav Vesković, a potom im se obratio i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Dragoslav Petrović.
Vlada Vojvodine i Ministarstvo prosvete i nauke su pokrovitelji te sada već tradicionalne dvodnevne manifestacije, koja se ovoga puta održava u 85 radionica i osam laboratorija, a predviđeno je i 15 predavanja i dve tribine.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/252393/Obradovic-Srbija-naucna-zvezda-u-usponu
Када ће ови бузодовани на власти да склоне овог шарлатана сумњиве интелигенције и образовања са места министра просвете?
Visestruko i bez visoke skole 
Na poslednjem smo mestu u Evropi (i sire) po procentu izdvajanja za obrazovanje, jedva nesto preko 3.odsto bruto nacionalnog dohotka, ostale zemlje od 7, do cak 9.odsto(Finska, npr.) O tome da smo poznati po najneuredjenijom i najasurdnijom mrezom skola u Evropi (odnosi se izmedju ostalog na broj ucenika u razlicitim skolama) pa do toga da 400 skola nema mokri cvor, a u ministarstvu uz kvaziministra sedi jos 700 dobro placenih parazita, dok mu nastavnici - evo danas- sede u skolama gde se ne pojavi nijedan jedini ucenik! Budi Bog s nama, nije normalno vise sta se desava!
