" ЦИА ОТКРИЛА КОЛИКО ВРЕДИ КОСОВО:
После овога ће свима бити јасно зашто се отимају за српску покрајину!
01-12-2018 16:59 Фокус
Пре пет година појавио се текст под насловом "Ево зашто је Косово толико важно Америма, Енглезима и Французима" у којем се износе врло занимљиве теорије битне за разумевање многих процеса који су довели до турбуленција у јужној српској покрајини, под условом да су заиста истините.
Текст је данас једнако актуелан као и у време настанка.
Преносимо га уз незнатна скраћивања:
Од 14. августа 2000. године Унмик је преузео управљање "Трепчом" на Косову и Метохији и она од тада послује у два правна окружења, као два правна лица, што само по себи подразумева тежак статус.
У организационом смислу, компанија је етнички подељена на Трепчу север и Трепчу југ.
Север чине рудници и флотација Лепосавић, рудници Црнац и Бело брдо, површински коп Копориш, Металургија олова Звечан (топионица олова, рафинерија олова, прерада аку-отпада, транспорт робе…).
У оквиру "Трепче југ", где руководе и раде Албанци, налазе се рудници Стари трг, Ајвалија, Кишница, Ново брдо, флотације Први тунел и Кишница, затим, у Косовској Митровици, Металургија цинка, Хемијска индустрија и Фабрика акумулатора.
Од 1995. године ван "Трепче" су Фабрика индустријских батерија Пећ, "Фамипа" Призрен и "Фапол" Подујево.
Док у ужој Србији преостаје угља тек за наредних 35 година, на Косову га има за још пуних 16 векова. Ако се зна да амерички стручњаци процјењују да залихе угља на Косову вреде петсто милијарди долара не треба да чуди зашто је та територија веома занимљива мултинационалним компанијама које се боре за што бољу позицију на том простору.
Тема косовских "магичних богатстава”, први пут покренута је пре десетак година.
Тада је објављен податак о природним богатствима која Косово поседује: огромне количине хрома (20 одсто од укупне количине хрома у свијету), никла, цинка, магнезијума, бакра, живе, сребра, злата, бизмута и других ријетких метала. Процењено је да косовске резерве угља, природног гаса и метала вреде укупно петсто милијарди долара.
Ту процену, нешто касније, потврдила је ЦИА у једном од својих извештаја, у којем је наведено да, према међународним стандардима Косово вреди два пута више од Србије, односно да та јужна покрајина вреди петсто милијарди долара, док Србија са Војводином, без Косова вреди тек око двесто милијарди долара.
Према проценама УНМИК-а, који је својевремено саставио и објавио шта косовски рудници могу да понуде светским рударским компанијама, на прво место, као најзначајнији ресурс, страни стручњаци су, поред лигнита, ставили руде цинка и олова.
Према тим проценама, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и Ново брдо има укупно око 21,5 милиона тона руде која садржи олово, цинк и сребро, у количинама економски исплативим за експлоатацију. Осим тога, нуди се још и око 1,7 милиона тона боксита (уз потенцијалних још четири-пет милиона), комплекс "Фероникл" са око 14 милиона тона руде у којој има око 1,3 одсто никла и 0,07 одсто кобалта, затим магнезит из Стрезовца (2,8 милиона тона) и Голеша (1,7 милиона тона).
Резерве лигнита процењене су на 8,3 милијарде тона уз још десет милијарди потенцијалних резерви, које је потребно додатно испитати.
У супертајни "адут" косовских рудника убрајани су ретки минерали, пре свега индијум, кадмијум, германијум, талијум и галијум. Ти ретки минерали користе се у индустрији високих технологија, због чега многи сматрају да су ти ресурси главна мета "белосветских" компанија.
Експлоатација оловно-цинканих руда обављала се у више рудника.
Са јамским начином експлоатације активни су рудници Бело брдо, Стари трг, Ајвалија, Кишница, Ново брдо, Бадовац и Жута прла, а површински су Копорић и Кишница ИИ.
Независна комисија Косова за руднике и минерале (ИЦММ) представила је прве резултате ваздушног геофизичког истраживања Косова.
Насер Пеци, заменик директора ИЦММ-а, истакао је да је истраживање показало да Косово има неочекивано велики степен потенцијала у области метала и минерала.
Посебно велике резерве злата, никла и хрома, налазе се испод површине Косова.
Веће него што се то мислило.
Али, такође и алуминијума, бакра, железне руде и резерви олово-цинка. Истраживање је почело у септембру 2006. године.
Специјално дизајнирана летелица за ниске летове сакупљала је геофизичке податке широм Косова укључујући и магнетна поља, електромагнетику и радиометрику гама зрацима.
Истраживање је спровела заједничка Ваздушна геонаучна група (Јоинт Аирборне Геосциенце Цапабилитy) састављена од стручњака из Финске институције за геофизичка истраживања (ГГеологицал Сурвеy оф Финланд) и Британске институције за геолошка истраживања (Бритисх Геологицал Сурвеy).
Мада им север Космета није сектор, овамо су (са јаким снагама Кфора) дошли и Американци и Немци, у име Америке, за Трепчу се бори амбасадор ове земље у Приштини Кристофер Дел, а за Немачку лобира лично канцеларка Меркел, која од Србије тражи да се одрекне покрајине и призна независно Косово.
Ко ће победити у овој игри још се не зна: ако је судити по најавама да ће се Американци повући с КиМ, Трепча би требало да припадне немачко-француским фирмама, међутим, постоје и најаве да ће Американци отићи само из Бондстила, који ће постепено попунити Турци, али да ће појачати своје присуство у бази Нотинг хил код Лепосавића одакле ће на оку држати и рудна богатства у овом крају.
Спекулације је одбацио командант снага САД у оквиру Кфора, пуковник Џефри Лајтен који је рекао да се амерички војници неће у 2012. години повући са Косова.
Тренутно је на Косову 1.477 америчких војника који у саставу Кфора, имају за циљ пре свега да заштите пословне и војне интересе Вашингтона у региону.
Званично, Трепча и данас ради, али нико тачно не зна како и колико. Тек када су недавно у Вучитрну заробљени камиони Еуро-копа из Рашке, који су превозили олово- цинкани концентрат из Лепосавића у Швајцарску, сазнало се да део Трепча који је под српском контролом: копа, делимично прерађује, а понешто и извози.
Према незваничним информацијама, исти концентрат извожен је у Бугарску и Црну Гору (лука Бар), а одатле у још неколико земаља.
У Лепосавићу раде рудници Црнац и Бело брдо смањеним капацитетима, посебно када су затворени Брњак и Јариње, ради и Флотација Копаоник у овом граду.
Директор Трепче Јован Димкић никада није објаснио како послује ово предузеће и под чијом је контролом, а овим питањима много се, бар јавно, нису бавили ни Кфор ни Еулекс,
а ни Хашим Тачи није показивао претерано интересовање за преузимање Трепче јер зна да је рудно богатство плен оних који су га бомбама довели на власт и не дира у њихове интересе. Странци прво желе да стабилизују ситуацију на северу Космета, успоставе чврсте границе са Србијом и обезбеде функционисање "граничних" прелаза.
Заменик косовског премијера Беџет Пацоли покушава да Трепчу прода принцу од Кента Мајклу.
Верује се да је Пацоли на Косово дошао управо из разлога да би трговао богатством у које је Србија улагала милијарде долара.
Пре Другог светског рата Британци су дуго газдовали Трепчом и из ње извлачили огроман профит.
Из Приштине не крију да су им најинтересантнији: Трепча и њени рудници (Стари трг, Бело брдо, Црнац, Копорић), брана, језеро и хидроцентрала Газиводе код Зубиног Потока, трафостаница Валач код Звечана… Сву ову имовину у Приштини сматрају власништвом државе Косово и желе да продајом напуне празну касу, али и "врате дуг" Медлин Олбрајт, Веслију Кларку, Кристоферу Делу, Вилијаму Вокеру и другима који су Косово гађали уранијумским бомбама, а сада се појављују као власници или представници великих компанија које желе да купе највеће енергетске објекте у покрајини.
Колико су грађани Србије дуго држани у незнању од стране својих властодржаца и њихових медија, довољно говори и податак да је албанско Косово, много раније (непосредно после проглашења независности) поставило своје границе, уз помоћ НАТО пакта и Америке, на јужним обронцима Копаоника, на надморској висини од 1300 метара, код рудника Копорић, који је у време социјализма (и пре њега) припадао ширем делу концерна "Трепча" у Косовској Митровици, али није никада у својој прошлости није припадао Косову, ни географски ни етнички ни административно.
Тако је Америка практично окупирала најважније чвориште Србије и централног Балкана, користећи Албанце и њихове сепаратистичке амбиције.
Прочитајте ОВДЕ колико је то новца дао Рамуш Харадинај “Вашингтон посту” да би пљували по Србији.
Извор: Еспресо".
https://www.pravda.rs/2018/12/1/cia...i-jasno-zasto-se-otimaju-za-srpsku-pokrajinu/
- - - - - - - - - -
Ima mašte al to nije dovoljno. Ipak je on samo mala jajara.
