Обраћа Вам се пуковник Гадафи

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

tomcat318

Ističe se
Banovan
Poruka
2.412
Обраћа Вам се пуковник Гадафи

Gadafi-3.jpg



Пише: Моамер Гадафи


У име Алаха, нашег заштитника милосрдног…
40 година, а можда и дуже, више се не сећам- све сам учинио да бих подарио свом народу: домове, болнице, школе, када су били гладни- хранио сам их. Чак сам и пустињу око Бенгазија претворио у плодну земљу. Супроставио сам се том каубоју Регану, у време када је убио моју усвојену ћерку- покушавао је да убије мене, али уместо тога убио је то сирото невино дете. Потом сам помогао финансијски моју афричку браћу и сестре да створе Афричку Унију.
Све сам учинио да покажем свом народу шта је то истинска демократија, када сам дозволио да нашом земљом управљају народни комитети. Али некима то није било довољно, као што су ми појединци пребацивали, чак и људи који живе у кућама са по десетак соба, скупим становима са новим намештајем, никада нису били задовољни- тако себични, увек су хтели више. Говорили су американцима и другим посетиоцима, да им је потребна „демократија“ и „слобода“, не схватајући да је то уствари један крволочни концепт, у коме велики пси једу остале. Али они су били опијени тим западним изразима, не схватајући да у Америци нема бесплатних лекова, нема бесплатних болница, нема бесплатног становања, нема бесплатног образовања и нема бесплатне хране- осим када људи просјаче и стоје у бесконачним редовима испред сиротишта да би добили тањир супе.

Што год да сам учинио, то никад није било довољно некима, али за многе друге који су знали да сам ја син Гамала Абдел Насера, јединог истинског Арапина и муслиманског лидера, кога смо имали још од Салах-Ал-Дина, када је успео да поврати Суецки канал у власништво своје нације- као што сам и ја вратио Либију у руке либијског народа. Управо је он био пример који сам ја пратио, да бих заштитио слободу свог народа од колонијалне доминације- од лопова који су хтели да је отму од нас.

http://english.pravda.ru/opinion/columnists/13-04-2011/117563-message_from_qaddafi-0/

Превод: Миодраг Новаковић


Наставиће се...
 
my little African son, Obama wants to kill me, to take away the freedom of our country, to take away our free housing, our free medicine, our free education, our free food, and replace it with American style thievery, called "capitalism," but all of us in the Third World know what that means, it means corporations run the countries, run the world, and the people suffer.

Mali afrički sin samo nastalja posao koji je davno započet.
Izgleda da je dugo vremena prošlo od američkog interesovanja za afričke prilike, ali intervencija je bilo neprekidno i ovo sa Libijom kao da je kruna krvavog američkog niza.

Setila sam se u prvi mah samo Somalije što se tiče Afrike ali onda pronađoh crnu hroniku koja naravno obuhvata i druge kontinente na kojima je samo u poslednjih dvadesetak godina Amerika uterivala mir i stabilnost

Libija je bila i prvo poprište incidenta 1989. godine (vidi okvir). Sledile su Panama, Kolumbija, Bolivija i Peru, područja tzv. Rata protiv droge, i sprečavanje puča na Filipinima. Februara 1990. u akciji hapšenja panamskog generala Norijege poginulo je oko 200 civila. Iste te godine specijalne snage deluju u Liberiji i Saudi Arabiji, gde im je zadatak zaštita režima od pretnje Iraka koji je zauzeo Kuvajt. Prvi zalivski rat počinje 1991, a Džordž Buš stariji još tada upozorava da Sadamova represija nad Kurdima zahteva šire akcije i ulazak kopnenih trupa na sever Iraka.

Kuvajt, Irak (1992–2003), Somalija (1992–1995), Makedonija – u koju jula 1993. šalju 350 (kasnije još 200) vojnika za "uspostavljanje stabilnosti na području bivše Jugoslavije". Slede Haiti (1994–1995), Liberija (1996), Centralnoafrička Republika... Albanija 1997. – evakuacija službenika američke vlade i građana, Kongo i Gabon, Sijera Leone, Kambodža... Uvek je reč o bezbednosti američkih građana. Ne i u Iraku, gde 1998. radi Pustinjska lisica, britansko-američka operacija bombardovanja. Gvineja Bisao, Senegal, Kenija i Tanzanija, Avganistan i Sudan – bombardovanje sumnjivih terorističkih logora i navodne fabrike hemijskog oružja. Liberija, Istočni Timor (1999–2001).
I Srbija, 1999.
Poslednje godine XX veka: Sijera Leone, Jemen, Istočni Timor, Kina, rat u Avganistanu "protiv terorista Al Kaide i talibana koji ih podržavaju".
U Jemenu i Pakistanu – i gde god još može – u upotrebu se uvode bespilotne letelice za likvidaciju američkih neprijatelja. Vežbaju i sa Filipincima, evakuišu iz Obale Slonovače. Pa, opet, rat u Iraku (od 2003). "Iračka sloboda" je kodni naziv nečega što bi trebalo da je "razoružavanje Iraka za mir, stabilnost i bezbednost, kako u Iraku tako i u SAD". Oni to ozbiljno.
U međuvremenu: Drugi liberijski građanski rat (2003), Gruzija i Džibuti u koje se šalju borbene i snage za podršku kako bi poboljšale njihove "antiterorističke sposobnosti"; Haiti (2004), Kenija, Etiopija, Jemen i Eritreja. Američka vojska u Pakistanu pomaže stradalima u zemljotresu u Kašmiru (2005–2006), spasavanje američkih građana u libanskom ratu Izraela i Hezbolaha, u Somaliji (2007) američka avijacija bombarduje ono što smatra Al Kaidom i islamističkim borcima; Gruziji pomažu u humanitarnoj pomoći – transportujući gruzijske vojnike iz Iraka za borbe u Južnoj Osetiji.
A onda počinje humanitarni rat protiv humanitarne katastrofe u Libiji.


...
 
Обраћа Вам се пуковник Гадафи

Gadafi-3.jpg



Пише: Моамер Гадафи


У име Алаха, нашег заштитника милосрдног…
40 година, а можда и дуже, више се не сећам- све сам учинио да бих подарио свом народу: домове, болнице, школе, када су били гладни- хранио сам их. Чак сам и пустињу око Бенгазија претворио у плодну земљу. Супроставио сам се том каубоју Регану, у време када је убио моју усвојену ћерку- покушавао је да убије мене, али уместо тога убио је то сирото невино дете. Потом сам помогао финансијски моју афричку браћу и сестре да створе Афричку Унију.
Све сам учинио да покажем свом народу шта је то истинска демократија, када сам дозволио да нашом земљом управљају народни комитети. Али некима то није било довољно, као што су ми појединци пребацивали, чак и људи који живе у кућама са по десетак соба, скупим становима са новим намештајем, никада нису били задовољни- тако себични, увек су хтели више. Говорили су американцима и другим посетиоцима, да им је потребна „демократија“ и „слобода“, не схватајући да је то уствари један крволочни концепт, у коме велики пси једу остале. Али они су били опијени тим западним изразима, не схватајући да у Америци нема бесплатних лекова, нема бесплатних болница, нема бесплатног становања, нема бесплатног образовања и нема бесплатне хране- осим када људи просјаче и стоје у бесконачним редовима испред сиротишта да би добили тањир супе.

Што год да сам учинио, то никад није било довољно некима, али за многе друге који су знали да сам ја син Гамала Абдел Насера, јединог истинског Арапина и муслиманског лидера, кога смо имали још од Салах-Ал-Дина, када је успео да поврати Суецки канал у власништво своје нације- као што сам и ја вратио Либију у руке либијског народа. Управо је он био пример који сам ја пратио, да бих заштитио слободу свог народа од колонијалне доминације- од лопова који су хтели да је отму од нас.

http://english.pravda.ru/opinion/columnists/13-04-2011/117563-message_from_qaddafi-0/

Превод: Миодраг Новаковић


Наставиће се...

Naserov sin?... nisam znala...

Šta je tačno iz ovog obraćanja, ne znam, samo me jako potseća na Slobino obraćanje naciji pred pad.

Demokratija ne postoji još od Perikla.
 
Znači čitava zemlja i njena dobra su njegova i on je lično hranio ljude, davao im stanove i obezbeđivao obrazovanje?

Znaci! ako imas prilike pitaj neku medicinsku sestru ili varioca koji je radio u Libiji kakva je to zemljica bila... Znam ljude koji danas placu zavremenom kad su tamo radili. Otisli sa torbom vesa a dosli sa torbom para posle nekoliko godina. da je toliko los narod bi ga svrguno za dva dana a nebi ginuli za njega ratujuci mesecima.
 
Сада сам под нападом највеће оружане силе у војној историји, мој млађи афрички син Обама жели да ме убије, да нам свима одузме слободу у властитој земљи, да нам одузме бесплатно становање, нашу бесплатну здравствену заштиту, наше бесплатно образовање, нашу бесплатну храну, и све то замени са америчким лоповским системом, који се зове „капитализам“, али сви ми из „трећег света“ итекако знамо шта то значи. То значи да стране корпорације управљају земљама, управљају светом и наносе патњу обичним људима.
Управо због тога, за мене нема алтернативе, ја морам да им се супротставим, као што је то и Божја жеља, и даћу свој живот пратећи Његов пут- пут који је нашој земљи подарио богате пољопривредне поседе, са храном и здрављем, и чак омогућио нашим афричким и арапским браћама и сестрама да живе и раде са нама овде у Либијској Џамахирији.
Није ми жеља да умрем, али ако дође до тога- да бих спасио своју отаџбину, свој народ, хиљаде њих који су моја деца, онда нека буде тако.


Пуковник Гадафи
 
Обраћа Вам се пуковник Гадафи

Gadafi-3.jpg



Пише: Моамер Гадафи


У име Алаха, нашег заштитника милосрдног…
40 година, а можда и дуже, више се не сећам- све сам учинио да бих подарио свом народу: домове, болнице, школе, када су били гладни- хранио сам их. Чак сам и пустињу око Бенгазија претворио у плодну земљу. Супроставио сам се том каубоју Регану, у време када је убио моју усвојену ћерку- покушавао је да убије мене, али уместо тога убио је то сирото невино дете. Потом сам помогао финансијски моју афричку браћу и сестре да створе Афричку Унију.
Све сам учинио да покажем свом народу шта је то истинска демократија, када сам дозволио да нашом земљом управљају народни комитети. Али некима то није било довољно, као што су ми појединци пребацивали, чак и људи који живе у кућама са по десетак соба, скупим становима са новим намештајем, никада нису били задовољни- тако себични, увек су хтели више. Говорили су американцима и другим посетиоцима, да им је потребна „демократија“ и „слобода“, не схватајући да је то уствари један крволочни концепт, у коме велики пси једу остале. Али они су били опијени тим западним изразима, не схватајући да у Америци нема бесплатних лекова, нема бесплатних болница, нема бесплатног становања, нема бесплатног образовања и нема бесплатне хране- осим када људи просјаче и стоје у бесконачним редовима испред сиротишта да би добили тањир супе.

Што год да сам учинио, то никад није било довољно некима, али за многе друге који су знали да сам ја син Гамала Абдел Насера, јединог истинског Арапина и муслиманског лидера, кога смо имали још од Салах-Ал-Дина, када је успео да поврати Суецки канал у власништво своје нације- као што сам и ја вратио Либију у руке либијског народа. Управо је он био пример који сам ја пратио, да бих заштитио слободу свог народа од колонијалне доминације- од лопова који су хтели да је отму од нас.

http://english.pravda.ru/opinion/columnists/13-04-2011/117563-message_from_qaddafi-0/

Превод: Миодраг Новаковић


Наставиће се...
Boze,koja tuga :( ameri zbog otimacine tudje nafte i gasa,napravise od velikog coveka i rodoljuba zlikovca :eek::eek::eek:
 
Обраћа Вам се пуковник Гадафи

Gadafi-3.jpg



Пише: Моамер Гадафи


У име Алаха, нашег заштитника милосрдног…
40 година, а можда и дуже, више се не сећам- све сам учинио да бих подарио свом народу:.


U ime Allaha milostivog ja tebe pozivam da ustanes sa fotelje i prepustis je drugom, olaksaces i sebi i svom narodu ako ti je stalo do njega ali cisto sumnjam, ko sedi preko 40 godina na istoj fotelji zelio bi jos 40 da sedi.
 
ali sto ko ameri analiziraju svoje ucesce na glas amerike

ko sad smo napali gadafija koji je diktator
ali u siriju verovatno necemo iako je tamo slicno ko u iraku, necemo ni u saudijsku arabiju s njima smo dobri

to od nekih diktatora su prava (pardon obespravljenost) ok a kod nekih nisu

znachi tamo neki burmanci ili kinezi mogu seckaju ljude i prze ih zajedno sa kucicima ili razapinju zene po onu arabiju sto skinule nindza maske in public
ali zato libijci dobijaju ko i mi domokratiju bombama

pobi GI svi GaDAfi!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top