Обожавање Бога?

[Jasna]

„Обожење благодаћу никада не престаје, јер природа Онога Који чини обожење,
бивајући бескрајна, чини бескрајном, такође, и силу којом се врши обожење“.
— Максим Исповедник,

Црквени оци о обожењу
Атанасије Александријски пише "Бог је постао човек да би човек постао бог", а
слична тврдња се може пронаћи и код других црквених отаца. Они називају човека
„богом по благодати“ и повлаче знак једнакости између спасења и обожења.
Онтолошке претпоставке спасења систематизовао је Григорије Палама који је срочио
и теолошки речник обожења.

Према Максиму Исповеднику приликом обожења човека на место људског
деловања долази Божанска енергија, која једина дејствује, а човек постаје „сличан
органу (музичком инструменту)... којим (Бог) управља како благоизволи“. Али обожење
није инертно стање, већ је непрекидно духовно напредовање. Човек вечно постаје, све
више и више способан да прихвати обожујућу божанску светлост. Човечје обожење
бескрајно траје због чињенице да је Божанска енергија која обожује човека „бескрајна
сила“.

Са православног становишта, сматра се да циљ хришћанина, коме тежи читав
његов живот и којим су прожете све његове активности јесте обожење.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Обожење

Не знам како та реч на другим језицима взучи, али код нас је прилично јасно да
се човек треба обожити. Евенутално се онда може рећи да родитељ обожава
своје дете или да духовни родитељ обожава своју духовну децу. Али, обожавати
Бога који већ јесте Бог, то никаквог смисла нема.

Још се нешто и окултно може из тога изродити, јер приписивати Божанске особине
нечему што то није, звучи прилично наопако.

Друго питање које имам везано за обожење. Ако се у православљу обожење
изједначава са спасењем, одакле су онда упловиле идеје о неком спасењу након
смрти? За идеје о колективном спасењу ми је јасно да су од западних мисионара,
новопечених хришћана дошле.

 

[Maki!]

Obožiti nije isto što i obožavati. Oboženje je prevod riječi teosis i znači upravo to navedeno, postati bog po blagodati energijama Svete Trojice. Obožavati je pak prevod riječi latria i znači odavati poštovanje koje priliči jedino Bogu. U to spadaju recimo molitva i slavljenje Boga.

 

[Jasna]

Obožiti nije isto što i obožavati. Oboženje je prevod riječi teosis i znači upravo to navedeno, postati bog po blagodati energijama Svete Trojice. Obožavati je pak prevod riječi latria i znači odavati poštovanje koje priliči jedino Bogu. U to spadaju recimo molitva i slavljenje Boga.

Чекај сад. Ти имаш идеју да смо ми начисто мутави били и речи нисмо имали,
па смо узели неку реч теосис и рекли, аха, то ћемо звати обожење, а онда смо
узрели реч латриа, па рекли, то ћемо звати обожавање.
Јел теби стварно није очигледно да је то једна реч која има исто значење?
Сама себе описује. Не требају јој никакве стране речи да је описују и појашњавају.

Зашто су људи заузети обожавањем Бога који то већ јесте, уместо својим
обожавањем?

 

[Maki!]

Чекај сад. Ти имаш идеју да смо ми начисто мутави били и речи нисмо имали,
па смо узели неку реч теосис и рекли, аха, то ћемо звати обожење, а онда смо
узрели реч латриа, па рекли, то ћемо звати обожавање.
Јел теби стварно није очигледно да је то једна реч која има исто значење?
Сама себе описује. Не требају јој никакве стране речи да је описују и појашњавају.

Зашто су људи заузети обожавањем Бога који то већ јесте, уместо својим
обожавањем?

Pa doslovno nije ista riječ.

 

[anajade]

Valjda da se obozis a ne da ga obozavas
Evo iz svetosavlja nesto o tome
Човеку је неопходно смирење, чак, и да би уопште појмио да је смисао његовога живота – обожење. Како ћеш уопште, без смирења, признати да се смисао твога живота налази ван тебе, то јест у Богу?
Све док човек живи егоистично, човекоцентрично, аутономно (од Бога), он себе поставља као средиште и као смисао свог живота. Он верује да може сам себе да усаврши, да осмисли и обожи. То је дух савремене цивилизације, философије и политике: створити бољи, праведнији свет, али свет аутономан од Бога, свет са човеком као својим средиштем, свет који не признаје Бога, који не признаје да је Бог источник (извор) свега доброга. Ту грешку је починио и Адам када је поверовао да може да постане бог и да се оствари својим сопственим снагам
Зато је лако бити јеретик, Јеховин сведок или масон или било шта друго, али је тешко бити православни хришћанин. Да би постао православни хришћанин, човек мора да прихвати Христа, а не себе као средиште свега.
И управо због тога почетак пута ка обожењу јесте смирење, то јест – свест о томе да смисао нашега живота није у нама већ у нашем Оцу, Творцу и Саздатељу.
Поред тога, морамо се смиравати да бисмо схватили да смо духовно болесни, да смо преиспуњени раслабљеношћу и страстима.
Онај који започиње путовање ка обожењу мора непрестано да се смирава да би постојано ходио тим путем. Јер, уколико прихвати помисао да оно што чини јесте добро и да он сопственим снагама напредује, постаће плен гордости. Изгубиће све што је стекао и мораће да крене из почетка, мораће изнова да се смирава, да сагледава своје слабости, своју духовну оболелост и да се више не ослања на себе. Човек мора да се ослања на Благодат Божију да би постојано ходио путем ка обожењу.

 

[Milan od Gruze]

Samo se Bog obozava,niko drugi.Inace bi to bilo idolopoklonstvo.

Obozenje je, biti kao sto kaze Isus Hristos: - Budite kao sto je Otac nas Nebeski.
Kao sto je sam Isus Hristos.

 

[bmaxa]

Obožiti nije isto što i obožavati. Oboženje je prevod riječi teosis i znači upravo to navedeno, postati bog po blagodati energijama Svete Trojice. Obožavati je pak prevod riječi latria i znači odavati poštovanje koje priliči jedino Bogu. U to spadaju recimo molitva i slavljenje Boga.

Tacno, mi nemamo prevod za rec latria, ne postoji u srpskom. Tako da smo uzeli rec, obozavati, koja moze i znaciti pravljenje nekog Bogom.

 

[bmaxa]

„Обожење благодаћу никада не престаје, јер природа Онога Који чини обожење,
бивајући бескрајна, чини бескрајном, такође, и силу којом се врши обожење“.
— Максим Исповедник,

Црквени оци о обожењу
Атанасије Александријски пише "Бог је постао човек да би човек постао бог", а
слична тврдња се може пронаћи и код других црквених отаца. Они називају човека
„богом по благодати“ и повлаче знак једнакости између спасења и обожења.
Онтолошке претпоставке спасења систематизовао је Григорије Палама који је срочио
и теолошки речник обожења.

Према Максиму Исповеднику приликом обожења човека на место људског
деловања долази Божанска енергија, која једина дејствује, а човек постаје „сличан
органу (музичком инструменту)... којим (Бог) управља како благоизволи“. Али обожење
није инертно стање, већ је непрекидно духовно напредовање. Човек вечно постаје, све
више и више способан да прихвати обожујућу божанску светлост. Човечје обожење
бескрајно траје због чињенице да је Божанска енергија која обожује човека „бескрајна
сила“.

Са православног становишта, сматра се да циљ хришћанина, коме тежи читав
његов живот и којим су прожете све његове активности јесте обожење.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Обожење

Не знам како та реч на другим језицима взучи, али код нас је прилично јасно да
се човек треба обожити. Евенутално се онда може рећи да родитељ обожава
своје дете или да духовни родитељ обожава своју духовну децу. Али, обожавати
Бога који већ јесте Бог, то никаквог смисла нема.

Још се нешто и окултно може из тога изродити, јер приписивати Божанске особине
нечему што то није, звучи прилично наопако.

Друго питање које имам везано за обожење. Ако се у православљу обожење
изједначава са спасењем, одакле су онда упловиле идеје о неком спасењу након
смрти? За идеје о колективном спасењу ми је јасно да су од западних мисионара,
новопечених хришћана дошле.

Nije okultno taj fazon, u okultizmu se misli da svako moze saznati i produhoviti
se kao Isus i Apostoli. No covek moze biti bog samo onda kada prestane
da ide u wc, tj kao sto su Severno Korejanci lepo ukapirali, pa tvrde
da Kim Il Sung nikada nije isao u wc.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Samo se Bog obozava,niko drugi.Inace bi to bilo idolopoklonstvo.

У православљу се обожавањем искључиво назива приписивање божјих особина и достојанства идолима, тј. идолопоклонство, а за Бога се користи израз богослужење. Обе се преводе на енглески као worshiping па отуд настаје заблуда јер је данас енглески практично Lingua Franca у већини делова света, па је и његов утицај прилично јак.

 

[4thman]

Kojeg?

Пружи руку, дотакни веру

Твој лични Исус
Неко да чује ваше молитве
Неко коме је стало
Твој лични Исус
Неко да чује ваше молитве
Неко ко је тамо

Осећај непознато
А ти си сасвим сам
Месо и кост
Телефоном
Подигните слушалицу
Учинићу те верником

Узми други најбољи
Стави ме на тест
Ствари на твојим грудима
Морате признати
Ја ћу испоручити
Знаш да ја опраштам

Пружи руку, дотакни веру
Пружи руку, дотакни веру

Твој лични Исус
Неко да чује ваше молитве
Неко коме је стало
Твој лични Исус
Неко да чује ваше молитве
Неко ко је тамо

Осећај непознато
А ти си сасвим сам
Месо и кост
Телефоном
Подигните слушалицу
Учинићу те верником
Ја ћу испоручити
Знаш да ја опраштам

Пружи руку, дотакни веру

Твој лични Исус

Пружи руку, дотакни веру
Пружи руку, дотакни веру
Пружи руку, дотакни веру
(Пружи се, дохвати)
Пружи руку, дотакни веру
Пружи руку и дотакни веру

 

[4thman]

ps Kad prestaneš da se pitaš dobićeš odgovor koji želiš...

svakom je skoro isti. iako je put skoro svakom drugačiji.

 

[bas kao]

Али, обожавати
Бога који већ јесте Бог, то никаквог смисла нема.

prevodioci prevode zedne preko vode, nisi dobro razumela, ali milan od gruze ti rece sta znaci da se obozimo, da budemo dakle savrseni kao sto je otac nas nebeski

Samo se Bog obozava,niko drugi.Inace bi to bilo idolopoklonstvo.

Obozenje je, biti kao sto kaze Isus Hristos: - Budite kao sto je Otac nas Nebeski.
Kao sto je sam Isus Hristos.

izostavio si samo rec "savrseni" koja je kljucna, - budite, dakle, savrseni, kao otac vas nebeski

“Dakle: budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski!” (Matej 5,48).

 

[bas kao]

Евенутално се онда може рећи да родитељ обожава
своје дете или да духовни родитељ обожава своју духовну децу. Али, обожавати
Бога који већ јесте Бог, то никаквог смисла нема.

mi sami se trebamo oboziti, postati savrseni, a ne obozavati sebe ili druge, nisi dobro razumela

 

[bas kao]

Још се нешто и окултно може из тога изродити, јер приписивати Божанске особине
нечему што то није, звучи прилично наопако.

to su ti ovi koji uzdizu lazne autoritete, kao sta fali malo su samo gresili

Друго питање које имам везано за обожење. Ако се у православљу обожење
изједначава са спасењем, одакле су онда упловиле идеје о неком спасењу након
смрти? За идеје о колективном спасењу ми је јасно да су од западних мисионара,
новопечених хришћана дошле.

kolektivno spasenje nije zapadno, to ti je hriscanska dogma o zajednici, ima tu dosta toga, ali nije zapadna, i mi tako verujemo, ali opet jedan ce se uzeti, a drugi ostaviti, tako da nema ni djuture spasenja, narocito sto ustaju jedni na druge cak i u istoj porodici... komplikovano je ako nisi izucila jevandjelje

spasenje nakon smrti imas temu 3,9 i 40 dana, kako i zasto, vec se pozaboravljalo, danas sam slucajno naleteo pretrazujuci forum

Јел теби стварно није очигледно да је то једна реч која има исто значење?

samo je isti korem reci, ali znacenje je drugacije, ili sebe oboziti ili druge obozavati, idolatrijski

problem je sto neki samo misle da sebe obozuju, a u stvari se samoobmanjuju

 

[Kažu "strani plaćenik"]

И обожење и обожавање су изрази настали тек у 19. веку у модерном српском језику. Пре тога су теосис и латриа превођене другачије или просто пресловљаване (у много нестандардизованих варијација) на старословенски док нови изрази нису сковани за потребе превода.

Теосисъ, тѣосисъ, тѣосись, тьосисъ, тхеосисъ, тхѣосись, тхѣосисъ, божествление, божественость, божествейность, угоднение, божиеобразие, богочеловечество, божественавиес, богоподобие, божественожитие, божествостановление...

Латрия, латріа, латрыа, латріѧ, поклонение, преклонение, богослужение, почитание, подчинение, чест, уважение, вернопоклонство, латриевство, препочтение, штование, служение...

Ево у једном старословенском преводу Библије:

Римљанима 12:1

Молю̀ ѹ҆̀бо ва́съ, бра́тїе, щедро́тами бж҃їими, предста́вите тѣлеса̀ ва̑ша же́ртвꙋ жи́вꙋ, ст҃ꙋ, бл҃гоꙋго́днꙋ бг҃ови, слове́сное слꙋже́нїе ва́ше

Παρακαλῶ οὖν ὑμᾶς, ἀδελφοί, διὰ τῶν οἰκτιρμῶν τοῦ θεοῦ, παραστῆσαι τὰ σώματα ὑμῶν θυσίαν ζῶσαν, ἁγίαν, εὐάρεστον τῷ θεῷ, τὴν λογικὴν λατρείαν ὑμῶν.

 

[Jasna]

Nekad mi te naučne činjenice stvarno ne zvuče smisleno. Izrazi nastali tek u
19. veku, a seljaci ih nepismeni prihvatili, kao da su oduvek postojali. Dok
te božepomozi iskrivlenštine razne nigde po selima ne možeš čuti.

Al kad se o nauci radi, tu razmišljanja nema. Što ne piše, to ne postoji.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Nekad mi te naučne činjenice stvarno ne zvuče smisleno.

Логично, јер се не бавиш тиме. Али ако нешто лаику не звучи смислено, не значи да је нетачно.

Izrazi nastali tek u
19. veku, a seljaci ih nepismeni prihvatili, kao da su oduvek postojali.

Не разумем какав је то став, данас неписмени сељаци прихватају и стране изразе, а да неће у оно време онако богобојажљиви да прихвате изразе које им учене верске вође сервирају. Деца пре описмењавања уче све од нуле и прихватају. Како мислиш иначе да настају речи? У неком моменту морају да се оформе, не постоје одувек. Затим морају да буду прихваћене од стране људи у неком моменту, не рађамо се научени свему.

Dok
te božepomozi iskrivlenštine razne nigde po selima ne možeš čuti.

Па нису по селима настајале, већ по манастирима, који су били центри развоја и ширења науке. Старословенски је књижевни и литургијски, а не народни језик. Није кориштен у свакодневном говору, него за потребе писања књига и богослужења.

Al kad se o nauci radi, tu razmišljanja nema.

Јок, седну научници, пусте мозак на испашу и без размишљања тако пискарају књиге, студије, расправе, лупетају људи у празно, па шта убоду - уболи су.

Što ne piše, to ne postoji.

Који би то разлог могао да постоји да се о нечему све до 19. века не пише нигде нити једном једином речју, иако постоји вековима уназад, као и писменост? Односно, ако нема записа о нечему пре одређеног момента у историји, на основу којих то доказа можемо тврдити да је постојало уопште до тог момента? Звучи ли барем ишта од овога смислено?

 

[Jasna]

Логично, јер се не бавиш тиме. Али ако нешто лаику не звучи смислено, не значи да је нетачно.


Не разумем какав је то став, данас неписмени сељаци прихватају и стране изразе, а да неће у оно време онако богобојажљиви да прихвате изразе које им учене верске вође сервирају. Деца пре описмењавања уче све од нуле и прихватају. Како мислиш иначе да настају речи? У неком моменту морају да се оформе, не постоје одувек. Затим морају да буду прихваћене од стране људи у неком моменту, не рађамо се научени свему.


Па нису по селима настајале, већ по манастирима, који су били центри развоја и ширења науке. Старословенски је књижевни и литургијски, а не народни језик. Није кориштен у свакодневном говору, него за потребе писања књига и богослужења.


Јок, седну научници, пусте мозак на испашу и без размишљања тако пискарају књиге, студије, расправе, лупетају људи у празно, па шта убоду - уболи су.


Који би то разлог могао да постоји да се о нечему све до 19. века не пише нигде нити једном једином речју, иако постоји вековима уназад, као и писменост? Односно, ако нема записа о нечему пре одређеног момента у историји, на основу којих то доказа можемо тврдити да је постојало уопште до тог момента? Звучи ли барем ишта од овога смислено?

Taman posla da tebi ne zvuči smisleno, pa da sam sebi na laika nekog
počneš da ličiš. Takvu žrtvu od tebe uopšte ne očekujem.
Nisam rekla da lupetaju, nego da se strogo drže onoga za šta imaju dokaze
i ne razmišljaju dalje od toga. A i zašto bi se izlagali takvom riziku.

Nisu prihvatili izraze koji su im učene verske vođe servirale. Ti su izrazi
toliko neprirodni, neskladni, izvitopereni, da nikako u narodu nisu zaživeli.
Dok je izraz obožavanje prihvaćen bez problema, mada je, kako ti kažeš,
nastao mnogo kasnije. Što znači da se ne radi o bogobojažljivosti, jer
bi onda prihvatili i one prethodne izraze.

Sa tvojim pogledom na svet, sasvim je normalno da se držiš teorije da
su reči vremenom nastajale. Ja mislim da su reči od početka postojale.
Vremenom su samo mogle da se kvare i da se izmišljaju neke nove, mrtve,
besmislene reči.
Naravno, nikakav dokaz za to nemam, pa ne moraš oko toga ni da se sekiraš.

 

[dekapitare]

Naravno, nikakav dokaz za to nemam, pa ne moraš oko toga ni da se sekiraš

ne piše, ne postoji

 

[dekapitare]

obožavati boga je isto što i očovečavati čoveka.
u svakodnevnom razgovoru obožavamo nešto tj gajimo osjećaje velike ljubavi prema nekom ili nečemu

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Taman posla da tebi ne zvuči smisleno, pa da sam sebi na laika nekog
počneš da ličiš. Takvu žrtvu od tebe uopšte ne očekujem.

Па, ја јесам лаик. Нисам то написао да бих себе приказао супериорним у односу на тебе. Само кажем да то што једном лаику (теби, мени, иком другом) нешто не звучи смислено, не значи да је нетачно. И обрнуто, ако нешто звучи смислено, то није доказ тачности.

Nisam rekla da lupetaju, nego da se strogo drže onoga za šta imaju dokaze
i ne razmišljaju dalje od toga. A i zašto bi se izlagali takvom riziku.

Ја сам рекао да лупетају јер би то био крајњи резултат њиховог рада да заиста раде тако како си ти представила.
Али ко то теби каже да они ,,не размишљају даље од доказа" и шта би под тим тачно требало да се подразумева? Тврдиш да научници, у овом случају лингвисти не размишљају?

Nisu prihvatili izraze koji su im učene verske vođe servirale. Ti su izrazi
toliko neprirodni, neskladni, izvitopereni, da nikako u narodu nisu zaživeli.
Dok je izraz obožavanje prihvaćen bez problema, mada je, kako ti kažeš,
nastao mnogo kasnije. Što znači da se ne radi o bogobojažljivosti, jer
bi onda prihvatili i one prethodne izraze.

А то све тврдиш на основу чега тачно? На основу тога што већина архаичних израза данас више није у употреби, као што је случај у баш сваком старом језику, већ су замењени новијим? Јеси ли икад читала неки српски документ писан старом ћирилицом и приметила колико тих ,,неприродних, нескладних и извитоперених" израза је било у употреби до пре само пар векова, од којих су неки и њима слични остали у употреби и данас, а доста више њих се задржало у другом језицима који су се развијали под утицајем старословенског, као нпр. руском и бугарском?

Sa tvojim pogledom na svet, sasvim je normalno da se držiš teorije da
su reči vremenom nastajale.

Какав је то мој поглед на свет?

Ja mislim da su reči od početka postojale.
Vremenom su samo mogle da se kvare i da se izmišljaju neke nove, mrtve,
besmislene reči.
Naravno, nikakav dokaz za to nemam, pa ne moraš oko toga ni da se sekiraš.

Где или кад је тај почетак био у односу на овде и данас? Ко их је створио, како су постале? Постојале негде у простору пре појаве људи, неупотребљаване?

obožavati boga je isto što i očovečavati čoveka.
u svakodnevnom razgovoru obožavamo nešto tj gajimo osjećaje velike ljubavi prema nekom ili nečemu

Управо тако.

 

[Milan od Gruze]

У православљу се обожавањем искључиво назива приписивање божјих особина и достојанства идолима, тј. идолопоклонство, а за Бога се користи израз богослужење. Обе се преводе на енглески као worshiping па отуд настаје заблуда јер је данас енглески практично Lingua Franca у већини делова света, па је и његов утицај прилично јак.

To su dva razlicita pojma.Obozavanje oznacava stav a bogosluzenje oznacava radnju.

 

[bas kao]

У православљу се обожавањем искључиво назива приписивање божјих особина и достојанства идолима, тј. идолопоклонство, а за Бога се користи израз богослужење. Обе се преводе на енглески као worshiping па отуд настаје заблуда јер је данас енглески практично Lingua Franca у већини делова света, па је и његов утицај прилично јак.

jos samo da nas ubedis da smo hriscanstvo primili na engleskom, a ne na grckom jeziku

kazu "anglikanac", e, jesi zabavan
uzmi malo engleske prevode biblije KJV npr. pa vidi koliko su siromasni, masu pojmova uopste ne razlikuju, sve im je isto

 

[Kažu "strani plaćenik"]

jos samo da nas ubedis da smo hriscanstvo primili na engleskom, a ne na grckom jeziku

kazu "anglikanac", e, jesi zabavan
uzmi malo engleske prevode biblije KJV npr. pa vidi koliko su siromasni, masu pojmova uopste ne razlikuju, sve im je isto

Само ти знаш о чему причаш овде...

 

[bas kao]

Само ти знаш о чему причаш овде....

hehe, zna i ovaj milan ponesto
uporedjivao sam KJV prevod sa drugima, nasima, pa znam koliko veze nemaju, ipak je nama grcki blizi nego njima, neces se teologije najesti sa engleskim., ali probaj tvoja stvar, samo engleski nije bio lingva franca vec grcki

To su dva razlicita pojma.Obozavanje oznacava stav a bogosluzenje oznacava radnju.