Isecak iz knjige Harun Jahina, „Obmana Evolucije”, i na stranai 50,51 sam nasao sledeći zanimljivos o jednoj od obmana evolucije koje želim da podelim sa vama.
„Dobro poznati doktor i takođe amater paleoantropolog, Chrarles Dawson, tvrdio je da je 1912 gdine pronasao kost vilice i deo lobanje u jami u Poldaunu u Engleskoj. Pa ikao je kost vilice bila vise nalik na majmunsku, zub i lobanja bisli su kao kod coveka. Ovi primerci su nazvani ”Pildaunski covek„. Za njih se tvrdilo da su bili stari 500 hiljada godina, a izlozeni su u nekolicini muzeja ka apsolutni dokaz evoluzije coveka. Tokom vise od 40 godina napisani su mnogi naucni clanci o ”Pildaunskom coveku„, nacinjeni su mnoge interpretacije i crtezi, a ovaj fosil je bio predstavljen kao važan dokaz evolucije coveka. Ne manje od pet stotina doktorskih teza bilo ja napisano o toj temi. Poznati americki paleoantropolog Hebry Fairfield Osborn, dok je bio u poseti Britanskom muzeju 1935, rekao je: ”... Moramo se uvek nanovo podsecati da je proroda puna paradoska i ovo je jedno zadivljujuce otkrice o ranom coveku...„
Godine 1949. Kennet Oakley iz paleontoloskog odelenja Britanskog museja isprobao je metod ”testiranje fluorom„, jedan novi test koriscen za odredjivanje starosti fosila. Proba je nacinjena na fosilu Pildaunskog coveka. Rezultat je bio zapanjujuci. Za vreme testa se shvatilo da kosti vilice Pildaunskog coveka ne sadrzi nimalo fluora. Ovo pokazuje da bila sahranjena pod zemljom ne vise od nekoliko godina. A lobanja, koja je sadržavala samo malu kolicinu fluora, kako se na testu pokazalo, bila je stara samo nekoliko stotina godina.
Poslednje hronoloske studije napravljene metodom fluora potvrdile su da je lobanja stara samo nekolilo hiljadu godina. Utvrdjeno je da zubi u vilici pripadaju jednom orangutanu i da su bili vestacki umetnuti, kao i da su ”primitivne„ alatke koje su otkrivene zajedno sa fosilima u stvari samo jednostavne imitacije alatki koje su bile izostrene celičnim orudjima. U detaljnim analizama upotpunjenim od strane Weiner-a ovaj falskifikat je javnosti otkriven 1953. Lobanja je pripadala 500 godina starom coveku, a kost donje vilice pripadala je nedavno uginulom majmunu! Zubi su nakon toga bili specijalno smesteni u niz i dodati vilici, a spojevi zuba su bili popunjeni u nameri da podsecaju na spojeve zuba coveka. Onda su svi ovi delovi obojeni kalijum-dihromatom da bi dobili zastareli izgled. Ova boja pocela je nestajati kada su delovi fosila bili umoceni u kiselinu. Le Gros Clark, koji je bio clan tima koji je razotkrio falsifikat, nije mogao sakriti svoje zaprepascenje i rekao je da ”tragovi vestackog ostecenja odmah upadaju u oci. U stavri, toliko su bili ocigledni da sa pravom možemo pitati - kako to da ranije nisu bili uoceni?„ Nakon svega ovoga ”Pildaunski covek„ je brzo sklonjen iz Britanskog muzeja gde je bo izlozen vise od 40 godina.”
„Dobro poznati doktor i takođe amater paleoantropolog, Chrarles Dawson, tvrdio je da je 1912 gdine pronasao kost vilice i deo lobanje u jami u Poldaunu u Engleskoj. Pa ikao je kost vilice bila vise nalik na majmunsku, zub i lobanja bisli su kao kod coveka. Ovi primerci su nazvani ”Pildaunski covek„. Za njih se tvrdilo da su bili stari 500 hiljada godina, a izlozeni su u nekolicini muzeja ka apsolutni dokaz evoluzije coveka. Tokom vise od 40 godina napisani su mnogi naucni clanci o ”Pildaunskom coveku„, nacinjeni su mnoge interpretacije i crtezi, a ovaj fosil je bio predstavljen kao važan dokaz evolucije coveka. Ne manje od pet stotina doktorskih teza bilo ja napisano o toj temi. Poznati americki paleoantropolog Hebry Fairfield Osborn, dok je bio u poseti Britanskom muzeju 1935, rekao je: ”... Moramo se uvek nanovo podsecati da je proroda puna paradoska i ovo je jedno zadivljujuce otkrice o ranom coveku...„
Godine 1949. Kennet Oakley iz paleontoloskog odelenja Britanskog museja isprobao je metod ”testiranje fluorom„, jedan novi test koriscen za odredjivanje starosti fosila. Proba je nacinjena na fosilu Pildaunskog coveka. Rezultat je bio zapanjujuci. Za vreme testa se shvatilo da kosti vilice Pildaunskog coveka ne sadrzi nimalo fluora. Ovo pokazuje da bila sahranjena pod zemljom ne vise od nekoliko godina. A lobanja, koja je sadržavala samo malu kolicinu fluora, kako se na testu pokazalo, bila je stara samo nekoliko stotina godina.
Poslednje hronoloske studije napravljene metodom fluora potvrdile su da je lobanja stara samo nekolilo hiljadu godina. Utvrdjeno je da zubi u vilici pripadaju jednom orangutanu i da su bili vestacki umetnuti, kao i da su ”primitivne„ alatke koje su otkrivene zajedno sa fosilima u stvari samo jednostavne imitacije alatki koje su bile izostrene celičnim orudjima. U detaljnim analizama upotpunjenim od strane Weiner-a ovaj falskifikat je javnosti otkriven 1953. Lobanja je pripadala 500 godina starom coveku, a kost donje vilice pripadala je nedavno uginulom majmunu! Zubi su nakon toga bili specijalno smesteni u niz i dodati vilici, a spojevi zuba su bili popunjeni u nameri da podsecaju na spojeve zuba coveka. Onda su svi ovi delovi obojeni kalijum-dihromatom da bi dobili zastareli izgled. Ova boja pocela je nestajati kada su delovi fosila bili umoceni u kiselinu. Le Gros Clark, koji je bio clan tima koji je razotkrio falsifikat, nije mogao sakriti svoje zaprepascenje i rekao je da ”tragovi vestackog ostecenja odmah upadaju u oci. U stavri, toliko su bili ocigledni da sa pravom možemo pitati - kako to da ranije nisu bili uoceni?„ Nakon svega ovoga ”Pildaunski covek„ je brzo sklonjen iz Britanskog muzeja gde je bo izlozen vise od 40 godina.”
