- Poruka
- 37.980
ОБЛИЦИ НАСИЉА
Насиље у смислу Посебног протокола је сваки облик физичког или менталног
насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање“ као што је наведено у члану 19. став 1. Конвенције о правима детета.
У смислу Посебног протокола следећи појмови имају значење како је то одређено у Општем протоколу: физичко насиље над дететом; телесно кажњавање детета; емоционално насиље над дететом; сексуално насиље; занемаривање и немарно поступање; експлоатација детета (трговина децом, искоришћавање детета за просјачење, искоришћавање детета за проституцију, искоришћавање детета за порнографију, злоупотреба дечјег рада, трговина дететом ради усвојења, злоупотреба детета у медицинске или научне сврхе, социјална експлоатација детета); насиље у породици; сведочење детета насиљу у породици; насиље међу децом (вршњачко насиље); дигитално насиље; насиље над дететом у спортском контексту; родно засновано насиље; дечји, рани и присилни брак; институционално насиље;
тортура над дететом; нестало дете и дете у покрету.
Поједини појмови односно облици насиља из Општег протокола додатно се разрађују у Посебном протоколу с циљем унапређења његовог спровођења, а с обзиром на специфично социјално и институционално окружење које карактерише систем социјалне заштите.
Физичким насиљем над дететом сматра се нарочито:
1) ударање детета песницом, шаком или предметима;
2) ударање детета о зид или друге предмете, бацање детета о чврсте предмете и
ударање чврстим предметима, вучење за косу;
3) присилно увијање или снажно повлачење делова дететовог тела, штипање;
4) спречавање и онемогућавање кретања детета везивањем или на други начин, осим по посебно прописаном поступку на најкраћи временски период и под надзором овлашћеног лица;
5) принуђивање детета да дуже стоји на једном месту;
6) спречавање детета да дише током кратких временских периода;
7) ускраћивање детету хране или воде;
8) спречавање детета да спава;
9) спречавање детета да иде у тоалет;
10) принуђивање детета да остане напољу по хладном, изразито врућем времену или при атмосферским падавинама;
11) затварање, односно изолација детета у посебну просторију;
12) протресање детета;
13) принуђивање детета на физичку активност која не одговара његовом узрасту, здрављу и физичким способностима;
14) несмотрено коришћење опасног средства и оруђа у близини детета;
15) вожња под дејством алкохола или психоактивних супстанци са дететом;
16) купање или прање детета хладном или врелом водом;
17) гушење, односно онемогућавање дисања и узроковање загрцњавања детета (нпр. насилним храњењем);
18) излагање детета удару струје и опасним зрачењима;
19) давање детету, изузимајући када је медицински одређено, било које супстанције која привремено или стално може угрозити функције једног или више органа или ткива (нпр. неодговарајућа употреба лекова, великих количина алкохола, психоактивних супстанци).
Емоционалним насиљем над дететом сматра се нарочито:
1) изолација, односно ограничавање кретања детета, забрана контаката са другом децом, особљем, члановима породице и другим значајним особама;
2) омаловажавање, исмевање, понављано одбацивање и игнорисање детета;
3) претње, застрашивања, или други облици нефизичког, непријатељског поступања према детету;
4) дискриминација у поступању према деци по основу држављанства, етничке припадности, културних и језичких разлика, верских, родних, социо-економских разлика, те различитости с обзиром на инвалидитет и сексуалну оријентацију или неку другу личну особеност;
5) вербално злостављање, што укључује непримерено викање на дете, називање детета погрдним именима, псовање, као И друга понашања која могу да умање самопоштовање и достојанство детета;
6) поткупљивање детета;
7) емоционално уцењивање детета;
8) приморавање детета да се облачи у одећу која не одговара његовом узрасту, полу односно личном осећају родног идентитета;
9) награђивање детета ако напада другу децу односно друге особе;
10) сведочење детета насиљу;
11) поновљено поступање које код детета изазива или појачава доживљај безвредности, одбачености или може изазвати озбиљне и трајне сметње његовог емоционаног, когнитивног и социјалног развоја.
Сексуалним насиљем над дететом сматра се нарочито:
1) укључивање детета у било какву, контактну или неконтактну, сексуалну активност са другим лицем;
2) навођење детета на било какву, контактну или неконтактну, сексуалну активност са другим лицима;
3) присиљавање детета на било какве, контактне или неконтактне, сексуалне активности са другим лицима;
4) омогућавање и подстицање детета на сексуалну активност са другим лицем, као и омогућавање контакта са порнографским материјалом.
Насиље у смислу Посебног протокола је сваки облик физичког или менталног
насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање“ као што је наведено у члану 19. став 1. Конвенције о правима детета.
У смислу Посебног протокола следећи појмови имају значење како је то одређено у Општем протоколу: физичко насиље над дететом; телесно кажњавање детета; емоционално насиље над дететом; сексуално насиље; занемаривање и немарно поступање; експлоатација детета (трговина децом, искоришћавање детета за просјачење, искоришћавање детета за проституцију, искоришћавање детета за порнографију, злоупотреба дечјег рада, трговина дететом ради усвојења, злоупотреба детета у медицинске или научне сврхе, социјална експлоатација детета); насиље у породици; сведочење детета насиљу у породици; насиље међу децом (вршњачко насиље); дигитално насиље; насиље над дететом у спортском контексту; родно засновано насиље; дечји, рани и присилни брак; институционално насиље;
тортура над дететом; нестало дете и дете у покрету.
Поједини појмови односно облици насиља из Општег протокола додатно се разрађују у Посебном протоколу с циљем унапређења његовог спровођења, а с обзиром на специфично социјално и институционално окружење које карактерише систем социјалне заштите.
Физичким насиљем над дететом сматра се нарочито:
1) ударање детета песницом, шаком или предметима;
2) ударање детета о зид или друге предмете, бацање детета о чврсте предмете и
ударање чврстим предметима, вучење за косу;
3) присилно увијање или снажно повлачење делова дететовог тела, штипање;
4) спречавање и онемогућавање кретања детета везивањем или на други начин, осим по посебно прописаном поступку на најкраћи временски период и под надзором овлашћеног лица;
5) принуђивање детета да дуже стоји на једном месту;
6) спречавање детета да дише током кратких временских периода;
7) ускраћивање детету хране или воде;
8) спречавање детета да спава;
9) спречавање детета да иде у тоалет;
10) принуђивање детета да остане напољу по хладном, изразито врућем времену или при атмосферским падавинама;
11) затварање, односно изолација детета у посебну просторију;
12) протресање детета;
13) принуђивање детета на физичку активност која не одговара његовом узрасту, здрављу и физичким способностима;
14) несмотрено коришћење опасног средства и оруђа у близини детета;
15) вожња под дејством алкохола или психоактивних супстанци са дететом;
16) купање или прање детета хладном или врелом водом;
17) гушење, односно онемогућавање дисања и узроковање загрцњавања детета (нпр. насилним храњењем);
18) излагање детета удару струје и опасним зрачењима;
19) давање детету, изузимајући када је медицински одређено, било које супстанције која привремено или стално може угрозити функције једног или више органа или ткива (нпр. неодговарајућа употреба лекова, великих количина алкохола, психоактивних супстанци).
Емоционалним насиљем над дететом сматра се нарочито:
1) изолација, односно ограничавање кретања детета, забрана контаката са другом децом, особљем, члановима породице и другим значајним особама;
2) омаловажавање, исмевање, понављано одбацивање и игнорисање детета;
3) претње, застрашивања, или други облици нефизичког, непријатељског поступања према детету;
4) дискриминација у поступању према деци по основу држављанства, етничке припадности, културних и језичких разлика, верских, родних, социо-економских разлика, те различитости с обзиром на инвалидитет и сексуалну оријентацију или неку другу личну особеност;
5) вербално злостављање, што укључује непримерено викање на дете, називање детета погрдним именима, псовање, као И друга понашања која могу да умање самопоштовање и достојанство детета;
6) поткупљивање детета;
7) емоционално уцењивање детета;
8) приморавање детета да се облачи у одећу која не одговара његовом узрасту, полу односно личном осећају родног идентитета;
9) награђивање детета ако напада другу децу односно друге особе;
10) сведочење детета насиљу;
11) поновљено поступање које код детета изазива или појачава доживљај безвредности, одбачености или може изазвати озбиљне и трајне сметње његовог емоционаног, когнитивног и социјалног развоја.
Сексуалним насиљем над дететом сматра се нарочито:
1) укључивање детета у било какву, контактну или неконтактну, сексуалну активност са другим лицем;
2) навођење детета на било какву, контактну или неконтактну, сексуалну активност са другим лицима;
3) присиљавање детета на било какве, контактне или неконтактне, сексуалне активности са другим лицима;
4) омогућавање и подстицање детета на сексуалну активност са другим лицем, као и омогућавање контакта са порнографским материјалом.