Обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Сарајева

[dragon x]

Обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Сарајева


Помену испред храма Свете Петке на Војничком спомен-гробљу присуствује велики број представника свих нивоа власти, борачких организација, грађана Сарајевско-романијске регије и завичајних удружења.

На помену су присутни Бошко Томић у име предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, министар рада и борачко инвалидске заштите Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Републике Српске, предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ Сташа Кошарац, делегација Срба у заједничким органима БиХ.

Присуствују и предсједник БОРС-а Миломир Савчић, представници Трећег пјешадијског Република Српска пука ОС БиХ, градоначелник града Источно Сарајево Ненад Вуковић са сарадницима, те начелници градских општина и удружења сарајевских Срба.

На централни крст на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу положени су вијенци у оквиру обиљежавање сјећања на егзодус сарајевских Срба од децембра 1995. до фебруара 1996. године.

Вијенце су положили Миладин Драгичевић, делегација НСРС, изасланик Бошко Томић, као и ресорни министар Душко Милуновић. Вијенце су положили и делегација града Источно Сарајево и начелници општина Пале, Источно Ново Сарајево, Трново, Горажде и Калиновик, делегација БОРС-а, као и регионалних и општинских борачких организација.

На централни крст на Војничком спомен-гробљу "Мали Зејтинлик" вијенце су положили и делегација општине Соколац, делегације Републичке организације породица погинулих бораца и несталих цивила, Савеза организација и удружења ратних војних инвалида Српске, Савеза логораша и Удружења Ветерани Републике Српске.

Вијенце су положили и чланови Удружења жена жртава рата, делегација Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, чланови Удружења грађана Пријатељи Илијаша и више удружења грађана.

Сјећање на егзодус Срба из Сарајава први пут се одржава у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачаких ратова.

На "Малом Зејтинлику" на Сокоцу сахрањено је скоро 1.000 српских бораца, неколико стотина цивилних жртава рата и преминулих цивила чије су посмртне остатке породице пренијеле на ово гробље са подручја Сарајева и сарајевских општина.

Војничко спомен-гробље формирано је у фебруару 1996. године након потписивања Дејтонског споразума да би избјегли Срби из Сарајева могли сахранити посмртне остаке чланова својих породица.

Црква посвећна Светој Петки на "Малом Зејтинлику" саграђена је 2013. уз помоћ Срба из дијаспоре, док је бизнисмен из Крушевца, родом из Вогошће, Зоран Његовановић финансирао живопис овог храма 2017. године.

Егзодус Срба из Сарајева јединствен примјер страдања

Министар Душко Милуновић рекао је да је егзодус сарајевских Срба јединствен примјер страдања у новијој српској историји и Одбрамбено-отаџбинском рату.

- Током рата издржали су више од 35 великих муслиманско-хрватских офанзива, сачували су своје породице, слободу, отаџбину и огњишта и на крају су морали да их напусте, дајући још једном велику жртву за Републику Српску - рекао је Милуновић након помена на Војничком гробљу.

Подсјетио је да су Срби, напуштајући дијелове Сарајева који су по Дејтонском споразуму припали ФБиХ, са собом понијели и мртве борце - припаднике полиције и Војске Републике Српске од којих је највећи број сахрањен на "Малом Зејтинлику".

Он је истакао да је од укупно 20.000 бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, чак 4.000 дало живот, наводећи да им треба одати дужну захвалност.

Одржан помен на Равној Романији

У манастиру Светог Георгија на Равној Романији служен је парастос за све Србе страдале у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Парастос је служен у оквиру обиљежавања 23 године од егзодуса сарајевских Срба.

Парастосу, који су служили свештеници Митрополије дабробосанске, присуствовали су министар рада Душко Милуновић, те делегација Народне скупштине Српске предвођена потпредсједницом Скупштине Соњом Караџић Јовичевић.

Служењу парастоса присуствовали су и изасланици Миладин Драгичевић, Бошко Томић, предсједник БОРС-а Миломир Савчић, представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, те шеф Клуба СНСД-а у Представничком дому ПС Сташа Кошарац.

Присутни су били и становници овог краја, бројни Срби који су напустили у рату одбрањене српске територије у Сарајеву након што су по Дејтонском споразуму припале ФБиХ, као и представници општина и града Источног Сарајева.

На зидовима у унутрашњости манастира Светог великомученика Георгија уписана су имена око 4.000 српских бораца Сарајевско-романијске регије страдалих у минулом рату.

Културно-духовно програм биће одржан у Културном центру на Палама, гдје је предвиђено и обраћање званичника.

Не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума напустило је своје одбрањене домове и имања.

Током егзодуса, који је почео у децембру 1995. године, а завршен почетком марта 1996. године, на Војничко гробље на Сокоцу пренесени су посмртни остаци 500 сарајевских Срба.

Програм 23 године од егзодуса сарајевских Срба почео је синоћ Академијом "Живи сјећање" у Културном центру Источно Ново Сарајево, коју су организовали студенти Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=329992

 

[Василиј Зајцев]

1991. године на подручју Града Сарајева живело је 157.000 Срба. Данас их је свега 10.000.

Некада се можемо и питати да ли је Сарајево у рату стварно био под ''опсадом''.

 

[dragon x]

1991. године на подручју Града Сарајева живело је 157.000 Срба. Данас их је свега 10.000.

Некада се можемо и питати да ли је Сарајево у рату стварно био под ''опсадом''.

Nije, to je izmišljotina. Na brdima oko Sarajeva su bili i muslimanski položaji, Hrasno brdo, Mojmilo, Igman itd. Srpski dijelovi grada Ilidža i Grbavica su bili okruženi sa svih strana, Sarajevo je bilo podjeljen grad.

 

[eremita]

Олош белосветски антисрпски и антиправославни НИГДЕ И НЕ ПОМИЊЕ УЖАСНА СТРАДАЊА СРБА У БИВШИМ СФРЈ РЕПУБЛИКАМА... праве се блесави......... олош.........

 

[Smarti]

Tu, na tom groblju, pociva nekoliko meni veoma dragih ljudi

Slava im

 

[jolemisa]

Tesko je prihvatiti da u jesnom ratu bude samo jedna strana zrtva,a za drugu da se skoro i niko iz stranih zemalja i ne zapita,"Pa gde je toliki srpski narod".krivo im je sto Srbija ima vecu i bolju istoriju kao narod po svemu,od cele Evrope.Srpske zrtve se ne mogu zaboraviti kroz sve vekove dok postoje.I kad su ziveli u miru i ratu,uvek su bili i ostali ljudi.

 

[Dekston]

Iskreno receno nemamo za sta zaliti.Jedino u tom Sarajevu sto je valjalo je naselje i opstina Ilidza gdje su Srbi zivjeli i izletiste Vrelo Bosne.Neko ce reci odbranili u ratu pobjegli u miru,pa jesu ti Srbi normalni napustili svoje stanove,imanja i otisli u neku Bijeljinu i Focu neke vukojebine.Jedno je najbitnije,mi vise ne dijelimo zivotni prostor sa njima.Imamo Republiku Srpsku kakav je takva je,nasa je.Sami smo u njoj i to nam prija.Ne bas 99% ,ali nekih 90% stanovnistva.Iz ponizenja bi mi bilo da sam se vratio ili ostao u Sarajevu i da moram zivjeti sa njima. Grad kuburi sa vodom tokom citave godine,grad 3 mjeseca zimi se gusi u smogu i magli.Em sto je zagadjeno od lozenja uglja,mazuta i auta nego Romi pale gume i namjestaj pa to jos vise chadi. Naselje Stup koje imalo prije rata 90% katolicku vecinu i nekih 8% Srba zvao se mali Rim.Naselje sredjeno cisto prije rata,danas leglo dosla iz Podrinja i Sandzosa gdje mozes cuti uobicajeno "goram" i "dolam".Vrvi od urbanistickog hausa. Kompanija Tibra sta je uradila na Stupu to je urbicid bukvalno urbicid.Sarajevo ionako nema neku sirinu da se dalje izgradjuje i siri vec se ono gradi prema unutrasnjsoti grada.Apsurd pravi.
Nema im Srba sad neka rade i grade sta hoce,sta nas briga vise za tim.

 

[Komunistkinja]

без правде неће бити мира

 

[Khal Drogo]

Термин опсада Сарајева је подло подваљена фраза која је дио бошњачке постратне пропаганде. Опсада је војни термин, подразумијева освајање или наум освајања мјеста. Такав наум у ВРС не само што није постојао него је тако нешто, уважавајући и бројке, популацију, војни однос, апсолутно бесмислено.
СРК ВРС је бројао (реално) око 18.000 бораца који су држали "дупли прстен", против себе имао сарајевски корпус тзв АБиХ (по њиховим подацима 60.000 војника, мислим да је то пренадувано за 1/3) и везао још 2 корпуса тзв АБиХ који су ударали на спољни прстен СРК-а. И да са таквим односом освоји град са 300.000+ душа је јако глупа помисао.
Зато, Србин који прихвати овај подваљени појам "опсада Сарајева" је или малоуман или аутошовиниста, трећег нема.

Да, уже ратно Сарајево, под контролом тзв АБиХ бјеше у окружењу, но тако је формирана линија фронта, и тако је етнографија одредила, само Сарајево је од памтивјека окружено српским селима, и Срби су у ратном времену само бранили своје.

Слиједећа подла пропаганда је како је Сарајево (а у ствари то ратно уже) страдало, рокали по њему "четаљи са брда". Не, и у српском ратном Сарајеву су страдавали цивили, и дјеца, од дејства тзв АБиХ, страдавале су и куће, зграде, више него ли у оном ужем дијелу, послије једне исцениране диверзије друге стране, СРК је морао повући артиљерију прво на 10, па касније на 20 км од линије фронта.
Годинама послије рата ако би прошли линијом раздвајање, примијетили би да су више страдале зграде на овој српској страни, рокали су и из ужег Сарајева по овом српском дијелу, користећи и сталну подршку спољних играча који су вршили притисак на ВРС, а и снаге за брзу интервенцију и авијација НАТО-а су опасно рокали и 1994-е и 1995-е.
Све то се покушава замаглити, прогурати "истина" коју протурају ови који у миру пропагандом покушавају остварити своје ратне циљеве.

Срби у српском Сарајеву, припаници СРК-а су имали јак мотив, најјачи, они су бранили своје домове, своје породице.Било је ситуација када би тзв АБиХ пробила линију, изашли би и на комуникацију од животне важности Лукавица-Пале, но увијек би у току дана били враћени.

Бранили су сарајевски Срби, припадници СРК-а, 44 ммјесеца своје српско Сарајево, бранили и одбранили. А онда, потезом пера, 80% ратног српског Сарајево би поклоњено онима који су 44 мјесеца нападали, имали и бројчану предност и помоћ и спољних фактора и снага НАТО-а, и који ништа нису могли освојити.

И то је највећа грешка Милошевића у Дејтону. Наводно је рекао "Бошњаци су бранили Сарајево, треба да га добију". Ако је то свједочење тачно говори колико није разумио стварно стање на терену и колику су и жртву платили и у колико су тежем положају били сарајевски Срби.
Да лу није разумио политички, економски и симболични значај српског Сарајева, да ли му се журило да то заврши и саопшти народу Србије о још једној великој "побједи", да ли има мало и до вискија, изгледа доброг, но Слобо се огријешио о сарајевске Србе, овим људима је учињена огромна неправда.

Када је мир потписан у Дејтону, у ужем Сарајеву славље, ерупција одушевљења, у српском Сарајеву мук, невјерица, очај, и у тим се мјесецима који су дошли, сви ови Срби су се борили са својом муком, пролазили кроз личну голготу, многи од њих су већ били протјерани раније из оног ужег дијела, неки из околних мјеста, надали се да ће ту ипак у српском Сарајеву моћи дјецу подизати, сада се то промијенило. И ту је свако своју одлуку донио, велика већина да неће остати под влашћу оних који су зло чинили, који су их већ једном протјерали, и пролазили су ти Срби напуштајући своје и кроз своје кошмаре, кроз лични пакао.

Било, прошло, живот иде даље. И данас се покушава манипулисати сарајевском причом, поган је упорна у пропаганди, уз обавезан дискурс препун увреда, зато је и обавеза рећи, написати како заиста бјеше.

 

[Isus33]

Iskreno receno nemamo za sta zaliti.Jedino u tom Sarajevu sto je valjalo je naselje i opstina Ilidza gdje su Srbi zivjeli i izletiste Vrelo Bosne.Neko ce reci odbranili u ratu pobjegli u miru,pa jesu ti Srbi normalni napustili svoje stanove,imanja i otisli u neku Bijeljinu i Focu neke vukojebine.Jedno je najbitnije,mi vise ne dijelimo zivotni prostor sa njima.Imamo Republiku Srpsku kakav je takva je,nasa je.Sami smo u njoj i to nam prija.Ne bas 99% ,ali nekih 90% stanovnistva.Iz ponizenja bi mi bilo da sam se vratio ili ostao u Sarajevu i da moram zivjeti sa njima. Grad kuburi sa vodom tokom citave godine,grad 3 mjeseca zimi se gusi u smogu i magli.Em sto je zagadjeno od lozenja uglja,mazuta i auta nego Romi pale gume i namjestaj pa to jos vise chadi. Naselje Stup koje imalo prije rata 90% katolicku vecinu i nekih 8% Srba zvao se mali Rim.Naselje sredjeno cisto prije rata,danas leglo dosla iz Podrinja i Sandzosa gdje mozes cuti uobicajeno "goram" i "dolam".Vrvi od urbanistickog hausa. Kompanija Tibra sta je uradila na Stupu to je urbicid bukvalno urbicid.Sarajevo ionako nema neku sirinu da se dalje izgradjuje i siri vec se ono gradi prema unutrasnjsoti grada.Apsurd pravi.
Nema im Srba sad neka rade i grade sta hoce,sta nas briga vise za tim.

Све што си рекао стоји ако на ствари гледаш са чисто практичне стране, али гледајући са личне, емотивне стране, ја се никада нећу помирити са губитком Сарајева. Не можеш не жалити за градом у коме си рођен и који је једино мјесто на земљиној кугли у коме си се осјећао као свој на своме (у свим мјестима у којима сам живио послије 1996. осјећао сам се као гост). Па још и та неправда, та Милошевићева предаја, издаја... Да сам отишао својом вољом, можда неби ни жалио, али на овакав начин, послије дугогоишњег, крвавог рата и толике борбе за опстанак на тим просторима, буквално отјерани само зато што је неко негдје нешто потписао. То је било незамисливо и несхватљиво. Толике жртве испадоше узалудне. Не вјерујем да је главоња био пијан, да је нечим уцијењен или да је у некаквом афекту "дао" Српско Сарајево. Било је то раније смишљено и Сарајево му је било као неки адут у тим преговорима о миру. О предаји се говорило од самог почетка рата, још од половине 1992. То знам сигурно јер сам током 1992. и 1993, свакодневно водио дневник у коме сам записивао како конкретне догађаје, тако и гласине које су кружиле међу народом. С времена на вријеме, кроз сваких неколико мјесеци, пронијеле би се гласине како се очекује предаја општина Сарајева "јер се муслиманима мора дати излаз из града". Дилема је била једино дали ће се дати излаз преко Илиџе и Хаџића за Кисељак и Високо или преко Вогошшће и Илијаша за Високо и Брезу. Нико није ни помислио да ће дати апсулутно СВЕ. Значи, од почетка се калкулисало и то је јако деморалисало борце и народ. Због таквих гласина, у јулу 1993. борци са Жучи су били спремни побацати оружје у напустии ту линију, најважнију за одбрану Вогошће јер су мислили да је узалудно борити се даље ако ће свеједно територију дату муслиманима (што се на крају и обистинило) па су их спријечили у задњи момент. Радељавање сарајевских Срба је највећа српска трагедија овог рата, трагедија о којој се због нечега упорно шути, ево већ 23 године.

 

[Smarti]

Iskreno receno nemamo za sta zaliti.Jedino u tom Sarajevu sto je valjalo je naselje i opstina Ilidza gdje su Srbi zivjeli i izletiste Vrelo Bosne.Neko ce reci odbranili u ratu pobjegli u miru,pa jesu ti Srbi normalni napustili svoje stanove,imanja i otisli u neku Bijeljinu i Focu neke vukojebine.Jedno je najbitnije,mi vise ne dijelimo zivotni prostor sa njima.Imamo Republiku Srpsku kakav je takva je,nasa je.Sami smo u njoj i to nam prija.Ne bas 99% ,ali nekih 90% stanovnistva.Iz ponizenja bi mi bilo da sam se vratio ili ostao u Sarajevu i da moram zivjeti sa njima. Grad kuburi sa vodom tokom citave godine,grad 3 mjeseca zimi se gusi u smogu i magli.Em sto je zagadjeno od lozenja uglja,mazuta i auta nego Romi pale gume i namjestaj pa to jos vise chadi. Naselje Stup koje imalo prije rata 90% katolicku vecinu i nekih 8% Srba zvao se mali Rim.Naselje sredjeno cisto prije rata,danas leglo dosla iz Podrinja i Sandzosa gdje mozes cuti uobicajeno "goram" i "dolam".Vrvi od urbanistickog hausa. Kompanija Tibra sta je uradila na Stupu to je urbicid bukvalno urbicid.Sarajevo ionako nema neku sirinu da se dalje izgradjuje i siri vec se ono gradi prema unutrasnjsoti grada.Apsurd pravi.
Nema im Srba sad neka rade i grade sta hoce,sta nas briga vise za tim.

Jel ti mene ovde za'ebavas il ti noge smrde ?

Ajde malo procitaj opet sta si napisao pa se javi opet sa malo konkretnijim odgovorim posto u ovom tvom upisu ima vise nebuloze nego sto sam ikada cuo u zivotu.

Ti si sam u RS ? Ja sam bio u toj RS u poseti dva meseca i prvo sto sam cuo je zvuk sa dzamije u sred BN tako da, molim te, opet, proveri sta si napisao pa onda budi malo konkretniji.

 

[LorneMalvo]

Za sve je kriva beogradska politika,evo i muslimani se smiju ovim beogradjanima koji su retardi

 

[Bren]

Večna slava svim poginulim za slobodu srpskog naroda preko Drine.

 

[Rayela]

Iskreno receno nemamo za sta zaliti.Jedino u tom Sarajevu sto je valjalo je naselje i opstina Ilidza gdje su Srbi zivjeli i izletiste Vrelo Bosne.Neko ce reci odbranili u ratu pobjegli u miru,pa jesu ti Srbi normalni napustili svoje stanove,imanja i otisli u neku Bijeljinu i Focu neke vukojebine.Jedno je najbitnije,mi vise ne dijelimo zivotni prostor sa njima.Imamo Republiku Srpsku kakav je takva je,nasa je.Sami smo u njoj i to nam prija.Ne bas 99% ,ali nekih 90% stanovnistva.Iz ponizenja bi mi bilo da sam se vratio ili ostao u Sarajevu i da moram zivjeti sa njima. Grad kuburi sa vodom tokom citave godine,grad 3 mjeseca zimi se gusi u smogu i magli.Em sto je zagadjeno od lozenja uglja,mazuta i auta nego Romi pale gume i namjestaj pa to jos vise chadi. Naselje Stup koje imalo prije rata 90% katolicku vecinu i nekih 8% Srba zvao se mali Rim.Naselje sredjeno cisto prije rata,danas leglo dosla iz Podrinja i Sandzosa gdje mozes cuti uobicajeno "goram" i "dolam".Vrvi od urbanistickog hausa. Kompanija Tibra sta je uradila na Stupu to je urbicid bukvalno urbicid.Sarajevo ionako nema neku sirinu da se dalje izgradjuje i siri vec se ono gradi prema unutrasnjsoti grada.Apsurd pravi.
Nema im Srba sad neka rade i grade sta hoce,sta nas briga vise za tim.

LaHko je tudjim qrzem gloginje mlatiti. Procitaj jos jednom sta je kolega Isus napisao. On je iz Sarajeva, ti nisi.

 

[Amuletum]

Све што си рекао стоји ако на ствари гледаш са чисто практичне стране, али гледајући са личне, емотивне стране, ја се никада нећу помирити са губитком Сарајева. Не можеш не жалити за градом у коме си рођен и који је једино мјесто на земљиној кугли у коме си се осјећао као свој на своме (у свим мјестима у којима сам живио послије 1996. осјећао сам се као гост). Па још и та неправда, та Милошевићева предаја, издаја... Да сам отишао својом вољом, можда неби ни жалио, али на овакав начин, послије дугогоишњег, крвавог рата и толике борбе за опстанак на тим просторима, буквално отјерани само зато што је неко негдје нешто потписао. То је било незамисливо и несхватљиво. Толике жртве испадоше узалудне. Не вјерујем да је главоња био пијан, да је нечим уцијењен или да је у некаквом афекту "дао" Српско Сарајево. Било је то раније смишљено и Сарајево му је било као неки адут у тим преговорима о миру. О предаји се говорило од самог почетка рата, још од половине 1992. То знам сигурно јер сам током 1992. и 1993, свакодневно водио дневник у коме сам записивао како конкретне догађаје, тако и гласине које су кружиле међу народом. С времена на вријеме, кроз сваких неколико мјесеци, пронијеле би се гласине како се очекује предаја општина Сарајева "јер се муслиманима мора дати излаз из града". Дилема је била једино дали ће се дати излаз преко Илиџе и Хаџића за Кисељак и Високо или преко Вогошшће и Илијаша за Високо и Брезу. Нико није ни помислио да ће дати апсулутно СВЕ. Значи, од почетка се калкулисало и то је јако деморалисало борце и народ. Због таквих гласина, у јулу 1993. борци са Жучи су били спремни побацати оружје у напустии ту линију, најважнију за одбрану Вогошће јер су мислили да је узалудно борити се даље ако ће свеједно територију дату муслиманима (што се на крају и обистинило) па су их спријечили у задњи момент. Радељавање сарајевских Срба је највећа српска трагедија овог рата, трагедија о којој се због нечега упорно шути, ево већ 23 године.

Потписујем, то играње са Сарајевом је само доказ колико је Милошевић био оперисан од Српства. Изгубити такав град у коме су Срби из БиХ имали своје најквалитетније представнике је највећа катастрофа за Србе преко Дрине. Не може Бања Лука, која је дивна, никада компензовати губитак тог града.

 

[Rayela]

Потписујем, то играње са Сарајевом је само доказ колико је Милошевић био оперисан од Српства. Изгубити такав град у коме су Срби из БиХ имали своје најквалитетније представнике је највећа катастрофа за Србе преко Дрине. Не може Бања Лука, која је дивна, никада компензовати губитак тог града.

Ti su Srbi iz Sarajeva na neki volsheban nacin nekako nestali. Eto, Isus se javio, ali ja nikada nigde ne nadjoh, ne videh da se jos neki
srpski stanovnik Sarajeva javio i napisao da je on bio Sarajlija i da je tuzan i nesrecan sto to nije vise.
Kako neko moze da teshi coveka rodjenog i odraslog u recimo Novom Sadau ako ga izbace, oteraju i kazu mu da
je divna stvar ziveti recimo u Somboru ( ovaj mi primer nije zapravo nikakav, ali mi ne pada nista pametnije na pamet).

 

[комшија]

 

[Amuletum]

Ti su Srbi iz Sarajeva na neki volsheban nacin nekako nestali. Eto, Isus se javio, ali ja nikada nigde ne nadjoh, ne videh da se jos neki
srpski stanovnik Sarajeva javio i napisao da je on bio Sarajlija i da je tuzan i nesrecan sto to nije vise.
Kako neko moze da teshi coveka rodjenog i odraslog u recimo Novom Sadau ako ga izbace, oteraju i kazu mu da
je divna stvar ziveti recimo u Somboru ( ovaj mi primer nije zapravo nikakav, ali mi ne pada nista pametnije na pamet).

Ту су они али су се расули, а и доста их је остало у БиХ. Има их и код нас, Бреговић, Карајлић, итд. Напустити свој град или земљу је велика трагедија али увек испадне да су такви људи далеко мање острашћени и радиклани од ових који то нису доживели, а тобож им је много жао њихове судбине. Рећи да Сарајево за Србе нема вредност је права глупост.

 

[JankoTheGreat]

Потписујем, то играње са Сарајевом је само доказ колико је Милошевић био оперисан од Српства. Изгубити такав град у коме су Срби из БиХ имали своје најквалитетније представнике је највећа катастрофа за Србе преко Дрине. Не може Бања Лука, која је дивна, никада компензовати губитак тог града.

Tacno. Gubitkom Sarajeva Srbi su uzgubili Bosnu. Banja Luka je provincija. Tamo ti je tandara mandara pod satorom. BL ne moze izbaciti intelektualce ili neke vrhunske ljude u bilo kom domenu

Nikola Koljevic je bio najveci intelektualac kod Srba u Bosni. Izvrsio je samoubistvo kada je saznao kako su zavaljeni sarajevski Srbi.
Kecmanovi je br2 i on je odselio u BG. Nije ni pomisljao na Banja Luku. A zna se i zasto

 

[Rayela]

Niko ne zna zasto je Koljevic izvrsio samoubistvo. Raznorazna ucitavanja tu ne pomazu.
Ubio se i Sokolovic ( MUP, Milosevic) i takodje niko ne zna zasto se ubio.

 

[JankoTheGreat]

Za Koljevica se zna Kada je shvatio da je Sloba u Dejtonu zavalio sarajevske Srbe, odlucio je sebi sprasi kuglu u glavu Shvatio je da su Srbi izgubili Bosnu
Shvatio je kakve su implikacije takve odluke

 

[bh_citadela]

Потписујем, то играње са Сарајевом је само доказ колико је Милошевић био оперисан од Српства. Изгубити такав град у коме су Срби из БиХ имали своје најквалитетније представнике је највећа катастрофа за Србе преко Дрине. Не може Бања Лука, која је дивна, никада компензовати губитак тог града.

Laktašenko je lokal-patriota, on više voli svoje Laktaše neg Banja Luku da mu dadu .. dobro, za Beograd bi već razmislio ..

 

[Amuletum]

Laktašenko je lokal-patriota, on više voli svoje Laktaše neg Banja Luku da mu dadu .. dobro, za Beograd bi već razmislio ..

Као и Бакир, тај човек одавно мари само за Сарајевски кантон. Зато се он, Додо и Човић тако добро разумеју, њихов тобожњи рат је фарса, представа за дебиле који се примају.

 

[bh_citadela]

Tacno. Gubitkom Sarajeva Srbi su uzgubili Bosnu. Banja Luka je provincija. Tamo ti je tandara mandara pod satorom. BL ne moze izbaciti intelektualce ili neke vrhunske ljude u bilo kom domenu

Nikola Koljevic je bio najveci intelektualac kod Srba u Bosni. Izvrsio je samoubistvo kada je saznao kako su zavaljeni sarajevski Srbi.
Kecmanovi je br2 i on je odselio u BG. Nije ni pomisljao na Banja Luku. A zna se i zasto

Šta li je istina , je li Koljević imao 2 metka u glavi ?

- - - - - - - - - -

Као и Бакир, тај човек одавно мари само за Сарајевски кантон. Зато се он, Додо и Човић тако добро разумеју, њихов тобожњи рат је фарса, представа за дебиле који се примају.

To je da animiraju navijače ..

 

[LorneMalvo]

Za Koljevica se zna Kada je shvatio da je Sloba u Dejtonu zavalio sarajevske Srbe, odlucio je sebi sprasi kuglu u glavu Shvatio je da su Srbi izgubili Bosnu
Shvatio je kakve su implikacije takve odluke

Izgradjeno je bolje i ljepse srpsko sarajevo u Lukavici