Obični ljudi i filozofija mesijanskog kompleksa

[Richard III]

Ako uzmemo u obzir kompleksnost modernih supersila koje doslovno drže u rukama oružje za uništenje celog sveta, ubistva milijardi ljudi klikom na dugme, i plus skrivaju još ko zna kakve tehnologije - treba se zapitati zašto postoje ljudi poput jednog mog prijatelja, koji mi pre neki dan u privatnoj internet prepisci kaže kako se 'treba pobuniti i otići u šumu, tamo graditi neku svoju priču i eventualno ratovati samostalno'. Sa kim ratovati, kako ratovati, i kakav to navodni kolaps očekuje najkompleksniju super-silu SAD recimo, koja je Sadamove najelitnije specijalce klikom na dugme zakopala u pesak.

Kako je moguće da neko usvoji ovakvu filozofiju u svom objektivnom beznačaju, i da stvarno veruje da on sa štapom i kanapom u nekoj šumi, uz ogrev i kalašnjikove, može da se suprostavi tehnološkim silama apokaliptičnog razaranja. I nije jedini. Kako jedno trezveno i racionalno ljudsko biće dospe do takvog stanja svesti da u svojoj kući očekuje kolaps sistema i jahače sa motikama i mačevima koji kreću protiv nuklearnih bombi i ne znam ni ja čega. Čak ima takvih ludaka koji pričaju kako se treba uvući u te sisteme i preuzeti nuklearni potencijal, kao da oni to stvarno mogu, da se uvuku i to preuzmu. I pritom se uopšte ne zajebavaju.

Prvo sam hteo da okačim temu na psihologiju, ali čini mi se da je ovo neka šira priča i da zadire u sociološke i državno-filozofske korene. Kakva to životna filozofija stvara ovakve pojedince? Da neko iz svoje sobe mrtav hladan izjavi: "treba ti i ja da smislimo kako da im udjemo iznutra u sistem i preuzmemo taj nuklearni potencijal", ili "idemo u šumu, da tamo oformimo miliciju i da se pobunimo". Kako neko dodje do toga, do takvog hubrisa i mesijanskog kompleksa?

 

[alim]

Pojava tih misli jeste sa jedne strane prilično smiješna, ili čudna. Ali sa druge je prilično logična.
Ključ je u stvarnom, razrjeđivanju, rastakanju, moći. Velike se moći stvarno rastaču kao ***** na kiši. I u igru ulaze manje moći, pa i pojedinci koji odjednom postaju prilična pretnja čak i velikim silama.
Gledam turci bi u ukrajinu, protiv ruja (ako sam dobro zapamtio i protiv tebe), pisalo je, dosad vode 2-0, dronovima su pobjedili u libiji haftara i u gruziji armence. A jesu li turci velika sila ko ruje? A ruje ki ameri?
Meni je heizbolah primjer male a velike sile.
A pojedinac
Taj je ponešto druga priča
Kada krene čakijom kao muslimani, svi to vole. Iz toga trumpčine prave teatre a klintonovače ratove.
Ali kad krene kakvim krađama podataka i ubacivanjem u sisteme niko to ne voli. Tako su snouden i asanž prilično gadni neprijatelji.
A na takve načine je vjerojatno moguće i svašta, i još ponešto.
Tako da je pitanje koliko je supersila stvarna sila u odnosu na malog milojicu.
Pogotovo kad se zna koliko su margerite olbriht i bidenci prvljavi gadni i iskompromitirani, i kad bi se to pokazalo u seriji sa volt sreeeta ispovraćao bi se, ne amerika no cjeli svijet.
A ima još nešto
I supersile i sile i svaki režim, žive na pojedincu.
Ali pojedinac je uklješten u sistem i potpuno uvjeren da izvan sistema umire.
Sve o čemu misli je šta bi vičković trebao da čini za njega. Kenedi pita žiku a koji bi ***** ti trebao činiti za vučkovića.
A ja pitam žiku jesi li ti živ, možeš li živjeti bez vučkovića u glavi? Znaš li ti, pizdo, uopće, da ćeš umrijeti?

 

[Richard III]

Gledam turci bi u ukrajinu, protiv ruja (ako sam dobro zapamtio i protiv tebe)

Razumem otprilike šta si napisao, ali ovo 'i protiv tebe' ne razumem. Kako protiv mene, kakve ja veze imam sa tim?

 

[alim]

Mislio sam da si htio u ukrajinu. Da proživiš barem nešto. Da iskusiš rat.
Ili to nisi bio ti?

 

[Richard III]

Mislio sam da si htio u ukrajinu. Da proživiš barem nešto. Da iskusiš rat.
Ili to nisi bio ti?

Aha, na to si mislio. Nisam uopšte shvatio o čemu pričaš.

Tačno, želeo sam da odem negde ali isključivo kao plaćenik, da uživam u tom spektaklu za novac, mada sam kasnije korigovao mišljenje kad vidim ko sve ide a i koliko ih plaćaju. Ali imao sam jedno vreme tu želju misleći da je to neko bekstvo od dosadne egzistencije. Sada ne bih išao da budem nečija potrošna roba ybg.

 

[fobos11]

Ako uzmemo u obzir kompleksnost modernih supersila koje doslovno drže u rukama oružje za uništenje celog sveta, ubistva milijardi ljudi klikom na dugme, i plus skrivaju još ko zna kakve tehnologije - treba se zapitati zašto postoje ljudi poput jednog mog prijatelja, koji mi pre neki dan u privatnoj internet prepisci kaže kako se 'treba pobuniti i otići u šumu, tamo graditi neku svoju priču i eventualno ratovati samostalno'. Sa kim ratovati, kako ratovati, i kakav to navodni kolaps očekuje najkompleksniju super-silu SAD recimo, koja je Sadamove najelitnije specijalce klikom na dugme zakopala u pesak.

Kako je moguće da neko usvoji ovakvu filozofiju u svom objektivnom beznačaju, i da stvarno veruje da on sa štapom i kanapom u nekoj šumi, uz ogrev i kalašnjikove, može da se suprostavi tehnološkim silama apokaliptičnog razaranja. I nije jedini. Kako jedno trezveno i racionalno ljudsko biće dospe do takvog stanja svesti da u svojoj kući očekuje kolaps sistema i jahače sa motikama i mačevima koji kreću protiv nuklearnih bombi i ne znam ni ja čega. Čak ima takvih ludaka koji pričaju kako se treba uvući u te sisteme i preuzeti nuklearni potencijal, kao da oni to stvarno mogu, da se uvuku i to preuzmu. I pritom se uopšte ne zajebavaju.

Prvo sam hteo da okačim temu na psihologiju, ali čini mi se da je ovo neka šira priča i da zadire u sociološke i državno-filozofske korene. Kakva to životna filozofija stvara ovakve pojedince? Da neko iz svoje sobe mrtav hladan izjavi: "treba ti i ja da smislimo kako da im udjemo iznutra u sistem i preuzmemo taj nuklearni potencijal", ili "idemo u šumu, da tamo oformimo miliciju i da se pobunimo". Kako neko dodje do toga, do takvog hubrisa i mesijanskog kompleksa?

Изненађујуће занимљива тема, просто одудара од дебилне расправе и идиотских коментара који су неки стандард на овом делу форума.

Прво, у конвенционалном ратовању САД је сила без премца. Овде се не говори само о томе да се набрајају оружја и оруђа, већ САД има ту могућност неограничене допуне ресурса. И истина је, кликом на дугме они шаљу елитне Садамове јединице у песак, али то је мало сложенија прича, јер те елитне јединице нису баш толико биле елитне и та добро опремљена војска није била баш тако добро утренирана.

Ипак и таква сила каква је САД, технолошки супериорна, има нека ограничења. У сукобу са земљама које су сиромашне, инфраструктурно неизграђене и заостале, а у којима постоји велика одлучност народа за отпор, оне долазе у пат позицију. То им се догодило два пута, први пут у Вијетнаму, други пут у Авганистану.

У Вијетнаму САД су први пут искусиле рат у којем освајање територије није битно. Има она позната битка за Хамбургер хил, неку висинску коту у Вијетнаму, где су амери после неколико дана жестоких борби и уз солидне губитке успели да освоје то узвишење. О тој борби је извештавано сваки дан, када је брдо освојено проглашена је нека велика победа. И онда само пар недеља касније америчка војска се повукла са тог брда, јер стратешки им буквално ништа није значило. И на њега се поново вратио Вијетконг без испаљеног метка. Та битка је узета као пример да су Амери погрешно ушли у рат, погрешно схватили ситуацију и непријатеља.

А Вијетконг и војска Северног Вијетнама је живела оно што твој пријатељ машта, шуму, заседе, герилску борбу против много надмоћнијег непријатеља. Иначе Америма нису помогли ни стратешки бомбардери који су засипали Хо Ши Минову стазу преко којег се снабдевала Вијетконг герила, није помогла ни артиљерија, нису помогли ни хеликоптери који су се масовно употребљавали. На крају је карактер рата био такав да је америчка пешадија морала да се бије у оним "нађи и уништи" патролама са Вијетконгом. Да не говорим да је највећи број америчких војника из строја избациван не од метка, већ од оних најпримитивнијих бамбусових замки које су им сакатиле удове. На крају Американци су тај рат изгубили. Наравно нису војно поражени, али су на крају схватили да не могу да остваре своје циљеве и да би то био рат без престанка. Ту победу Вијетнамци су платили огромним, милионским жртвама.

Следећи рат који су Американци водили а у којем не могу да победе је Авганистан. Исто је то земља која је деценијама у рату, где се читаве генерације рађају у рату. За разлику од Вијетнама где је комунистичка идеологија правила од читавог народа војнике спремне на велике жртве, овде је исламски фанатизам тај који је направио од сваког живог бића потенцијалног војника. Американци су без проблема прегазили Авганистан и Талибане, сузбили су их у те неприступачне планине. Њихова техничка супериорност им је дозволила лако освајање земље, али нису успели да поразе непријатеља. За разлику од рецимо Југославије 1999. године, у Авганистану, као и претходно у Вијетнаму, нема шта да се гађа од инфрастрктуре. На сваког убијеног талибана његово место је долазило троје нових. Локално становништво које није волело ни талибане, лако се екстремизовало гледајући америчку војску, тако да су талибани добили извор за бесконачну регрутацију.

Американци су покушали тактиком да помогну легалну владу Авганистана и уложили су огромна средства у стварање легалне авганистанске војске, која ће сама ратовати против талибана и која ће сузбијати исламски фанатизам, док су им остали само инструктори и ескадрила бомбардера која реагује у случају потебе. И чим су повукли већи део трупа талибани су прегазили ту регуларну војску. Једини начин да имају контролу над Авганистаном Амери би имали ако би остали више десетина хиљада својих војника тамо, што је превише да имају толику војску на јендој територији. Зато су Амери први пут у историји започели преговоре са онима које називају терористима.

Који је закључак, у случају када нека држава има одређени ниво развоја, када народ осети иоле нормалан живот, када крене тим цивилизацијским током, рат је последња ствар коју прижељкују. Ту убрајам и нас. Фантазије о герилској борби против моћног непријатеља звуче примамљиво када си дете, али људи нису свесни какве стравичне пре свега људске жртве тако нешто подразумева. Екстремни десничари у Америци сматрају да су Амери рецимо добили вијетнамски рат, јер су направили такво разарање, да су све околне земље виделе шта их чека ако прихвате комунизам. Опет, ако постоји таква воља у народу, онда пушку у руке и у шуму. Било је и тога на овим просторима, само што се плашим да су нове генерације мало више борбене на речима, него на делима. Јер имам другаре који нису желели да служе војни рок са оружјем, бирали су цивилно, када је то могло, а и даље су прилично екстремни на речима и немају ништа против да се поново запуца.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Одлична анализа фобос11...

Западњачки Конформизам тј. Мамонизам је расадно тло за сумануто маштарење о доминацији над другим људима и народима... умишљеност величине (личног или колективног Месијанизма) и глобалног значаја је главна црта материјално богатих народа типа Енглези, Јевреји, Американци и сл ...

Дакле, сувишно богатство, порађа сувишну представу о себи и свом колективу, коју реалност сурово демантује...

 

[Ausername]

da ali ako bacimo pogled u realni svet videcemo da je broj ratova koji se vode nuklearkama aproksimativno nula, dok je broj ratova koji se vode kalasnjikovima i konzervama pasulja vise stotina. tako da

 

[Ljubo2]

FOBOS 11, Изненађујуће занимљива тема, просто одудара од дебилне расправе и идиотских коментара који су неки стандард на овом делу форума.

Mislim da je ovo jedna od najboljih tema koja je do sada, uopšte, postavljena na ovom forumu. Pitanje, kako spasiti Zemlju i život na njoj od nekolicine bogatih svetskih manijajaka hitlerovskog profila, je egzistencijalno i filozofsko pitanje broj 1. Meni ovo pitanje ne izlazi iz glave od kad znam za sebe - od tenutka završetka Drugog svetskog rata, kada sam prvi put, kao dečak, na filmskom platnu video dokumentarni film o nemačkim logorama, sa prizorom kako nemački vojnici buldodožerima guraju gomile ljudskih leševa u jame, koje su prethodno ugušili u gasnim komorama. Još tada sam se upitao u kakvom svetu sam se ja to rodio i živim i kako je to moguće, kakvi su to ljudi koji tako ravnodušno, mirno i bez i malo savesti, mogu masovno da ubijaju hiljade i milone nedužnih ljudi, žena i dece. To je zločin da bi ceo Univerzum mogao nad njim da se zaprepasti, sažali i zaplače. Da bi malo kasnije, kada sam još malo porastao, saznao da je cela ljudska istorija bila prepuna nebrojenih zločina takve vrste.

A kad je reč o traženu rešenja kako pobediti jednu veliku svetsku vojnu silu koja preti da uništi ceo svet, zasigurno, to ne može poći za rukom ni pojedincu, ni nekoj drugoj isto tako moćnoj svetskoj vojnoj sili, jer na kraju rezultat uvek bude isti - masovno ubijanje i stradanje ljudi, rušenje svetskih ekonomija i na kraju uvek beda i siromaštvo i dugo vreme da se materijalno i duhovno stanje sveta popravi. Jer, zapravo, ne postoji niti i jedna tako moćna svetska sila, sposobna da pobedi i uništi ceo svet, a da i sama na isti način na kraju ne strada. Kao što se to desilo i sa Nemačkom na krjua Drugog svetskog rata. Mada, danas bi posledice takvog jednog, Trećeg svetskog rata, nuklearnog, hemijskog i biološkog, bile daleko katastrofalnije, nego i u jednom dosadašnjem ratu koji je svet vodio i pitanje je da li bi na kraju iko uspeo da peživi.

Zato, problem nije u tome kako biti jači od drugog i pobediti drugog, već je pitanje kako promeniti čoveka, podići njegovu svest na viši nivo, do stupnja da više nikada niti i jednom čovkeu ne padne na pamet da se za svoj opstanak bori protiov drugog čoveka, več da živi u miru, ljubavi i saradnji sa drugim čovekom, tako da na kraju nikome ne bude ZLO, već svima DOBO.

Ovo može da se postigne, ne borbom oružja, već borbom IDEJA. Jer, uistinu, svetom nikada do sada nosu vladali ljudi, već IDEJE. Kao na primer, ideja robovlasništva, feudalizma, kapitalizma, fašizma i kapitalizma. Ili ideja hrišćanstva, islama, budizma, hindizma, taoizma itd. I uvek međusobno su ratovali i borili se pripadnici ovih različitih ideja, sa ciljem da svoju ideju nametnu celom svetu. Što podrazumeva da se jedinstvo sveta i trajni mir može ostvariti samo kada se pronađe takva IDEJA koja bi mogla da pobedi sve ove dosadšenje LAŽNE ideje (ideje Zla, jer cilj života nije Zlo, već Dobro) ) koje su vladale svetom i koje i danas vladaju. Ideja koja bi bila korisna za sve ljude sveta, koju bi mogli da prihvate svi i pomoću nje se izmire i ujedine.

Do danas , kao i danas, svetom vladaju četiri najveće svetske ideje zla. To su ona biblijska "četiri jahača apokalipse", koja svet vode pravo u samouništenje. To je politička, verska, nacinalna i klasna podeljenost sveta. Ove čtiri svetske podele su bile uzrokom svih mogućih svetskih istoriskih zala i dok god one budu postojale, pretnja od samouništenja čovečanstva neće moći da se izbegne. Što znači da spas čovečanstva nije u tome koja će od svetskih ideologija, vera, nacija ili klasa na kraju da pobedi, već u tome kako osloboditi svet od ovih podela. Koje za život niti i jednog čoveka na planeti Zemlji nemaju apsolutno nikakvu vredsnost, jer od političke, verske, nacionalne klasne pripadnosti ne može da se živi, jer to ne može da se jede. Od toga svega može samo da se strada, umire ili živi u bedi i siromaštvu. Tako je do sad uvek bilo. Koji će nam k**** idelogije, polutike i politička podela sveta, koji će nam k**** nacionalne i vrske svetske podele i pripadnosti? Zašto je uoššte važno biti demokrata, komunista ili fašista? Zašto je uopšte nekome važno biti Srbin, Hrvat, Englez ili Kinez? Zašto je uopšte nekome važno biti pravolslavac, katolik, musliman ili biti pripadnikom bilo koje druge vere? Jer sve su to samo LUDE IDEJE U LUDIM LJUDSKIM GLAVAMA i ništa drugo. Od koristi su samo poltičkim, verskim, nacionalnim i klasnim vođama i institucijama koje uz momoć tih ideja minipulišu svetom i od toga bogato žive. A uzgred se međusobno bore za svoj prestiž u svetu, stvaraju mržnju među podeljenim svetom i tako izazivaju ratove i već hiljadama godine vode svet iz katastrofe u katastrofu. Dok običnom čoveku sve to NE TREBA. Nije mu na KORIST, već na golemu ŠTETU.

Najkraće, sada svetom vlada IDEJA podele, konkurencije, mržnje i borbe svakakoga sa svakim, u kojoj jači prživiljacva, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dizvoljenja sva sredstva. Ovu IDEJU opravdava i pdržava i svetaka nauka i filozofija, smatrajući je prirodnom. Što je velika svetska prevara i laž, jer kad bi u prirodi važila ta ideja, red koji vlada u Univerzumu, ne samo da bi se raspao, već ne bi mogao ni da nastane. Tela biljaka, životinja i ljudi, ne samo da bi se raspala, već ovako svršena ne bi mogla ni da nastanu. To je đavolova ideja zla koja glasi: "podeli, zavadi pa vladaj".

Suprotno ovoj ideju postoji tzv. "božija" Ideja jedinstva, mira, ljubavi, uzajamnog pomagamnja i pravednosti. Po ovoj ideji je tekla evolucija materije i života u Univerzumu i sve materijalne forme od kojih se Univezum sastoji, od kojih je ljudski organizam jedan od najsavršenijih, su po ovoj ideji sagrađene. U ljudskom organizmu ne postoje nkakve političke, nacionalne, verske, ni klasne podele. Postoji samo pravedan podela rada i rezultata rada i ništa drugo. Ova ideja stoji u temelju svih svetskih verskih učenja, ali se verski službenici nikada nisu potrudili da ovu ideju i prraktično sprovedu u delo, već su i oni tokom cele ljudske istorije, živeli po đavolovoj ideji podele, konkurencije, mržnje i borbe, uzrokovali verske ratove i pomoću ove ideje živeli na tuđi raćun i bogatili se.

Da bi na kraju iz svega ovoga sledio zaključak da spasenje sveta nije u borbi i pobedi svteskih bogataša, mafijaša i moćnih svetskih vojnih sila i njihovih ratnih tehnologija, već izvlačenje iz ubuđalih verskih knjiga na svetlo dana "božije" ideje jedinstva sveta, mira, reda, ljubavi i pravednosti, da se njenoim jakom medijskom propagandom, svetskih razmera, udari po đavolovoj ideji podele, konkurencije, mržnje i borbe sakoga sa svakim u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva. Da bi na kraju, kad ovu ideju konačno ceo svet prihvati i kada ona pobedi, napravili jedinstveni svetski društveni i ekonomski poredak. U kojem, kao i u ljudskom organizmu, koji je delo visokog znanja i inteligencije prirode, sem pravedne pdele rada i rezultata rada, nikakvih dugih podeljenosti neće, ni moći, ni smeti da bude. Takođe ni NOVCA, kao moćnog sredstva u službi đavolovog principa podele, knkurencije, mržnje i borbe i u službi "slobodnog tržišta i privatnog vlasništva". Koji omogućuje podelu sveta na klase, tj, na bogate i siromašne, na neradnike i radnike, na robovlasnike i robove, na gospodare i sluge i na uzvišene i ponižene.

 

[Richard III]

da ali ako bacimo pogled u realni svet videcemo da je broj ratova koji se vode nuklearkama aproksimativno nula, dok je broj ratova koji se vode kalasnjikovima i konzervama pasulja vise stotina. tako da

Nije to poenta nego realna moć i pretnja uništenja koju ti ljudi drže u svojim rukama, u malom prstu takoreći. Mogu bukvalno dok jedu kiflu za doručak da unište milione ljudi.

Ja ovde ne govorim o nacijama koje imaju zaštitnike, nego o pojedincima sa nekim underground i marginalnim idejama koji se okupljaju u milicije i paralelne projekte tipa Operation Werewolf koja je skoro ugašena, ili što je još gore deluju samostalno iz svoje sobe. Ovo nije vreme Vijetnama, a nuklearno oružje nije upotrebljeno još uvek zbog razornog potencijala, ali je današnja tehnologija upotrebljivana, pa su Islamsku Državu za par godina sravnili sa zemljom avionima i dronovima i pored mnogo veće volje i potencijala nego što ih imaju ovi usamljeni pojedinci poput mog prijatelja. Imali su milijarde opljačkanih dolara ISIL-ovci pa su zgaženi, a furali su ekstremne ideje. Inače siguran sam da će nuklearke kad-tad biti upotrebljene. A kako vreme bude prolazilo, stvaraće se sve razorniji sistemi uništenja.

Zato je neshvatljivo da neki lik iz svoje sobe ozbiljno mašta da nekako udje u američki sistem koji je najkompeksniji sa stotinama hiljada vojnika i agenata uticaja i čega sve ne, i da preuzme nuklearno oružje za svoje ciljeve. To koliko je američka nacija sklona propadanju se najbolje vidi na primeru Trampa koji ništa nije uradio, oni imaju sigurni sistem kojim vladaju i vladaće i najmoćnija su civilizacija u istoriji jer sa daljine klikom na dugme mogu da unište svet. Ne kapiram poentu tih autonomnih sistema u prirodi, ljudi se zaludjuju.

Miroljub Petrović je tu sličan sa svojom tvrdnjom da ako izbije rat njega na selu niko neće dirati, dok će u gradovima svi nastradati, pa treba da se beži na selo i živi po Starom zavetu. A još su Turci i Austrougari masovno klali po selima. Koliko je samo ljudi Naser Orić poklao po selima, i ustaše u Drugom svetskom ratu. Pre se danas u gradu možeš skrivati u nekom nepoznatom stanu, nego u nekoj selendri gde te lociraju iz vazduha dronom kao pacova. Miroljub je čak kačio neke snimke iz šume odakle će se kao braniti, ne znam ni ja od koga. To je neka posebna svest definitivno.

 

[Mystic+]

То је подсвесни одговор на изазов прекомерне силе.

Не може се систем споља рушити. Наравно да ће неко изнутра обавити посао, а то је трансгенерацијска посвећеност опскурних друштава.

 

[Richard III]

То је подсвесни одговор на изазов прекомерне силе.

Не може се систем споља рушити. Наравно да ће неко изнутра обавити посао, а то је трансгенерацијска посвећеност опскурних друштава.

Ja bih pre rekao da je to podsvesni odgovor na sopstvenu nebitnost i jad. Nemaš ništa konkretno, ništa nisi uradio, pa se gubiš u megalomanskim idejama i tako sebi namećeš nepostojeću važnost. Mi smo veliki ratnici i autoriteti koji će iz šume da ratuju sa NATO-om, a ne znamo da li ćemo da skrpimo za kiriju ovaj mesec. Ulazimo u njihove sisteme i preotimamo sve, samo to da uradimo pa kreće prava priča.

 

[Mystic+]

Ja bih pre rekao da je to podsvesni odgovor na sopstvenu nebitnost i jad. Nemaš ništa konkretno, ništa nisi uradio, pa se gubiš u megalomanskim idejama i tako sebi namećeš nepostojeću važnost. Mi smo veliki ratnici i autoriteti koji će iz šume da ratuju sa NATO-om, a ne znamo da li ćemo da skrpimo za kiriju ovaj mesec. Ulazimo u njihove sisteme i preotimamo sve, samo to da uradimo pa kreće prava priča.

Ovo je tema iz međunarodne politike i geopolitike

Svi veliki sistemi i strukture u istoriji su rušeni i srušeni iznutra - generacijski posao.

Meka moć neke jake strukture, takođe se trudi da podanicima omogući što više hleba i igara. Međutim kada je imperija u detantu i povlačenju, onda ide pritisak ne samo na varvare, već i na građane Rima.

 

[Richard III]

Ovo je tema iz međunarodne politike i geopolitike

Svi veliki sistemi i strukture u istoriji su rušeni i srušeni iznutra - generacijski posao.

Meka moć neke jake strukture, takođe se trudi da podanicima omogući što više hleba i igara. Međutim kada je imperija u detantu i povlačenju, onda ide pritisak ne samo na varvare, već i na građane Rima.

Mislim da se Amerika ne može porediti sa Rimskim carstvom npr., osim u obrisima. Nije to ista priča niti isto vreme, i stvari se ne ponavljaju na taj način.

Jedini način da Amerika bude uništena je svetski rat, ništa drugo, jer sa tom tehnologijom i razgranatim sistemom ne može da propadne iznutra. A čak i kad bi mogla to ne bi bilo od nebitnih marginalaca sa fiks idejama jer njih niko ništa ne pita.

Ja ne delim sa Spenglerom tezu da postoji ciklizam u istoriji, to je previše naivno i prosto objašnjenje koje ne uzima u obzir mnoge stvari i okolnosti razvoja.

 

[prsho]

A dobro pogubiti tzara nije neki problem a strukturalna sabotaza je moguca iznutra dugorocno opiranje nametanju iscrpi sisteme prinude da gube interes i krenu dalje uvijek prezivi arhaican oblik naspram visokokvalificiranog sto je skloniji samourusavanju

 

[Mystic+]

Mislim da se Amerika ne može porediti sa Rimskim carstvom npr., osim u obrisima. Nije to ista priča niti isto vreme, i stvari se ne ponavljaju na taj način.

Jedini način da Amerika bude uništena je svetski rat, ništa drugo, jer sa tom tehnologijom i razgranatim sistemom ne može da propadne iznutra. A čak i kad bi mogla to ne bi bilo od nebitnih marginalaca sa fiks idejama jer njih niko ništa ne pita.

Ja ne delim sa Spenglerom tezu da postoji ciklizam u istoriji, to je previše naivno i prosto objašnjenje koje ne uzima u obzir mnoge stvari i okolnosti razvoja.

Cikličnost postoji i to jeste šablon, preko koje imperije pokušavaju da što više uspore svoju kvarljivost i dekadentnost. To se znalo i u Rimu.

"Društva su ili već iskvarena ili će se iskvariti" - Makijaveli

 

[Richard III]

Cikličnost postoji i to jeste šablon, preko koje imperije pokušavaju da što više uspore svoju kvarljivost i dekadentnost. To se znalo i u Rimu.

"Društva su ili već iskvarena ili će se iskvariti" - Makijaveli

Amerika je iznutra potpuno moralno iskvarena ali će opstati jer su druge okolnosti i novo je vreme, sistem vladanja i obezbedjivanja snage je drugačiji. Danas nekakvi varvari ne bi mogli da pokore Ameriku iznutra jer uvek imaju svež kadar ljudi koji nisu moralno savršen ali vole to što imaju a što je najbolje na svetu, i plus imaju najmoćniju tehnologiju koja uništava cele države. Moraju se uzeti i druge okolnosti u obzir. Oni su odavno na vrhuncu i liberalni su do krajnjih granica ali im moć ne nestaje nego se neprekidno umnožava. Nije ovo situacija kao kad su Varvari bili pred rimom a vojskovodje pile vino i kurvale se. Druga je situacija.

Naše srpsko carstvo recimo nije propalo zbog moralne dekadencije nego jer je jedan vladar slučajno bio slab (Uroš) pa su jači prirodno kao predatori uzimali za sebe i došlo je do par loših poteza koji su doveli do katastrofe. Kreće od bitke na Marici uglavnom.

Moralna dekadencija kao uzrok propasti je jedan od slučajeva, a ne pravilo. Treba sve uzeti u obzir. Isto je i sa ljudima, ima moralno kvarnih a i uspešnih i postojanih, dok mnogi moralisti propadaju.

 

[Mystic+]

Не.

Америка је своју републиканску виталност бацила у историју.

Наступа доба тираније демократије - види прави разлог зашто је Сократ убијен/отрован

 

[Richard III]

Pojednostavljuješ i šablonizuješ stvari ali nebitno, Amerika neće biti srušena osim svetskim ratom, ja to znam jer je očigledno. Spržili su ekstremno morallne ISIL-ovce i ubili Kasema Solejmanija pa Iran nije smeo da pisne, nije smeo da gadja živu silu nego neki vojni budžak i to je kao revanš.

Demokratija ne postoji, ona je njihova poluga kojom kontrolišu manje države.

Ne bih da se nastavljam ali kao što u životu nema apsolutnog pravila, nema ga ni u geopolitici. U vreme Rima npr. nisu sebi mogli da prišute sveopštu dekadenciju jer se primitivno ratovalo i kvarenje stanovništva na taj način nije moglo da bude kontrolisano jer nije bilo kompleksnijih sistema da održe stvar, sada mogu jer lični moral više ne igra ulogu, sve je to vrlo lukavo i vešto regulisano.

Meni cela ta priča o cikličnosti oduvek deluje kao teorija zavere koja apsolutizuje stvari. Zato i izbegavam to.

 

[Mystic+]

... tja, šta si sve nebitno nadrobio.

Nije bitna tehnologija, jer i ona menja ontologiju, ali glavne ontološke crte čoveka ostaju, hardver ostaje. Svet se menja.

Šta je Svet?

 

[Ljubo2]

Primećujem da je diskusija i dalje koncentrisana na traženje rešenja oslobađanja čovečanstva od mogućnosti izbijanja Trećeg svetskog rata i totalnog samouništenja u uslovima besmislene plitičke, ncionalne, verske i klasne podeljenosti sveta, koja za svoju posledicu ima življenje sveta po principu uzajamne netrpeljivosti, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jačipreživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva. To podrazumeva, ako se slažemo da je ovaj princip samoodržanja prirodan, onda je logično da su Treći svetski rat i samouništenje neizbežni i krajnje je nesvrsishono i besmisleno, u oslovima življenja sveta po tom principu, tražiti i očekivati rešenje samospasenja. Dakle, rešenje nije u tome da se neprijatelj koji preti unišetenjem razori i popbedi, ni iznutra, ni spolja, jer to je i dalje strategija po principu podele, konkurencije, mržnje i borbe, koja ne bećava spasenje, već. naprotiv, ubrzava totalni rat i samouništenje.

Drugačije rečeno i dalje stojim na stanovištu da rešenje samospasenja nije u tome da se neprijatelj oslabi ili uništi, već da se radi na tome da neprijatelja učinimo prijateljem, odnosno da se mirnim putem radi na totalnom ujedinjenju sveta, po načinu obaranja neprirodnog i krajnje opasnog principa političke, nacionalne, verske i klasne podeljenosti sveta i stvaranja jedinstvenog, pravednog svetskog pdruštvenog i ekonosmskog poretka. Zato što pirodan način samoodržanja nije podela, konkurencija, strah, mržnja i rat, već jedinstvo, mir, red, uzajamno poštovanje, ljubav, saradnja i pravednost. Dakle, nešto slično jedinstvu sveta u okviru Ujedinjenih nacija, ali takvom jedinstvu u kojem bi popitičke, verske, nacionalne i klasne podele bile ukinute. Ili druga mogućnost, koja bi se bazirala na pregovorima o pštem svetskom razoružanju, slično pregovorima o opšem svetskom razoružanju koji su se posle Drugog svetskog rata već vodili, pa na kraju propali. Ili slično Pokretu nesvrstanih koji su bili pokrenunuli Tito, Nase i Nehru, kojemu bi mogao da pristupi seo svet. Ili slično svaranju jedinstvene svetske ekonomske unije, poput Evropske unije, ali ne na bazi slobdnog tržišta i privatnog vlasništva, već na bazi pravedne svetske podele rada i rezultata rada itd.

Moglo bi čak, spontano, da se pristupi i stvaranju pokreta svttskih razmera, "Naroda u čistim belim haljinama, sastavljenog od svih svetskih napoda, plemena i jezika", prorokovanog u Jovanovom Otkivenju u Bibliji, koji bi, prema tom proročanstvu trebalo da se pojavi uprvo u krizno vreme najveće opasnosti izbijanja najvećeg samoubilačkog svetskog rata, u proročanstvu nazvanog imenom "Armagedon". Ili po ugledu na poročanstvo Mitra tarabića koji to isto prorokuje, ali pod imenom "Novi narod" koji bi trebalo da se pojavi, kako Mitar reče. "na našijem granicama i peko njih". Koji bi, po Mitrovim rečima, "bili vredni i pošeni, koji bi pazili jedni druge k'o da su svi braća rođena".

Ovakva vrsta pkreta ne mora da bude institucionalizovana, pa čak ni da ima vođu. Dovoljno bi bilo samo toliko da ljudi koji odbacuju svaku ideološko politčku, versku, nacionalnu i klasnu priadnst i koji žele totalno ujedinjenje sveta i stvaranje jedinstvenog svetskog pravednog društvenog i ekonomskog poretka, sebe obeleže određenim bedžom koji bi se nosio na grudima i koji bi bio simbol jedinstva sveta i pravednog svetskog društvenog i ekonomskog poretka. Sve dok takav pokret po svojoj brojnosti ne bi u svetu dostigao kritičnu masu, posle čega bi pozitivne svetske promene bile neizbežne. Svi, od strane svojih vlastitih džavnih političkih sistema potlačeni narodi sveta imaju motiv da krenu sa takvom vrstom pokreta, jer političke svetske i druge mafije su svojim negativnim delovanjima, javašlukom i kriminalom unutar svojih državnim sistema u poslednjim vremenima prevršile svaku meru.

 

[Manastirka]

Ako uzmemo u obzir kompleksnost modernih supersila koje doslovno drže u rukama oružje za uništenje celog sveta, ubistva milijardi ljudi klikom na dugme, i plus skrivaju još ko zna kakve tehnologije - treba se zapitati zašto postoje ljudi poput jednog mog prijatelja, koji mi pre neki dan u privatnoj internet prepisci kaže kako se 'treba pobuniti i otići u šumu, tamo graditi neku svoju priču i eventualno ratovati samostalno'. Sa kim ratovati, kako ratovati, i kakav to navodni kolaps očekuje najkompleksniju super-silu SAD recimo, koja je Sadamove najelitnije specijalce klikom na dugme zakopala u pesak.

Kako je moguće da neko usvoji ovakvu filozofiju u svom objektivnom beznačaju, i da stvarno veruje da on sa štapom i kanapom u nekoj šumi, uz ogrev i kalašnjikove, može da se suprostavi tehnološkim silama apokaliptičnog razaranja. I nije jedini. Kako jedno trezveno i racionalno ljudsko biće dospe do takvog stanja svesti da u svojoj kući očekuje kolaps sistema i jahače sa motikama i mačevima koji kreću protiv nuklearnih bombi i ne znam ni ja čega. Čak ima takvih ludaka koji pričaju kako se treba uvući u te sisteme i preuzeti nuklearni potencijal, kao da oni to stvarno mogu, da se uvuku i to preuzmu. I pritom se uopšte ne zajebavaju.

Prvo sam hteo da okačim temu na psihologiju, ali čini mi se da je ovo neka šira priča i da zadire u sociološke i državno-filozofske korene. Kakva to životna filozofija stvara ovakve pojedince? Da neko iz svoje sobe mrtav hladan izjavi: "treba ti i ja da smislimo kako da im udjemo iznutra u sistem i preuzmemo taj nuklearni potencijal", ili "idemo u šumu, da tamo oformimo miliciju i da se pobunimo". Kako neko dodje do toga, do takvog hubrisa i mesijanskog kompleksa?

Kako su nestajale čitave civilizacije pre ove? Sve su se urušavale "iznutra". Po principu "Trojanskog konja".I to mnogo naprednije civilizacije od sadašnje, ako izuzmemo tehnologiju kao moćno oružje. Meni nije jasno, kako neko može verovati u takve neboloze kao što je upotreba oružja za masovno samouništenje? Ako neka super sila, uništi ceo svet, kako misli dalje vladati?Takav scenarij je moguć, samo kad robotika bude toliko napredovala, da ljudi na zemlji više ne budu potrebni. Ili onda kada ljudi nasele neku drugu planetu.
Inače..., ne verujem u aristokratiju,masone, proroke.Tipa, da je potrebno bilo kakvo vrhunsko članstvo i pripadanje bilo kakvoj grupaciji ljudi, da bi se bilo šta bitno i značajno uradilo! Dobro ili loše, svejedno. To si izmišljotine i "oruđa" ljudi na vlasti.Jer, takve ljude uvek pokreće interes, a ne ideja.S druge strane, ludaka je uvek bilo i biće!

 

[Ljubo2]

MANASTIRKA:
Takav scenarij je moguć, samo kad robotika bude toliko napredovala, da ljudi na zemlji više ne budu potrebni.

Ljudi nikada nikome nisu bili potrebni do sebi samima.

Ili onda kada ljudi nasele neku drugu planetu.

Zašto, da i nju useru?

Inače..., ne verujem u aristokratiju,masone, proroke.

Ne moramo verovati da postoje. Znamo da postoje. Provereno.

Tipa, da je potrebno bilo kakvo vrhunsko članstvo i pripadanje bilo kakvoj grupaciji ljudi, da bi se bilo šta bitno i značajno uradilo! Dobro ili loše, svejedno.

Da bi se bilo šta, dobro ili loše, uradilo, potrebna je dobra ili loša ideja. A da bi se ideja, dobra ili loša, realizovala, potrebno je članstvo.

To si izmišljotine i "oruđa" ljudi na vlasti.Jer, takve ljude uvek pokreće interes, a ne ideja.

Ideja je uvek ta koja pokreće, bilo da je dobra ili loša.

Iza loše ideje uvek stoje loši ljudi. To su uvek oni koje žele da ostvare ličnu korist na tuđu štetu.

Iza dobre ideje uvek stoje dobri ljudi. To su uvek oni koji misle i rade za opšte dobro i opštu korist.

Što se ideja tiče, postoje samo dve. Jedna je loša i za nju se kače loši ljudi sa ciljem da ostvare ličnu korist na štetu drugih. A druga je dobra za koju se kače samo dobri ljudi, sa ciljem da pomoću nje ostvare opštu korist.

Loša ideja, za koju su okačeni svi ljudi sveta od kada svet postoji, po kojoj svaki pojedinac želi da ostvari ličnu korist na štetu svih drugih, je ideja ili pak princip podele, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojjoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva. Po ovoj ideji razvijaju se sredstva borbe, rata i uništenja i po ovoj ideji uništenje sveta na kraju je neizbežno. Po ovoj ideji, politička, nacionallna, verska i klasna podeljenost sveta je obavezna, iz razloga da bi imao ko protiv koga da se bori, da bi imao ko koga da pobeđuje, iskorištava i tlaći. Ove četiri vrste podeljenosti sveta su četiri najveća svetska zla. To su biblijska "četiri jahača apokalipse", koja svet vode pravo u samouništenje. I taj dan nije daleko.

A dobra ideja, za koju se niti i jedan čovek na svetu do sada nije zakačio, osim možda Isus Hrist, zbog koje ga i ubiše, koja bi donela spasenje i opšte dobro svim ljudima sveta, napredak, koja bi osigurala trajan opstanak čovečanstva i njegovo trajno duhovno i materijalno blagostanje, je ideja opšteg jedinstva celog sveta, mira, reda, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Ova ideja ne podrazumev političku, versku, nacionalnu i klasnu podeljenost sveta. Ova ideja podrazumeva jedinstveni svetski društveni i ekonomski poredak, u kojem, sem pravedne podele rada i rezultata rada, nikakvih drugih podeljenosti ne sme da bude. Po ovoj ideji je tekla evolucija celog Univerzuma. Po ovoj ideji su sagrađene sve materijalne forme od kojih se Univerzum sastoji, u koje spada i ljudski organizam, kao jedan od najsavršenijih.

Na kraju pitanje za vas: Ima li među vama neko ko bi želeo da se "PREOBRATI" i postane pristalica ove druge, DOBRE, Hristove IDEJE, izrečene u vidu zapovesti od samo nekoliko reči, koje glase: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". A odrekne se đavolove ideje i zapovesti, po kojoj još uvek svi ljudi sveta žive, koja glasi: "Ubij bližnjega svoga, pa posle ubij i sebe".

Ako među vama, slučajno, ima neko ko bi želeo da se "PREOBRATI" i postane pristalica ove druge, DOBRE ideje, može to da saopšti drugim ljudima tako što bi sebe trebalo da obeleži znakom, tj. sibolom jedinstva sveta, mira reda, uzajamnog pomagnja, ljubavi i pravednosti. To je ovaj dole znak i simbol. Na videu, dole, je šire objašnjenje i značenje ovog simbola.

 

[Milan od Gruze]

Dzaba nekom da ceo svet zadobije ako dusi svojoj naudi.

Cast je granica koja bica deli na visa i niza.

Izgubiti cast znaci pasti na nizi oblik zivota...i to nikakvo materijalno bogatstvo i tehnicka dostignuca ne mogu nadoknaditi.

Prioritet je borba za cast, svih onih koji teze uzvisenom; a mocno oruzje za to je cvrst karakter .

Ne boj se onoga koji moze ubiti telo, nego da dusa tvoja ne padne u pakao.

 

[Milan od Gruze]

Donja granica casti je : Ne ciniti drugom ono sto ne zelis da tebi drugi cini.