Običaji za Božić u Srbiji

sasasta

Buduća legenda
Poruka
32.226

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
64.239
https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/951741/bozic-i-badnji-dan-paganski-obicaji



Božić i Badnji dan puni su običaja i simbolike koja nije izvorno hrišćanska. Ono što mnogi Srbi pokušavaju da prenebregnu je činjenica da smo kao narod postojali i pre primanja hrišćanstva. Kao mnogobožcima nije nam bilo lako da se odreknemo starih običaja, pa smo mnoge prilagodili novoj religiji – hrišćanstvu.
Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju. Evo i koja je simbolika nekih od najlepših božićnih radnji:

Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.
Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

I seča badnjaka ima svoju pagansku simboliku –

Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa onaj koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno. Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.


I božićna pečenica nastala je od čina prinošenja žrtve paganskom bogu –

Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica (ponegde se kolje ili „utuče“ na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje, a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.
Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću − kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom…


Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica…“ nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.

Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih –

Na Badnje veče se u kući očekuju „domaći“ ili „domaći pokojnici“ ili „domaći duhovi“. Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da ih ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.

Pročitajte i Sveti Nikola, najrasprostranjenija srpska slava: Evo razloga zašto se baš ovaj svetac slavi u toliko srpskih domova


Nekada se obedovalo na podu, tj. na slami koju domaćin unese sa badnjakom. To je u stvari gozba sa nevidljivim precima. Kada se jelo prospe onda se kvoca i na taj način se pozivaju duše predaka na gozbu.

U hrišćanskom tumačenju slama je simbol prostirke na kojoj se rodio Hristos.

Duše predaka nalaze se i u uglovima kućnim. Zato se o Badnjoj večeri orasi (kao žrtve precima) bacaju baš u 4 ugla prostorije.

Badnja večera je posna, ali bogata i svako jelo koje se iznese na trpezu ima simboličko značenje. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, zato su ona i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.
divno 👍
 
Ц

Цврц на куб

Gost
obično ne biva tako.
mada svetosavlje je elastično.
po meni je dobro što smo veru vezali za narodne običaje tradiciju i kulturu.
И фала Богу Драгом на томе...

Замисли седиш за Божић у цркви, без олтара, без крста, без фресака светаца, без свећа, ко тутумрак јер паганске рођендане не славиш и у таквој атмосфери, налик јавном писоару, молиш се Јахвеу за нешто??? Па није чудно што је мало,мало надрдан и љут.
 

Сале

Legenda
Moderator
Poruka
64.239
И фала Богу Драгом на томе...

Замисли седиш за Божић у цркви, без олтара, без крста, без фресака светаца, без свећа, ко тутумрак јер паганске рођендане не славиш и у таквој атмосфери, налик јавном писоару, молиш се Јахвеу за нешто??? Па није чудно што је мало,мало надрдан и љут.
ne znam, meni to totalno mračnjaštvo, nema radosti sem kad im se spomene da će večno živeti jer su kvazi božiji narod.
pitam se šta će ovakva šarolika priroda ako je bog želeo da živimo u bolničkoj boji.
no, njihova stvar ako ih to čini srećnim ko smo mi da se mešamo.
 
Ц

Цврц на куб

Gost
ne znam, meni to totalno mračnjaštvo, nema radosti sem kad im se spomene da će večno živeti jer su kvazi božiji narod.
pitam se šta će ovakva šarolika priroda ako je bog želeo da živimo u bolničkoj boji.
no, njihova stvar ako ih to čini srećnim ko smo mi da se mešamo.
Не мешам се. Само кажем, јадан је тај Јахве са њима. Није му лако.
 

Dany6

Zainteresovan član
Poruka
342
Pa iskreno nebi me uopste cudilo da kod nas "aktivisti" krenu polako sa ocuvanjem prirodnog bogatstva i zakonski se zabrani takav obicaj za jedno 15-20 godina,polako krenu pljuvati Srpske obicaje i zabranu sjece badnjaka,kako eto nebi "ubijali" drvece,tim nekako upropastili cijelu prirodu stabala i na kraju se ugusili zbog manjka kiseonika.....
 

Jasna

Legenda
Moderator
Poruka
72.161
Običaj sa badnjakom treba napustiti i zabraniti sakaćenje ili čak sečenje mladih stabala da bi se kobajagi ispoštovala tradicija.
Hrast ili cer koji se seče do ovog doba godine, samoobnavlja se, čak i ako
je celo stablo do zemlje isečeno. Od novembra pa do sada je vreme kada
se to drvo seče. Kasnije ne bi valjalo.
Ima drveća koje kada se iseče, koren umre. Sa cerom to nije slučaj. On iz
korena pusti tri do pet mladica, koje za dve godine narastu do dva metra.
 

S1MCRO

Elita
Poruka
15.714
Hrast ili cer koji se seče do ovog doba godine, samoobnavlja se, čak i ako
je celo stablo do zemlje isečeno. Od novembra pa do sada je vreme kada
se to drvo seče. Kasnije ne bi valjalo.
Ima drveća koje kada se iseče, koren umre. Sa cerom to nije slučaj. On iz
korena pusti tri do pet mladica, koje za dve godine narastu do dva metra.
Zar ne bi bilo bolje da se živa bića ostave u životu i da porastu velika i lepa?
 

Jasna

Legenda
Moderator
Poruka
72.161
Zar ne bi bilo bolje da se živa bića ostave u životu i da porastu velika i lepa?
U svetu u kome živimo sve je prolazno. Sve ima svoj početak i kraj.
Napustiti običaj koji simboliše novi život, ponovno rađanje, samoobnavljanje
i savršenstvo Bogom stvorenog, zbog nerazumevanja, nije rešenje.
Ne postoji ni jedan valjani argument da se ovaj običaj napusti.
Cerovih šuma je bilo i biće.
 

Top