Ja na to pitanje gledam ovako: ako gledamo verske običaje i ako su inspirisani uzvišenstvom oni su uvek dobri i bogu ugodni i ima ih u svakom narodu.U isto vreme izmešani sa ovima su i oni koji su inspirisani čovekovim nižim potrebama.Ni jedni ni drugi nevređaju Boga.On nije čovek pa da boluje od ega,gordosti,pohlepe itd.To prvo da raščistimo,mi smo stvoreni na lik božiji (nemisli se na nos,kosu uši itd. hahaha).Pa po čemu bi tada bili na lik.Bog je misaono biče i poseduje energiju,jer kako bi stvarao svet ako nema sposobnost razmišljanja da kreira i energiju da to sprovede.Sa tim mogučnostima se i mi rađamo (ličnost se oblikuje kasnije).Druga je stvar što mi u naše predstave o Bogu u slici o njemu ugrađujemo naše stečene odlike pa ga doživljavamo kao nekog koga se treba bojati,ulizivati itd.To Bogu sigurno netreba,jer bi tad on bio kao mi,imamo naklonost ka onima koji nam nešto prijatno rade i odbojnost prema onima koji to nerade.Treba naglasiti da postoje i ljudi koji spolja liče na ove ali njihovo spoljno klanjanje je građenje njihovog stava prema uzvišenom a ne iz potrebe uzvišenog za njihovim klanjanjem i toga su oni svesni.To razlikuje ove dve grupe.Iz života se vidi da ovi drugi imaju sređen uravnotežen život i nerobuju stvarima kojima robuje prva grupa ljudi iako sama veruje da je veoma religiozna.Sama činjenica da svoju religiju i boga treba da brani znači da nema ni r od religije ni b od boga.Vera ili odnos sa uzvišenim je intiman čin i koliko god smo različiti toliko ima i specifičnih razlika u odnosima prema bogu.Sam pokušaj uniformnosti je promašaj.
Znači što se tiče običaja mogu se podeliti na blagodetne i na štetne.Tibetanci kažu dobre običaje usvoji i ako su od neprijatelja a loše odbaci i ako ti ih rođena majka radi.Ako je bog stvorio ljude i ako ih voli prirodno je da je zadovoljniji običajima koji uzvisuju i čine dobro njegovoj ukupnoj kreaciji nego oni koji veličanjem jedne grupe idu protiv drugih njemu dragih stvorova.(podsečam on nije mi pa nekog voli a nekog ne pogotovo ako mu neko bolje peva nije mu bliskiji od onog koji nepeva dobro).
Ljudi se često u svom religioznom životu ponašaju kao navijači sportskih klubova,pa svoju pripadnost iskazuju netrpeljivošču prema drugim grupama.
„Oni ljudi koji ne znaju za mudrost i vrlinu i koji imaju smisla samo za gozbe i slična uživanja, silaze, čini se, dole i odande se opet vraćaju ka sredini, i ceo svoj život provode u lutanju između bola i bezbolnosti. Oni nikad ne prekoračuju taj prag; nikad ne uzdižu svoje oči prema pravoj visini i ne penju se tamo, oni nikad nisu bili ispunjeni pravom stvarnošću i nikad nisu okusili pravo i čisto zadovoljstvo, nego kao stoka gledaju nadole, uvek nagnuti prema zemlji i okrenuti stolu, i tu, u žderanju i parenju, traže svoju hranu i uživanje. Kako bi želeli da imaju više nego njihov sused, oni udaraju i bodu jedni druge gvozdenim rogovima i kopitama, i tako, zato što ne uzimaju pravu hranu i ne ispunjavaju stvarnim ono što u sebi imaju kao stvarno, ubijaju jedan drugoga zbog nezasićenosti...“
koju ocigledno ne poznajete pa vam je svesmesno 
