Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.260
Obeleženo 76. godina od Batinske bitke
BEZDAN -
Pre 76 godina je na levoj obali Dunava počela Batinska bitka, koja je bila jedna od najvećih i najtežih operacija na našim prostorima u Drugom svetskom ratu.
Tim povodom je i ove godine kod Spomen kompleksa muzeja Batinke bitke, u Bezdanu, odana počast poginulim borcima i učesnicima Batinske bitke. Ispred grada Sombora, prisutnima se obratio predsednik Skupštine grada Zoran Rus, koji je rekao:
"Za nešto više od dve nedelje, koliko je Batinska bitka trajala, u taj nebeski stroj besmrtnika upisano je 2.175 imena – 788 jugoslovenskih i 1.387 sovjetskih boraca. Ne smemo dozvoliti relativizovanje antifašističke borbe, ne smemo, u ime prećutanih istorijskih nepravdi, načiniti još veću nepravdu prema onima koji su slobodu izborili, prema samima sebi koji tu slobodu uživamo i budućnosti naše dece, koja tu slobodu zaslužuju. Za sve nas, antifašizam je uslov svih uslova! To se naročito odnosi na nacionalno heterogene sredine poput Sombora, u kojima je odnos prema drugom i drugačijem način života. Dan, 11. novembar 1944. godine je datum iz prošlosti našeg grada koji zaslužuje istorijski epitet. Zahvaljujući njemu, možemo slaviti bilo koji drugi. U ime svih sabranih danas na ovom mestu i u svoje lično ime, zahvaljujem borcima Narodno-oslobodilačke vojske i Crvene armije, jer je njihova poruka nama: fašizam – nikad više“.
Polaganjem venaca su počast palim borcima za slobodu odali predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i član gradskog veća Miroslav Kovačić ispred Grada Sombora, prvi sekretar u Ambasadi Ruske federacije Igor Kiselev i savetnik u Ambasadi Ruske Federacije Oleg Stupin, delegacija SUBNOR-a Sombor, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije, kao i odbori SUBNOR-a iz Inđije, Stare Pazove, Subotice, Apatina, Vrbasa, kao i delegacija Kola srpskih sestara iz Sombora, delegacija potomaka i poštovalaca Solunskih dobrovoljaca 1912-1918. iz Rastine, predstavnici ruske nacionalne manjine i Noćni vukovi Srbije.
Povodom obeležavanja 76. godišnjice Batinske bitke u Spomen muzeju otvorena je izložba „Sretena Savića Kolje“, komandanta 51. divizije. Izložbu čine lični predmeti koje je unuk komandanta Kolje poklonio somborskom muzeju.
U svečanom delu programa nastupili su učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ Aleksej Čurnuš – truba i Nemanja Vukičević -harmonika, koje su pripremili profesori Nikola Malidžan i Zoltan Lukačević.
https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/obelezeno-76.-godina-od-batinske-bitke_1178115.html
Споменик „Победа“ посвећен Батинској бици
Битка код Батине (или Батинска битка) је вођена између 11. и 19. новембра 1944. између јединица НОВЈ и Црвене армије са једне стране и јединица Вермахта и његових савезника са друге стране. Циљ јединица НОВЈ је било ослобађање Барање, а совјетске армије је био да успостави мостобран за прелазак својих тенковских јединица на десну страну Дунава ради лакшег заузимања Мађарске. Са друге стране Немци су се трудили да омогуће повлачење немачких и квинслишких јединица преко Хрватске и Словеније у Аустрију. Батинска битка је трајала од 11. до 19. новембра и окончала се победом јединица НОВЈ и Црвене армије. На месту битке данас се налази меморијални комплекс. Ово је највећа битка по количини снага учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог светског рата на подручју Југославије.[
Операција Црвене армије уз помоћ југословенских, бугарских и румунских снага, окончана је великим успехом. Током новембра 1944. јединице 57. армије Црвене армије и 12. корпуса НОВЈ успеле су да одбране и прошире мостобране у Барањи, упркос огорченом отпору, првенствено дивизије Бранденбург. С обзиром да је НОВЈ успешно задржала немачке снаге Команде Југоистока (Групе армија Ф), немачка Врховна команда била је принуђена да на овај фронт довлачи снаге Групе армија Ц из северне Италије (44. и 71. дивизију). Међутим, совјетска команда умешно је користила остварени продор, обезбедила прелазе и масирала трупе под командом Трећег украјинског фронта. Под његову коману су привучене, поред 57. армије, 46. армија, затим 6. тенковска, 4. гардијска, 9. гардијска, 26, 27. и Прва бугарска армија. Ове снаге оствариле су продор уз Драву и уз Дунав, одсекавши и, уз садејство Другог украјинског фронта, опколивши Будимпешту.
Тиме створена криза немачке одбране била је главни мотив немачких противудара. Немци су били присиљени да привлаче трупе са осталих фронтова (4. СС оклопни корпус са Висле, 6. СС оклопну армију из Ардена). Последња немачка офанзива (Фрилингсервахен) марта 1945, окончана је неуспехом, и уследио је крах немачких снага на свим фронтовима.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_код_Батине
BATINSKA BITKA
https://www.ravnoplov.rs/batinska-bitka/
Jedinice vojvođanskih partizana na paradi u Somboru, 7. novembra 1944. godine, pred polazak u Bitku na Batini
BEZDAN -
Pre 76 godina je na levoj obali Dunava počela Batinska bitka, koja je bila jedna od najvećih i najtežih operacija na našim prostorima u Drugom svetskom ratu.
Tim povodom je i ove godine kod Spomen kompleksa muzeja Batinke bitke, u Bezdanu, odana počast poginulim borcima i učesnicima Batinske bitke. Ispred grada Sombora, prisutnima se obratio predsednik Skupštine grada Zoran Rus, koji je rekao:
"Za nešto više od dve nedelje, koliko je Batinska bitka trajala, u taj nebeski stroj besmrtnika upisano je 2.175 imena – 788 jugoslovenskih i 1.387 sovjetskih boraca. Ne smemo dozvoliti relativizovanje antifašističke borbe, ne smemo, u ime prećutanih istorijskih nepravdi, načiniti još veću nepravdu prema onima koji su slobodu izborili, prema samima sebi koji tu slobodu uživamo i budućnosti naše dece, koja tu slobodu zaslužuju. Za sve nas, antifašizam je uslov svih uslova! To se naročito odnosi na nacionalno heterogene sredine poput Sombora, u kojima je odnos prema drugom i drugačijem način života. Dan, 11. novembar 1944. godine je datum iz prošlosti našeg grada koji zaslužuje istorijski epitet. Zahvaljujući njemu, možemo slaviti bilo koji drugi. U ime svih sabranih danas na ovom mestu i u svoje lično ime, zahvaljujem borcima Narodno-oslobodilačke vojske i Crvene armije, jer je njihova poruka nama: fašizam – nikad više“.
Polaganjem venaca su počast palim borcima za slobodu odali predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i član gradskog veća Miroslav Kovačić ispred Grada Sombora, prvi sekretar u Ambasadi Ruske federacije Igor Kiselev i savetnik u Ambasadi Ruske Federacije Oleg Stupin, delegacija SUBNOR-a Sombor, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije, kao i odbori SUBNOR-a iz Inđije, Stare Pazove, Subotice, Apatina, Vrbasa, kao i delegacija Kola srpskih sestara iz Sombora, delegacija potomaka i poštovalaca Solunskih dobrovoljaca 1912-1918. iz Rastine, predstavnici ruske nacionalne manjine i Noćni vukovi Srbije.
Povodom obeležavanja 76. godišnjice Batinske bitke u Spomen muzeju otvorena je izložba „Sretena Savića Kolje“, komandanta 51. divizije. Izložbu čine lični predmeti koje je unuk komandanta Kolje poklonio somborskom muzeju.
U svečanom delu programa nastupili su učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ Aleksej Čurnuš – truba i Nemanja Vukičević -harmonika, koje su pripremili profesori Nikola Malidžan i Zoltan Lukačević.
https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/obelezeno-76.-godina-od-batinske-bitke_1178115.html
Споменик „Победа“ посвећен Батинској бици
Битка код Батине (или Батинска битка) је вођена између 11. и 19. новембра 1944. између јединица НОВЈ и Црвене армије са једне стране и јединица Вермахта и његових савезника са друге стране. Циљ јединица НОВЈ је било ослобађање Барање, а совјетске армије је био да успостави мостобран за прелазак својих тенковских јединица на десну страну Дунава ради лакшег заузимања Мађарске. Са друге стране Немци су се трудили да омогуће повлачење немачких и квинслишких јединица преко Хрватске и Словеније у Аустрију. Батинска битка је трајала од 11. до 19. новембра и окончала се победом јединица НОВЈ и Црвене армије. На месту битке данас се налази меморијални комплекс. Ово је највећа битка по количини снага учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог светског рата на подручју Југославије.[
Операција Црвене армије уз помоћ југословенских, бугарских и румунских снага, окончана је великим успехом. Током новембра 1944. јединице 57. армије Црвене армије и 12. корпуса НОВЈ успеле су да одбране и прошире мостобране у Барањи, упркос огорченом отпору, првенствено дивизије Бранденбург. С обзиром да је НОВЈ успешно задржала немачке снаге Команде Југоистока (Групе армија Ф), немачка Врховна команда била је принуђена да на овај фронт довлачи снаге Групе армија Ц из северне Италије (44. и 71. дивизију). Међутим, совјетска команда умешно је користила остварени продор, обезбедила прелазе и масирала трупе под командом Трећег украјинског фронта. Под његову коману су привучене, поред 57. армије, 46. армија, затим 6. тенковска, 4. гардијска, 9. гардијска, 26, 27. и Прва бугарска армија. Ове снаге оствариле су продор уз Драву и уз Дунав, одсекавши и, уз садејство Другог украјинског фронта, опколивши Будимпешту.
Тиме створена криза немачке одбране била је главни мотив немачких противудара. Немци су били присиљени да привлаче трупе са осталих фронтова (4. СС оклопни корпус са Висле, 6. СС оклопну армију из Ардена). Последња немачка офанзива (Фрилингсервахен) марта 1945, окончана је неуспехом, и уследио је крах немачких снага на свим фронтовима.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_код_Батине
| Жртве и губици | |
|---|---|
| Јачина | |
| Команданти и вође | |
| Сукобљене стране | |
.svg "Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg") НОВЈ Црвена армија | 
 Мађарска |
| Михаил Николајевич Шарохин | Хелмут Фелми |
| 60.000 војника | 30.000 војника |
| 648 погинулих[1] 1,237 погинулих[2] | 2.000 погинулих и рањених |
https://www.ravnoplov.rs/batinska-bitka/
Jedinice vojvođanskih partizana na paradi u Somboru, 7. novembra 1944. godine, pred polazak u Bitku na Batini
