О верској конверзији - Како се прелази из једне вероисповести у другу?

[menjam.se]

Према Закону о црквама и верским заједницама, у Србији делује 7 традиционалних цркви и верских заједница:

1. Српска православна црква,
2. Римокатоличка црква,
3. Исламска верска заједница,
4. Словачка евангеличка црква а. в.,
5. Реформаторска хришћанска црква,
6. Евангеличка хришћанска црква а. в.,
7. Јеврејска верска заједница.

Ово су, може се слободно рећи, највеће религије у Србији. Међу њима има сличних, има различитих. Мене занимају управо те сличности и на који начин се од припадника једне верске заједнице постаје припадником друге.

На пример, прелазак у православље са ислама или јудаизма се разликује од преласка у православље са римокатолицизма.

Волео бих да чујем нешто више о ове 3 протестантске деноминације (4-6) и које су њихове међусобне сличности и разлике, као и разлике од СПЦ и РКЦ.

 

[menjam.se]

Прелазак из СПЦ у РКЦ.

На пример, око овога постоји велик број заблуда и започећу са овим примером, а волео бих када би и други писали како се, на пример, прелази на ислам, јудаизам или друге традиционалне верске заједнице.

1. Није потребно поново се крстити. РКЦ признаје православно крштење - ко се крстио у православној цркви, не мора се поново крстити у католичкој.

2. Миропомазање и кризмање. У питању је исти обред у СПЦ и у РКЦ. Изворни католици имају одвојен обред крштења и миропомазања (кризмања). Крсте се као деца, а кризмају као тинејџери. У СПЦ се мирипомазање обавља у истом обреду као и крштење, тако да свако ко је крштен у СПЦ, он је према критеријумима РКЦ већ "кризман" и не мора се кризмати.

3. Мењање националности. Заблуда је да човек мора постати Хрват ако из православља пређе у римокатолицизам. Може се бити и католички Србин, Рус, Бугарин, Грк, Ром, Румун, Арапин итд. без обзира на то што већина припадника ових народа нису католици. Исто као што има и православних Пољака, Немаца, Енглеза, Италијана итд.

4. Прослављање крсне славе и славска икона. РКЦ признаје православне иконе, тако да породична икона и даље остаје светиња, једино се светитељ слави по грегоријанском, а не по јулијанском календару. Слављење крсне славе је дозвољено и свако ко то жели, има благослов РКЦ. Тај обичај имају и бачки Буњевци, који га називај "крсним именом". На пример, Србин који са православља пређе на римокатолицизам, а славио је Св. Николу, и даље ће га славити и држати његову икону, само што ће га прослављати према грегоријанском календару, 6. децембра.

Овде ме конкретно занима пар ствари. Шта се дешава ако неко слави светитеље из времена након Раскола 1054, на пример Савиндан? Свети Сава није светитељ према традицији РКЦ, да ли онда верник узима неког другог светитеља из времена пре 1054. године, а који такође пада на Савиндан?

5. Прослава Видовдана. И католици имају Видовдан. У питању је дан посвећен заједничком хришћанском светитељу Св. Виду Мученику.

 

[rdeki]

Promeniću religiju ako promenim svoje stavove i utvrdim da je neka religija bliža ovim mojim stavovima od one kojoj trenutno pripadam (riođenjem i krštenjem kada nisam ni znao za sebe).

Ako budem menjao religiju, raspitaću se šta je sve potrebno da bih to praktično i uradio. Čini mi se, to zavisi od crkve do crkve.

 

[jedite_kod_Joa]

Ставиш слику неког од злочинаца из папске цркве и то ти је то.Духом си њихов.

 

[menjam.se]

У Травничкој хроници Андрић описује оног Француза који је међу босанским Муслиманима узвикнуо: "Ја сам већи Турчин (Муслиман) од вас!" покушавајући да спасе некога од линча руље, пошто је одлично познавао ислам.

Када је напрасно умро, локални муслимани нису дозволили да буде сахрањен на католичком гробљу, већ су за њега говорили да је њихов, да је муслиман.

Други пример, Вук Караџић. Он пише како су православни морали да се склањају муслиманима са пута и да НИКАКО нису смели да им пожеле "Селам!" Каже, онај хришћанин који би муслиману пожелео "Селам!", морао би или да се потурчи, или би овај имао право да га убије. А прелазак са хришћанства на ислам описивао као највећу прославу и истицао како су муслимани такве нове вернике највише волели, да су их сви помагали и да им никад нису пребацивали за хришћанску прошлост.

Андрић опет описује прелазак великог броја Европљана на ислам (муртад-табор) где описује како нису били обрезани. Реч је о одраслим људима које је било срамота да то чине, али су јавно изјављивали да признају Мухамеда и објављивали да су муслимани.

Прелазак на ислам делује као много лак.

А знам да у СПЦ постоји још посебно законоправило од времена Светог Саве, где за муслимана није довољно да се крсти, већ јавно мора да изјави како пљује на Мухамеда, нове анђеле који се појављују у Курану и сл. Занима ме да ли се то правило примењује и данас, или не?

 

[menjam.se]

Ставиш слику неког од злочинаца из папске цркве и то ти је то.Духом си њихов.

Молим да не вређамо цркве и верске заједнице.

Није "папска црква" него Римокатоличка црква или скраћено РКЦ. Претпостављам да не би волео да о СПЦ неко говори у погрдном смислу, па стога укажи исто поштовање и другима.

Ако алудираш на мој аватар, Степинац није злочинац, то је популарна заблуда, он је блаженик у РКЦ и као такав се прославља и у Србији. Он је жртва комунистичког прогона и подметачина, исто као и владика Николај. Са том разликом што је владика Николај побегао у иностранство, а блажени Степинац остао у Југославији, где су га развлачили по монтираним процесима, а када нису успели ништа да му докажу, на крају су га отровали. Једини разлог зашто га нису стрељали као Дражу Михаиловића, на основу монтираних оптужби, јесте зазор од међународне јавности која је продала Дражу и одрекла га се, али се није одрекла Степинца.

 

[Padre]

Slovacka evangelicka crkva i Evangelicka hriscanska crkva u Srbiji su identicne po veroispovedanju. Nekada su bile i jedna crkva dok se nisu 'razvele' na nacionalnoj osnovi. Slovacka evangelicka crkva ima vernike Slovake dok Evangelicka hriscanska crkva ima vernike Nemacke i Madjarske nacije u Srbiji. Dakle u pitanju su Slovacki Luterani s jedne i Nemacki i Madjarski Luterani s druge strane.
Sto se tice Reformatorske hriscanske crkve u pitanju je Madjarska reformatska crkva koja je pored katolicke jedna od 2 'nacionalne' crkve. Dakle u pitanju su Kalvini.
Prelazak od Luterana u Kalvine i obrnuto nije problematicno. Maltene je vise stvar papirologije jer su slicne (ali ipak razlicite crkve).

 

[gospodarica]

Sustina je jedna vera u Boga

 

[Kasvataja]

Za mene vera nije kupovina igraca pa" ko da vise" -idem tamo.Ima ljudi koji se"traze".Sada su budisti pa katolici pa...pitaj Boga sta sve nisu.Ja iskreno ne razumem takve "prelete" iz jedne u drugu veru ali se pitam koliko je vera tih ljudi uopste jaka( u kojoj god da su trenutno veri),kakav je to sklop licnosti kada su "rasuti" na sve strane i ne mogu da se skrase?Mozda bi prvo trebali da pronadju sebe...mada postoje retki primeri kada neko dobije poziv od Boga.Pogledaj.


MUSLIMAN POSTAO HRIŠĆANIN
www.prijateljboziji.com/

 

[gospodarica]

takozvani preletaci i nesigurne licnost , nesposobnost da nadju sami sebe

 

[menjam.se]

takozvani preletaci i nesigurne licnost , nesposobnost da nadju sami sebe

Зашто прелетачи? Религија је ствар избора. Ми сви рођењем прихватамо избор наших предака који су били "прелетачи". Сваки католик, православац, протестант или муслиман је имао претка који је био друге вере, па је променио. Због чега бисмо ми били лишени истог права и исте могућности? Човек је слободно биће.

 

[gospodarica]

Зашто прелетачи? Религија је ствар избора. Ми сви рођењем прихватамо избор наших предака који су били "прелетачи". Сваки католик, православац, протестант или муслиман је имао претка који је био друге вере, па је променио. Због чега бисмо ми били лишени истог права и исте могућности? Човек је слободно биће.

mislila sam na one koji su cas jedno cas drugo

jeste religija je stvar izbora i slobodne volje

 

[Kasvataja]

Primeri ljudi iz "javnog"zivota : Madona,Bob Dylan,Jennifer Aniston,Naomi Campbell...ima ih "Prs i pleva".Sta je to? Moda,"preletanje",privlacenje paznje,labilnost...?Kakva vera..,

 

[VoSlavu]

Zar primanje islama nije da se izgovori "Svedočim da nema božanstava do Boga jedinog i svedočim da je Muhamed je njegov poslanik" pred hodžom i dva svedoka.
Na arapskom naravno "Ašhadu an la ilaha illa Allah, wa ašhadu anna Muhammadan rasulu Allah"
I zatim sledi pročišćenje vodom tj. tuširanje.

Tako nekako.

 

[Сале]

Зашто прелетачи? Религија је ствар избора. Ми сви рођењем прихватамо избор наших предака који су били "прелетачи". Сваки католик, православац, протестант или муслиман је имао претка који је био друге вере, па је променио. Због чега бисмо ми били лишени истог права и исте могућности? Човек је слободно биће.

и кад си схватио да је бољи римокатолицизам од православља?

 

[menjam.se]

и кад си схватио да је бољи римокатолицизам од православља?

То није битно, то је лична ствар о којој не желим да причам овде.

Интересују ме процедуре преласка у одређену веру са неке друге и желим да се о томе расправља јер људи генерално о томе мало знају. На пример, ако неки римокатолик жели да пређе на православље, он се не мора поново крстити јер је већ крштен. Али ако је протестант, онда мора (мада и ту нисам сигуран да ли важи за све деноминације).

 

[Moonster]

То није битно, то је лична ствар о којој не желим да причам овде.

Интересују ме процедуре преласка у одређену веру са неке друге и желим да се о томе расправља јер људи генерално о томе мало знају. На пример, ако неки римокатолик жели да пређе на православље, он се не мора поново крстити јер је већ крштен. Али ако је протестант, онда мора (мада и ту нисам сигуран да ли важи за све деноминације).

Ako možeš pojasni mi taj "prelazak" sa Katolicizma na Pravoslavlje ili obrnuto. Misliš da je uopšte moguć prelazak u navedenom smislu ?

 

[dobra predskazanja]

ako bog (neka sila) postoji, onda je jedan za sve. mozda je sam bog izmesao religije, kao sto je ljudima izmesao jezike da se ne bi razumeli i urotili protiv njega, nego jedni protiv drugih.

 

[menjam.se]

Ako možeš pojasni mi taj "prelazak" sa Katolicizma na Pravoslavlje ili obrnuto. Misliš da je uopšte moguć prelazak u navedenom smislu ?

Православље и католицизам су јако интересантан пример и јако интересантна комбинација због тога што разлике међу њима не постоје на нивоу обичног верничког испољавања вере. Разлика између православља и католичанства је теолошке природе и у питању је "виша математика" и ствари које су познате само теолозима и онима који се баве теологијом.

На нивоу верника, све је исто. Верује се у исте ствари, без икакве промене. Једина разлика је догма о чистилишту која постоји код католика, а код православаца не. И једни и други верују да након смрти душа, у свом духовном облику, одлази у рај или у "ад" (пакао), где чека време Другог Исусовог доласка и Страшни суд, када ће ускрснути у телу, поново добити људски облик и тело од крви и меса, и када ће се прочешљавати њен живот и донети одлука да ли се радило о доброј или о лошој особи, те да ли заслужује прави обећани вечни рај. А тај прави рај није попут онога за душе, него попут Адамовог, где ће људи у својим телима живети вечно млади и бесмртно. Само оне апсолутно чисте душе након смрти иду у рај и оне неће бити на Страшном суду. Тамо ће се наћи само они људи који су за живота чинили и добро и лоше, или само лоше. Е сад, разлика је у томе што по православљу одлазиш у ад свакако, ако ниси био савршено добар, а по католичанству људи који су били генерално добри, али су радили нешто лоше за шта се нису покајали за живота, одлазе у "чистилиште" као неко међу-место, у коме се могу задржати краће или дуже (или стално) пре свог преласка у рај. Опет, по православљу, није свако место у аду исто и не мучи се свако на исти начин. Неко ко и није био толики грешник, а није заслужио рај, биће у оном месту у аду где ће му бити једноставно непријатно, а не на неком ужасном и страшном месту. А и то су баналне разлике.

Основна разлика која постоји је разлика грчког и латинског обреда, а она нема везе са разликом православног и католичког учења. Већина католика користи латински обред, већина православаца грчки, па многи то грешком поистовећују, али и по једнима и по другима су оба обреда добра. То су оне разлике које и сами видимо: да ли се крсти шаком или са 3 прста, да ли се свештеници жене или не, да ли носе браду или не, да ли је олтар на истоку или на западу и сл.

Прелазак са православља на католичанство и обрнуто је више "промена екипе", тј. промена организације којој припадаш. Као да си телекомуникациони инжењер, па напустиш МТС и пређеш у ВИП на слично место, само ти дају другачију радну униформу, другачија ти је организација фирме, имаш неке мале разлике у правилима и други човек ти је директор.

 

[Сале]

Прелазак са православља на католичанство и обрнуто је више "промена екипе", тј. промена организације којој припадаш. Као да си телекомуникациони инжењер, па напустиш МТС и пређеш у ВИП на слично место, само ти дају другачију радну униформу, другачија ти је организација фирме, имаш неке мале разлике у правилима и други човек ти је директор.

и рецимо ВИП боље плаћа то радно место

 

[tetragramaton]

То није битно, то је лична ствар о којој не желим да причам овде.

Интересују ме процедуре преласка у одређену веру са неке друге и желим да се о томе расправља јер људи генерално о томе мало знају. На пример, ако неки римокатолик жели да пређе на православље, он се не мора поново крстити јер је већ крштен. Али ако је протестант, онда мора (мада и ту нисам сигуран да ли важи за све деноминације).

Vrlo prosto se prelazi iz jedne zajednice u drugu. Počneš da odlaziš na mise, liturgije, službu i onda izjaviš da hoćeš da se pridružiš i oni te onda uče...uče...indoktrinišu...indoktrinišu i ti nasedneš na njihove priče (namerno ako si pametan...a ako nisi...) i oni te ponovo krste ili krizmaju ili ne krste nego te pričeste....odrede ti ikonomiju...ili neki društveno-koristan rad (za njih, naravno) i ti si član. Međutim imaj u vidu da moraš biti veći katolik od Pape (poturica gori od turčina) da bi se dokazao kao "tvrd u vjeri" i uvek ćeš biti pod budnim okom nekog špijuna koji će da te kontroliše. Nikad te neće potpuno prihvatiti jer nisi rođen u njihovom stadu (veruj mi ja sam nekoliko puta prelazio tamo-vamo). To nepoverenje može da bude iritantno ako ozbiljno shvataš njihove mambo-džambo rituale i bajanja, ali ako sve to shvatiš kao dobru zabavu, onda mogu samo da ti pušU i to ako im dozvoliš.

 

[Moonster]

Православље и католицизам су јако интересантан пример и јако интересантна комбинација због тога што разлике међу њима не постоје на нивоу обичног верничког испољавања вере. Разлика између православља и католичанства је теолошке природе и у питању је "виша математика" и ствари које су познате само теолозима и онима који се баве теологијом.

Spojler

На нивоу верника, све је исто. Верује се у исте ствари, без икакве промене. Једина разлика је догма о чистилишту која постоји код католика, а код православаца не. И једни и други верују да након смрти душа, у свом духовном облику, одлази у рај или у "ад" (пакао), где чека време Другог Исусовог доласка и Страшни суд, када ће ускрснути у телу, поново добити људски облик и тело од крви и меса, и када ће се прочешљавати њен живот и донети одлука да ли се радило о доброј или о лошој особи, те да ли заслужује прави обећани вечни рај. А тај прави рај није попут онога за душе, него попут Адамовог, где ће људи у својим телима живети вечно млади и бесмртно. Само оне апсолутно чисте душе након смрти иду у рај и оне неће бити на Страшном суду. Тамо ће се наћи само они људи који су за живота чинили и добро и лоше, или само лоше. Е сад, разлика је у томе што по православљу одлазиш у ад свакако, ако ниси био савршено добар, а по католичанству људи који су били генерално добри, али су радили нешто лоше за шта се нису покајали за живота, одлазе у "чистилиште" као неко међу-место, у коме се могу задржати краће или дуже (или стално) пре свог преласка у рај. Опет, по православљу, није свако место у аду исто и не мучи се свако на исти начин. Неко ко и није био толики грешник, а није заслужио рај, биће у оном месту у аду где ће му бити једноставно непријатно, а не на неком ужасном и страшном месту. А и то су баналне разлике.

Основна разлика која постоји је разлика грчког и латинског обреда, а она нема везе са разликом православног и католичког учења. Већина католика користи латински обред, већина православаца грчки, па многи то грешком поистовећују, али и по једнима и по другима су оба обреда добра. То су оне разлике које и сами видимо: да ли се крсти шаком или са 3 прста, да ли се свештеници жене или не, да ли носе браду или не, да ли је олтар на истоку или на западу и сл.

Прелазак са православља на католичанство и обрнуто је више "промена екипе", тј. промена организације којој припадаш. Као да си телекомуникациони инжењер, па напустиш МТС и пређеш у ВИП на слично место, само ти дају другачију радну униформу, другачија ти је организација фирме, имаш неке мале разлике у правилима и други човек ти је директор.

Hvala na pojašnjenju "više matematike", dobro si upućen.
Jedino se ne bih složio oko toga da su razlike banalne, jer ipak su putevi duše nakon smrti drugačiji isto kao i njeno odredište i boravak u njemu.
Sa tog aspekta razlike nisu banalne, ali suština jeste ista.
Interesira me tvoje mišljenje u vezi jedne crkve koju nisi naveo, a sa obzirom na recimo to tako "dobru upućenost" iako bih ja to nazvao drugačije, interesantno je što si ih izostavio, naime interesira me tvoje mišljenje o Grkokatoličkoj crkvi, kako njih vidiš sa obzirom da je reč o jako interesantnom spoju i "mostu" koji je ostavljen od strane Rima za sve one koji imaju istočni obred jer su nekada prešli na njega, a žele da se vrate u okrilje Rima.

P.S.
Dobar potpis i istinit, još uvek je jedna (tačnije jedina), jer drvo raste iz korjena a ne iz grana.

 

[menjam.se]

Ствар са гркокатолицима је врло слична са православцима латинског обреда и њихово помињање баш може бити интересантно теми. Расправљао сам о њима раније, на некој другој теми.

"Гркокатолици" или "унијати" су део Римокатоличке цркве, али потпуно аутономан и по свим оним спољним облицима сличан Православној цркви. Ако случајно негде погрешим, нека се нико не љути, него нека ме исправи, пошто овде нисам стручњак. Они имају олтар на истоку, свештеници им се жене и изгледају као православни (према грчком обреду, носе браде и црне хаљине), иконе су им у византијском стилу, крсте се са три прста и љубе три пута, немају оргуље и клупе него им и црква и служба изгледају потпуно као по грчком обреду, чак се и причешћују хлебом и вином из истог путира, а не према католичком обичају. Једина им је разлика у томе што:

1. немају свог помесног патријарха, него им је патријарх римски папа;
2. прихватају догму о чистилишту;
3. у Кредо (Символ вере) додају и filioque ("и сина") у део "иже от отца исходашчаго" ("који од Оца исходи", део Символа вере о Светом Духу).

Чак имају и право да користе јулијански календар. Да било који православац уђе у унијатску цркву, рецимо русинску у Војводини, или хрватску у Хрватској (Жумберак), уопште не би имао појма да се налази у римокатоличкој цркви, а не у православној:

Одатле и назив "гркокатолици", како би се нагласило да се ради о римокатолицима, али грчког, а не латинског обреда.

Обрнуто гркокатолицима, постоје и православци латинског обреда. Е сад, таквих има веома мало, али их има. Углавном је реч о бившим римокатолицима у земљама где грчки обред у време јединственог хришћанства никада није постојао (Италија, Француска итд.) који су отказали послушност папи и ступили у јединство са Православном црквом. О њиховој хијерархији не знам, тј. да ли су аутокефални, или им је неки патријарх са истока поглавар, али они, слично гркокатолицима, имају измењено само 5-6 ствари, а целокупан латински обред су задржали. Одбацили су примат папе, догму о чистилишту и избацили из Креда филиокве. И даље имају олтар на западу, свештеници су им у целибату, (за метод причешћивања нисам сигуран), крсте се шаком, имају мису на латинском:

Овде на слици је реч о Цркви Светог Августина у САД, о парохији која је иступила из РКЦ и ступила у заједницу са православнима. Налазе се у оквиру Антиохијске православне цркве и подређени су њеном епископу за Америку Василију и имају благослов да и даље користе латински обред.

На овој слици су антиохијски епископ Василије (грчки обред) и поглавар ове мале латинско-православно заједнице.

Е сад, то је моје мишљење о гркокатолицима и латиноправославцима, не знам да ли је у потпуности тачно, али бар 90% сигурно јесте.

 

[CrniĐavo]

Прелазак из СПЦ у РКЦ.

На пример, око овога постоји велик број заблуда и започећу са овим примером, а волео бих када би и други писали како се, на пример, прелази на ислам, јудаизам или друге традиционалне верске заједнице.

1. Није потребно поново се крстити. РКЦ признаје православно крштење - ко се крстио у православној цркви, не мора се поново крстити у католичкој.

2. Миропомазање и кризмање. У питању је исти обред у СПЦ и у РКЦ. Изворни католици имају одвојен обред крштења и миропомазања (кризмања). Крсте се као деца, а кризмају као тинејџери. У СПЦ се мирипомазање обавља у истом обреду као и крштење, тако да свако ко је крштен у СПЦ, он је према критеријумима РКЦ већ "кризман" и не мора се кризмати.

3. Мењање националности. Заблуда је да човек мора постати Хрват ако из православља пређе у римокатолицизам. Може се бити и католички Србин, Рус, Бугарин, Грк, Ром, Румун, Арапин итд. без обзира на то што већина припадника ових народа нису католици. Исто као што има и православних Пољака, Немаца, Енглеза, Италијана итд.

4. Прослављање крсне славе и славска икона. РКЦ признаје православне иконе, тако да породична икона и даље остаје светиња, једино се светитељ слави по грегоријанском, а не по јулијанском календару. Слављење крсне славе је дозвољено и свако ко то жели, има благослов РКЦ. Тај обичај имају и бачки Буњевци, који га називај "крсним именом". На пример, Србин који са православља пређе на римокатолицизам, а славио је Св. Николу, и даље ће га славити и држати његову икону, само што ће га прослављати према грегоријанском календару, 6. децембра.

Овде ме конкретно занима пар ствари. Шта се дешава ако неко слави светитеље из времена након Раскола 1054, на пример Савиндан? Свети Сава није светитељ према традицији РКЦ, да ли онда верник узима неког другог светитеља из времена пре 1054. године, а који такође пада на Савиндан?

5. Прослава Видовдана. И католици имају Видовдан. У питању је дан посвећен заједничком хришћанском светитељу Св. Виду Мученику.

Sve ovo što si gore nabrojao, to su sve formalnosti.
Suština je ono što se oseća u duši, a to se ne menja tako lako, kao što se menjaju formalnosti.

 

[CrniĐavo]

ako bog (neka sila) postoji, onda je jedan za sve. mozda je sam bog izmesao religije, kao sto je ljudima izmesao jezike da se ne bi razumeli i urotili protiv njega, nego jedni protiv drugih.

Onaj, koji se urotio protiv nekoga, čineći nekome zlo, taj nema u sebi Boga, zato i čini zlo.
A da je jedan za sve, to je istina, Ljubav je jedna i jedina, i jednaka je pred svakim, bez obzira kako se ovaj deklariše i koje je boje kože, ako je oseća. Manifestacije Ljubavi se razlikuju, postoje nijanse, ali je suština uvek ista i nepromenjiva.