о угледању на Светитеље

[Samson2009]

Колико сте читали Житија Светитеља и колико су животи Светитеља нешто што је за вас узор побожног живота?

 

[Владан ИПХ]

Монасима треба да је узор свети Јован Претеча, а мирјанима мирско свештенство: нпр. свети Јован Кронштадски.

 

[Samson2009]

Монасима треба да је узор свети Јован Претеча, а мирјанима мирско свештенство: нпр. свети Јован Кронштадски.

Јесте.А поред ових Светих треба навести и још многе преподобне и праведне.Ево рецимо Свети Јован Дамаскин и Свети кнез Лазар.
А као општи узор чувања праве вере који важи и за монахе и за мирјане је сигурно Светитељ Филарет.

 

[picololeone]

Колико сте читали Житија Светитеља и колико су животи Светитеља нешто што је за вас узор побожног живота?

Oni jesu uzor poboznog zivota, ali ko nije monah, njemu je tesko slediti njihov put i zivot, uostalom zasto se zovu svetiteljima....jer su posebni, sveti.

Dovoljno je biti dobar covek, a i to je tesko u danasnjem vremenu.

 

[Samson2009]

Oni jesu uzor poboznog zivota, ali ko nije monah, njemu je tesko slediti njihov put i zivot, uostalom zasto se zovu svetiteljima....jer su posebni, sveti.

Dovoljno je biti dobar covek, a i to je tesko u danasnjem vremenu.

А шта ћемо са Светим кнезом Лазаром или Светим Борисом и Гљебом који су живели у свету?А опет ево и Светог Јована Кронштатског.Он је живео у Петровграду и био је жењен.

 

[picololeone]

А шта ћемо са Светим кнезом Лазаром или Светим Борисом и Гљебом који су живели у свету?А опет ево и Светог Јована Кронштатског.Он је живео у Петровграду и био је жењен.

Za Jovana Kronstadskog ne znam, ali sta sa knezom Lazarom?

Pa i on je ziveo kao svetovni covek.

Za ove ostale nisam ni cula.

 

[Samson2009]

Za Jovana Kronstadskog ne znam, ali sta sa knezom Lazarom?

Pa i on je ziveo kao svetovni covek.

Za ove ostale nisam ni cula.

Свети Борис и Гљеб су били руски кнежеви,Свети Јован је био парохијски свештеник у Кронштату радничком насељу на периферији Петровграда.

 

[picololeone]

Свети Борис и Гљеб су били руски кнежеви,Свети Јован је био парохијски свештеник у Кронштату радничком насељу на периферији Петровграда.

Znam za Jovana Kronstadskog, citala sam ga, ali ne i njegovo zitije, a za ovu dvojicu,...pa znaci kad su bili knezevi i oni su vodili svetovni zivot.

 

[Samson2009]

Znam za Jovana Kronstadskog, citala sam ga, ali ne i njegovo zitije, a za ovu dvojicu,...pa znaci kad su bili knezevi i oni su vodili svetovni zivot.

И то врло побожан.А пострадали су од злих сународника..

 

[bakonja]

Evo za one koji su "zainteresovani " o "Zitijama svetih" :

http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih.htm

Iz dana u dan ...

 

[Samson2009]

Evo za one koji su "zainteresovani " o "Zitijama svetih" :

http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih.htm

Iz dana u dan ...

Житија Светих су одличан пример практичног хришћанског живота.Јер и Свети су били људи као и ми.Само што су се трудили свако у свом животу тамо где им је Бог одредио да живе дас Њему угађају.

 

[Samson2009]

"Уверавам вас, чеда моја, да ништа друго није проузроковало јереси и расколе у Цркви, но то што у нас нема довољно љубави ни према Богу, ни према ближњима."
+ава Паладије+

Кад би њуди волели Бога онда би пазили шта раде како не бИ Бога увредили.
Ево у житијима Светитеља има пуно примера Држања праве вере и правог живота.Ту су примери љубави према Богу и ближњима.Ето Светог Јована Златосустог који се борио против аријанске јереси, а опет са друге стране он је водио подвижнички живот од своје младости ,па до краја живота.А и био је заштитиник оних којима се чини неправда.Зар барем део његовог Богоугодног живота није довољан пример свима како треба да се живи?

 

[Владан ИПХ]

Кад би њуди волели Бога онда би пазили шта раде како не бИ Бога увредили.
Ево у житијима Светитеља има пуно примера Држања праве вере и правог живота.Ту су примери љубави према Богу и ближњима.Ето Светог Јована Златосустог који се борио против аријанске јереси, а опет са друге стране он је водио подвижнички живот од своје младости ,па до краја живота.А и био је заштитиник оних којима се чини неправда.Зар барем део његовог Богоугодног живота није довољан пример свима како треба да се живи?

Поуке и чудесно виђење аввв Атанасија
​

Исти авва Атанасије нам је причао да су наши оци некада испуњавали завет сиромаштва и уздржања од јела и пића све до смрти, а да смо ми добро раширили своје желудце и црева своја.

Опет је старец рекао:

"Највећа брига наших отаца је била да буду ослобођени од расејавања ума да би се сконцентрисали на молитву. А ми смо се данас потчинили стомакоугађању и рукодељу."

Још нам је и следеће испричао авва Атанасије:

"Једном ми је дошла помисао: шта ли се дешава са онима који се подвизавају и са онима који се не подвизавају? И као да падох у екстазу па ми неко дође и рече:

"Пођи за мном."

Одвео ме на место пуно светлости и поставио ме да стојим у близини једних врата, чију лепоту не умем да опишем. Чули смо да се са оне стране врата у химнама слави Бог из небројених грла. Онда покуцасмо на врата. Изнутра нам неко одговори рекавши:

" Шта желите?"

"Да уђемо" одговори мој водич.

"Нико од немарних овде не може да уђе. А ако ви желите да уђете, идите прво и подвизавајте се, трудите се и не брините се за ишта што би било земаљско".

 

[Samson2009]

Поуке и чудесно виђење аввв Атанасија
​

Исти авва Атанасије нам је причао да су наши оци некада испуњавали завет сиромаштва и уздржања од јела и пића све до смрти, а да смо ми добро раширили своје желудце и црева своја.

Опет је старец рекао:

"Највећа брига наших отаца је била да буду ослобођени од расејавања ума да би се сконцентрисали на молитву. А ми смо се данас потчинили стомакоугађању и рукодељу."

Још нам је и следеће испричао авва Атанасије:

"Једном ми је дошла помисао: шта ли се дешава са онима који се подвизавају и са онима који се не подвизавају? И као да падох у екстазу па ми неко дође и рече:

"Пођи за мном."

Одвео ме на место пуно светлости и поставио ме да стојим у близини једних врата, чију лепоту не умем да опишем. Чули смо да се са оне стране врата у химнама слави Бог из небројених грла. Онда покуцасмо на врата. Изнутра нам неко одговори рекавши:

" Шта желите?"

"Да уђемо" одговори мој водич.

"Нико од немарних овде не може да уђе. А ако ви желите да уђете, идите прво и подвизавајте се, трудите се и не брините се за ишта што би било земаљско".

Много корисна поука.

 

[Владан ИПХ]

Много корисна поука.

Поука авве Јована Кизичког о задобијању врлина​

Идући од свете Гетсиманије према Елеонској Гори, наилази се на манастир авве Аврамија, који је основао сам авва Аврамије[4]. Он је касније, после Евдоксија, постао игуман нове цркве посвећене свехвалној Богородици и увек Дјеви Марији. У том манастиру великог Аврамија, у време када смо га посетили, био је игуман неки авва Јован из Кизика. Ми смо га упитали следеће:

"Како могу да се задобију врлине?" а старец нам је одговорио:

"Кад неко жели да задобије неку врлину, он не може то да постигне док прво не омрзне одговарајуће зло, које је супротно тој врлини. Тако, на пример, ако желите да задобијете дар суза, омрзните смех. Ако желите да задобијете понизност, омрзните гордост. Желите ли уздрживост од хране, омрзните стомакоугађање. Желите целомудреност омрзните телесна наслађивања. Желите сиромаштво, омрзните богатство. Желите да будете милостиви, омрзните среброљубље. Ко жели да живи у манастиру, нека прво омрзне сретање са спољним светом, чак и са некадањим домаћима својим, чак и са рођацима својим. Ко жели да живи у пустињи, нека омрзне градове, ко жели да живи у тиховању, нека омрзне празноречивост. Ко жели да обузда свој гнев, нека обузда дружење са мирјанима. Ко жели да задржи свој језик нека затвори своје уши да оне не би превише слушале. Ко жели стално да има страх Божији, нека омрзне угађање телу и нека заволи тескобу и тешкоће живота и тек тада ће искрено моћи да послужи Богу."

+++

 

[Samson2009]

Поука авве Јована Кизичког о задобијању врлина​

Идући од свете Гетсиманије према Елеонској Гори, наилази се на манастир авве Аврамија, који је основао сам авва Аврамије[4]. Он је касније, после Евдоксија, постао игуман нове цркве посвећене свехвалној Богородици и увек Дјеви Марији. У том манастиру великог Аврамија, у време када смо га посетили, био је игуман неки авва Јован из Кизика. Ми смо га упитали следеће:

"Како могу да се задобију врлине?" а старец нам је одговорио:

"Кад неко жели да задобије неку врлину, он не може то да постигне док прво не омрзне одговарајуће зло, које је супротно тој врлини. Тако, на пример, ако желите да задобијете дар суза, омрзните смех. Ако желите да задобијете понизност, омрзните гордост. Желите ли уздрживост од хране, омрзните стомакоугађање. Желите целомудреност омрзните телесна наслађивања. Желите сиромаштво, омрзните богатство. Желите да будете милостиви, омрзните среброљубље. Ко жели да живи у манастиру, нека прво омрзне сретање са спољним светом, чак и са некадањим домаћима својим, чак и са рођацима својим. Ко жели да живи у пустињи, нека омрзне градове, ко жели да живи у тиховању, нека омрзне празноречивост. Ко жели да обузда свој гнев, нека обузда дружење са мирјанима. Ко жели да задржи свој језик нека затвори своје уши да оне не би превише слушале. Ко жели стално да има страх Божији, нека омрзне угађање телу и нека заволи тескобу и тешкоће живота и тек тада ће искрено моћи да послужи Богу."

+++

Мада ово са не сретањем других мислим да је претерано.

 

[Владан ИПХ]

Мада ово са не сретањем других мислим да је претерано.

Тумачење неког од светих мужева на речи Господње молитве "не уведи нас у искушење"



Неко од светих отаца је рекао да када се молимо Господу са речима "не уведи нас у искушење", ми не тражимо да нас мимоиђу искушења, него да нас искушења не прогутају тако да под њиховим утицајем не учинимо нешто што Богу не би било угодно. Да, то значи да не паднемо у искушење. Свети мученици су били искушавани разним мучењима, али нису били побеђивани и тако нису пали у искушење. Исто тако и онај ко се бори са зверима, он није пао у искушење све донде док не буде растргнут од звери. Исто је тако и код сваке страсти док човек не буде побеђен од ње, он није пао у искушење.

 

[Samson2009]

Тумачење неког од светих мужева на речи Господње молитве "не уведи нас у искушење"



Неко од светих отаца је рекао да када се молимо Господу са речима "не уведи нас у искушење", ми не тражимо да нас мимоиђу искушења, него да нас искушења не прогутају тако да под њиховим утицајем не учинимо нешто што Богу не би било угодно. Да, то значи да не паднемо у искушење. Свети мученици су били искушавани разним мучењима, али нису били побеђивани и тако нису пали у искушење. Исто тако и онај ко се бори са зверима, он није пао у искушење све донде док не буде растргнут од звери. Исто је тако и код сваке страсти док човек не буде побеђен од ње, он није пао у искушење.

Да треба изржати да се не падне у искушења већ да човек упркос истим остане чврст као дијамант.

 

[Samson2009]

Тумачење неког од светих мужева на речи Господње молитве "не уведи нас у искушење"



Неко од светих отаца је рекао да када се молимо Господу са речима "не уведи нас у искушење", ми не тражимо да нас мимоиђу искушења, него да нас искушења не прогутају тако да под њиховим утицајем не учинимо нешто што Богу не би било угодно. Да, то значи да не паднемо у искушење. Свети мученици су били искушавани разним мучењима, али нису били побеђивани и тако нису пали у искушење. Исто тако и онај ко се бори са зверима, он није пао у искушење све донде док не буде растргнут од звери. Исто је тако и код сваке страсти док човек не буде побеђен од ње, он није пао у искушење.

Ево једног дивног примера везаног за то што си ти био написао.
Зосима је онда упита: Колико има година, госпођо моја, откако си се настанила у пустињи? Она одговори: четрдесет и седам година је, откако изиђох из Светога Града. Упита је Зосима: Чиме си се хранила, госпођо моја? Она одговори: Кад сам прешла Јордан имала сам два и по хлеба. Они се постепено сасушише и скаменише. Ја сам их неколико година по мало јела, док их не поједох. Зосима је онда упита: Како си толико време провела, јеси ли била у опасности, је ли те смућивала нека непријатељска сила? Она одговори: Поставио си ми питање, аво Зосимо, на које се плашим да одговарам- Јер ако будем набрајала многобројне опасности које сам поднела, и љуте помисли које су ме смућивале, бојим се да ме оне опет не захвате. На то јој Зосима рече: Госпођо моја, немој изостављати ништа, јер сам те баш то молио да ми све потанко испричаш. Она му онда рече: Веруј ми, аво Зосимо, седамнаест година проведох у овој пустињи борећи се са мојим безумним жељама као са љутим зверовима. Јер када бих почела да једем, желела сам меса и рибе, којима сам се у Египту хранила. А желела сам и своје омиљено пиће: вино, јер сам много вина пила док сам у свету била. Овде пак, ни воде нисам имала, те ме је силна жеђ сагоревала, и ја сам страшно патила. Понекад ме је морила жеља за развратним песмама, и приморавала ме да певам песме демонске, на које сам била навикла. Но у таквим случајевима, ја сам ударала у плач и била се у груди, сећајући се завета које дадох долазећи у ову пустињу, а мишљу сам се преносила пред икону Пресвете Богородице, моје Посреднице, и пред њом плакала молећи је да одагна од мене помисли које тако смућују бедну душу моју. И пошто бих дуго плакала и у груди се искрено ударала, светлост би ме са свих страна обасјала и спокојство завладало мојим бићем. А шта тек да ти причам о блудним помислима које су ме спопадале? Аво, опрости: огањ се запаљивао у страсном срцу мом, и сву ме захватао, и на жељено телесно сједињење приморавао. Но када ме је таква помисао нападала, ја сам се бацала на земљу и сузама се заливала, замишљајући себе како стојим пред мојом Посредницом, и она осуђује мој преступ и указује ми на грозне муке. И нисам се дизала са земље дан и ноћ, док ме она слатка светлост не би обасјала и смућујуће ме помисли одагнала- А очи сам своје упирала у моју Посредницу, молећи је непрестано да буде у помоћи мени бедној на пучини пустиње. И заиста, Она ми је била Помоћница, и у покајању Сатрудница. И тако проведох седамнаест година, подносећи безбројне муке. Од тада па све до данас Помоћница моја Богородица руководи ме у свему и за све.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0401.htm

 

[Marty Misterija]

Поента је живети у Христу сваки дан...
Било монах или мирјанин...
Све што радиш радити у славу Бога....и имати Господа на уму....
Тако нећеш чинети зло ни невољу било коме...
Пост, Причест и ИСПОВЕСТ!
Сада терати мирјане да живе монашки је сулудо...посебно у данашњем свету...

 

[PRCKO]

meni je uzor lokalni pop...vozi bembaru,svaku noc banci po kafanama...

 

[Samson2009]

meni je uzor lokalni pop...vozi bembaru,svaku noc banci po kafanama...

Јак ли ти је узор.Ем је порочан.Ем је екумениста.

 

[Samson2009]

• Данас, када су се умножили богати наукама, уметностима, свачим материјалним, данас неста преподобнога (Пс. 11,1). Дух Свети, гледајући на синове људске, тражећи достојан сасуд у мноштву оних који себе називају образованима, просвећенима и православнима, доноси о њима жалостан суд: Нема онога који разуме, који тражи Бoгa. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема гa који чини добро, нема баш ниједнога. Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим. Уста су им пуна клетве и горчине. Hoгe су им брзе да проливају крв. Пустош и беда је на путевима њиховим; и пута мирнога не познаше. Нема страха Божијега пред очима њиховим (Рим. 3,11-18).
Ето разлога због кога нас се Дух Божији клони, иако је Он истински посед истинских хришћана, који је за све нове Израиљце задобио њихов свесвети Родоначелник. Дух Божији је свет и почива само на светима, онима који су се распели за свет, који распеше тело са страстима и жељама (Гал. 5,24). Још у Старом Завету за њега је објављено: Неће се Дух Мој дoвека прети с људима, јер су тело (Пост. 6,3). И тај Свеблаги Дух, Који je у раној Цркви сишао на тек оглашеног Корнилија и испунио га различитим духовним даровима клони се нас који смо веђ умивени крштењем и мислимо да смо верни и православни; клони се мада код Њега, као код Бога, нема лицемерја; клони се да нас не би учинио још грешнијима када би осталим нашим гресима додао још један тежак - увреду, којом се Дух Свети вређа и приморава на удаљавање.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/Enciklopedija20.htm#18

 

[Samson2009]

Научени Светим Писмом и делима Светих Отаца, ми верујемо и исповедамо да Божанска благодат и данас делује у Православној Цркви као и пре, без обзира на то што се може наћи мало сасуда који су је достојни. Благодат осењује оне подвижнике Божије за које јој је благоугодно да их осени. Они који тврде да је хришћанину данас немогуће да постане причасник Духа Светога, противрече Светом Писму и наносе својим душама највећу штету, како о томе прекрасно расуђује преподобни Макарије Велики. Они хришћанству не приписују никакав нарочито узвишени циљ, не знају за тај циљ, не труде се око њега, чак и не помишљају да га достигну: задовољавају се само спољашњим испуњавањем неких добродетељи и сами себе лишавају хришћанског савршенства. Што је најгоре задовољавајући се сопственим стањем и сматрајући за себе да су својим спољашњим понашањем узишли на сам врх духовног живота, они не само да не могу задобити смирење, духовно сиромаштво и скрушеност срца, него још падају у умишљеност, гордост, самообману и прелест, и вшпе ни мало не маре за истински духовни напредак. Насупрот томе, они који су поверовали у постојање хришћанског савршенства свим срцем стреме ка њему и ступају у непопустљиви подвиг како би га достигли. Знање о хришћанском савршенству чува их од гордости: у недоумици и плачу они стоје на молитви пред закључаним улазом у ту духовну одају. Уведени Јеванђељем у исправно самопосматрање, они о себи размишљају смирено и скромно: себе сматрају за непотребне слуге, које не испуњавају своје назначење, одређено од стране Искупитеља за људе које је искупио.

 

[Samson2009]

Шта значи хришћанско савршенство? To je осетно и очигледно обнављање хришћанина Духом Светим, које може да се саврши само на ономе ко је умро за грех и свет на Крсту Христовом. Човек који је обновљен Духом постаје богоносац, постаје храм Божији и свештеник који свештенодејствује у том храму, клањајући се Богу у Духу и Истини. Таквог савршенства удостојили су се у различитом степену апостоли и сви други свети Божији