флешбек1
идем преподне у школу, не занм како и којим поводом идем са једним другом из школе из другог одељења. после школе наравно. као да сам раније отишао... завршавамо у студентском парку, седимо на некој од клупица између чесме и оне капије према пмф. седимои причамо нешто небитно док он мота вутру. испред нас пролазе људи. понека жена са колицима и дететом. дан је прелеп. можда је био октобар, а било је преко 20 степени. дувамо вутру све дисмр на 20 метара око нас.настављамо своје празне бесмислене приче још петнејтак минута и крећемо ка тргу. тамо се забадамо... ту су неке рибе тај мој друг улази у причу са њима баца им неке форе и ту блејимо пар сати... нисам ништа причао, можда сам за све време проговорио пар речи док ме је још радила вутра и онда стонд а тек онда ћутим. седим на оном степенику, причао бих било шта али ме мрзи да пустим глас, буквално ме мрзи и да дишем. била је нека лепа црнка и нека мање лепа њена компањонка. идем кући у бесмислу који ће ме тек ударити свом силином пар месеци после тога и који ме неће пуштати годинама па ни сада
идем преподне у школу, не занм како и којим поводом идем са једним другом из школе из другог одељења. после школе наравно. као да сам раније отишао... завршавамо у студентском парку, седимо на некој од клупица између чесме и оне капије према пмф. седимои причамо нешто небитно док он мота вутру. испред нас пролазе људи. понека жена са колицима и дететом. дан је прелеп. можда је био октобар, а било је преко 20 степени. дувамо вутру све дисмр на 20 метара око нас.настављамо своје празне бесмислене приче још петнејтак минута и крећемо ка тргу. тамо се забадамо... ту су неке рибе тај мој друг улази у причу са њима баца им неке форе и ту блејимо пар сати... нисам ништа причао, можда сам за све време проговорио пар речи док ме је још радила вутра и онда стонд а тек онда ћутим. седим на оном степенику, причао бих било шта али ме мрзи да пустим глас, буквално ме мрзи и да дишем. била је нека лепа црнка и нека мање лепа њена компањонка. идем кући у бесмислу који ће ме тек ударити свом силином пар месеци после тога и који ме неће пуштати годинама па ни сада
