Данас ће у српској пријестолници бити одржана шетња коју сами улесници шетње назваше "парадом поноса". Истина никад нису објаснили шта је ту за понос, а и зашто та шетња мора бити баш у српској пријестолници, зашто не у неком другом граду или градићу, но не мари. Сврха шетње тј те тзв "параде поносе" јесте ваљда да се укаже како су они јадни и несхваћени хомосексуалци (за неупућене народне масе, хомосексуалци нису сљедбеници неког правца у философији, већ једноставно што би у колоквијалном говору рекли, педери) угрожени и прогоњени. Ваљда.
Када крене прича о хомосексуалцима, или народски речено педерима, то оде и разглабање гдје саговорницима мало кад понестане "муниције" за розговор,.
Зато ћу овдје само пренијети један измишљени дијалог;
Разговарају два случајна познаника, један који за себе воли рећи да је хомосексуалац и други нормалан.
"Еј, знаш шта, ја сам геј" каже овај први.
"Добро ти си геј, ма шта то било, па?" каже нормалан
"Не слушаш ме, ја сам геј и хоћу да сви знају да сам геј" наставља овај први.
"Добро, ето знамо, и шта сад?"
"Како не разумијеш, ја сам геј и хоћу да шетам на прајду јер сам угрожен" упорно ће овај први саговорник.
"Шетај, кога брига. Ко те угрожава?" упита нормалан
"Ти" одбруси овај први.
"Ја, па како то?" опет упита нормалан
"Ја ти упорно понављам да сам геј, ти ме игноришеш. Одакле теби право да ме игноришеш и да се понашаш безобразно, има да потврдиш да смо угрожени, да похвалиш моју храброст што сам јавно признао да сам геј и да подржиш прајд" на танане објасни овај што рече да је геј.
На то и овом нормалном прекипи "Дјечак, ако ме одмах, тренутно и моментално не попустиш бићу приморан да ти урадим брзо шминкање лобање"
Након ових ријечи први саговорник замукне. И у себи се зарекне "Видјећете ви свога Бога када о овој пријетњи смрћу само зато што сам геј испричам медијима, невладинићима и овима из хелшинског одбора, а доћи ће и тај прајд, је*аћемо вам мајку стоко заостала"
Дијалог је наравно измишљен, што не значи да сличним нисмо присуствoвали а могуће и били и учесници у дијалогу, и да нема поенту. Напротив.
Када крене прича о хомосексуалцима, или народски речено педерима, то оде и разглабање гдје саговорницима мало кад понестане "муниције" за розговор,.
Зато ћу овдје само пренијети један измишљени дијалог;
Разговарају два случајна познаника, један који за себе воли рећи да је хомосексуалац и други нормалан.
"Еј, знаш шта, ја сам геј" каже овај први.
"Добро ти си геј, ма шта то било, па?" каже нормалан
"Не слушаш ме, ја сам геј и хоћу да сви знају да сам геј" наставља овај први.
"Добро, ето знамо, и шта сад?"
"Како не разумијеш, ја сам геј и хоћу да шетам на прајду јер сам угрожен" упорно ће овај први саговорник.
"Шетај, кога брига. Ко те угрожава?" упита нормалан
"Ти" одбруси овај први.
"Ја, па како то?" опет упита нормалан
"Ја ти упорно понављам да сам геј, ти ме игноришеш. Одакле теби право да ме игноришеш и да се понашаш безобразно, има да потврдиш да смо угрожени, да похвалиш моју храброст што сам јавно признао да сам геј и да подржиш прајд" на танане објасни овај што рече да је геј.
На то и овом нормалном прекипи "Дјечак, ако ме одмах, тренутно и моментално не попустиш бићу приморан да ти урадим брзо шминкање лобање"
Након ових ријечи први саговорник замукне. И у себи се зарекне "Видјећете ви свога Бога када о овој пријетњи смрћу само зато што сам геј испричам медијима, невладинићима и овима из хелшинског одбора, а доћи ће и тај прајд, је*аћемо вам мајку стоко заостала"
Дијалог је наравно измишљен, што не значи да сличним нисмо присуствoвали а могуће и били и учесници у дијалогу, и да нема поенту. Напротив.
Poslednja izmena: