O tempora, o mores!
Дођоше времена да је и један протува добио филм о свом животу. У једној комшијској земљи.
Када сам прочитао вијест, мислио сам да је за*ебанција. Но испало је да није, у лијепој њијевој су заиста снимили филм "Генерал", посвећен неком протуви, неком Готовини који је еволуирао до злочинца. Мислим, може и филм о таквима, то је захвална тема за режисера, увијек је захвалније обрађувати негативце од позитиваца, гдје ће приказати разне неваљалштине и пасјалуке негативца, но у лијепој њијевој а испашће и кроз филм, барем према рецензији, ова протува се глорификује и избачено је било шта што би укаљало лик и дјело поменуте протуве.
Како написах, ова битанга је а како то и бива у злу времену дошла на своје, еволуирао је до злочинца па га је и хашка инквизиција, не зато што тај суд суди по правди, него више да протури привид како су ето неког ко није Србин осудили, 2011-е осудила због ратних злочина на 24 године робије.
Међутим, зајебали су се, "интервенисала" је једна агенција са адресом тамо далеко, преко велике баре, спонзори ове хуље у злодјелима, кратко поручила овима у Ден Хагу "ослобађајте наше", и наравно у жалбеном поступку је овај зликовац ослобођен. Шта'ш, таква птавила игре.
Умјесто ћелије, добио је статус хероја у земљи насљедници ендехазије, бројне погодности, популарност, а добио је и филм о свом животу.
Како филм нисам гледао, па га и не могу коментарисати, погледао сам неке текстове шта у лијепој њијевој кажу о филму. Очекивати је било да филм хвале, из разлога размуљивих, кроз овог лика персонификује се једно вријеме одбране пардон "обране од агресије тих србочетничких злотвора" (читај завршетак започетог у времену ендехазије), међутим на моје изненађење, није претјерано хваљен, напротив, понеки би били уздржани а бјеше и баш строгих.
Неки Јурица Павичић у својој колумни (овдје) је оштар према филму, ту бих издвојио неколико мишљења из колумне;
Ako je netko očekivao emocionalno intrigantan biografski film o jednako intrigantnom čovjeku, nije ga dobio. Ako je netko očekivao ratni film s puno pucnjave i pobjeda, i toga je u filmu malo. Oni pak koji su od filma očekivali karikaturalni treš, i oni su dobili malo. Ne zato što film o Gotovini nije treš - jer najčešće jest. Nego zato što taj treš ni u jednom trenutku ne postaje baš do kraja smiješan, već uglavnom ostaje tek tugaljivo jadan.
Vrdoljakov je “General” - ukratko - ispunio samo jednu svrhu. Ta je svrha ideološka. Cilj ovog filma je bio taj da bude ideološki performativ, da ritualno oblikuje službenu verziju hrvatske novije povijesti kroz lik idealnog hagiografskog reprezentanta. A kao i svi filmovi kroz koje trbuhozbori ideologija, i “General” je suh, siv i dosadan.
Treba reći odmah da u filmu velikih dijelova Gotovinina života nema. Njegov život u Legiji stranaca odrađen je samo jednom scenom.
Gotovina je pritom - pošto je riječ o hagiografiji- prikazan kao svetac. Zarobljene vojnike tretira s poštovanjem. Ne da da ikom dlaka padne s glave. S vojnicima za Badnjak po cičoj zimi pjeva božićne pjesme na položaju. Kad čuje da neki vojnik defetistički govori o Tuđmanu i političarima u Zagrebu, prekori ga, ali mu i oprosti, jer “nije red da se nekog šalje u vojni pritvor na Božić”
Слични су и коментари оних који су гледали овај пропандни филм, и крећу се у распону од јако лоше до прејадно.Sve ove izvedbene mane bile bi dostatne da diskreditiraju Vrdoljakovu profesionalnu papazjaniju. No, na kraju treba reći i to da “General” povijesno i politički nije pošten film. Onaj tko bi po “Generalu” sudio, zaključio bi da ni jedan hrvatski vojnik nikad nije ubio civila ni zarobljenika. Da u ratu nije stradala ni jedna srpska kuća ni pravoslavna crkva. Dok srpski vojnici Hrvatima režu vratove i kopaju oči (što i jesu, nerijetko), Hrvati “paze da ne zaprljaju uniformu”. Zarobljenike ne muče induktorskim telefonima, nego dugim političkim prodikama.
U filmu Vrdoljak spominje brijunski sastanak i prikazuje Gotovinu kako na njega ide, ali nikad ne spominje što se tamo pričalo. Gotovina namjerno ne želi poslati “svoju najdražu četvrtu” na Knin jer je Dalmatincima vruća krv pa će biti svega. Umjesto tog on šalje Zagorce. Pljačke nakon Oluje prikazane su samo u jednoj jedinoj sceni - bez ubijanja, a i u njoj čestiti hrvatski časnici zgranuto pošalju vojnike da pohapse pljačkaše.
Traktorski egzodus Srba je prikazan. Ali, i u toj je sceni moralna vertikala starac (Krunoslav Šarić) koji silazi s traktora i vraća se kući, jer ne može napustiti kuću i sinov grob. Ovi drugi mogu, veli, jer “ne napuštaju svoje kuće, nego državne, oficirske stanove”.
Занимљив је и осврт овог момка
А занимљиво је и како је глуму прокоментарисао, оно "добри су то глумци, није да нису, али не могу они добро одглумити, колико сценарио може бити лош".
Занимљив осврт.
Када тако пишу и зборе о филму сами Хрвати, а очекивати је да они лијепо пишу и зборе, онда је филм нереално лош, пропагандни филм који је наводно коштао 4 милиона евра, њихове паре и ту се нико неће почешати,
Ту ће и мало ко марити што је филм, по овим рецензијама, смеће, примарна је пропагандна сврха, осцрнити што више негативце, Србе наравно, и глорификовати овог протуву и друге зликовце.
Ниш' ново у лијепој њијевој. Како написа једном један мудри Србин, Хрвати су најхрабрији народ на свијету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.
