O temeljnom gledištu idealizma

Fenomenalno. Zanimljivo je kako je Sopenhauer smatrao Don Zuana najvecom dekadencijom. Zapravo postoji podatak da su se trebali vidjeti u Veneciji po preporuci Getea, ali Sopenhauer sa sve Geteovim pismom u rukama, nije htio zbog vec znamo kojih razloga, sigurno antologijski promasaj epohe.

U O geniju govori ovo za dekadenciju i Bajrona.
Не бих рекао да Шопенхауер није ценио Бајрона. На много места у својим делима га је цитирао, а на једном месту га је чак навео као пример генија, између осталих.
"Veliki duhovi su bliski ludilu Tanak zid samo njih deli".
Naročito je u tome poučan Geteov Torkvato Taso, u kome nam on predočava ne samo patnju, martirij svojstven geniju kao takvom, već isto tako i njegovo stalno prelaženje u ludilo. I najzad nam biografije vrlo genijalnih ljudi, kao što su Ruso, Bajron, Alfieri, kao i anegdote iz života nekih drugih, potvrđuju tu blisku srodnost između genijalnosti i ludila.
Шопенахуер "Свет као воља и представа 1"

Што се тиче Бајроновог "Дон Жуана" наш превод "у прози" тог дела је изузетан, и из њега на најбољи начин можемо видети Бајронов геније, и као писца и као филозофа. Његови описи бродолома као и опсаде Исмаила су заправо нешто најбоље у књижевности шта сам прочитао.
 
Не бих рекао да Шопенхауер није ценио Бајрона. На много места у својим делима га је цитирао, а на једном месту га је чак навео као пример генија, између осталих.


Што се тиче Бајроновог "Дон Жуана" наш превод "у прози" тог дела је изузетан, и из њега на најбољи начин можемо видети Бајронов геније, и као писца и као филозофа. Његови описи бродолома као и опсаде Исмаила су заправо нешто најбоље у књижевности шта сам прочитао.

U to vreme on je već bio raskinuo sa majkom. Njegov položaj u majčinoj kući postao je nemoguć. Zato se 1814 godine preselio u Drezden, gde je za četiri godine napisao svoje glavno delo »Svet kao volja i pretstava« (»Diе Wе1t als Wille und Vorstellung,1819 godine). Namučivši se dosta oko izdavanja ovog dela uveren u svoje izuzetne sposobnosti, željan priznanja i ogorčen što ga nema, Šopenhauer 1819 godine odlazi u Veneciju. U džepu mu je Geteovo pismo kojim ga ovaj preporučuje Bajronu. Međutim, do susreta između trojice najvećih pesimista,* u koje spada i Leopardi, nije nikada došlo. Bajrona Šopenhauer nije potražio prosto iz ljubomore što je njegova dragana Tereza Đikoli, videći Bajrona kako prolazi ulicom na konju, oduševljeno uzviknula: »Eno engleskog pesnika«. Izgleda da je Šopenhauer hteo, bilo iz naklonosti bilo iz osećanja dužnosti, da se oženi Terezom, ali do braka nije došlo jer je ona obolela od tuberkuloze.

Bajron je rodjen tacno mjesec dana prije Sopenhauera 22. januara 1788, a Soepnhauer je 22. februara 1788.

Takodje u O zivotnoj mudrosti, Sopenhauer govori sljedece:

"Čuvši o zanimljivim događajima koji su se odigrali tokom nečijeg života, mnogi ljudi će poželeti da su im se slične stvari desile, potpuno zaboravljajući da bi trebali zavideti na mentalnoj sposobnosti koja je tim događajima dala značaj kada ih opisuje; za čoveka genijalnosti, to su bile zanimljive avanture, ali za tupu percepciju običnog pojedinca bile bi obične, svakodnevne situacije.Ovo je u najvećoj meri slučaj sa mnogim pesmama Getea i Bajrona, koje su očigledno zasnovane na stvarnim činjenicama; gde je otvoreno za glupog čitaoca da zavidi pesniku jer mu se desilo toliko divnih stvari, umesto da zavidi onoj moćnoj fantaziji koja je bila sposobna da obično iskustvo pretvori u nešto tako veliko i lepo."

Niko ne kaze da ga nije cijenio. Ali se nije ni libio da ga kritikuje, pa isto tako i demonstrira dekadenciju koju manifestuje Don Zuan... Kao i mnoge druge poput Getea i Kanta, koje je cijenio iznad svega, kritikovao ih je, doduse i sama Kantova kritika od A.S u Svijet kao v i p pocinje cuvenim citatom Voltera:

"To je privilegija pravog genija, a svakako i genija koji otvara novi put, da pravi velike greške bez kazne." - Volter, Le Siècle de Louis XIV

:D
 

Back
Top