Quantcast

o tankom koncu i nesvesti

hakim bej

Elita
Poruka
16.618
Neprekidno i istrajno ulažemo u izgled, kondiciju, belinu zuba, fizičku snagu... Čitamo klasike, učimo latinske citate, ulažemo u sebe.
Brinemo o ishrani, ekologiji, političkim prilikama, udružujemo se i priključujemo, postajemo društveno odgovorni.
Svako ko ulaže, investira, očekuje da će u nekom trenutku ostvariti dobit.
U skladu sa tim očekivanjem biramo društvo, polažemo pravo i prisvajamo mejnstrim mudrost, tražimo pravu meru u svemu,
potpuno i duboko nesvesni i tankog i klizavog leda po kojem hodamo.
Pogrešan otkucaj, klizanje u kadi, puknut kapilar, trenutak nepažnje u saobraćaju... čine tako potrošeno vreme uzaludnim, besmislenim.
Umesto da živimo u grču, naporno, ulažući, investirajući u budućnost, teško naporno radeći,
bolje je da počnemo da živimo, obično, ljudski, bez suvišnog kalkulisanja i planiranja koje nam krade jedino što imamo - sada,
osmehnemo se, zahvalimo, i dišemo duboko, bez straha, uronjeni u ljubav.

 

hakim bej

Elita
Poruka
16.618
Žene nemaju prošlost, samo budućnost, nalik su deci.
Gradovi imaju prošlost, a mi sadašnjost. Sadašnjost koje nismo dovoljno svesni.

Stojim neki dan u kadi i dok se tuširam razmišljam i merim šta je urađeno i šta i kako treba uraditi... pravim planove.
Iznenada se okliznem.
Uvijajući se da održim ravnotežu i promašim i pod i ventil koji štrči iz zida, kroz misli mi, kao varnica, prođe misao:
šta to radiš idiote? šta planiraš, u šta se uzdaš, sve što imaš - imaš samo i jedino sada. Budućnost nije tvoja.
 
Poslednja izmena:

celadon

Primećen član
Poruka
602
Pokušavam da shvatim hakim beja, (svakog hakim beja), koji o životu misli, i taj život živi - iz sekunde u sekundu.
I nigde tu ne vidim čistu slučajnost. Samo velika ambicija i veliki napor stvaraju nove hakime.

U današnje vreme, biti hakim bez obrazovanja, znanja i mudrosti, ne bi se hakimom zvalo.

Živi život, ali se i kreći.
 

hakim bej

Elita
Poruka
16.618
Filozofi i mudri ljudi sumnjaju. Proveravaju. Nikada ne veruju na slepo. Sumnja je njihov oslonac, način postojanja.
Sumnja je stvar u koju veruju, pa se takvi, verujući, ne razlikuju od drugih koji lutaju.
Hakimi, naprotiv, sumnjaju i u sumnju.
Promišljanje bez početka i oslonca nekome može delovati prazno, neutemeljeno, jer nuzno izostaje konačni zaključak.
Čitajući Hakima Beja (velikim slovima) čitam da sloboda može da postoji samo u slobodnom umu. Sloboda je kreacija i stanje slobodnog uma. Granice tog uma nisu granice čoveka, nego su to granice njegovih misli.
Čovek je veliki onoliko koliko sebi dozvoli. I tu dolazimo do hrabrosti.
 
Poslednja izmena:

celadon

Primećen član
Poruka
602
Najkorisnija hrabrost dolazi iz trezvene procene preteće opasnosti. Braniti hrabro život, (ono što smatraš životom), do poslednjeg trenutka, u tome je smisao. U protivnom je hrabrost glupost. Hrabre budale ginu za ideale, ne napravivši ni jedan smisleni korak napred.

Nije mi poznata statistika stradalih klizanjem u kadi. Kontam da možemo proživeti i u potpunom neznanju, bez učenja, bez gomilanja stvari koje nam daju lažnu sigurnost, bez luksuza, skromno i tiho... I opet se okliznuti u kadi. Na sudnji dan. :D
 

hakim bej

Elita
Poruka
16.618
Postoje dva znanja:

- ono do kojeg dolazimo opažanjem, posmatranjem, merenjem. Sve što opazimo merimo u odnosu na sebe.
Ali kada taj jedini oslonac "sebe" posmatramo, mi ne možemo ništa zaključiti jer promišljamo bez oslonca, utemeljenja, uporišta, bez čvrste i stabilne tačke, istine. I svi sudovi koje dobijamo o sebi su nedovoljni, nedosledni, i u krajnjem rezultatu netačni. Jedino na šta je čovek pozvan da razume je on sam. Bez tog znanja sva ostala znanja su bezvredna i netačna.
Blizina nam ne dozvoljava da vidimo sebe.
Jedini način da vidimo sebe je da posmatramo bliske ljude i prepoznamo trag koji ostavljamo u njima, prostor koji zauzimamo, posledice svojih (ne)dela. Njihove osmehe i postupke. Sebe merimo samo po tragovima koje ostavljamo.

- arhetipsko znanje čiji je jedini prozor intuicija. Nema u tome analitike, logike, primenjene mudrosti, samo posmatranja.
Učeni smo da taj prozor držimo zatvorenim da nas drugi uplašeni i lutajući ljudi ne bi proglasili čudacima i osudili.
Udar uvek nađe iskru u kamenu. Ako se to ne desi, ne znači da iskra ne postoji ni da kamen ne valja, nego nije bilo udara.
 

celadon

Primećen član
Poruka
602
Postoje dva znanja:

- ono do kojeg dolazimo opažanjem, posmatranjem, merenjem. Sve što opazimo merimo u odnosu na sebe.
Ali kada taj jedini oslonac "sebe" posmatramo, mi ne možemo ništa zaključiti jer promišljamo bez oslonca, utemeljenja, uporišta, bez čvrste i stabilne tačke, istine. I svi sudovi koje dobijamo o sebi su nedovoljni, nedosledni, i u krajnjem rezultatu netačni. Jedino na šta je čovek pozvan da razume je on sam. Bez tog znanja sva ostala znanja su bezvredna i netačna.
Blizina nam ne dozvoljava da vidimo sebe.
Jedini način da vidimo sebe je da posmatramo bliske ljude i prepoznamo trag koji ostavljamo u njima, prostor koji zauzimamo, posledice svojih (ne)dela. Njihove osmehe i postupke. Sebe merimo samo po tragovima koje ostavljamo.

- arhetipsko znanje čiji je jedini prozor intuicija. Nema u tome analitike, logike, primenjene mudrosti, samo posmatranja.
Učeni smo da taj prozor držimo zatvorenim da nas drugi uplašeni i lutajući ljudi ne bi proglasili čudacima i osudili.
Udar uvek nađe iskru u kamenu. Ako se to ne desi, ne znači da iskra ne postoji ni da kamen ne valja, nego nije bilo udara.
Da je čovek kamen, a ne krhko stvorenje, lako bi to bilo.
Čak i svaki kamen ima svoju bolnu tačku, mesto gde se jednim udarom razbija ceo kamen.
Prozor drži otvorenim, no, namakni zavesu. Prati svoju intuiciju. I ne pokazuj je nikome. Intuicija je tvoje blago.
(Doduše, svako blago ti može doći glave.
To je druga priča.)
 

hakim bej

Elita
Poruka
16.618
Formiramo skupštine i donosimo zakone u najboljoj nameri. Zakone kojima će biti uređeni naši životi.
Zaboravljamo da zakoni oduvek postoje, rođeni smo sa njima. Zovu se moral.
Svako biće u univerzumu je sposobno da razlikuje dobro od zla.
Problem nastaje kada izmenama i dopunama zakona o zakonima koji regulišu zakone... idioti na zvonce promene moralne zakone tako da postanu suprotni unutrašnjim, urođenim, arhetipskim zakonima.
Kada dodvoravajući se opskurnim a bogatim grupama donosimo "evropske" zakone koji su suprotni našem moralu.
Nije potrebno donositi nove zakone, dovoljno ih je vratiti u prirodno moralno stanje i primeniti.
Mi znamo. Oduvek znamo.
 

Sandveil dance

Domaćin
Moderator
Poruka
3.811
Mi smo, u svojoj prirodi, nemoralni.
To je osnovni zakon našeg postojanja.
U onom životinjskom delu, da.
Ali imamo i drugu prirodu koja koegzistira i koja je urođeno moralna i postoji na nivou čovečanstva
i koja prevazilazi jedinku sasvim isto kao i instinkti.
Zato jedino čovek može da doživi dramu borbe dobra i zla jer svaki čovek svakodnevno to preživljava kao unutrašnji sukob.
 

celadon

Primećen član
Poruka
602
Okrutnost prirodne selekcije ne govori ništa o moralu ili nemoralu te okrutnosti.

Mnoge stvari koje vrednujemo u sebi, poput ljudskog morala, imaju veze sa ponašanjem primata (kooperacija, empatija, osećaj za nepravdu...)

Priroda ne poznaje dobro i zlo. I ajkula i delfin su grabljivci. To nije dobro, nije ni loše. Jednostavno, lice delfina nam je simpatičnije. Mrzeti zlo više nego što se voli dobro... Zar mržnja nije negativan moral?
Ili, zar nije nemoralno ne prepustiti se svom osećaju i ne biti s kim god želite? Slediti svoj prirodni zakon? Ko kaže da to ne valja? Koji je to unutrašnji zakon i ko ga je, i kada, upisao u naše gene, svest, podsvest, gdegod?
Kada jedino merilo dobra i zla postane naša udobnost, vrlo je lako zaboraviti sav moral. Jer, neprirodan je.
 
Top