O tamnoj strani ljubavi...

  • Začetnik teme Začetnik teme xena7
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Verovatno negde nesvesno sklona idealizacijama, ne volim da primetim, a naročito da pišem o naličju ljubavi, njenoj tamnoj strani, zloj sestri, ljubomori...Mislim, naravno na onaj patološki oblik, koji je mojoj dragoj prijateljici uništio i doček Nove godine, praznike, a neraspoloženje izazvano nemilim događajima nadovezalo se na Božićne praznike i što je najgore, potrajaće izgleda još neko duže vreme..U vreme kad je porodica na okupu, kad se slave sve one pomalo zaboravljene vrednosti, kad se zbližavamo, praštamo i želimo da nadoknadimo propušteno voljenima...heroina ove priče se povlači u samoću, ograđuje u svoj svet, ukućanima i deci (koja,uzgred, nisu kriva ni u kom pogledu) se obraća sa razočaranošću žene, majke, supruge i uopšte, ljudskog bića koje ima izgleda tu neoprostivu činjenicu - lepotu koja je krasi, pred kojom ljudi (kao što to biva pred bilo kojim oblikom lepote) zastaju i ostaju bez daha. Šta je tu loše-pomisli se, naravno...ništa osim patološke ljubomore bračnog druga, koji ne ume da se nosi i izađe na kraj sa činjenicom da mu je žena lepa, zbog koje mu je negde verovatno drago, ali uvek preovlada tamna strana, koja ga pretvara u razjarenu zver, koja ruši i guši sve dobro...Uvek, iznova, naterana na preispitivanje, samoprekornih ideja, pa čak i preuzimanja krivice na sebe (zato što je lepa!) traži smisao ljubavi i pita se da li je možda i to oblik ljubavi? Ne,nije.Ljubav te pokreće, stimuliše,daje energiju, zbog nje nemaš tamne kolutove oko očiju i ne osećaš se loše.Ono što zabrinjava je da se ljubomora izučava u psihijatriji. Naravno, onaj patološki oblik koji dovodi do onih kolumna u crnim hronikama koje čitamo svaki dan. Znamo li kad posesivnost prelazi u opsesiju i znamo li kad ljubomora prelazi granicu koja je svrstava u psihijatrijsku literaturu? Ne. Da to znamo, ne bi bilo toliko žrtava zločina iz strasti. Moja priča, sigurna sam, srećom nije u tom stadijumu. Bar se nadam da nije.Teško je utvrditi tačnu granicu kada je posesivnost prirodna , a kada patološka čovekova osobina. Želja za posedovanjem je ljudska opsesija. Ali, kada postoji opsesija za posedovanjem onda je ona patološka osobina.Može li čovek biti posesivan, a da ne bude ljubomoran? Posesivnost je začetak ljubomore. Ljubomora je manifestacija stanja posesivnosti. Ljubomora i posesivnost su lice i naličje one ružne strane ljudskog bića. Sigurno ste bili svedoci ljubomornih scena. Ružno, zar ne? Niko to ne voli, čak I oni koji su zatrovani njome. Ima priča,da je ona normalna I da je dokaz da je nekom stalo do vas, ali nije. Ima toliko lepših načina da se ljubav pokaže I dokaže. Naprotiv, ona je dokaz odsustva ljubavi. To što je uobičajena i masovno rasprostranjena kao epidemija neke bolesti ne znači da je čovekova sudbina. Protiv nje se treba boriti, jer truje. Ako se inficiramo sa ljubomorom, taj otrov ima tendenciju da se proširi na celo naše biće i tako naš život pretvori u pakao. Tamo gde je ljubomora, nema ljubavi, a verovatno je nikad nije ni bilo (u konkretnom slučaju sam sigurna u to). Ljubomora je način borbe (loš, naravno) protiv straha od gubitka. Naš “junak” ovom borbom ,polako I sigurno se ipak pretvara u gubitnika. On se trudi, ali ne zna kako. On je svestan svoje patološke crte i u situacijama kad ga ništa ne provocira, čak će vam razložno sve ovo što ja napisah objasniti. Ali, prva “sporna situacija”, dovodi do potpunog blokiranja razumnog reagovanja I gubitka kontrole, do scena koje nisu ni na koji način prijatne za oko I uho( bila sam prisutna, više puta). Ne priča on o tome, ali se uvek naslućuje u pogledu, u sumnjičavosti i kroz osećaj nedostatka vazduha u odnosu. Tako, dan za danom. Sve zbog pogrešnog razumevanja ljubavi. Ona nije uzimanje, već davanje. Kad to savlada, kao I kad bude sebe zavoleo da bi voleo druge, možda se i pojavi sunčev zrak. Realno, teško da će biti takav happy end .Iz dosadašnjeg iskustva, ovaj je izgledniji: kad se malo stišaju strasti, uđe u kolotečinu života ponovo, izgladiće se nesporazum, nastaviće da funkcionišu, kompenzatornim mehanizmima, kao I bezbroj puta do sada. Ali, za nekoliko milja hladniji i udaljeniji. Vreme nosi zaborav, rane zarastu, ritam života uzima primat I nastavljamo. Ali ožiljak ostaje i ma kako neprimetan bio, kad pređete rukom preko njega uvek se oseti...
 
Kliknite za proširenje...
Neko,površan,bi rekao da si rekla sve.Ali nisi,ne,ima tu još dosta da se kaže.Dosta,čak u nedogled da se priča.Ali kome je osobina da oseća,a ne da preispituje...
Nije mu lako.
Ljubav,naročito,kao osećanje,ne može se razumeti.
A šta je to što nas,posle mnogo izgorevanja,opet oživi i nagna dalje?Šta?
 
Dragi prijatelju...:heart:
ovo je samo delić i ne može se sve reći...ljubav je neiscrpna tema, večita inspiracija i pokretač...:)
Individualni je osećaj ono šta nas pokreće i nagoni da idemo dalje, sigurna sam da ti imaš svoj... :cmok2:
 
....dosta si toga obuhvatila posmatrajući slučaj ...slažem se stobom, da tamo gde ljubomora uništava svaki trenutak u kome nema ničeg štobi izazivalo ljubomoru , da nema ljubavi ustvari ..a ako kažemo da nema ljubavi , onda i nema ljubomore ( čak ni one patološke )....dakle , zlo se krije iza ljubomore ....ako su ispadi divljačkog tipa pred porodicom , i da se ponašanje ponavlja ; to zasigurno može biti znak užasnog karaktera a najmanje ljubomore .......razlozi mogu biti raznorazni ; ali jedan koji je uvek prisutan je lepota partnera ... još ako taj partner poseduje kako spoljašnju tako i unutrašnju lepotu ----biće izložen maltretiranju do samog kraja ( a to je uništenje lepote / života / braka )......neznam , lako je meni da pričam ; ali gledao sam slične živote i uvek je sve bilo rešavano
kao u gore pobrojana tri slučaja ....Mislim da tvojoj prijateljici treba pomoć u smislu zaštite ( što pre to bolje )...
Pozdrav i izvini nisam mogao da se uzdržim a da ne prokomentarišem !
 
Hvala !
Ako dozvoljavaš , pojamovna zavrzlama " tamna strana ljubavi " često nas odvlači u nesaglediva prostranstva strpljivog trpljača ....jer na sam pomen ljubavi mi smo skloni da praštamo i trpimo mržnju .. taj pojam je retorički pleonazam....MANIPULACIJA ..... mržnja je tamna ...ljubav je svetla ....dakle moguće je opisati samo tamnu stranu mržnje ili svetlu stranu ljubavi.....a zavist ili pak vlastoljublje zasigurno su elementi nekakve mržnje ....... dakle , žrtve koje svojom jednostavnom čovekoljubivošću ispunjavaju svet oko sebe , često su zavedene manipulativnom retorikom .....Pozdrav !
 
Naravno, možemo i tako da posmatramo...ovaj blog inspirisan je konkretnim primerom, pa znajući problematiku, igrom slučaja, znam da se reč mržnja ne provlači u nekim uobičajenim okolnostima...naprotiv, "junaka" ove priče, da sad pitamo, rekao bi da on sve što radi, radi iz prevelike ljubavi.. a potpuno se slažem, manipulacija i dovodi do toga da žene svoje modrice objašnjavaju velikom ljubavlju...Pozdrav i tebi! :cao:
 
a šta mislite, može li žena ostati u takvom braku i sve trpeti,( ne nužno fizičko maltretiranje,psihičko,il sl) iz razloga da pokuša da spase svog odabranika,da pokuša da ga osvesti,da ga duševno probudi, da ga svojom ljubavi izvuče iz mraka ljubomore,nezadovoljstva il mržnje ???
inače tema je nažalost sveprisutna svuda oko nas, i više nego se misli, više nego se sluti...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top