О Страху Божјем...

M

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Страх Божији је последица духовног озарења. Његова природа се психологнјом не да објаснити. У њему, том страху, нема ничег заједничког са страхом животиње. Постоје многи степени и облици, али ћемо се ми сада задржати на једном од њих, најделатнијем за спасење наше: "ужас" да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости (упореди Мт. 10, 37-38). Људи захваћени овим светим страхом ослобађају се сваког другог земаљског страха.

0ци наши, смели служитељи Духа, удаљавали су се у пустињу и живели усред дивљих звери и змија отровница, у условима сурове природе и у тако крајњој беди да маса савремених људи то не може ни да замисли (па ипак и данас такви постоје). И све то ради слободе да се предају плачу, свесни своје удаљености од љубљенога Бога. Није свима дано да схвате зашто људи духовни, пренебрегавши све од овога света, плачу не мање, него чак и више, од мајки над гробовима својих најдражих синова. Они, отшелници, плачу посматрајући мрачни понор унутар себе: дубоки су корени "познавања зла" и не могу се ишчупати сопственом снагом.

Онима који не познају овакво стање духа, све је то несхватљиво. Од непозваних очију ова тајна се не скрива зато што Бог гледа ко је ко од људи, него зато што је ова благодат поверена само онима који сами себе поверавају Богу-Христу. И ова благодат је такође дар љубави Божје, без које сузе неће потећи.

Од љубави божанске рађа се света смелост (дерзновеније). Тако је шачица Апостола, раније малодушних, после силаска на њих Духа Светога, испуњена храброшћу пошла у духовну борбу против целокупног света. И скоро сви они су удостојени мученичког краја. Прекрасне речи је изрекао апостол Андреј заповеднику Патре који је претио да ће га распети: "Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао". И он је био распет, и висећи на крсту прослављао је крсну смрт Владике Христа.


http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Strah-Bozji.htm
 
MaranAta:
Страх Божији је последица духовног озарења. Његова природа се психологнјом не да објаснити. У њему, том страху, нема ничег заједничког са страхом животиње. Постоје многи степени и облици, али ћемо се ми сада задржати на једном од њих, најделатнијем за спасење наше: "ужас" да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости (упореди Мт. 10, 37-38). Људи захваћени овим светим страхом ослобађају се сваког другог земаљског страха.

0ци наши, смели служитељи Духа, удаљавали су се у пустињу и живели усред дивљих звери и змија отровница, у условима сурове природе и у тако крајњој беди да маса савремених људи то не може ни да замисли (па ипак и данас такви постоје). И све то ради слободе да се предају плачу, свесни своје удаљености од љубљенога Бога. Није свима дано да схвате зашто људи духовни, пренебрегавши све од овога света, плачу не мање, него чак и више, од мајки над гробовима својих најдражих синова. Они, отшелници, плачу посматрајући мрачни понор унутар себе: дубоки су корени "познавања зла" и не могу се ишчупати сопственом снагом.

Онима који не познају овакво стање духа, све је то несхватљиво. Од непозваних очију ова тајна се не скрива зато што Бог гледа ко је ко од људи, него зато што је ова благодат поверена само онима који сами себе поверавају Богу-Христу. И ова благодат је такође дар љубави Божје, без које сузе неће потећи.

Од љубави божанске рађа се света смелост (дерзновеније). Тако је шачица Апостола, раније малодушних, после силаска на њих Духа Светога, испуњена храброшћу пошла у духовну борбу против целокупног света. И скоро сви они су удостојени мученичког краја. Прекрасне речи је изрекао апостол Андреј заповеднику Патре који је претио да ће га распети: "Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао". И он је био распет, и висећи на крсту прослављао је крсну смрт Владике Христа.


http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Strah-Bozji.htm
Kliknite za proširenje...

Svaka čast!!!! :D 8) :wink:
 
MaranAta:
Страх Божији је последица духовног озарења. Његова природа се психологнјом не да објаснити. У њему, том страху, нема ничег заједничког са страхом животиње. Постоје многи степени и облици, али ћемо се ми сада задржати на једном од њих, најделатнијем за спасење наше: "ужас" да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости (упореди Мт. 10, 37-38). Људи захваћени овим светим страхом ослобађају се сваког другог земаљског страха.

0ци наши, смели служитељи Духа, удаљавали су се у пустињу и живели усред дивљих звери и змија отровница, у условима сурове природе и у тако крајњој беди да маса савремених људи то не може ни да замисли (па ипак и данас такви постоје). И све то ради слободе да се предају плачу, свесни своје удаљености од љубљенога Бога. Није свима дано да схвате зашто људи духовни, пренебрегавши све од овога света, плачу не мање, него чак и више, од мајки над гробовима својих најдражих синова. Они, отшелници, плачу посматрајући мрачни понор унутар себе: дубоки су корени "познавања зла" и не могу се ишчупати сопственом снагом.

Онима који не познају овакво стање духа, све је то несхватљиво. Од непозваних очију ова тајна се не скрива зато што Бог гледа ко је ко од људи, него зато што је ова благодат поверена само онима који сами себе поверавају Богу-Христу. И ова благодат је такође дар љубави Божје, без које сузе неће потећи.

Од љубави божанске рађа се света смелост (дерзновеније). Тако је шачица Апостола, раније малодушних, после силаска на њих Духа Светога, испуњена храброшћу пошла у духовну борбу против целокупног света. И скоро сви они су удостојени мученичког краја. Прекрасне речи је изрекао апостол Андреј заповеднику Патре који је претио да ће га распети: "Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао". И он је био распет, и висећи на крсту прослављао је крсну смрт Владике Христа.


http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Strah-Bozji.htm
Kliknite za proširenje...


Moje mišljenje po ovim pitanjima je sledeće.
Prvo, ne znam zašto koristiti zastarele reči kada postoji savremeni srpski jezik. I zašto se komplikuje ono što je jednostavno napisano u Pismu.

Što se straha Božijeg tiče, po meni nije dobro prezentovan. To nije neka klasična vrsta straha koja nas tera na brigu, nemir, itd. već strahopoštovanje koje imamo kada nekog volimo. Proizilazi iz snažne želje da ne žalostimo Duha Svetoga, tj. želje da ne povredimo Boga svojim neverstvom i odricanjem. Strah Božiji, po Pismu, nije užas da se pokažemo nedostojnim Boga, jer ko u takvom strahu živi, nema rodove Duha Svetog, kao što su mir i spokoj duše. Daleko da je napred opisana vrsta straha najdelatnija za naše spasenje! Jevanđelje kao radosna vest oslobađa čoveka robovanja strahu (" u ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah i muku...", ap.Jovan), i omogućava mu da za svoju dušu nađe mir u Njegovoj naklonosti. Kada nekoga volimo i poštujemo ga, onda tu nema mesta strahu, već više strahopoštovanju. Mi i nismo dostojni Boga, kako god uzeli! On nas je učinio dostojnim svojom žrtvom, on nas je ubelio, itd. i to važi za sve one koji mu se predaju celim srcem da ih On vodi.

Zašto su se oci udaljavali u pustinju gde su bile nekakve zmije itd.? Potrebnije je ići i propovedati jevanđelje tamo gde ima ljudi, a ne gde su zmije! Ako bi i išli da bi bili u samoći jedno vreme, to ima smisla neko vreme da čovek pobegne od buke i reši neka pitanja svog karaktera itd. Ali da bi se predali plaču? To mi pomalo liči na sve one nepotrebne stvari koje su hrišćani radili vekovima ranije: sedenje na jednom mestu, hodočašća, penjanje stepenicama na kolenima, čak i bičevanja, plakanja po ceo dan, itd. a sve to zašto? Zašto toliko plakati kada imamo jevanđelje? Naravno, čovek plače kad se kaje, kada mu je teško itd. ali da plače stalno (mislim redovno) zbog duboke ukorenjenosti greha? Pa svi znamo da smo svi grešni! Zato je Hristos i došao da obasja tamu svetlošću, da uteši žalosne, ohrabri malodušne, propoveda im radosnu vest o jevanđelju,...!!! Ali ako je neko stalno svestan svoje udaljenosti od Boga, možda nešto nije u redu sa njegovom verom?

Ali neko će opet reći "to je tajna", to neduhovni ne shvataju. No, po meni su neduhovni oni koji nisu uvideli veličinu Njegove utehe, i ne znaju da se Duh Sveti za nas moli uzdisajima neiskazanim, naravno pod uslovom da hodamo sa Njim kroz život i da se trudimo da poštujemo Njegove zapovesti koliko imamo snage za to. Meni je u Bogu najveće smirenje, a kad osećam strah da sam odvojena, da sam nedostojna, da je On daleko od mene, to mi je signal da sam u nekom grehu i da sam se odvojila od Njega, i da mi je oslabila vera.

Ono oko svete smelosti... Po meni je smelost smelost, a sveta nije što je različite prirode od ostalih smelosti, već što je Dar od Boga.

Puno pozdrava.
Želim svakom Božiji blagoslov.
 
Да ли си икада читала Лествицу од Св. Јована Лествичника ? Твој текст одише гордости протестантизма и неспособности да се схвати да из кроткости произилази и послушање и покајање. Без тога твој текст само звучи као звекетање празног лонца... :roll:
 
Elizabeta Petrovic:
MaranAta:
Страх Божији је последица духовног озарења. Његова природа се психологнјом не да објаснити. У њему, том страху, нема ничег заједничког са страхом животиње. Постоје многи степени и облици, али ћемо се ми сада задржати на једном од њих, најделатнијем за спасење наше: "ужас" да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости (упореди Мт. 10, 37-38). Људи захваћени овим светим страхом ослобађају се сваког другог земаљског страха.

0ци наши, смели служитељи Духа, удаљавали су се у пустињу и живели усред дивљих звери и змија отровница, у условима сурове природе и у тако крајњој беди да маса савремених људи то не може ни да замисли (па ипак и данас такви постоје). И све то ради слободе да се предају плачу, свесни своје удаљености од љубљенога Бога. Није свима дано да схвате зашто људи духовни, пренебрегавши све од овога света, плачу не мање, него чак и више, од мајки над гробовима својих најдражих синова. Они, отшелници, плачу посматрајући мрачни понор унутар себе: дубоки су корени "познавања зла" и не могу се ишчупати сопственом снагом.

Онима који не познају овакво стање духа, све је то несхватљиво. Од непозваних очију ова тајна се не скрива зато што Бог гледа ко је ко од људи, него зато што је ова благодат поверена само онима који сами себе поверавају Богу-Христу. И ова благодат је такође дар љубави Божје, без које сузе неће потећи.

Од љубави божанске рађа се света смелост (дерзновеније). Тако је шачица Апостола, раније малодушних, после силаска на њих Духа Светога, испуњена храброшћу пошла у духовну борбу против целокупног света. И скоро сви они су удостојени мученичког краја. Прекрасне речи је изрекао апостол Андреј заповеднику Патре који је претио да ће га распети: "Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао". И он је био распет, и висећи на крсту прослављао је крсну смрт Владике Христа.


http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Strah-Bozji.htm
Kliknite za proširenje...


Moje mišljenje po ovim pitanjima je sledeće.
Prvo, ne znam zašto koristiti zastarele reči kada postoji savremeni srpski jezik. I zašto se komplikuje ono što je jednostavno napisano u Pismu.

Što se straha Božijeg tiče, po meni nije dobro prezentovan. To nije neka klasična vrsta straha koja nas tera na brigu, nemir, itd. već strahopoštovanje koje imamo kada nekog volimo. Proizilazi iz snažne želje da ne žalostimo Duha Svetoga, tj. želje da ne povredimo Boga svojim neverstvom i odricanjem. Strah Božiji, po Pismu, nije užas da se pokažemo nedostojnim Boga, jer ko u takvom strahu živi, nema rodove Duha Svetog, kao što su mir i spokoj duše. Daleko da je napred opisana vrsta straha najdelatnija za naše spasenje! Jevanđelje kao radosna vest oslobađa čoveka robovanja strahu (" u ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah i muku...", ap.Jovan), i omogućava mu da za svoju dušu nađe mir u Njegovoj naklonosti. Kada nekoga volimo i poštujemo ga, onda tu nema mesta strahu, već više strahopoštovanju. Mi i nismo dostojni Boga, kako god uzeli! On nas je učinio dostojnim svojom žrtvom, on nas je ubelio, itd. i to važi za sve one koji mu se predaju celim srcem da ih On vodi.

Zašto su se oci udaljavali u pustinju gde su bile nekakve zmije itd.? Potrebnije je ići i propovedati jevanđelje tamo gde ima ljudi, a ne gde su zmije! Ako bi i išli da bi bili u samoći jedno vreme, to ima smisla neko vreme da čovek pobegne od buke i reši neka pitanja svog karaktera itd. Ali da bi se predali plaču? To mi pomalo liči na sve one nepotrebne stvari koje su hrišćani radili vekovima ranije: sedenje na jednom mestu, hodočašća, penjanje stepenicama na kolenima, čak i bičevanja, plakanja po ceo dan, itd. a sve to zašto? Zašto toliko plakati kada imamo jevanđelje? Naravno, čovek plače kad se kaje, kada mu je teško itd. ali da plače stalno (mislim redovno) zbog duboke ukorenjenosti greha? Pa svi znamo da smo svi grešni! Zato je Hristos i došao da obasja tamu svetlošću, da uteši žalosne, ohrabri malodušne, propoveda im radosnu vest o jevanđelju,...!!! Ali ako je neko stalno svestan svoje udaljenosti od Boga, možda nešto nije u redu sa njegovom verom?

Ali neko će opet reći "to je tajna", to neduhovni ne shvataju. No, po meni su neduhovni oni koji nisu uvideli veličinu Njegove utehe, i ne znaju da se Duh Sveti za nas moli uzdisajima neiskazanim, naravno pod uslovom da hodamo sa Njim kroz život i da se trudimo da poštujemo Njegove zapovesti koliko imamo snage za to. Meni je u Bogu najveće smirenje, a kad osećam strah da sam odvojena, da sam nedostojna, da je On daleko od mene, to mi je signal da sam u nekom grehu i da sam se odvojila od Njega, i da mi je oslabila vera.

Ono oko svete smelosti... Po meni je smelost smelost, a sveta nije što je različite prirode od ostalih smelosti, već što je Dar od Boga.

Puno pozdrava.
Želim svakom Božiji blagoslov.
Kliknite za proširenje...

Sveti Duh te vodi da poshtujesh Volju Tvorca E.P. a ne svoju volju - ako Boziju Volju ne osetish u sebi i ona ti ne postane vodilja, sve ti je uzalud - onda si ista kao i onaj koji je otpao od Gospoda svojim neposlushanjem.To je taj nemir o kome govorish. Ni kod pravoslavaca strah Boziji nije vecan - ostaje samo ljubav i svest u svakom trenu tvog bitisanja da stojish pred Tvorcem - kolika si pred Njim? Mozes li postojati i disati bez Njega?
Sto se Svetih staraca tiche...oni su se, kako ti kazesh, udaljavali od buke - divna stara rech TIHOVANJE. Molili su se i podvizavali da najpre ochiste i pobede greh u sebi - jer znash shta biva ako slepac vodi slepog. Gospod je postio i boravio u pustinji - On im je Put i Svetlost, On im daje mir svoj da se njihova srca ne boje. Sv. Jovan je pred njim vikao "POKAJTE SE!" - dogod te ne umiju suze pokajanja od rdjavih dela, dogod ne dobijesh oprost od onih koji su rukopolozeni i Blagov Hristov imaju od Apostolskih vremena - vera je tvoja pod znakom pitanja. Nadam se i molim se da ti Gospod od tvog dela i truda nece oduzeti. Jevandjelje jeste radost i spasenje - ali Gospod nishta ne zeli na silu. Ici i propovedati da bi se i drugi spasli - jeste sluzba Gospodu, ali je i velika odgovornost za onoga koji im Jevandjelje nosi. Koliku stetu mozes naneti ljudskoj dushi ako je pogreshno nauchish - dovedesh je u situaciju da chuje Rech Boziju - a ona nije u stanju da je primi. Gospod Svece svoje stavlja da svetle svima i da se vide - tim Svecama prilaze ljudi - ne trazi sveca coveka. To su SVETI OCI. Vreme prvobitnog sirenja Jevandjelja je proshlo - i ko je primio primio je promislju Bozijem. Nema drugog Jevandjelja i tumachenja Sv.Pisma osim onog koje je nastalo u Apostolsko vreme i prenelo ce do danashnjih dana. Nashe je da cuvamo i drzimo ono sto imamo. Ne moze se Sveta Liturgija koju smo dobili zameniti, niti se Hristov put ublaziti - uzak je, ali je breme Njegovo lako - zato smo dobili Svetu Apostolsku Crkvu - ona nam je pomocnica - u njoj smo zajednichari sa Hristom posredstvom Duha Svetog. Svi posle nje koji tumache Hrista drugacije - ne poshtuju ga. Ne tvore Volju Njegovu, ni Onog koji nam Ga je poslao - vec svoju - NEMA U NJIMA STRAHA BOZIJEG. Mislim da je to jasno. Hrist je Svoju Crkvu ustanovio pre gotovo 2000.godina i ona josh uvek stoji ista.
Pozdrav i neka te Gospod cuva svakog iskushenja!
 
Tražeći_ljubav:
*Mihal*:
Tražeći_ljubav:
....vrijeme strašnoga Hristovoga suda dolazi...
Kliknite za proširenje...

... i svako koleno ce se pred Njim saviti... stvarno strasno onima koji ce morati tamo da se ponize. :wink:
Kliknite za proširenje...

Tu više neće biti prilike za pokajanje....
Tada će naš Gospod Isus Hrist doći kao strašni sudija.... :D 8)
Kliknite za proširenje...

I poubijacje sve bezbozhnike hrishcjanskim metodama, zar ne o bogougodni kichmu-savijajucji "trazhim ljubav"? Ako bi ti dao mach, da li bi sasekao te prvljave bezbozhniche glave, zarad velikog mesije sa golgote?
 
I jadna/jadan taj/ta/to s kojom/kojim cjesh ti da "delish" ljubav(pod uslovom da je pronadjesh). Ljudi sa mentalnim sklopovima kao ti (a znam vas par) su prepuni mrzhnje. Zapravo, koriste tu ironichnu masku koja se kezi, a u stvari toliko mrze sebe. Kao, "veliki hrishcjani". Slabost. Ja ne mogu da mrzim. Sa neprijateljima se obrachunam na moj nachin, prema vecjini sam indiferentan, a ostatak mi se gadi.
 
Harborym:
Tražeći_ljubav:
*Mihal*:
Tražeći_ljubav:
....vrijeme strašnoga Hristovoga suda dolazi...
Kliknite za proširenje...

... i svako koleno ce se pred Njim saviti... stvarno strasno onima koji ce morati tamo da se ponize. :wink:
Kliknite za proširenje...

Tu više neće biti prilike za pokajanje....
Tada će naš Gospod Isus Hrist doći kao strašni sudija.... :D 8)
Kliknite za proširenje...

I poubijacje sve bezbozhnike hrishcjanskim metodama, zar ne o bogougodni kichmu-savijajucji "trazhim ljubav"? Ako bi ti dao mach, da li bi sasekao te prvljave bezbozhniche glave, zarad velikog mesije sa golgote?
Kliknite za proširenje...

Zbog čega Strašni i Pravedni sud doživljavaš tako?
Odakle ti ideja o sasecanju bezbožničkih glava (osim ako nije u tvojoj glavi)? Imaš totalno pogrešnu predstavu o Tvorcu, Hristu i Sudu, i iz revolta i otpora kontriraš T_Lj i Mihalu - nemajući pojma o čemu njih dvoje govore, kao ni šta je strah pred Bogom. Ponekad je od nagomilane prašine na duši teško videti Svetlost, Ljubav i Milost. Ni u sebi, ni u drugima, a još manje oko tebe.
 
Harborym:
Tražeći_ljubav:
*Mihal*:
Tražeći_ljubav:
....vrijeme strašnoga Hristovoga suda dolazi...
Kliknite za proširenje...

... i svako koleno ce se pred Njim saviti... stvarno strasno onima koji ce morati tamo da se ponize. :wink:
Kliknite za proširenje...

Tu više neće biti prilike za pokajanje....
Tada će naš Gospod Isus Hrist doći kao strašni sudija.... :D 8)
Kliknite za proširenje...

I poubijacje sve bezbozhnike hrishcjanskim metodama, zar ne o bogougodni kichmu-savijajucji "trazhim ljubav"? Ako bi ti dao mach, da li bi sasekao te prvljave bezbozhniche glave, zarad velikog mesije sa golgote?
Kliknite za proširenje...

Milijarda i nesto Budista je vec u frci zbog Hriscanskog strasnog suda a tek muslimani sto su se uspanicili.....ja takodje.... :evil:
 
Не треба нико да страхује од Суда, јер Свето Јеванђеље представља - радосну вест. О чему? О томе да је спасење људи од греха и смрти могуће следећи Пут који је Христос. Тамо где има страха, нема Божје љубави, па самим тим плашити људе Судом није никада био нити ће бити начин проповедања Јеванђеља.

А човек је створен са слободном вољом да чини шта му је драго, па и да прихвати или не прихвати речи Истине Божје дате кроз Света Јеванђеља. А како ће после проћи на Суду - у Божјим је рукама. Нама који смо прихватили речи Истине, остаје да указујемо оним другим на прави Пут спасења, а остало је до њих самих, и Божје промисли. :roll:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Прозорљиви старац Пајсије о кремацији
Odgovora
7
Pregleda
246
bas kao
B
canavaro
Priča o Nojevoj barci
2 3
Odgovora
64
Pregleda
808
Glasnik.
Glasnik.
Nina
Maja Kučerskaja - O Hristovom vaskrsenju
Odgovora
3
Pregleda
199
ecio94
ecio94

Back
Top