О српској кошарци, Каминском, натурализованом играчу и још понешто.

Ауторска тема:

Медији су у том свом задатку роварења против српске кошарке. И поново су бацили "кост" да би Камински могао заиграти за Србију (овдје).
Позиције селектора Србије је и привилегија и част, али и казна, ту ће Кокошков бити изложен сталним ударима, као у овом случају када малициозним спином настоје испровоцирати неки одговор због којег ће се Игор касније кајати.

Поменути Камински је Американац, да ли је загријан да обуче дрес Србије не знам, али он је Американац, и ту ако би и играо може играти само као натурализовани играч. И ту долазимо до дилеме, натурализовани играч, да или не? У женској репрезентацији имали смо ту ситуацију са Пејџовом, у мушкој нисмо имали таквих ситуација до сада, став и КСС и бившег селектора је изричит, у Србији неће играти натурализовани играчи.

Да не би било забуне да разјаснимо који то играчи нису натурализовани да неки паметњаковићи не би кренули да мудрују, зашто Камински јесте а неки Србин из Српске или САД није.
Постоје прописи ФИБА који су то дефинисали (овдје), чл. 20-23
20. A player who has transferred as a young player according to article 3-52 may not chooseuntil he has reached the age of twenty-one (21) the national team of any country otherthat the country from which he transferred.
21. a. A national team participating in a Competition of FIBA may have only one player onits team who has acquired the legal nationality of that country by naturalisation or byany other means after having reached the age of sixteen (16). This provision appliesalso to any player having the right to acquire a second nationality at birth but whodid not lay claim to this right until after having reached the age of sixteen (16).
b. For purposes of letter (a) above and in the event of doubts, any player claiming tohave acquired a legal nationality before having reached the age of sixteen (16),without presenting the respective passport with a date of issue before the player’ssixteenth birthday, requires a decision by the Secretary General confirming that hedoes not fall under the restriction of letter (a) above. In taking this decision theSecretary General shall take into account the following criteria:
- the number of years during which the player has lived in the country, for thenational team of which he wishes to play;
- the number of seasons during which the player has participated in domesticcompetitions in the country of the national team for which he wishes to play;
- any other criteria capable of establishing a significant link between the player andthe country, for the national team of which he wishes to play.
22. A player who has played in a main official competition (see article 2-1) of FIBA beforereaching his seventeenth (17) birthday may play for a national team of another country ifboth national member federations agree; in the absence of an agreement the SecretaryGeneral decides.
23. A player who has played in a main official competition of FIBA (see article 2-1) afterhaving reached his seventeenth (17) birthday may not play for a national team of anothercountry. However, in exceptional circumstances the Secretary General may authorise such aplayer to play for the national team of his country of origin if he is ineligible to play forsuch country according to this article 3-23 and if this is in the interest of the development of basketball in this country. An administrative fee as stipulated in article 3-305 anddecided by the Secretary General is payable to FIBA.
Најпростије речено, играч (или родитељи) до 17-ог рођендана има могућност да бира репрезентацију за коју ће наступати, предуслов је да до 16-е године има стечено држављанство, или по мјесту рођења или по основу поријекла, ово друго зовемо и етнички (Грци, Јевреји, Руси, Срби и ини) односно ако су родитељи из земље матице и по том основу је добио држављанство те земље до 16-ог рођендана.

Како видимо у прописима постоји могућност да играч добије "спортско држављанство" и послије 17-е године, то су изузетни случајеви, сваки се разматра засебно (а ту ФИБА није увијек дисљедна), постоји могућност и промјене спортског држављанства, имали смо их доста, ту је основни предуслов да постоји сагласност два савеза, у супротном се иде на арбитражу. Србија неће бити у тој ситуацији.

То су све ненатурализовани играчи. Националне селекције могу натурализовати највише једног играча за неко такмичење, односно у једној утакмици ако су у питању квалификације.

Постоје земље које натурализују играче и које не. Од оних квалитетнијих селекција које не натурализују играче ту су Литванија, Летонија, Србија, Грчка и Француска. И то је то. Могуће да има још нека од слабашнијих, али то је то. Остале селекције су имале и имају натурализованих играча. Од тих које имају натурализоване играче има оних које не муљају са прописима и које муљају. Рецимо једна од селекција које муљају са прописима је Турска, они су (њихове компаније) и спонзори многих великих такмичења, па им се мало гледа кроз прсте. Но да се не замарамо, ми нисмо у тој причи.

Да не би било забуне код Француске и Грчке. У Француској су имали доста играча рођених у њиховим бившим колонијама, имали су и Тонија Паркера рођеног у Белгији, но сви ти играчи су испунили услове, прописе ФИБА-е, прије 17.рођендана су имали "француско спортско држављанство", тј били су код ФИБА-е лиценцирани за њихове млађе селекције.
Исто је и код Грка, имају те играче рођене и одрасле у САД, браћу Калатес, Куфоса и ине, у питању су етнички Грци који су испунили те ФИБА услове да имају "грчко спортско држављанство". Иста ситуација је са неким тамнопутим играчима, браћа Адетокумбо, Софокло којима је један од родитеља Грк и који су такође испунили те ФИБА услове да имају грчко спортско држављанство.

Ми имамо пуно етничких Срба рођених у САД (Себастијан Скоко, Балша Копривица, Никола Ракочевић и ини), Црној Гори, Српској (има их плејада, готово у свакој млађој националној селекцији по неколико) и уопште по бијелом свијету, они јесу и биће у конкуренцији за дрес Србије и наравно да не могу имати статус натурализованог играча, сви су испунили задате ФИБА услове. А и реално за коју ће селекцију играти Срби рођени било гдје по бијелом свијету ако не за Србију. Друга селекција може доћи у обзир само ако процијене да у неком узрасту (У-16, У-18, У-20) нису конкурентни за селекцију Србије. И то је у реду.

Вратимо се питању. Натурализовани играч, да или не? Наравно да је исправан одговор не.
Зашто не? Више је разлога;
- Национална селекција није само ствар тренутка, ад-хок избор за неко такмичење, него је ту континуитет рада, посвећености, ентузијазма генерација спортских радника, тренера, играча, један мукотрпан процес формирања тих играча, сениорска репрезентација мора бити огледало тог рада. Доброг или лошег.
- Свакако је и лакше и јефтиније узети на позицији на којој сте "танки" натурализованог играча, "готов производ", него га годинама кроз рад у клубу и млађим националним селекцијама "стварати", истрпити у том формирању, но тежи пут је у овом случају и једини исправан.
- Играчи који су прошли млађе категорије, жртвовали пуно тога, морају бити награђени да буду у конкуренцији за А репрезентацију, наравно ако достигну потребан квалитет. Потиснути их да би направили мјесто натурализованом играчу огрешићете се о спортска начела. У спорту све се враћа, све се плаћа.
- Ваља држати мало и до националног поноса, аутошовинсти то и не разумију, но они којима је Србија у срцу итекако разумију.
- Српским играчима наступи за репрезентацију су највећа част и привилегија, натурализованим играчима је тај избор ствар користи.

То су разлози зашто не. Краткорочно би узимање натурализованог играча могло помоћи да се попуни нека позиција, но тиме би нарушили начела на којима је постављена српска кошарка, постоји опасност и да би се временом нарушио култ репрезентације који данас постоји, нарушили би се и здрави темељи, са годинама то ништа добро не би донијело српској кошарци.
 
Poslednja izmena:
Што се тиче Френка Каминског, његова једна баба (Марија) је Српкиња из Лике, и то је то.
Uslove za pasoš ima.
Сваки играч да би играо за неку репрезентацију мора имати пасош. И натурализовани играч мора прије добити пасош, тј држављанство.
Приложио сам и линк и цитирао прописе ФИБА и дао краћи у посту сажетак. Играч да би наступио као ненатурализовани играч мора се до 17-е године опредијелити да игра за ту репрезентацију (Камински није), постоје ситуације и изузетни случајеви када може и касније па и промјена "спортског држављанства".
И у сваком случају да би "прошао као ненатурализовани играч", до 16-ог рођендана мора имати пасош те земље, сумњам да је Камински имао до 16ог рођендана српски пасош.
ФИБА јесте недосљедна, Гавел је чак играо за двије сениорске националне селекције (Словачку и Њемачку) што би у кошарци морало бити недопустиво, има тих "изузетних случајева", но то је већ друга тема.
Ako on želi da igra, zašto ne.
Није спорно, он може играти за Србију, поштујући и коријене и жељу ако је има, као натурализовани играч.
А зашто не, написао сам у посту горе.
 
Медији су "заскочили" Кокошкова (овдје) и испровоцирали непромишљен одговор
Mislim da oko tog pitanja postoje dvostruki standardi. U slučaju da javnost nije čula za nekog stranca, onda će sigurno reći ne, ali hipotetički, da Lebron Džejms ili Kevin Durent izraze želju da zaigraju za neku reprezentaciju, uveren sam da bi svi itekako bili za.
Није спорно да се навијачи и љубитељи кошарке олако "ресетују", да их понесу емоције ако су у питању играчи који готиве, али од оних који брину о српској кошарци, тражи се постојаност.
Такође Игор тек треба да "уђе у посао". Свака национална селекција тражи пуно посвећености, сензибилитета, свака има своје посебности, није исто селекција Грузије, Словенија и селекција Србије.

Када је у питању натурализовани играч у селекцији Србије, па био он Камински, Дурент или Леброн лично, наравно да је исправан одговор не, а зашто не, написао сам у уводном посту.

Такође ни сви натурализовани играчи, поштујући стандарде и прописе ФИБА-е, по мени не би требали имати исти статус. Једна је прича са Миротићем, Ибаком, Диопом (Шпанија), Омићем (Словенија) који су играли и за млађе националне селекције тих земаља а друга са неким Америма који често ни језика не знају земље за коју играју.
Ови први иако формално и они јесу натурализовани играчи, су и "домаћи производ", већ су у "систему" од кадетских дана, одабрали су као јуниори "своју земљу", знају и језик, и они су кошаркашки и тако већ припадници нације коју су изабрали већ у младим данима.
Видјећемо како ће даље ићи. Новинари су "заскочили" Игора, Надам се и вјерујем да ће српска кошарка наставити исправним путем и да Амере нећемо гледати у дресу Србије.
 

Back
Top