Quantcast

O samoubistvu se priča, ali to nije dovoljno

Smartanabil

Veoma poznat
Moderator
Poruka
10.022
1566586283330.png


U koje doba godine većina ljudi počini nešto nezamislivo i oduzima sebi život? Ako ste pomislili na „praznike“, ne biste bili u pravu. Većina samoubistava se zapravo dešava krajem jula i avgusta, ali zaista je nepoznato zašto je tako.

O samoubistvima, autor teksta je, u više navrata, razgovarao sa dr Šonom. Dr Šon je napisala „Praktičnu mogućnost procene samoubistva”, a u centru njegovog rada su veterani, naročito oni koji se vraćaju iz rata. Dr Šon je odradila odličan posao na terenu, ali mnogo toga je još uvek ostalo nepoznato.

Nema sumnje da je svest o prevenciji samoubistva jača, kako vreme prolazi, a sada se nalazi u fokusu medija. Producent i pisac DJ Neš producirao je ABC emisiju „Milion sitnica” o bliskoj grupi prijatelja koji uče kako da se nose sa životom, nakon što jedan od njih sebi oduzme život.

Neš je bio inspirisan ličnim iskustvom, nakon što je njegov prijatelj izvršio samoubistvo. Ova emisija, ne samo što stvara veću svest o samoubistvu, već i inspiriše ljude da o samoubistvu više govore.

U emisiji, jedan iz grupe se suočava sa dubokom depresijom, a prijatelji su veoma zabrinuti, te ga savetuju i ubeđuju da krene na psihoterapiju. Ovo je pravi način na koji se moramo ponašati kada neko iz našeg okruženja, ili neko ko nam je blizak, prolazi kroz težak i mračan životni period. Ovakvo stanje osobe ne sme biti ignorisano. Većina ljudi koji se suočava sa samoubilačkim mislima i idejama ne traži savetovanje ili medicinsku pomoć, a možda su u okruženju te osobe baš oni ljudi koji će osobu uputiti u pravom smeru.

Divim se ljudima koji prelaze sopstvene granice kako bi pomogli osobi do kojoj im je stalo. Može biti veoma teško nagovoriti depresivnu osobu da potraži pomoć ili da razgovara sa vama o tome šta joj se „mota po glavi”. Ljudi mogu imati veoma uspešne živote, a opet, mogu doneti odluku da biti živ nije nešto što žele. Baš kao Džon u emisiji „Milion sitnica”.

Prolaziti kroz duboku depresiju nije šala, a mnoge samoubice se ne ponašaju kao da su tužni i ne odaju utisak da su se oprostili sa životom. To je veliki šok za njima bliske osobe, ali zar nije i za sve nas? Mnogi ljudi su poznavali nekoga, ili su čuli za nekoga, ko je sebi oduzeo život, ali još uvek se o samoubistvu ne govori onoliko koliko bi trebalo.

Naš mozak može delovati kao da se „poigrava” sa nama, a život može biti veoma težak. Ako razmišljate o tome da je bolje da niste tu gde ste, da niste živi, onda je bolje da to podelite sa nekim. Terapija bi bila odličan izbor, ali ako niste sigurni u terapiju ili ako vam nije prijatno da idete na terapiju, pričajte prijatelju o tome. A ako ste vi prijatelj, budite tu za osobu koja je prikupila hrabrosti da vam kaže kako se oseća. Ako niste u mogućnosti da budete tu, bar pomozite toj osobi da pronađe nekoga ko će biti tu za nju, jer je ovakvo stanje veoma ozbiljno i vi ste sada deo procesa, čak iako to niste želeli da budete.

https://www.psihoverzum.com/o-samoubistvu-se-prica-ali-to-nije-dovoljno/
 

4thman

Aktivan član
Poruka
1.208
Um, a tek naum su vrlo kompleksne stvari.
Samoubistvo sa razlogom nije najzastupljenija tema, jer povlaci negativne emocije i lose raspolozenje tokom te komunikacije.

Ali da, treba da se prica, time se smanjuje sansa za istom. Najvise sa ljudima za koje znamo da nam je stalo ili sa totalnim strancima radi skidanja tereta na dusi.
Depresija je veoma ozbiljna opasna bolest. Kategorisana u mnogo vidova, nacina i dijagnoza.
Resava se shvatanjem sopstvenog problema, prihvatanjem da smo sto smo, i nalazenjem resenja uz kompromis - koje naravno nije suicid.
Iako neki misle da ljudi koji oduzmu sebi zivot su hrabri, ja i dalje ne mislim, i dalje mislim da su kukavice...
Imam dosta iskustva nazalost sa ovim cinom tokom zivota, verovatno me ucinilo da ga cenim vise...Jedino sto imamo je ovaj zivot...
 

georgejune

Zaslužan član
Poruka
148.546
Um, a tek naum su vrlo kompleksne stvari.
Samoubistvo sa razlogom nije najzastupljenija tema, jer povlaci negativne emocije i lose raspolozenje tokom te komunikacije.

Ali da, treba da se prica, time se smanjuje sansa za istom. Najvise sa ljudima za koje znamo da nam je stalo ili sa totalnim strancima radi skidanja tereta na dusi.
Depresija je veoma ozbiljna opasna bolest. Kategorisana u mnogo vidova, nacina i dijagnoza.
Resava se shvatanjem sopstvenog problema, prihvatanjem da smo sto smo, i nalazenjem resenja uz kompromis - koje naravno nije suicid.
Iako neki misle da ljudi koji oduzmu sebi zivot su hrabri, ja i dalje ne mislim, i dalje mislim da su kukavice...
Imam dosta iskustva nazalost sa ovim cinom tokom zivota, verovatno me ucinilo da ga cenim vise...Jedino sto imamo je ovaj zivot...
Depresija je izmisljena i nametnuta
 

tamna noc

Aktivan član
Poruka
1.312
Ne znam da li naucno postoji podjela depresiije?
Depresija izazvana nacinom zivota, tj. postupcima i depresija izazvana hormonaskim i neurolskim promjenama u organizmu, nije isto ali kako god okrenes obe imaju uzrok, a gdje postoji uzrok moguce je naci i rjesenje. Mislim da ljekari cesto grjese i olako mediciniraju depresivne osobe, razgovorom se mnogo vise postize ali i mnogo vise kosta zdravstvo.

O samoubistvu se ne prica dovoljno.
Cutanje je prva reakcija na koju osoba koja razmislja o samoubistvu naidje, posle toga sljedi negacija i konstatacija da ta osoba samo trazi paznju. U vecini slucajeva ne dobiju pomoc od onih kojima su povjerile jer ne shvataju ozbiljnost situacije.
 

Metronomy

Iskusan
Poruka
5.713
Svakako nemam razumevanja za depresivne ljude i radije bih ionako skucena materijalna sredstva usmerio na nove narastaje da ne bi gajili depresiju, a oni koji su nesposobni za zivot moraju sami da se izbore, jer niko ne moze da zivi za njih....
Krajnje je nehumano trositi pare na iostecene pojedince, a zapostavljati one kojima je pomoc realno potrebna, deci. Sto je jos gore za lecenje depresije, ali i bolesti zavisnosti treba tri puta vise novca nego za brigu o zdravim, mladim bicima.
Depresije i bolesti zavisnosti treba iskljucivo leciti iz privatnih fondova, osim za uklanjanje pojedinaca opasnih ili losih za sredinu u kojoj zive.
 

tamna noc

Aktivan član
Poruka
1.312
Svakako nemam razumevanja za depresivne ljude i radije bih ionako skucena materijalna sredstva usmerio na nove narastaje da ne bi gajili depresiju, a oni koji su nesposobni za zivot moraju sami da se izbore, jer niko ne moze da zivi za njih....
Krajnje je nehumano trositi pare na iostecene pojedince, a zapostavljati one kojima je pomoc realno potrebna, deci. Sto je jos gore za lecenje depresije, ali i bolesti zavisnosti treba tri puta vise novca nego za brigu o zdravim, mladim bicima.
Depresije i bolesti zavisnosti treba iskljucivo leciti iz privatnih fondova, osim za uklanjanje pojedinaca opasnih ili losih za sredinu u kojoj zive.
Po tvom razmišljanju stare, bolesne i nemocne po kratkom postupku, a humanija verzija istog je nek se sami rjese muke? Ne prepoznajes li tu sličnost sa nekom pogubnom ideologijom?
Resursi se uvijek mogu drugacije rasporediti, a ideal zdrave duštvene sredine je ona koja dozvoljava raznolikost i teži istim pravima za sve bez obzira na individualne preduslove. Naravno oboje znamo da to nije slučaj danas ali ako prestanemo težiti tome šta će biti od ovog drustva?
 

Metronomy

Iskusan
Poruka
5.713
Po tvom razmišljanju stare, bolesne i nemocne po kratkom postupku, a humanija verzija istog je nek se sami rjese muke? Ne prepoznajes li tu sličnost sa nekom pogubnom ideologijom?
Resursi se uvijek mogu drugacije rasporediti, a ideal zdrave duštvene sredine je ona koja dozvoljava raznolikost i teži istim pravima za sve bez obzira na individualne preduslove. Naravno oboje znamo da to nije slučaj danas ali ako prestanemo težiti tome šta će biti od ovog drustva?
Pogresno tumacis, deca nisu kriva sto nema ko o njima da brine, depresivni su svojom voljom izabrali da im ne odgovara ovakav svet, pri cemu nisu sposobni ni o sebi da brinu, jos su gori ovisnici, a kao sto znas cena lecenja i jednih i drugih je basnoslovna. Tako da, ako si nesposoban jer ti treba tutor znaci da stetis drustvu, pa je najbolje sam sebi da pomognes ili neko ko te je takvim napravio.
Pripisujuci mi neke ideologije ocigledno zanemarujes da se u celom svetu takvi ljudi sami lece o svom trosku, ko je tu onda lud ili ima "neku ideologiju".
 
Poslednja izmena:

tamna noc

Aktivan član
Poruka
1.312
Ti zapravo ne priznajes da su depresija i zavisnost bolest,vec svojevoljno nametnuto stanje?
Zavisnost jeste najcesce samoprouzrokovana ali i dalje bolest koju treba lijeciti o drustvenom trosku dabo’me. Anareksija i bulimija koje se danas sve cesce diagnosticiraju medju djecom od uzrasta 10-14 god. su takodje uzrok depresiji i posljedica loseg metalnog stanja ali i ovisnost. Treba li i njima uskratiti lijecenje?
Kod nas u narodu kazu : ”bolest je svacija” sto ce reci, bolest ne bira izmedju sirotog i bogatog, finansiranje zdravstva ne smije biti privatni sektor jer vodi jos vecoj segregaciji ljudi.
Los je ti argument ovaj retoricki izbor izmedju nemocnog djeteta i bolesne odrasle osobe.
Prije mnogo godina, na fakultetu, gdje smo se djelimicno dotakli etike, profesor trazi od nas da donesemo odluku u jednoj zamisljenoj situaciji. Ne sjecam se sasvim postavke, u glavnom, ratno je stanje, ti si ljekar, imas tva covjeka pred sobom od kojih jednom mozes spasiti zivot. Jedan je obican ratnik, drugi je covjek posjeduje znanje koje moze biti od korsiti covjecanstvu. U svako slucaju, svojom odlukom jednog osudjujes na smrt, drugog na zivot.
Interesantno je da je cjela grupa od 20 -tak ljudi odlucila, dok sam ja odbijala dati odgovor. Svi su se bili okomili na mene da moram,pa to je samo pitanje, na sto sam im ja rekla da ne moram, bas iz tog razloga.
Vecina me gledala kao budalu, sto me nije bas potreslo, vise me zasmetalo to sto je svima bilo ok i “eticki “ oduzeti tudji zivot uz dovoljno dobar razlog.
 

4thman

Aktivan član
Poruka
1.208
Depresija se leci fizickom aktivnoscu, ko koliko moze i koliko mu telo dozvoli. Bitno je umarati telo jer se tad luce odredjeni hormoni. Ujedno i psihoterapija po potrebi. Trovanje lekovima nije resenje na duge staze, a zivot je maraton, a ne sprint.
Ima istine u tome, ali nije dovoljno, potrebno je razumeti postojeci problem da bi se resio, ne samo ignorisati ili prebacivati i traziti izgovore, fizicka aktivnost trosi visak energije ali ne skida problem sa vrata pojedinca, ma kakav je emocionalni/fizicki/psihicki.

Depresija (vecina) je igra uma, a uz zdrav duh i zdravo telo ne bi smo smeli gubiti razum, ali verujte cak se i onda desava. Slabosti ljudskog primerka su najizrazenija kad je oslabljeno neshvatanjem sebe, zbog toga treba da odrastemo i razvijamo sva tri dela sebe, duh, um i telo.
 

tropicoflame

Domaćin
Banovan
Poruka
3.041
to i kazem

psiholozi i psihijatri retko kad pomognu, procenat je 50/50

onda u magnovenju mnogi od njih pogotovo ako su zreliji krenu da se okrecu ka necem duhovnom jer krajickom svesti osete da to moze da ih izvuce iz crnila svakodnevnog zivota... neki nadju spas u molitvi crkvi ili umetnosti... drugi tupo sede po parkovima praznog pogleda u daljinu i akviziteri sekti takve prepoznaju na kilometar i turaju im u ruke propagandni materijal i laznim obecanjima daju im nadu koja se nikad ne ostvari vec samo ubrza njihovu odluku...deja vu dosta puta...svedok bio.
 

Salvatore__

Zainteresovan član
Poruka
467
Depresija ne da je bolest, no i više od toga...
ne bih se složio, ona može da se posmatra kao posledica ili stanje, ali nikako kao bolest. Ono što se uporno nameće u današnjoj medicini je lečenje posledica. A kao i korov, ako ne iščupaš koren, već posečeš samo nadpovršinski deo biljke, ponovo će izrasti.
 
Top