Истинско послушање ће све учинити спаситељним за послушника. Грешке у духовном руководству опасне су за оне који су лишени истинског послушања, оне могу да смету, па чак и да погубе неистинског послушника. Али послушник до краја - изван је опасности. Послушање ће све покрити и све претворити у благо. Најнеразумније и најштетније ће превратити у мудро и корисно. Јер, послушање - то је смирење, одрицање од себе, безстрашће и љубав. А те добродјетељи увијек су прави пут спасења. У послушнику, као у огњу, изгарају све свјетовне навике, надање на себе, самоутврђење, самовеличање. Послушање ослобађа срце од свјетовне самовоље, коју свјетовно ропство страстима приказује као слободу, и отвара пут ка истинском стању слободе, које се даје само благодаћу Божијом, смиреним Његовим слугама. Без послушања монаштва нема. Оно својим духом прожима сав монашки строј, сав устав и сав поредак монашког живота. Без послушања нема подвига, и сва привидна достојанства монаха - јесу самообмана. Самочинство поништава и молитву, и пост, и борбу са страстима, и чини бесплодним, чак и опасним, подвиг. Гдје нема послушања - тамо почиње страшна духовна болест, која се на језику монаштва зове прелест. Подвиг без послушања - то је пут ка гордости, који у једном часу у ништа претвара плодове дугогодишњих подвижничких трудова. Монах - то је, прије свега, послушник.
Апостоли су били послушници Спаситеља. На послушању Апостола утврђивала се првобитна Црква, послушањем, молитвом и постом је саздан манастир. Послушање, као и молитва, пост и свака добродјетељ, има своје степене успона, свој пут развоја. Не може човјек одједном да постане дјелатник умне молитве и безстрасни подвижник. Не може он одједном да достигне ни највише степене послушања. Манастир учи молитви, учи посту, учи послушању. Он ништа не захтјева на силу, и не слама, него спасава душу. Ето - то је монаштво. То је најсавршенија творевина хришћанства, а не његово изопачење. То је тврђава Црквина. Ограда од злих стихија свијета. Златни Апостолски вијек, брижно сачуван у Православним манастирима и пронесен неповријеђен кроз дуге вијекове свјетске историје.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Dijalozi07.htm
---------------------------------------
Наравно, ово горе је примењиво и за обичне мирјане, само у нешто блажем облику...
Апостоли су били послушници Спаситеља. На послушању Апостола утврђивала се првобитна Црква, послушањем, молитвом и постом је саздан манастир. Послушање, као и молитва, пост и свака добродјетељ, има своје степене успона, свој пут развоја. Не може човјек одједном да постане дјелатник умне молитве и безстрасни подвижник. Не може он одједном да достигне ни највише степене послушања. Манастир учи молитви, учи посту, учи послушању. Он ништа не захтјева на силу, и не слама, него спасава душу. Ето - то је монаштво. То је најсавршенија творевина хришћанства, а не његово изопачење. То је тврђава Црквина. Ограда од злих стихија свијета. Златни Апостолски вијек, брижно сачуван у Православним манастирима и пронесен неповријеђен кроз дуге вијекове свјетске историје.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Dijalozi07.htm
---------------------------------------
Наравно, ово горе је примењиво и за обичне мирјане, само у нешто блажем облику...
:wink:
