O odlascima i vraćanjima

Dugo nisam mogla da prestanem da plačem svaki put kada bi neko od mene, ma na koliko kratko, ma gde odlazio.
Posle sam se navikla. Posle se uvek navikneš.
Odlasci i vraćanja su samo počeci, ono između je teže. Tačno između dolaska i odlaska, tačno između dve autobuske stanice. Kao sreda. Taman između ponedeljka i petka.
Posle sam se navikla.
Sada se samo satima vučem kao gluva kučka, svaki put kada shvatim da je granica između moja dva života, života kada niko nigde ne odlazi, kada smo svi na okupu, kada su duhovi mirni, i drugog, života kada sam sasvim sama, da je ta granica između njih oštra i često nepremostiva. Onda popijem kafu ili odspavam, i sve bude u redu.
 
Kliknite za proširenje...
Svaki odlazak te slomi, na par dana, onda se naviknesh, onda emocije krecu da blede, i ostaje samo nada do sledeceg susreta, onda se vidish, treba ti odredjeno vreme da rasplamsash zar, naviknesh se...i onda sve iz pochetka...
I sve vreme zivish na veri u neshto shto ce biti jednog dana...A non stop se preispitujesh da li zaista veza treba tako da izgleda, i nije ti nikad data shansa da otkrijesh da li si u pravu...
Ne zelim yebeno da se naviknem na to!
 
naša veza je danas napunila 2 i po i neverovatno je slatka.
najgori su nam ti trenuci. ali, eto, navikli smo se.
uvek imamo vikende. i leto. i...
pisaću drugi put o lepotama veze na daljinu, sada samo želim još malo da lamentiram nad odlascima i vraćanjima.
 
Evo i mene u klubu "ljubavi na daljinu". :D

Nije sreda uopšte loša. Ja je doživljavam kao još malo pa će petak. :D

bug.gif
 
@Guitarr babe
radi sve, ali meni to nije dovoljno...Hocu ili sve ili nishta. I uvek se vracam na to. Normalna veza, normalno vidjanje, normalne svadje, bla bla...Sve ostalo deluje kao iluzija. Naravno da je u takvoj vezi sve lepo, kada ne vidish nekoga 5, 10 dana. Naravno da strast postoji. Shta bi bilo da provodite svaki dan zajedno, i tako par meseci, godina? Da li bi to moglo da se odrzi?
Niz pitanja na koja sebi mesecima ne mogu da dam odgovor.

Zgrazavam se chekanja, i to me samo hladi. Uopshte bilo kakve vrste letenja u oblacima kada su u pitanju ozbiljne stvari me nerviraju.

@ Xyaou
zar ti nisi iz NS-a?:shock:
 
kad je rech o tim odlascima i dolascima...i ja imam problema sa tim..
veza na daljinu...uvek mi je najtezhe kad treba da se rastanemo...
slazem sa i ja radovicem....ljubav je kad ga volish i kad nije tu...kada zhelish da je tu...i kad ga volish kad je tuu :D
 
ziveo sam tako 10 godina... preziveo sam...
ali znate sta je u svemu tome ironija:
jednog dana kad se vratis kuci, kad se vise ne rastajete, shvatis da onu drugu osobu uopste ne poznajes. da je ona ustvari totalno drugacija od onog sto vi znate o njoj, tj. da vi nista ne znate o njoj.
i onda sledi ono najgore...
 
Godinu dana sam plakala svaki put kad sam odlazila iz njegovog grada.... ali ne i kad je on odlazio iz mog..shto je zanimljivo... valjda sam vracajuci se razmishljala da mi je svaki put mozhda poslednji.... da necu nikad vishe shetati sa njim kroz buchne ulice njegovog grada... plakala sam chak i kad sam se osecala srecnom,prepuna lepih utisaka...nisam nikad mogla da pobedim taj osecaj nepobitnog kraja koji nam ide u susret.....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top