Како се у дане Поста треба нарочито чувати
грешних помисли, од велике је важности познавати начин њиховог настајања и путеве дејства.
ПОМИСЛИ
У разумном делу душе делују такозване помисли које подстичу жеље, покушавајући да заробе човеков ум, како би починио грех.Развој греха започиње у ПОМИСЛИМА.Због тога онај који жели да очисти своју нутрашњи свет, да избегне грех и ослободи се заточеништва ума, треба да сачува разумни део своје душе од утицаја(нечистих)помисли.Ово је тема од пресудног значаја, јер од суочавања с њима зависи или наша духовна смрт или наш духовни живот. Осим тога, многи физички недостатци и болести проистичу од необузданих помисли.
Кад Свети оци говоре о помислима, не мисле једностано
на мисли, него на слике и представе иза којих се налазе и одговарајуће мисли. Слике здружене са мислима називају се ПОМИСЛИМА.``Представе(слике)се заодевају час у видљиве облике, час у мисаоне садржаје, а најчешће су пак...и једно и друго.Пошто представе чулних предмета повлаче за собом и неку мисао, све врсте представа се на подвижничком језику називају ПОМИСЛИМА(архим. Софроније, СТАРАЦ СИЛУАН-стр.124).Разнолике демоднске мисли користе као свој покретач оно што чула уносе у ум, а понекад оне покрећу фантазију, рашчлањују памћење и нападају човека са прикривеним циљем да успеју да га потчине.
Према св. Исихију Презвитеру, већина људи не зна да помисли нису ништа друго до `представе вештаствених и овоземаљских ствари`(Добротољубље, 1 том, стр.165).
Како фантазија има најважнију улогу у обличавању наших представа, тако се може рећи да су помисли `сликари` који на нашем разуму живопишу разнолике слике и представе, а већина њих су сећања на прошлост.Све ствари имају своје унутарње принципе(логосе), помоћу којих опште и беседе с људима. Према Св. Григорију Синаиту,Св.Писмо те логосе ствари назива ПОМИСЛИМА. Логоси ствари се називају и ПОЈМОВИМА (и обрнуто). Њихово дејство није вештаствено само по себи, али оне задобијају вид вештаствених ствари и њихов изглед се мења(Добротољубље, том 4, стр.40). Демони управо користе логосе ствари, због чега их се може назвати и ...демонским логосима. Св. Григорије Синаит описује нечисте помисли, или боље речено...њихове нападе као речну бујицу која се кроз пристајање на грех претвара у потоп и преплављује срце.
Према овом светитељу, неке помисли су просте, а неке опет...сложене. Просте помисли су бестрасне јер нису повезане са страстима, док су сложене помисли уједно и страсне(састављене од страсти и просте мисли). Сећање на ствар , испреплетано са страшћу, ствара острашћену или сложену помисао. Пример:Ствар као што је злато, новац, жена, мушкарац...јесте мисао.Страст је неразумна љубав или нерасудна мржња према некој од ових ствари(појмова).Одатле произилази да је страсна помисао сложена из страсти и мисли(појма).
Одвојимо ли страст од мисли, остаће проста(гола)мисао. А одвајамо их љубављу духовном и уздржањем(Добротољубље, том 4, стр.91). Све страсне помисли или надражују жељни део душе, или афективни(вољни)део узнемирују, или разумни део душе ...помрачују(исто...стр.86). Свети оци сматрају да постоје помисли које
одсецају и помисли које се одсецају.
Према Св.оцима почетак и узрок помисли се налази у ``расцепу у јединственом и једноставном сећању, до којег је дошло услед човековог преступа``(Добротољубље, том 4, стр.39). Пре пада, човеково сећање је било просто, није поседовало страсти и у потпуности је било окренуто према Богу. Бог је био средиште свих душевних сила као што је и вавек, но тадашњи је човек тога био живо свестан. Непосредно након пада, то јединствено сећање се расцепило. По Св.Таласију...постоје три главна извора нечистих помисли: ЧУЛА, СЕЋАЊЕ и ВЛАДАВИНА ТЕЛА. Најгоре помисли су оне што долазе из сећања(Доброт. том 2, стр.207)Ово дефинисање узрока се може проширено објаснити и на овај начин:
...покретање нечистих помисли у човеку долази од...природне воље тела, од маштања о чулним овоземаљским стварима које човек доживљава својим чулима, од духовне склоности и застрањивања душе и од(услед)напада демона који кроз(помоћу)страсти ратују с нама. Због ових разлога човек, све док пребива у овоме свету, не може да се ослободи помисли. ``Због тога се човек све до смрти не може ослободити помисли ни битке која се води све док је тело живо``(Подвижничке беседе).Најважнији узрок помисли је демонска борба. Већина помисли потиче од ђавола. ђавољев циљ је да човека наведе да сагреши мислима, речима или делом. Када човек помишља на зло, он тада чини грех мислима, а кад удовољава ђаволској жељи и твори вољу ђаволску ...човек чини грех и ДЕЛОМ. Извршење греха назива се грехом на делу. Демони непрестано сеју помисли како би ухватили у замку ум и поробили га. Светитељи препознају `демонско семе` па стога и саветују људе да буду стално на стражи и приправни за борбу.
одломак из књиге``ПРАВОСЛАВНА ТЕРАПИЈА`` Митрополита Јеротеја Влахоса
грешних помисли, од велике је важности познавати начин њиховог настајања и путеве дејства.
ПОМИСЛИ
У разумном делу душе делују такозване помисли које подстичу жеље, покушавајући да заробе човеков ум, како би починио грех.Развој греха започиње у ПОМИСЛИМА.Због тога онај који жели да очисти своју нутрашњи свет, да избегне грех и ослободи се заточеништва ума, треба да сачува разумни део своје душе од утицаја(нечистих)помисли.Ово је тема од пресудног значаја, јер од суочавања с њима зависи или наша духовна смрт или наш духовни живот. Осим тога, многи физички недостатци и болести проистичу од необузданих помисли.
Кад Свети оци говоре о помислима, не мисле једностано
на мисли, него на слике и представе иза којих се налазе и одговарајуће мисли. Слике здружене са мислима називају се ПОМИСЛИМА.``Представе(слике)се заодевају час у видљиве облике, час у мисаоне садржаје, а најчешће су пак...и једно и друго.Пошто представе чулних предмета повлаче за собом и неку мисао, све врсте представа се на подвижничком језику називају ПОМИСЛИМА(архим. Софроније, СТАРАЦ СИЛУАН-стр.124).Разнолике демоднске мисли користе као свој покретач оно што чула уносе у ум, а понекад оне покрећу фантазију, рашчлањују памћење и нападају човека са прикривеним циљем да успеју да га потчине.
Према св. Исихију Презвитеру, већина људи не зна да помисли нису ништа друго до `представе вештаствених и овоземаљских ствари`(Добротољубље, 1 том, стр.165).
Како фантазија има најважнију улогу у обличавању наших представа, тако се може рећи да су помисли `сликари` који на нашем разуму живопишу разнолике слике и представе, а већина њих су сећања на прошлост.Све ствари имају своје унутарње принципе(логосе), помоћу којих опште и беседе с људима. Према Св. Григорију Синаиту,Св.Писмо те логосе ствари назива ПОМИСЛИМА. Логоси ствари се називају и ПОЈМОВИМА (и обрнуто). Њихово дејство није вештаствено само по себи, али оне задобијају вид вештаствених ствари и њихов изглед се мења(Добротољубље, том 4, стр.40). Демони управо користе логосе ствари, због чега их се може назвати и ...демонским логосима. Св. Григорије Синаит описује нечисте помисли, или боље речено...њихове нападе као речну бујицу која се кроз пристајање на грех претвара у потоп и преплављује срце.
Према овом светитељу, неке помисли су просте, а неке опет...сложене. Просте помисли су бестрасне јер нису повезане са страстима, док су сложене помисли уједно и страсне(састављене од страсти и просте мисли). Сећање на ствар , испреплетано са страшћу, ствара острашћену или сложену помисао. Пример:Ствар као што је злато, новац, жена, мушкарац...јесте мисао.Страст је неразумна љубав или нерасудна мржња према некој од ових ствари(појмова).Одатле произилази да је страсна помисао сложена из страсти и мисли(појма).
Одвојимо ли страст од мисли, остаће проста(гола)мисао. А одвајамо их љубављу духовном и уздржањем(Добротољубље, том 4, стр.91). Све страсне помисли или надражују жељни део душе, или афективни(вољни)део узнемирују, или разумни део душе ...помрачују(исто...стр.86). Свети оци сматрају да постоје помисли које
одсецају и помисли које се одсецају.
Према Св.оцима почетак и узрок помисли се налази у ``расцепу у јединственом и једноставном сећању, до којег је дошло услед човековог преступа``(Добротољубље, том 4, стр.39). Пре пада, човеково сећање је било просто, није поседовало страсти и у потпуности је било окренуто према Богу. Бог је био средиште свих душевних сила као што је и вавек, но тадашњи је човек тога био живо свестан. Непосредно након пада, то јединствено сећање се расцепило. По Св.Таласију...постоје три главна извора нечистих помисли: ЧУЛА, СЕЋАЊЕ и ВЛАДАВИНА ТЕЛА. Најгоре помисли су оне што долазе из сећања(Доброт. том 2, стр.207)Ово дефинисање узрока се може проширено објаснити и на овај начин:
...покретање нечистих помисли у човеку долази од...природне воље тела, од маштања о чулним овоземаљским стварима које човек доживљава својим чулима, од духовне склоности и застрањивања душе и од(услед)напада демона који кроз(помоћу)страсти ратују с нама. Због ових разлога човек, све док пребива у овоме свету, не може да се ослободи помисли. ``Због тога се човек све до смрти не може ослободити помисли ни битке која се води све док је тело живо``(Подвижничке беседе).Најважнији узрок помисли је демонска борба. Већина помисли потиче од ђавола. ђавољев циљ је да човека наведе да сагреши мислима, речима или делом. Када човек помишља на зло, он тада чини грех мислима, а кад удовољава ђаволској жељи и твори вољу ђаволску ...човек чини грех и ДЕЛОМ. Извршење греха назива се грехом на делу. Демони непрестано сеју помисли како би ухватили у замку ум и поробили га. Светитељи препознају `демонско семе` па стога и саветују људе да буду стално на стражи и приправни за борбу.
одломак из књиге``ПРАВОСЛАВНА ТЕРАПИЈА`` Митрополита Јеротеја Влахоса