Пише: Влада Синђелић
ДОБРО ЈУТРО ХАЗАРИ
Да ли је истина забрањена?
Да ли истина боли?
Апостол Павле је имао исти проблем сведочећи о Христу Јеврејима. Схвативши њихову глувоћу узвикнуо је: „да ли ћу постати ваш непријатељ зато што вам говорим истину“? То би данас могло да се каже и Хазарима.
Као што су Срби, према званичној историји која се учи у школама, настали од Словена, тако су и Јевреји – њих деведесет одсто, настали од Хазара, источних „Јевреја“.
Ко су Хазари илити Ашкенази?
Пре него што их представим, напоменућу да је реч о историјским фактима утемељеним на истрајним радовима „јеврејских“, тј. хазарских историчара. Да би отклонили сваку сумњу, цитате ћу наводити крајње прецизно.
Дакле, кренимо редом.
За примарни извор се може узети књига Артура Кестлера – „Тринаесто племе“. Да се не би радило о „српској завери“ у коју је умешана београдска Просвета (издање из 1997), ја сам узео хрватско издање из 2000., (издавач MISL Загреб). Тако, господа Хазари се могу обратити Хрватима за њихове „антисемитске писаније и фалсификате“.
Артур Кестлер и сам Хазар у својој књизи, на страни 189 вели о Јеврејима следеће: „Јевреји нашег доба се деле у две групе: Сефарде и Ашкеназе. Сефарди су потомци Јевреја који су од давнина живели у Шпанији, све до краја 15. века када су протерани и населили се у земљама Медитерана, на Балкану и нешто мање у Западној Европи…1960. их је било око 600.000…“ Даље, за Ашкеназе каже : „У истом периоду Ашкенази су бројали око 11 милиона… Тако је, што би се рекло, Јеврејин практично синоним за Јеврејина Ашкеназа“.
Кестлер на страни 188 наводи: „Главнина јеврејских миграција није текла од Медитерана преко Француске и Немачке ка истоку…Струја се заправо кретала од Кавказа кроз Украјину у Пољску и онда у средњу Европу…“
Додаје и ово, на истој страни: „Бројчани однос Хазара према семитима није могуће утврдити. Али кумулативни докази нас терају да се сложимо са консензусом пољских историчара, да је у ранијим временима главнина пољског јеврејства пореклом из хазарске земље, и да је у складу са тим хазарски допринос генетичком саставу Јевреја значајан и доминантан“.
У књизи Кестлер цитира историчара Пољакова. Овај ашкенаски (хазарски) историчар је дао немерљив допринос хазарској историји својом књигом „Хазарија“, која је први пут објављена 1944. у Тел Авиву. Да видимо шта каже „завереник“ Пољак: „…хазарско јеврејство сматрамо нуклеусом великог јеврејског насељавања у источној Европи…Потомци тог насељавања – они који су остали тамо где су били, и они који су емигрирали у САД и друге земље, и они који су отишли у Израел – чине сада велику већину светског јеврејства“.
Допринос „антисемитизму“ је дао и историчар Данлоп у „Encyclopaedia Judaica“ из 1973., где у одељку који говори о хазарским Јеврејима каже: „Караити (фундаменталистичка јеврејска секта) с Крима, из Пољске и других крајева потврдили су везу са Хазарима, која је можда потврђена доказима из фолклора, антропологије и језика. Изгледа да постоји поприлична количина доказа који потврђују непрестано присуство потомака Хазара у Европи“.
Морамо поменути још једног „антисемитског“ завереника, Бенџамина Фридмана. Он је у својој књизи „Facts are facts“ („Чињенице остају чињенице“, издање Ихтуса из 2002.) на страни 56 за Хазаре рекао следеће: „Преобраћени Хазари су били прва популација тобожњих, такозваних „Јевреја“ у источној Европи. Тобожњи, такозвани „Јевреји“ у источној Европи су потомци Хазара који су после преобраћања прешли у „талмудизам“, или, како се данас назива јудаизам“.
Данашње „званичне“ информације говоре да у свету има око 14 до 15 милиона Јевреја, од чега око 90 одсто чине Ашкенази или источни Јевреји, који су према „јеврејским“ историчарима несумњиво Хазари! Међутим, ако их у Америци има готово 10 милиона (само у Њујорку милион), Мађарској око 400.000, Француској 600.000, Британији 400.000…да не набрајамо даље, цифра сигурно нараста до двадесет милиона. Подсетићу да званични подаци из периода пре Другог светског рата говоре о 10 до 12 милиона, а Кестлер каже да их је 1960. било око 12 милиона. Паметном човеку се намеће логично питање…
Елем, поред ове „математичке“ завере, намеће се друго питање. Зашто се Хазари представљају као семити, када се из наведених радова ашкенаских – хазарских историчара јасно може закључити да немају никакве везе са семитским пореклом?!
Другим речима, Хазари се вековима лажно представљају, што се, колико ја знам, карактерише као кривично дело.
Да ли су се Хазари заверили против Јевреја, можда Арапа или против себе, је питање на које они дају једини одговор који знају – АНТИСЕМИТИЗАМ.
Да сублимирамо, њихов семитизам је бесмислен колико и антисемитизам.
Хазари су од мудрих Јевреја украли обичаје, културу, традицију, Библију…Украли су „личну карту и пасоше“, и захваљујући томе, баштине јеврејску историју.
Чињенице су ту.
Због тога ја кажем: „Горе Јевреји, доле Хазари – преваранти!“
ДОБРО ЈУТРО ХАЗАРИ
Да ли је истина забрањена?
Да ли истина боли?
Апостол Павле је имао исти проблем сведочећи о Христу Јеврејима. Схвативши њихову глувоћу узвикнуо је: „да ли ћу постати ваш непријатељ зато што вам говорим истину“? То би данас могло да се каже и Хазарима.
Као што су Срби, према званичној историји која се учи у школама, настали од Словена, тако су и Јевреји – њих деведесет одсто, настали од Хазара, источних „Јевреја“.
Ко су Хазари илити Ашкенази?
Пре него што их представим, напоменућу да је реч о историјским фактима утемељеним на истрајним радовима „јеврејских“, тј. хазарских историчара. Да би отклонили сваку сумњу, цитате ћу наводити крајње прецизно.
Дакле, кренимо редом.
За примарни извор се може узети књига Артура Кестлера – „Тринаесто племе“. Да се не би радило о „српској завери“ у коју је умешана београдска Просвета (издање из 1997), ја сам узео хрватско издање из 2000., (издавач MISL Загреб). Тако, господа Хазари се могу обратити Хрватима за њихове „антисемитске писаније и фалсификате“.
Артур Кестлер и сам Хазар у својој књизи, на страни 189 вели о Јеврејима следеће: „Јевреји нашег доба се деле у две групе: Сефарде и Ашкеназе. Сефарди су потомци Јевреја који су од давнина живели у Шпанији, све до краја 15. века када су протерани и населили се у земљама Медитерана, на Балкану и нешто мање у Западној Европи…1960. их је било око 600.000…“ Даље, за Ашкеназе каже : „У истом периоду Ашкенази су бројали око 11 милиона… Тако је, што би се рекло, Јеврејин практично синоним за Јеврејина Ашкеназа“.
Кестлер на страни 188 наводи: „Главнина јеврејских миграција није текла од Медитерана преко Француске и Немачке ка истоку…Струја се заправо кретала од Кавказа кроз Украјину у Пољску и онда у средњу Европу…“
Додаје и ово, на истој страни: „Бројчани однос Хазара према семитима није могуће утврдити. Али кумулативни докази нас терају да се сложимо са консензусом пољских историчара, да је у ранијим временима главнина пољског јеврејства пореклом из хазарске земље, и да је у складу са тим хазарски допринос генетичком саставу Јевреја значајан и доминантан“.
У књизи Кестлер цитира историчара Пољакова. Овај ашкенаски (хазарски) историчар је дао немерљив допринос хазарској историји својом књигом „Хазарија“, која је први пут објављена 1944. у Тел Авиву. Да видимо шта каже „завереник“ Пољак: „…хазарско јеврејство сматрамо нуклеусом великог јеврејског насељавања у источној Европи…Потомци тог насељавања – они који су остали тамо где су били, и они који су емигрирали у САД и друге земље, и они који су отишли у Израел – чине сада велику већину светског јеврејства“.
Допринос „антисемитизму“ је дао и историчар Данлоп у „Encyclopaedia Judaica“ из 1973., где у одељку који говори о хазарским Јеврејима каже: „Караити (фундаменталистичка јеврејска секта) с Крима, из Пољске и других крајева потврдили су везу са Хазарима, која је можда потврђена доказима из фолклора, антропологије и језика. Изгледа да постоји поприлична количина доказа који потврђују непрестано присуство потомака Хазара у Европи“.
Морамо поменути још једног „антисемитског“ завереника, Бенџамина Фридмана. Он је у својој књизи „Facts are facts“ („Чињенице остају чињенице“, издање Ихтуса из 2002.) на страни 56 за Хазаре рекао следеће: „Преобраћени Хазари су били прва популација тобожњих, такозваних „Јевреја“ у источној Европи. Тобожњи, такозвани „Јевреји“ у источној Европи су потомци Хазара који су после преобраћања прешли у „талмудизам“, или, како се данас назива јудаизам“.
Данашње „званичне“ информације говоре да у свету има око 14 до 15 милиона Јевреја, од чега око 90 одсто чине Ашкенази или источни Јевреји, који су према „јеврејским“ историчарима несумњиво Хазари! Међутим, ако их у Америци има готово 10 милиона (само у Њујорку милион), Мађарској око 400.000, Француској 600.000, Британији 400.000…да не набрајамо даље, цифра сигурно нараста до двадесет милиона. Подсетићу да званични подаци из периода пре Другог светског рата говоре о 10 до 12 милиона, а Кестлер каже да их је 1960. било око 12 милиона. Паметном човеку се намеће логично питање…
Елем, поред ове „математичке“ завере, намеће се друго питање. Зашто се Хазари представљају као семити, када се из наведених радова ашкенаских – хазарских историчара јасно може закључити да немају никакве везе са семитским пореклом?!
Другим речима, Хазари се вековима лажно представљају, што се, колико ја знам, карактерише као кривично дело.
Да ли су се Хазари заверили против Јевреја, можда Арапа или против себе, је питање на које они дају једини одговор који знају – АНТИСЕМИТИЗАМ.
Да сублимирамо, њихов семитизам је бесмислен колико и антисемитизам.
Хазари су од мудрих Јевреја украли обичаје, културу, традицију, Библију…Украли су „личну карту и пасоше“, и захваљујући томе, баштине јеврејску историју.
Чињенице су ту.
Због тога ја кажем: „Горе Јевреји, доле Хазари – преваранти!“