O Dušku Radoviću – novinar koji je durbinom iz redakcije posmatrao ulice Beograd

[Nina]

Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme – čuvena je rečenica ovog pesnika i novinara, nakon što su ga ukinuli sa programa radija Studio B, pa poželeli da se ponovo vrati.Starije generacije pamte njegov promukli glas, osnovci recituju njegove pesme, a sećanja čuvaju i murali na zidovima širom Beograda.
Bio je pisac, pesnik, novinar i urednik na radiju Studio B, kao i autor čuvene emisije „Beograde, dobro jutro“, ali za one najbliže – dobar čovek namrgođenog lica, nekada strog i odsečan, ali pre svega duhovit, pošten i pravičan.Njegova emisija počinjala je tačno u 7.15 ujutru, ali je on dolazio u redakciju već oko pola 5, ne bi li pripremio tekstove za program koji je išao uživo.

 

[Nina]

Neretko je na posao dolazio natmuren i mrzovoljan, zbog čega su ga nazvali Tmuša. Prema rečima njegoih kolega, o njima je brinuo, te da je često jutarnjoj smeni donosio pogačice, topao hleb i jogurt.Ono što smo nedavno pročitali i što nas je oduševilo, jeste to da su mu kolege iz redakcije poklonile durbin, kojim je Duško svako jutro posmatrao ulice Beograda dok je pripremao svoju emisiju. Tako je jednog jutra kada u Beogradu nije bilo grejanja, uočio dim iz gradske skupštine. Pročitao je u emisiji – kada Skupština grada može da se dimi, mogu da se dime i ostali, i izazvao veliku pometnju.

– Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih – bila je navodno rečenica koja je razljutila političare, o čemu se razgovaralo i u predsedništvu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Ukidanje emisije izazvalo je bes slušalaca koji su tražili da se Duško Radović vrati.
Emisija „Beograde, dobro jutro“ skinuta je sa programa radija Studija B novembra 1982. godine.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo oko 10.000 građana.

Da li je Beograd prgrlio njega, ili on Beograd, na kraju krajeva nije ni važno. Ono što jeste važno je to da očuvamo sećanje na njega i da se vraćamo njegovim mudrim rečima iznova i iznova, jer se ima šta i naučiti.

 

[Nina]

Poslušajte jednu od emisija sa „vrha Beograda“:

izvor-LA VIE EN ROSE.

 

[Stojkov Menidjer]

Imao je on duhovito opominjuće misli tipa:

"Jutris će neka deca krenuti u školu a neja ostati kod kuće. Od one dece koja sunjrenula u školu neka će ući u istu a neka će ostati napolje. Od one dece koja su ušla u školu neka će ući u učionuce a neka će se muvati po hodnicina. Od one dece koja su ušla u učionucu neka će pratiti nastavu a neka neće.
Zaključujemo da škola postoji zbog jako malo dece"

Kad se dublje razmisli jako lepo rečeno...

 

[Stojkov Menidjer]

A imao je i gorke životne definicije tipa:

"Niti se muževi deru na svoje supruge zato što ih ne vole
Niti supruge trpe svoje muževe zato što ih toliko vole"

Pa sad...

 

[Belgradeboy]

Ziveo u ulici Stanislava Sremčevića na uglu sa Bulevarom kralja Aleksandra. Ima tabla na nekoj zgradi.

 

[Platin]

Штета што смо имали само једну појаву такве величине попут Душка Радовића.

Ко зна колико ћемо чекати на још једног... ако је то уопште данас могуће.

 

[Stojkov Menidjer]

Ziveo u ulici Stanislava Sremčevića na uglu sa Bulevarom kralja Aleksandra. Ima tabla na nekoj zgradi.

Ovde na potezu Djeram - Lion - Cvetkova je poznat kulturni komšiluk
A pridošli u novogradnju misle da je zbog njih a od kulture imaju dinarski i devizni račun posle pobede nad familijom na ostavinskoj što im daje dodatni vetar u kedja sa ponašanjem...

 

[Stojkov Menidjer]

Штета што смо имали само једну појаву такве величине попут Душка Радовића.

Ко зна колико ћемо чекати на још једног... ако је то уопште данас могуће.

Imam sve 3 BIGZ-ove (originalne) knjige sa odabranim emisijama uz datum istih

Problem je što su to često duboke poruke a danas je publika jako plitka
Tako da je veoma upitno kako bi Duško Radović prošao medijski u ovakvom miljeu.
To he ipak bio neki drugi Beograd bez materijalističkih skorojevića kojima bezobrazluk jedino merilo uspeha