Numerus-Clausus pravilo..

[april23]

U nekim zemljama postoji pravilo da neke fakultete,posebno medicinu ne mogu upisati osobe koje imaju srednjoskolski prosjek ocjena ispod odredjenog.Zbog toga taj vecinski dio osoba sa zavrsenom srednjom skolom 'bezi' u susedne zemlje ne bi li upisali zeljeni fakultet..Cak i u tim susednim zemljama poput Austrije postoji Numerus austriacus koji ipak ne dozvoljava svim prebjeglim skolarcima upis na medicinu.Kod nas nema takvog pravila tako da se desavaju stvari poput nedavnog slucaja kad hirurg umesto slepog creva izvadi zeni jajnik. To je samo jedan primer dok jos dublji primeri u citavoj hijerarhiji medicinskih radnika kriju jezivu istinu ne samo o proseku ocena i godina studiranja

 

[april23]

Ali da ne idemo dublje u problematiku kvalitetnog zdravstvenog radnika..Sta mislite da li bi i mi trebali imati jedno ovakvo ,u pravo vrijeme, preventivno pravilo?

 

[hypnotoad]

ne razumem, kakve veze ima prosek u srednjoj sa njegovom greskom? U kojoj se srednjoj skoli uci hirurgija? Valjda su ga to trebali uciti na fakultetu

 

[markons82]

U nekim zemljama postoji pravilo da neke fakultete,posebno medicinu ne mogu upisati osobe koje imaju srednjoskolski prosjek ocjena ispod odredjenog.Zbog toga taj vecinski dio osoba sa zavrsenom srednjom skolom 'bezi' u susedne zemlje ne bi li upisali zeljeni fakultet..Cak i u tim susednim zemljama poput Austrije postoji Numerus austriacus koji ipak ne dozvoljava svim prebjeglim skolarcima upis na medicinu.Kod nas nema takvog pravila tako da se desavaju stvari poput nedavnog slucaja kad hirurg umesto slepog creva izvadi zeni jajnik. To je samo jedan primer dok jos dublji primeri u citavoj hijerarhiji medicinskih radnika kriju jezivu istinu ne samo o proseku ocena i godina studiranja

To dete moje nema veze sa prosekom u skoli ( osnovnoj ili srednjoj ) vec sa fakultetom kao obrazovnom institucijom i nedostatkom prakse. Da me odbiju na fakultetu jer mi jezici nisu dobro isli, nisam imao pojma da crtam a tek sa pevanjem i muzickim obrazovanjem... Mislim stvarno. Debilana naseg sistema obrazovanja. Zar zaista mislis da je Ok uskratiti dalje skolovanje na bas medicinskom fakultetu klincu koji nije bio atletske gradje pa nije mogao da se penje uz kanap 10m ( mi smo na casovima morali ) da radi vezbe na razboju, karikama itd...?

Problem je nase visoko obrazovanje koje studentima ne dozvoljava da kroz praksu nesto nauce, profesori koji su poslednji put radili u svojoj bransi kada je Tito bio ziv i jedino sto rade je da decenijama predaju jedno te isto. Naravno cast pojedincima.
A srednje i osnovno obrazovanje je tek katastrofa jer ne usmerava decu od samog starta ka odredjenim poslovima, odnosno ne radi na usavrsavanju dece vec im plasira jedno te isto decenijama, nepotrebno ih opterecuje gomilom nepotrebnih informacija...

 

[april23]

ne razumem, kakve veze ima prosek u srednjoj sa njegovom greskom? U kojoj se srednjoj skoli uci hirurgija? Valjda su ga to trebali uciti na fakultetu

Radi se o kontinuitetu kvaliteta, o stabilnosti, o vrednosti. U gimnazijama inace ima veoma malo odlikasa. U mojoj je po razredu bilo jedva 4-5. I vecinom su najbolji gimnazijalci zaista bili i najbolji studnenti, ali dzaba sto su bili i najbolji studenti, a i najbolji gimnazijalci jer su poslove i specijalizacije svi dobijali preko veze, stranačke pripadnosti ili para i to upravo, ne bi vjerovali, najlošiji studenti koji su dosli sa najlosijim srednjoskolskim prosjekom prije toga. Ja sam se zabezeknula koga sam vidjela na klinikama po specijalizacijama. Moja prijateljica koja je prolazila sa 5,0 u srednjoj skoli, na fakultetu imala prosjek vise od 9 i zavrsila u roku fakultet nije mogla ni da se zaposli u zdravstvenoj ustanovi, a kamoli da očekuje neku specijalizaciju na kojoj sam ja ocekivala da cu je vidjeti. Vidjela sam najgore studente na specijalizacijama, neki su bili iskreni i rekli, ja poznajem ministra tog i tog, političara tog i tog i meni u lice rekli da su tako dosli do specijalizacije ??? I nikom nista .. Zato ovo pravilo stiti pacijenta, a i drustvo u samom zacetku

 

[Ribar]

tako da se desavaju stvari poput nedavnog slucaja kad hirurg umesto slepog creva izvadi zeni jajnik.

Ovo nema veze sa srednjoškolskim ocenama! Tema ti je dobra ali si je loše ilustrovala ovim primerom.

Da li svako može da bude pevač? Može da nauči note i neka pravila ali neće biti pevač!
Isto to važi za kompozitore, slikare, vajare, vrhunske sportiste.

Zašto bi onda svako mogao da bude lekar, filozof ili inženjer?

Kao što za umetnost i sport treba imati smisla, treba imati smisla i za medicinu, filozofiju ili tehniku!
Tek onda možemo imati stvarno dobre stručnjake!

 

[april23]

Ovo nema veze sa srednjoškolskim ocenama! Tema ti je dobra ali si je loše ilustrovala ovim primerom.

Da li svako može da bude pevač? Može da nauči note i neka pravila ali neće biti pevač!
Isto to važi za kompozitore, slikare, vajare, vrhunske sportiste.

Zašto bi onda svako mogao da bude lekar, filozof ili inženjer?

Kao što za umetnost i sport treba imati smisla, treba imati smisla i za medicinu, filozofiju ili tehniku!
Tek onda možemo imati stvarno dobre stručnjake!

Ali ima veze sa srednjoškolskim ocenama... Šta nam je rečeno ovim postom..ništa..upravo ono što se desava, nedisciplina i javašluk...Sklonost ne može nikako biti na prvom mestu. Ako zelite kvalitet ne moze. Na prvom mestu je disciplina. Šta ja želim-(hipotetički)- želim sigurno zdravstvo, želim minimum gresaka, maksimum učinka, ne želim drugi način dolaska do pozicija izuzev ocena, uspeha na testovima..To je disciplina. I onda se tačno zna ko sta treba da radi i ko šta radi...
Sklonost bez ovog prije navedenog mi upravo liči na snalažljivost, krivudavost, nemoral..
Kad su u pitanju prirodne nauke a i medicina sklonost je znanje..više znanja, više sklonosti..kod matematike je još jednostavnije...a ono sklonost za hirurga...može neko biti daroviti slikar te s time imati umece preciznosti,ali to je sekundarno..opet je vaznije znanje..šta ce ti 'sklon' hirurg koji ne zna prepoznati organ koji operiše..

 

[Ribar]

Sklonost ne može nikako biti na prvom mestu.

Nesporazum!
Sklonost sama po sebi svakako nije dovoljna. Neophodno je i veoma mnogo učenja. Ali sve to učenje, bez imalo sklonosti, može stvoriti samo vlasnika diplome - birokratu a ne stručnjaka.
Ne znam kakve je ocene pomenuti hirurg imao u srednjoj školi ali sam siguran da nema nimalo sklonosti za medicinu.

 

[markons82]

Ali ima veze sa srednjoškolskim ocenama... Šta nam je rečeno ovim postom..ništa..upravo ono što se desava, nedisciplina i javašluk...Sklonost ne može nikako biti na prvom mestu. Ako zelite kvalitet ne moze. Na prvom mestu je disciplina. Šta ja želim-(hipotetički)- želim sigurno zdravstvo, želim minimum gresaka, maksimum učinka, ne želim drugi način dolaska do pozicija izuzev ocena, uspeha na testovima..To je disciplina. I onda se tačno zna ko sta treba da radi i ko šta radi...
Sklonost bez ovog prije navedenog mi upravo liči na snalažljivost, krivudavost, nemoral..
Kad su u pitanju prirodne nauke a i medicina sklonost je znanje..više znanja, više sklonosti..kod matematike je još jednostavnije...a ono sklonost za hirurga...može neko biti daroviti slikar te s time imati umece preciznosti,ali to je sekundarno..opet je vaznije znanje..šta ce ti 'sklon' hirurg koji ne zna prepoznati organ koji operiše..

Nema ama bas nikakve veze sa ocenama iz srednje skole. Srednja skola je napravljena da od dece napravi debile i nista drugo. disciplina nema veze sa ocenama u skoli. pogotovo ne kada ti ocenjuju likovno, muzicko, fizicko i slicne stvari koje tu unistavaju prosek ako nisi dobar iz pojedinih stvari. Ocena nije merio uspeha niti znanja da si ti meni ziva i zdrava, pojedini najbogatiji ljudi na svetu nemaju visoko obrazovanje a mogu da kupe Srbiju koliko para imaju na racunima. Bitno je da znas posao kojim se bavis i nista drugo.

 

[april23]

Ja ne znam ni jednu zemlju u kojoj su učenici zadovoljni programom škole. I u drzavama gdje je ucenicima dato na biranje vecina predmeta, cak ni tada ne uspiju zavrsiti odlicnim uspjehom srednju skolu...Kaze jedna latinska poslovica- Izdrzati to je temelj vrline - Ni u jednom sistemu skolstva ne moze sve biti po meri učenika, ali neki ucenici uprkos toga uspiju savladati sve 'prepreke' (nazovimo ih tako) i uspiju zavrsiti odlicnim srednju skolu. Hoćemo li sad diskriminisati te ucenike? Zato sto su u manjini? Hoćemo li sad njima pronalaziti mane?..Naše društvo vrlo uspesno ide u tom smeru...Ocena je itekako merilo intelektualnih vrednosti, ne samo inteligencije, nego upornosti, istrajnosti, pozrtvovanja i svih onih vrednosti koje pokazuju da neko valja i da mu mozemo verovati i na njega se osloniti...

- - - - - - - - - -

............ Bitno je da znas posao kojim se bavis i nista drugo.

Misliš kao pinkovizija, 'uspesni' kriminalci (sta god to bilo) i sl.

 

[markons82]

Misliš kao pinkovizija, 'uspesni' kriminalci (sta god to bilo) i sl.

Ne nego koristim zdrav razum. Bill Gates nikada nije zavrsio fakultet a ima 80 milijardi dolara, Ralph Lauren ima oko 9 milijardi a isto tako, Larry Ellison vlasnik i osnivac Oracle firme, oko 50 milijardi i nije isao ili zavrsio fakultet, pok. Steve Jobs oko 10milijadi,i napustio fakultet. Genije nije osoba koja ima prosek 5.00 u srednjoj/osnovnoj vec osoba koja svoj intelekt zna da usmeri ka onome sto ima u krvi ( da tako kazem ). Isto vazi i za strucnjake u odredjenoj sferi poslovanja ili delovanja. Igrom slucaja poznajem glavnog decijeg neurohirurga u NS-u, covek nije dio vukovac, nije se isticao na fizickom idt i ti sada tvdis da on nije sposoban da radi svoj posao bolje od nekog strebera koji je imao sve 5-ice a na poslovnom planu nije napredovao dalje od salterskog sluzbenika. Nemoj molim te da pricas gluposti.

 

[april23]

http://sr.wikipedia.org/sr/Бил_Гејтс

Гејтс је био одличан ученик у основној школи, посебно у математици и природним наукама. Са тринаест година уписао се у школу Лејксајд, најистакнутију основну школу у Сијетлу. Када је био у осмом разреду, школа је купила ASR терминал и закупила време на рачунару Џенерал Електрика, и тада се Гејтс заинтересовао за систем GE у Бејзику. После неког времена, он и још неки ученици су почели да раде и на другим системима, као што су мини-рачунари DEC PDP. Један од ових био је и PDP-10, који је припадао корпорацији Рачунарски центар (енгл. Computer Center, CCC). Тој корпорацији су ученици Лејксајда (Бил Гејтс, Пол Ален, Рик Вајланд и Кент Еванс) понудили да пронађу кварове у софтверу у замену за слободно коришћење њихових рачунара. Гејтс је ту проучавао изворне кодове за покретање програма у систему, не само у Бејзику, већ и у Фортрану, Лиспу и у машинском језику. Након распада Рачунарског центра 1970. године, компанија Рачунарске науке (енгл. Computer Sciences Inc.) је унајмила ученике Лејксајда да напишу програм за платне спискове на Коболу, за шта су и добили први хонорар. Са 14 година Гејтс и Ален су направили бројаче промета засноване на процесору Интел 8008 под именом Traf-O-Data. Прве године рада су зарадили 20.000 долара, али је посао пропао због тога што су били малолетни.[1][2]

Бил Гејтс је уписао Универзитет у Харварду у јесен 1973. године намеравајући да добије диплому права. Тамо је и упознао свог будућег пословног партнера Стива Балмера.


Ne znam da li si uopšte pročitao ono što je lako dostupno na netu, a što govori da je Bill Gates upravo za upis na fakultet ispunio Numerus- Clausus pravilo te spada u grupu talentovanih 20

 

[april23]

Stiv Voznijak -Rođen je 11. avgusta 1950. u San Hozeu, Kalifornija, SAD, od majke Margaret Voznijak i oca Frensisa Voznijaka (inženjera kod firme Lokid i drugih). Od ranih dana je pokazivao interes prema tehnici i elektronici, i pobjeđivao je na mnogim školskim takmičenjima iz nauke, često prezentujući svoje vlastite konstrukcije.

Sa šest godina sastavlja prvi kristalni radio-prijemnik, sa 11 ili 12 godina zajedno sa prijateljima pravi interkom sistem između kuća u ulici, u šestom razredu osnovne škole postaje amaterski radio-operator. U osmom razredu izrađuje 10-bitni binarni sabirač i oduzimač sa tranzistorima (100) i diodama (200) koji su sačinjavali logičke elemente. Po njegovim riječima, to je bio prvi korak prema gradnji pravog računara o kojem je stalno razmišljao.

Na početku srednje škole prvi put je imao kontakt sa računarom u firmi Silvanija, pišući programe u jeziku fortran. Tu je došao i do kompletnog priručnika za računar PDP-8, koji je pročitao i počeo da dizajnira računar PDP-8 na papiru, stalno ga poboljšavajući, i koristeći sve manje i manje dijelova. Ovo usavršavanje mu je postala stalna osobina, koju je koristio u svim kasnijim projektima.

..ostali gore navedeni su svi pohađali privatne škole, upisivali najelitnije fakultete...ali nije suština u tome...suština je da se umesto reda, rada i discipline nameće kritetrijum po mirisu, ukusu, nadrazaju, lako lučljivim endorfinima ... Ne želi se sistem sigurnosti i sistem koji će svima doneti dobro... Izgleda da je jači sistem koji teži da pojedincu, jedinki da osjecaj moći...možda otuda toliko ličnih uvreda(odn ličnog bojenja ovog pravila) iz postova sugovornika..
Numerus-Clausus je namjenjen za sveopšte dobro .... Vi dajete primjere pojedinačnog

 

[markons82]

Ne znam da li si uopšte pročitao ono što je lako dostupno na netu, a što govori da je Bill Gates upravo za upis na fakultet ispunio Numerus- Clausus pravilo te spada u grupu talentovanih 20

Ne znam da li si ti uopste citala ono sto sam napisao ili ne. Daklem jos jedare jer necu da citiram ono sto si lepo copy/paste odradila pa cu samo da ti objasnim jos jednom. Dakle, Bill nije zavrsio fakultet isticao se u matematici, fizici i ostalim stvarima, sve ostalo je sam naucio a ne da su ga drugi ucili. Fizicko i ostale stvari tu bas nije blistao i sada zamisli da mu je to kvarilo uspeh i da samo zbog toga nije mogao da napreduje?

 

[markons82]

Stiv Voznijak -Rođen je 11. avgusta 1950. u San Hozeu, Kalifornija, SAD, od majke Margaret Voznijak i oca Frensisa Voznijaka (inženjera kod firme Lokid i drugih). Od ranih dana je pokazivao interes prema tehnici i elektronici, i pobjeđivao je na mnogim školskim takmičenjima iz nauke, često prezentujući svoje vlastite konstrukcije.

Sa šest godina sastavlja prvi kristalni radio-prijemnik, sa 11 ili 12 godina zajedno sa prijateljima pravi interkom sistem između kuća u ulici, u šestom razredu osnovne škole postaje amaterski radio-operator. U osmom razredu izrađuje 10-bitni binarni sabirač i oduzimač sa tranzistorima (100) i diodama (200) koji su sačinjavali logičke elemente. Po njegovim riječima, to je bio prvi korak prema gradnji pravog računara o kojem je stalno razmišljao.

Na početku srednje škole prvi put je imao kontakt sa računarom u firmi Silvanija, pišući programe u jeziku fortran. Tu je došao i do kompletnog priručnika za računar PDP-8, koji je pročitao i počeo da dizajnira računar PDP-8 na papiru, stalno ga poboljšavajući, i koristeći sve manje i manje dijelova. Ovo usavršavanje mu je postala stalna osobina, koju je koristio u svim kasnijim projektima.

..ostali gore navedeni su svi pohađali privatne škole, upisivali najelitnije fakultete...ali nije suština u tome...suština je da se umesto reda, rada i discipline nameće kritetrijum po mirisu, ukusu, nadrazaju, lako lučljivim endorfinima ... Ne želi se sistem sigurnosti i sistem koji će svima doneti dobro... Izgleda da je jači sistem koji teži da pojedincu, jedinki da osjecaj moći...možda otuda toliko ličnih uvreda(odn ličnog bojenja ovog pravila) iz postova sugovornika..
Numerus-Clausus je namjenjen za sveopšte dobro .... Vi dajete primjere pojedinačnog

Da li si ti uopste i procitala sta si kopirala? Pa covek je sve sam uradio a ne zato sto je isao u skolu/gimnaziju i imao dobar prosek. Zato jos jednom ( nece mi biti tesko ). Genije se radja a ne stvara, isto tako prosek u skoli ne definise genija vec njegova dela. Isto je sa uspehom u poslovnom planu. Ne ja ti dajem logicki primer koji dokazuje da tvoja zamisao da se samo osobe sa fenomenalnim uspehom iz gimnazije/srednje mogu upisati na odredjen fakultet nije bas dobra jer ocena tokom skolovanja i sam prosek nije merilo niti pokazatelj koliki je potencijal neke osobe/djaka.

 

[april23]

...... jer ocena tokom skolovanja i sam prosek nije merilo niti pokazatelj koliki je potencijal neke osobe/djaka.

..i te kako jeste ...i pokazatelj je koliki je potencijal jedne zemlje i naroda...a sta ce uraditi sa tim potencijalom ta zemlja i narod to je vec pokazatelj nečeg drugog

... mentalitet naroda koji je 500 godina bio pod turcima vjerovatno ne moze da shvati i razumije znacaj discipline i reda, stvaranja zajedničke snage naroda, znacaj sistema. Jak sistem je bitniji od 'jakog pojedinca'. Pouzdan sistem ce dati sansu i inteligentnom pojedincu... Recimo ovako 100 disciplinovanih, vrednih inteligentnih djaka i studenata koji su zavrsili recimo elektro-fakultet ili medicinu su vredniji za jedan narod i sistem od jednog genija...Uspeh tog jednog genija zavisi od okruzenja u kojem se nalazi...Koji je nas genije uspio u nasoj zemlji? ...

 

[markons82]

..i te kako jeste ...i pokazatelj je koliki je potencijal jedne zemlje i naroda...a sta ce uraditi sa tim potencijalom ta zemlja i narod to je vec pokazatelj nečeg drugog

... mentalitet naroda koji je 500 godina bio pod turcima vjerovatno ne moze da shvati i razumije znacaj discipline i reda, stvaranja zajedničke snage naroda, znacaj sistema. Jak sistem je bitniji od 'jakog pojedinca'. Pouzdan sistem ce dati sansu i inteligentnom pojedincu... Recimo ovako 100 disciplinovanih, vrednih inteligentnih djaka i studenata koji su zavrsili recimo elektro-fakultet ili medicinu su vredniji za jedan narod i sistem od jednog genija...Uspeh tog jednog genija zavisi od okruzenja u kojem se nalazi...Koji je nas genije uspio u nasoj zemlji? ...

Opet pises gluposti. Poznajem toliko ljudi koji nisu bili dobri iz jedne oblasti ili vise a sada mogu drugima ili tim istim profesorima/nastavnicima da druze dopunsku nastavu.

NIje mi jasno zasto imas potrebu da letimicno procitas tudji post al dobro. Neu ponavljati ono sto sam vec nekoliko puta napisao.

A vidis i ti si izgleda naucila da smo pod Turcima bili 500god, moracu da te razocaram jer nakon Kosovske bitke nismo bili osnojeni vec smo bili vazal a tek nekih 70god, vec kada je osvojeno Smederevo. A resili smo se njih 1804. Takodj za vreme Turaka ta ista Srbija je sacuvala svoj jezik, jvoje obicaje, cak sta vise vise je izgradjena nego dok nije bila pod Turcima. Tih 100 moze imati i jedan iz likovnog pa opet mogu bii bolji u svojoj bransi od nekog ko je imao sve petice. Mogu biti vredniji kao grupa al kao pojedinci tesko. Tesla je tipican primer genija, koji ne samo da je dobar za narod vec i za covecanstvo.

 

[hypnotoad]

..i te kako jeste ...i pokazatelj je koliki je potencijal jedne zemlje i naroda...a sta ce uraditi sa tim potencijalom ta zemlja i narod to je vec pokazatelj nečeg drugog

... mentalitet naroda koji je 500 godina bio pod turcima vjerovatno ne moze da shvati i razumije znacaj discipline i reda, stvaranja zajedničke snage naroda, znacaj sistema. Jak sistem je bitniji od 'jakog pojedinca'. Pouzdan sistem ce dati sansu i inteligentnom pojedincu... Recimo ovako 100 disciplinovanih, vrednih inteligentnih djaka i studenata koji su zavrsili recimo elektro-fakultet ili medicinu su vredniji za jedan narod i sistem od jednog genija...Uspeh tog jednog genija zavisi od okruzenja u kojem se nalazi...Koji je nas genije uspio u nasoj zemlji? ...

koliko gluposti u jednom postu.
345 godina pod turcima, a da nije bilo zajednicke snage naroda kako bi zbacili te iste turke?

 

[MidHealer]

U nekim zemljama postoji pravilo da neke fakultete,posebno medicinu ne mogu upisati osobe koje imaju srednjoskolski prosjek ocjena ispod odredjenog.Zbog toga taj vecinski dio osoba sa zavrsenom srednjom skolom 'bezi' u susedne zemlje ne bi li upisali zeljeni fakultet..Cak i u tim susednim zemljama poput Austrije postoji Numerus austriacus koji ipak ne dozvoljava svim prebjeglim skolarcima upis na medicinu.Kod nas nema takvog pravila tako da se desavaju stvari poput nedavnog slucaja kad hirurg umesto slepog creva izvadi zeni jajnik. To je samo jedan primer dok jos dublji primeri u citavoj hijerarhiji medicinskih radnika kriju jezivu istinu ne samo o proseku ocena i godina studiranja

Ovo nije (sasvim) tačno. Numerus Clausus u Nemačkoj (i još par zemalja) označava da je broj mesta za upis na određenom fakulteti/ili smeru ograničen, a ne da postoji određeni prosek ocena koji je potreban za upis.

Ovo, koliko znam, postoji još uvek i u Srbiji, tj. broj mesta za upis na odsecima/fakultetima nije beskonačan već ograničen. U Nemačkoj, Numerus Clausus imaju fakulteti koji su popularni u datom momentu. To je uvek medicina (i tu je potreban daleko najviši prosek za upis, obično ne gori od 1.2), stomatologija, a zatim i Pravo, Ekonomija, i razne društvene nauke. Na MINT fakultetima (Mathematik, Informatik, Naturwissenschaften, Technik - matematika, informatika, prirodne nauke i tehničke nauke) praktično uvek ima mesta za upis.

Pošto se na nemačkim fakultetima uglavnom gleda samo prosek iz prethodnog školovanja (mada neki fakulteti imaju i dodatne testove "podobnosti", recimo slikarstvo, vajarstvo i sl.), rang-liste za upis se formiraju na osnovu proseka iz Gimnazije (samo gimnazijalci mogu da upišu fakultet). Ovo dovodi do toga da su oni sa najboljim prosekom na vrhu liste, sve do max. broja koji je dozvoljen za upis (do "linije odsecanja"). U Nemačkoj se, kolokvijalno, onda kaže da je za, recimo, upis na medicinu 20xx godine bio "potreban prosek" od 1.15 (u Nemačkoj je najbolja ocena 1). Ovo samo znači da je poslednji primljeni na rang listi imao ovaj prosek, i on je sledeće godine opet drugačiji, naravno.

Inače, na medicinskim fakultetima postoji i lista čekanja, koja donosi dodatne poene za upis (zavisno od dužine čekanja), koji onda "poboljšavaju" prosek studenta koji konkuriše za upis. Pored godina čekanja, studenti koji su na listi mogu dobiti dodatne poene za Ausbildung (kod nas bi ovo bio zanat) i zaposlenje koji ima veze sa medicinom - recimo, Rettungsdienst (tj. vozač-spasilac u Hitnoj Pomoći), Krankenpflege (nega starih i bolesnih u bolnicama i domovima) itd. Takođe, određen deo kvote za upis je rezervisan za one sa liste čekanja, tako da i to pomaže.

Ovo je uvedeno da bi i oni sa lošijim prosekom od 1.1-1.2 mogli da se nadaju upisu, sa nešto čekanja. Inače neko sa prosekom od, recimo, 2.1 ne bi mogao nikad da se upiše, zato što svake sledeće godine ima dovoljno onih sa prosecima boljim od njegovih 2.1, tako da se on nikada ne bi mogao nadati da upadne na listu "iznad crte".

Sa ovim "poeni za čekanje plus dodatne obuke" i ljudi koji nemaju jako dobar prosek mogu na kraju da se upišu, tako što, primera radi, skupe dodatne poene za 4 godine čekanja plus poeni za obuku za sanitetliju plus 3 godine rada u Hitnoj Pomoći i to onda njihov prosek podigne "virtuelno" sa 2.1 na 1.1. Ovo je samo primer, tačni poeni se mogu naći na webu.

Interesantno je i da svi medicinski i stomatološki fakulteti u Nemačkoj (medicinskih ima 36) imaju zajedničku prijemnu listu, tako da se mesto studiranja ne može birati - tamo gde dobijete mesto, tamo i studirate, 10 ili 1000 km od kuće. Pošto je mesto teško dobiti, niko se ne žali na to, naprotiv.

Inače, broj onih koji ne završe medicinu (napuste studije pre kraja) je u Nemačkoj samo 5%, i pored toga što je studiranje sve samo ne lako, nema onog "ćale mi je lekar i dao je 20000 evra za ispite" itd. U Nemačkoj ne možete izlaziti na ispite i padati beskonačno (izlazim dok ne prođem). Možete pasti max. dva puta, za treći pokušaj mora da se piše molba i da postoji dobar razlog (bolest i sl.). Ako padnete ispit drugi odnosno treći put, izbacuju vas sa fakulteta, nema ponovnog upisa, prenosa negde drugde ili slično - gotovo je sa studiranjem, pa makar bili i peta godina sa 2 ispita do kraja (!)